|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1106, 8. jun 2007.
| Šestodnevni rat koji traje 40 godina |
| |
Ove nedelje obeležava se 40-godišnjica šestodnevnog bliskoistočnog rata u
kojem je Izrael za manje od nedelju dana porazio tri vojske: egipatsku,
sirijsku i jordansku, i okupirao pojas Gaze, Zapadnu obalu i Golansku
visoravan.
Šestodnevni rat bio je najveća pobeda u istoriji Izraela koji je munjevitim
operacijama radikalno promenio kartu Bliskog istoka - zaposeo je površinu
susednih zemalja pet puta veću od vlastite, ali i stvorio probleme koji ni
danas, 40 godina kasnije, nisu rešeni.
 Rat je trajao od 5. do 10. juna. Izrael je osvojio Sinaj koji je napustio
1982. i Gazu, odakle se povukao 2005. Uprkos Rezoluciji 242 Saveta bezbednosti
UN koja poziva na povlačenje, Izrael je ostao je na Golanskoj visoravni,
Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu.
Izraelski gubici bili su 679 mrtvih i 2.563 ranjena, dok su ukupni arapski
gubici premašili 70.000 žrtava. Primirje je potpisano 11. juna 1967. Novi rat
izbiće već 1970.
Šestodnevni rat predstavljao je zadivljujuću pobedu izraelske vojske, a
vrhunsko poniženje za susedne arapske zemlje.
Većina Izraelaca, kao i ogroman broj Jevreja širom sveta živeo je, pred
početak rata, u ubeđenju da su arapske armije smrtna opasnost za državu Izrael.
To uverenje delila je i većina Arapa. Njihovi lideri poručivali su da
predstoji uništenje cionističke države. Među Arapima je bilo malo onih koji su
takvo uverenje doveli u pitanje. Toj manjini pripada i nekadašnji oficir
jordanske vojne obaveštajne službe Adnan Abu Odi, koji za BBC kaže:
"Mit u koji su u to vreme verovali Arapi, polazio je od toga da Sovjetski
Savez neće dopustiti da se Egipat nađe na meti agresije. Šefovima sam
prosledio izveštaj koji je ukazivao da su Izraelci vojno superiorniji od nas,
ali to upozorenje nije shvaćeno ozbiljno. Ono što se potom dogodilo bilo je
ravno zemljotresu".
Posle šestodnevnog rata tadašnji izraelski ministar odbrane Moše Dajan govorio
je da želi "nevidljivu okupaciju" palestinskih teritorija. Danas, u Nablusu i
širom Zapadne obale, kontrolni punktovi i noćni izraelski vojni upadi ukazuju
na nešto potpuno suprotno.
Izraelci tvrde da samo odvraćaju pretnje palestinskih terorista. Palestinci
pak kažu da ih upravo masovno prisustvo okupacionih snaga nagoni na
prihvatanje radikalne anti-izraelske politike koju zastupa pokret Hamas,
pobednik na prošlim izborima.
"Pregovori vođeni od 1967. godine nikada nisu urodili plodom. Jedini način
komunikacije sa ovim neprijateljem je jezik borbe. Sukob se može rešiti samo
na jedan način, a to je da okupator ode sa naše zemlje", kaže visoki
funkcioner Hamasa Ajvan Taha.
Svetski poznat palestinski filozof Sari Nesebe to drugačije vidi i veruje u
neophodnost postojanja dve države: jevrejske i palestinske, i u kompromis.
Jerusalim je pitanje po kojem će, smatra Sari Nesebe, morati najviše da se
uradi.
"Rešenje koje podrazumeva postojanje dve države je moguće samo ako se temelji
na podeli vlasti u Jerusalimu. Jednostrana izraelizacija istočnog, arapskog
dela Jerusalima, okupiranog 1967. godine, kroz izgradnju naselja, čini
nemogućim postizanje rešenja za taj grad i, samim tim, rešavanje celokupnog
izraelsko-palestinskog problema", kaže Sari Nesebe.
