|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1107, 15. jun 2007.
| Konkurs kratkog filma |
| |
Radio Kanada internešnal (Radio Canada International, RCI) emituje svoj
program širom sveta od 1945. godine i stvara dnevne i nedeljne programe na
engleskom, francuskom, španskom, ruskom, ukrajinskom, mandarinskom, kantoneze,
arapskom i portugalskom jeziku.
RCI je raspisala veliki konkurs za kratku radio i filmsku priču i želi da što
više ljudi uzme učešća u tome. Konkurs se zove Digitalna raznolikost (Digital
Diversity) i daje šansu Kanađanima da u etru daju prikaz svog pogleda na
imigraciju u Kanadi.
 Za nagrade je predviđeno preko 25 hiljada dolara. Da bi vam približile šta
treba da uradite da biste učestvovali na konkursu, Novine Toronto su
razgovarale sa Tijerijem Harisom, projekt menadžerom Digitalne raznolikosti.
Gospodin Haris radi pri Nacionalnom savetu za film na konkursima za kratki
film i završava studije novinarstva na Univerzitetu Konkordija u Montrealu.
Gospodine Haris, recite nam nešto o tome kakav materijal se traži na ovom
konkursu i ko može da učestvuje.
Kao što znamo, imigracija je vruća tema za Kanađane ovih dana. Mladi Kanađani,
od 18-35 godina i oni u srednjim školama posebno osećaju realnost raznolikosti
kultura u Kanadi. RCI je razmišljala da tim mladim ljudima pruži šansu da
iskažu svoje mišljenje o imigraciji kroz stvaranje kratkog filma, on-lajn
kratkog filma i radio priloga, za takmičenje pod nazivom Digitalna raznolikost.
Mi očekujemo da učestvuju svi kanadski državljani od 18-35 godina, i to sa
kratkim filmom ili radio prilogom u trajanju od 3-8 minuta, na temu imigracija.
Krajnji rok za prijavu je 29. juni. Na jesen ćemo napraviti selekciju za
srednjoškolce.
Imigracija je tako široka tema. Za kakvim tipovima priča tragate?
Pa, moglo bi to da bude priča o talentu koji se rađa (pevač, muzičar, plesač,
sportista, itd), ili o inspirativnoj ličnosti iz kulturne zajednice. Takođe,
dobrodošao je umetnički ili dokumentarni materijal koji daje lični pogled na
imigraciju. Prihvatićemo sve žanrove, od komediografskog i dramskog, do
detektivskog i čak naučno fantastičnog, sve donde dok ima veze sa imigracijom.
Kako će se filmovi ocenjivati?
Izvanredno pitanje! Imamo dva člana CBC-a Oldena Habacona i Sanija Jia.
Obojica rade na inicijativama za podsticanje raznolikosti i imaju veliko
iskustvo u vezi sa imigracijom. Tu je i Mitra Sen, osnivač pokreta Peacetree u
Torontu, i Ruba Nada, filmski stvaralac na polju kratkog filma van Toronta.
Članovi žirija će se naći u julu da izaberu najbolji film, a pobednik će
dobiti kameru Sony HD, vrednu preko pet hiljada dolara!
Mi ne znamo te ljude. Gde se mogu dobiti informacije o njima?
Postoje vebmagazini na rcinet.ca, koje zainteresovani mogu da pogledaju.
Članovi žirija daju svoje stavove u vezi sa imigracijom u kratkim vebzinima
koje je zadovoljstvo pogledati! Treba otići na rcinet.ca/digitaldiversity i
kliknuti na jurys.
U redu, to je što se tiče pobednika, ali šta sa ostalim učesnicima? Da li ćemo
i njih da vidimo?
Naravno! Žiri će odabrati filmove i radio priloge koji će na jesen biti
emitovani na RCIveb-stranici www.rcinet.ca/digitaldiversity , tako da svako
moći da ih pogleda. Zainteresovani će glasati i biće dodeljena nagrada za
najpopularniji film po izboru publike.
Novine: To je onda kao neka vrsta YouTube?
Haris: Da, u pravu ste. Ali ljudi će imati šansu da dobiju nagradu za svoj
film, a mi ćemo emitovati samo najkvalitetnije radove. Pobednik će biti poznat
u decembru.
Dakle, u osnovi imamo dva dela takmičenja?
Tačno, postoji rok za prijavljivanje od sada pa do 29. juna. Potrebno je
dostaviti četiri DVD ili CD kopije kratkog filma ili radio priloga u trajanju
od 3-8 minuta. Drugi deo je period emitovanja tokom jeseni, kada
zainteresovani mogu doći na veb-sajt RCI Digital Diversity da pogledaju
odabrani materijal.
Recite nam još jednom gde mogu zainteresovani da dobiju dodatne informacije.