Velika većina Izraelaca ove nedelje slavi, kako oni to vide, dar božiji -
bitkom izvojevano ujedinjenje Jerusalima kao večitog i nedeljvog glavnog grada
jevrejske države.
Za veliku većinu Palestinaca u istočnom delu grada i drugde, proteklih
četrdeset godina je, i pored jednoglasja o budućoj palestinskoj državi,
predstavljalo sve samo ne blagoslov. Pre bi se reklo - prokletstvo. |
| |
| |
|
| |
| Kosovski optimizam i pesimizam |
| |
Pesimistički pogled na budućnost Kosova prevladava u skromnim kafićima, dok u
luksuznim restoranima, koje posećuju ljudi bliski vladi Agima Čekua, dominira
optimizam, piše uticajni rumunski list "Kotidijanul" u reportaži sa Kosova.
Novinari tog bukureštanskog lista razgovarali su na Kosovu sa Srbima i
Albancima iz skromnijih slojeva, koji su bili vrlo skeptični u vezi sa
zajedničkim životom ukoliko bi pokrajina dobila nezavisnost.
Srbi su izrazili strahovanje za svoj opstanak na Kosovu, jer i sada
preživljavaju zahvaljujući zaštiti stranih trupa, dok Albanci ne mogu da
zaborave teror za vreme Slobodana Miloševića.
 "Kotidijanul" konstatuje da u meri u kojoj su "ratne priče" Srba i Albanaca na
Kosovu različite, u istoj meri su im slični aktuelni problemi: siromaštvo,
odsustvo političkog angažmana, nesigurnost u vezi sa statusom.
Premijer Čeku i osobe iz njegove okoline, međutim, ne skrivaju optimizam.
Čeku tvrdi da je "multietničko drštvo centralni element albanske vizije o
budućnosti Kosova". "Nastavićemo da sarađujemo sa manjinama da bismo im
pomogli da se integrišu u našu državu", kazao je Čeku za rumunski dnevnik.
Prema njegovim rečima, svi zakoni na Kosovu su kompatibilni sa evropskim
pravosuđem.
"Ekonomija Kosova je stradala u ratu, ali i zbog nemara u prošlosti. Mi se
sada koncentrišemo na ekonomiju, prosvetu i razvoj energetskog sistema", rekao
je Čeku.
Predsednik kosovske Agencije za evropske integracije Šenol Muharemi izjavio je
rumunskom listu da su kosovske vlasti "spremne da preuzmu rukovođenje
nezavisnim Kosovom i da sprovode potrebne reforme za integrisanje u Evropu".
On je izrazio nadu u evropsku budućnost svih zemalja zapadnog Balkana, kao
jedino rešenje za definitivno smirivanje međuetničkih konflikata.
"Kotidianul" je u svojoj reportaži sa Kosova preneo i izjavu britanskog
profesora Toma Galagera, stručnjaka za jugoistočnu Evropu i autora više knjiga
o Balkanu, koji smatra da Srbi i Albanci mogu da žive zajedno.
"Ove dve zajednice mogu da žive zajedno bez mržnje, a već se primećuje da je u
poslednje vreme mržnja Albanaca prema Srbima u velikoj meri opala", rekao je
Galager, koji je nedavno boravio u Prištini.
On je ocenio da je "najbolje rešenje da teritorija Kosova ostane celovita, a
Srbima da se obezbedi sigurnost i odgovarajući stepen autonomije". Takođe,
smatra Galager, treba stvoriti zakonski okvir koji će ohrabriti saradnju Srba
u kosovskim državnim institucijama, a istovremeno smanjiti njihovu zavisnost
od Beograda.
"Većina albanske političke klase shvata da nije u njenom interesu da ide
protiv Srba. U izvesnom smislu nesporazumi unutar albanske zajednice su veći
nego između Albanaca i Srba", kaže Galager.
On ističe da su "mnogi Albanci svesni činjenice da, radi konsolidovanja onog
što su dobili posle 1999. godine, ne smeju da razljute Zapad". |
| |
Jelkica Petrov
Bukurešt |
|
| |
| Samit u Hajligendamu počeo sa radom |
| |
Samit sedam najrazvijenijih zemalja zapada i Rusije (G-8) juče je zvanično
počeo sa radom.
U ime Nemačke, kao predsedavajuće G-8 do kraja godine, šefove država ili vlada
Francuske, Italije, Japana, Kanade, SAD, Velike Britanije i Rusije, kao i
predsednika Komisije Evropske unije (EU) Žoze Manuela Barosa ispred hotela
Kempinski u Hajligendamu pozdravila je savezna kancelarka Angela Merkel.
 Tokom nekoliko sastanaka čelnici osam vodećih zemalja sveta pokušaće da
postignu približavanje stavova u nekoliko ključnih tema. To se pre svega
odnosni da zaštitu klime o kojoj, prema navodima medija, savetnici učesnika
samita ni do sinoć kasno nisu uspeli da postignu pomak.
No, kako je javila agencija DPA pozivajući se na krugove nemačke delegacije,
oko pitanja zaštite klime "ima približavanje". Ipak, pred nemačkom kancelarkom
ostaje možda i nemoguć zadatak da uveri predsednika Džordža Buša da je nužan
fleksibilniji američki stav da bi zaista bile zaustavljene dalje negativne
posledice klimatskih promena.
Po zamisli Berlina, do 2050. godine prosečna temperatura na planeti ne sme da
se povisi za više od dva stepena, a da bi se to postiglo potrebno je da se
emisija ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova smanje za 50 odsto i to u
odnosu na emisiju iz 1990. O tome, kako je ponovila, kancelarka ne želi da
pregovara.
SAD, pak, ne žele da preuzmu striktne obaveze u zaštiti klime. Buš je prošle
sedmice najavio sopstvenu inicijativu za zaštitu klime i nameru da o tome
razgovara u krugu 15 vodećih zemalja sveta koje pored toga važe i kao najveći
zagađivači klime, ali je Nemačka ovu vrstu dogovora već odbacila.
Predsednik Komisije EU Barozo je jutros u jednom TV-intervjuu ocenio da će
samit "biti uspeh, ako u završnom dokumentu jasno i izričito bude stajala
obaveza da se prihvati Post-Kjoto-Sporazum".
"Ako to ne bude utvrđeno, onda moram da kažem da će ovo biti propali samit",
rekao je Barozo.
Poprilično bespoštedno bi danas Buš i njegov ruski kolega Vladimir Putin mogli
da razmene argumente o antiraketnom štitu koji SAD planiraju da postave u
istočnoj Evropi, čemu se Moskva žestoko protivi
Kancelarka Merkel je u jednom TV-intervjuu pokušala da ublaži napetost vezanu
za ovo pitanje ističući da je reč o temi koja se tiče više Rusije i NATO, nego
G-8. Izričito je pohvalila to što na samitu poslednjih godina učestvuje i
Rusija i nazvala to potvrdom da je svet definitivno izašao iz hladnoratovske
faze.
Čelnici G-8 danas će razgovarati i o ekonomskim temama, odnosno o
liberalizaciji svetske trgovine uz mogućnosti ograničavanja moći finansijskih
tržišta, o zaštiti robnih marki i intelektualne svojine, kao i o Africi.
O spoljnopolitičkim temama će učesnici samita razgovarati tokom ručka S
obzirom da za manje od dva sata treba da se pozabave Irakom, Iranom,
Avganistanom, korejskim poluostrvom, Bliskim istokom i Kosovom, teško da se
može očekivati da će biti bitnijih preokreta ili zaključaka o srpskoj
pokrajini pod protektoratom UN.
Kancelarka Merkel je u sinoćenjem intervjuu za više nemačkih TV-stanica
uzdržano odgovorilana pitanje kako ocenjuje šanse da se na samitu približe
stavovi Rusije i Zapada o Kosovu. Ukazala je da se ne može očekivati da
razlike preko noći nestanu i rekla da je "već značajno to što postoji razmena
argumenata". |
| |
| |
|
| |
| Raste popularnost ruskog jezika |
| |
Mnoge zapadne zemlje su svojevremeno ohrabrivale tzv. ruske studije kako bi
imale stručnjake tokom Hladnog rata. Od toga su odustale kada je pao Berlinski
zid, pa je i interesovanje za ruski jezik opalo.
Posle niza godina, ruski počinje da vraća status jednog od svetskih jezika.
Ovoga puta zahvaljujući biznisu, a ne komunizmu.
 Učesnici nedavne konferencije o ruskom jeziku, koju je sponzorisalo rusko
Ministarstvo spoljnih poslova, ocenili su da su ekonomski razoj i porast broja
ruskih kompanija u svetu zaslužni za oživljavanje interesovanja za ruski jezik.
"Poslednjih godina, ekonomski i politički faktori idu u korist ruskom jeziku",
rekao je Rojtersu šef odeljenja za odnose sa dijasporom u Ministarstvu
Aleksandar Čepurin. "Broj onih koji uče ili govore ruski u inostranstvu se
povećava", dodao je on.
Talas emigracija tokom 1990-ih pomogao je takođe širenju ruskih zajednica i
ruskog jezika u Nemačkoj, Izraelu i SAD.
Na svetu se, inače, govori od 5.000 do 7.000 jezika. Tačan broj se ne zna, jer
još nema jasne definicije toga šta razlikuje dva jezika. Ponekad su dijalekti
jednog jezika sličniji nekom drugom jeziku nego dijalektima svog maternjeg
jezika.
Najrasprostranjeniji jezik u svetu je mandarinski, koji se govori u Kini. Na
drugom mestu je engleski.Smatra se da postoji 300 miliona ljudi kojima je
engleski maternji jezik, 300 miliona onih kojima je drugi i još 100 miliona
onih koji ga koriste kao strani jezik. |
| |
| |
|
| |
| Marti izveštava o tajnim zatvorima |
| |
Izvestilac Saveta Evrope (SE) Dik Marti predstaviće u Parizu svoj drugi
izveštaj o tajnim zatvorima u Evropi, saopštio je Savet Evrope.
Posle nekoliko meseci dodatne istrage, izvestilac Parlamentarne skupštine SE
predstaviće Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava skupštine svoj drugi
izveštaj o "Navodnim tajnim pritvorima i ilegalnim međudržavnim transferima u
koje su uključene zemlje članice Saveta Evrope".
Kako se navodi na sajtu SE, Marti će izveštaj predstaviti na zatvorenom
sastanku, a ako Komitet odobri njegov sadržaj, biće i objavljen.
U prvom izveštaju Marti se fokusirao, kako je rekao, uglavnom na međudržavne
transfere zatvorenika i vanredna izručenja - bez odluke suda. "Drugi izveštaj
fokusiraće se uglavnom na drugi deo mog mandata - na tajne zatvore",
precizirao je.
Ukoliko izveštaj bude usvojen, o njemu će raspravljati 318 parlamentaraca iz
47 zemalja članica Saveta Evrope na skupštini koja će se održati 27. juna na
plenarnoj sednici u Strazburu. |
| |
| |
|
| |
| Hibridni automobili |
| |
Interesovanje kupaca za automobile na hibridan pogon sve više raste, pokazali
su statistički podaci sa sajta "www.cars.com", koji mesečno koristi više od
devet miliona ljudi.
Tri hibridna modela tojota kamri, ford eskejp i tojota prajus našli su se na
vrhu liste automobila koji su u maju zabeležili najveći napredak po broju
poseta na njihove prikaze.
Predstavljanja ta tri modela je u maju pogledalo za najmanje 52 odsto više
ljudi nego u aprilu, javila je agencija Pi-Ar njuzvajr.
Tojota prajus je, takođe, ušla i u grupu od 10 najtraženijih automobila na
sajtu.
Sa druge strane, sedam od 10 automobila za koje je potražnja najviše opala
jesu kamioneti ili džipovi, koji troše dosta više goriva, koje je, inače, sve
skuplje.
Urednik sajta "Cars.com" Patrik Olsen ocenio je da je rast cena klasičnih
goriva značajno doprineo većoj potražnji za hibridnim vozilima.
"Na sreću, sledeće godine ćemo imati još veći izbor modela hibridnih
automobila, uključujući i osam SUV vozila", rekao je Olsen. |
| |
| |
|
| |
| Cene nafte rastu posle tuskih vojnih upada na
irački sever |
| |
 Cene nafte drže se na iznad 71 dolar za barel, približavajući se najvišem
nivou u proteklih devet meseci, pošto je upad turskih trupa u severni Irak
oživeo bliskoistočnu geopolitičku napetost.
Podaci koji pokazuju da se američke rafinerije muče da zadovolje letnju
produkciju goriva i ciklon Gnou koji je prekinuo isporuke petroleja iz Omana,
dodatno guraju cenu i danas drže severnomorski Brent na 71,80 dolara za barel.
Turska je negirala izveštaje da je prekjuče izvela vojni pohod na sever Iraka
protiv kurdskih pobunjenika, ali vojni izvori kažu da je bilo "ograničenih
upada" preko granice. Turski kurdski pobunjenici koriste planine severnog
Iraka kao utočište. |
| |
| |
|
| |
| Putin iznenadio Buša predlogom za "štit" |
| |
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je juče predsedniku SAD Džordžu Bušu
da američki antiraketni "štit" bude postavljen u Azerbejdžanu, umesto u
Poljskoj i Češkoj kako predlaže Vašington, prenose agencije.
 Putin je na sastanku sa Bušem, u okviru samita sedam industrijski
najrazvijenijih država sveta i Rusije (G8) u nemačkom izletištu Hajligendamu,
izneo stav da Moskva ne bi imala nikakvih primedbi da Vašington razmesti svoje
rakete u bivšu centralnoazijsku sovjetsku republiku Azerbejdžan. "To bi
stvorilo prostor za zajedničku saradnju", rekao je Putin Bušu.
Predsednik Rusije istakao je da ako Vašington i Moskva budu sarađivali u
raketnoj odbrani, "neće biti nikakvih problema" u međudržavnim odnosima.
Buš je posle razgovora rekao da je Putin izneo "neke interesantne ideje" o
kojima će nastaviti razgovor tokom dvodnevnog sastanka koji počinje 1. jula u
Kenebunkportu, SAD, gde je kuća porodice Buš. Savetnik američkog predsednika
za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli rekao je da je Putinov predlog "interesantan",
ali je istakao da stručnjaci treba da ga ocene.
Analitičari smatraju da je predlog ruskog predsednika iznenadio SAD, pogotovo
ako se uzme u obzir da Moskva za to ima dobar argument: antiraketnim sistemom
koji bi bio postavljen u Azerbejdžanu zaštitila bi se cela Evropa, a ne samo
njen jedan deo što bi bio slučaj ako bi "štit" bio u Poljskoj i Češkoj. |
| |
| |
|
| |
| Žizel Bundšen kritikuje katoličku crkvu |
| |
Brazilski supermodel Žizel Bundšen žestoko je kritikovala Rimokatoličku crkvu
zbog protivljenja upotrebi kondoma i abortusu. Manekenka, koja je najveća
zvezda Nedelje mode u Riju, rekla je listu "Folja" da je zabrana upotrebe
kontraceptivnih sredstava izuzetno staromodna pošto je usvojena u vreme kada
su "žene bile device, a momci nevini".
"Danas niko nije nevin kada se udaje ili ženi", kazala je Žizel Bundšen. Manje
od mesec dana posle petodnevne posete pape Benedikta Šesnaestog njenoj zemlji
- najmnogoljudnijoj katoličkoj zemlji u svetu, manekenka je kritikovala zakone
o abortusu i kontroli rađanja u Brazilu. |
| |
| |
|
| |
| Antiglobalisti će potrošiti 140 miliona |
| |
Region duž obale Baltičkog mora oko Hajligendama gde se održava samit sedam
najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije ostvariće tokom tog skupa zaradu od 140
miliona evra.
Ovu brojku objavili su nemački mediji pozivajući se na procene zvaničnika
savezne pokrajine Meklenburg-Predpomeranija u kojoj se nalazi Hajligendam.
U sumu od 140 miliona uračunati su izdaci članova delegacija osam zemalja
učesnica samita i 4.700 akretidovanih novinara, ali i protivnika globalizacije
koji već od subote organizuju stalno nove protestne akcije.
Procenjuje se da svaki demonstrant, od kojih su mnogi smešteni u kampovima u
regionu, u proseku dnevno troše 20 evra.
Vlasti Meklenburga-Predpomeranije računaju, međutim, da će im se samit pre
svega dugoročno isplatiti, jer će njihova pokrajina postati širom sveta
poznata.
Taj, turistički ionako poznat kraj sa arhitektonski atraktivnim i lepo
uređenim vazdušnim banjama i kupalištima, nada se ne samo dodatnom dolasku
turista, veći i novim investicijama, pre svega u oblasti zdravstva i
obnovljivih energija. |
| |
| |
|
| |
| Buš nije ubedio Čehe da prihvate američki
radar |
| |
Američkom predsedniku Džordžu Bušu nije pošlo za rukom da tokom kratke Pragu u
ponedeljak i utorak ubedi obične Čehe da im je potreban radar američkog
antiraketnog štita, pokazala je najnovija anketa agencije STEM.
Rezultati istraživanja pokazali su da 53 odsto ispitanika smatra da Bušova
poseta nije nimalo doprinela da se smanji otpor dve trećine nacije protiv
buduće američke baze, radara i vojnika u poligonu Brdi, južno od Praga.
Oko 27 odsto Čeha, međutim, ocenilo je da je poseta ipak bila koliko toliko
korisna, dok čitava petina anketiranih nije umela da odgovori.
Na pitanje ispitanicima da li podržavaju postavljanje evropske komponente
američkog štita protiv raketa iz Irana ili Severne Koreje u Češkoj i Poljskoj,
67 odsto Čeha odgovorilo je odrično, dok je 33 odsto njih reklo da prihvata
američki plan.
I poljski analitičari ocenjuju da je Bušova poseta Češkoj i Poljskoj služila
pre njemu i eventualno domaćim zvaničnicima, nego što je predstavljala
efikasno lobiranje za štit kod prosečnog gospodina Novaka u Češkoj i gospodina
Kovalskog u Poljskoj.
Posle samita G8 u nemačkom Hajligendamu, američki predsednik u petak stiže u
tročasovnu posetu Poljskoj.
"Tako nisku podršku američke javnosti i popularnost nije imao do sada nijedan
američki predsednik. Za Buša bi bilo važno kada bi se sreo sa nobelovcem i
bivšim predsednikom Lehom Valensom, što bi moglo da mu poboljša imidž kod kuće",
kazao je poljskim medijima Marek Golenbjovski sa Varšavskog univerziteta.
Sa ličnostima, poput Valense ili bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela, na
koje svetska javnost gleda kao na međunarodne autoritete i uticajne
intelektualce, Džordž Buš se sreo na kratko u Pragu.
Posle učešća na međunarodnoj konferenciji "Demokratija i bezbednost" o "izvozu"
demokratije, u utorak u češkom Ministarstvu spoljnih poslova, Buš je oko pola
sata proveo ćaskajući neformalno sa nekoliko desetina bivših i sadašnjih
disidenata iz celog sveta.
Svu pažnju tada je pored domaćina Havela privukao žestoki politički protivnik
ruskog predsednika Vladimira Putina, šahista Gari Kasparov, a sa Balkana se u
toj grupi obreo i lider kosovske stranke ORA Veton Suroi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