Informacije i adrese na koje se može slati materijal mogu se pronaći na:
www.rcinet.ca/digitaldiversity |
| |
| Milutin Mladenović |
|
| |
| Hapšenja i slike u metrou |
| |
Sve nadležne službe za očuvanje reda i zakona u Torontu pokazuju veliku
spremnost za borbu protiv bandi i kriminala uopšte.
 Ovih dana je sprovedeno nekoliko noćnih racija, u operaciji nazvanoj projekat
Kriptik, kada je privedeno šezdeset osoba povezanih sa bandama u gradu.
Ontarijski javni tužilac Majkl Brajant je, tom prilikom, naglasio da se radi
samo o vrhu ledenog brega u kampanji za sprečavanje organizovanog kriminala,
protiv koga se vredi boriti samo organizovanom pravdom. On je najavio da će
slične akcije tek uslediti kao rezultat kompleksne i opsežne istrage, koja je
vođena u poslednjih jedanaest meseci.
Šef gradske policije Bil Bler je, na konferenciji za štampu, istakao da je
osnovni cilj ovih izuzetno precizno spovedenih pretraživanja i hapšenja, bilo
rasturanje ulične bande Driftvud Krips, koja je poznata po zlu u severnom delu
grada. Bler veruje da će ova hapšenja doprineti da se građani manje plaše u
svojim kvartovima, ali napominje da će posao biti završen tek kada se nasilje
potpuno iskoreni.
 Druga inicijativa za sigurniji grad potiče od organizacije Krajm Stopers. Oni
su najavili da će na video ekranima na stanicama gradske podzemne železnice
uskoro biti emitovane slike kriminalaca. Međutim, iako postoje oni koji
podržavaju ovaj program, ima i onih koji strahuju da on može povrediti ljudska
prava i stvoriti nepotreban strah.
Program Podzemna upozorenja, gde će pored slike biti i opis sumnjive osobe,
biće emitovan na oko 250 ekrana, što će omogućiti da ga vide na stotine
hiljada putnika gradskog prevoza dnevno. U policiji ističu da će biti u stanju
da upozorenje postave u roku od svega nekoliko minuta od trenutka kada dobiju
sliku u vezi sa nekim nerešenim zločinom. Oni veruju da će građani brže i
spremnije sarađivati nego ranije, kada su pozive dobijali putem tradicionalnih
medija.
Postoje i strahovanja da se objavljivanjem slike osobe koja se sumnjiči za
neko kriminalno delo, praktično nameće optuživanje osobe za to delo. No,
policija skreće pažnju da oni zapravo traže informacije i da su svesni, pritom,
da načini za njihovo dobijanje neće uvek nailaziti na odobravanje svih građana. |
| |
| |
|
| |
| Manje antibiotika i jedan pas protiv astme |
| |
Najnovije istraživanje kanadskih naučnika pokazuje da, ukoliko se pridržavamo
određenih saveta, možemo smanjiti verovatnoću da dete oboli od astme.
Autorka studije Anita Kozirskij, sa Univerziteta u Manitobi, objašnjava da
prvo treba kontrolisati davanje antibiotika kod infekcija respiratornih organa.
Oni se prepisuju kad god dete oboli, ali se može desiti da su simptomi u
suštini znaci astme koja će se tek javiti.
 Naučnici su pratili oko 13 hiljada dece, od rođenja do sedme godine, kojima su
propisivani lekovi za uobičajene infekcije, poput zapaljenja srednjeg uva ili
urinarne infekcije. Kod dece koja su dobijala terapiju antibioticima u prvoj
godini života, značajano je uvećana mogućnost da će do sedme godine oboleti od
astme. Čak, kako kažu naučnici, što su više antibiotika popili, to je veći
rizik da će oboleti od astme.
Drugi važna stavka je porodična anamneza. Kod dece koja su primala antibiotike,
čije majke nisu nikada imale astmu, dva puta je veća mogućnost da se razbole
od dece koja nikada nisu primala antibiotike. Dr Kenet Čepmen objašnjava to
takozvanom hipotezom o higijeni, koja zagovara da su potrebne neke bakterije
za razvijanje bebinog imuno sistema. Isti razlog se navodi kada se, kao
svojevrsna prevencija astme, preporučuje čuvanje psa. Naučnici naglašavaju da
je dvostruko veći rizik od astme u porodicama koje nemaju psa, zato što psi
donose bacile u kuću koji, potom, potpomažu normalno razvojanje imunosistema
kod dece.
Ovo je već druga velika studija kanadskih naučnika koja povezuje lekove sa
astmatičnim problemima. Prošle godine su naučnici iz Britanske Kolumbije došli
do sličnih zaključaka. |
| |
| |
|
| |
| Žene i dalje slabije plaćene |
| |
Bez obzira koliko se borile za svoja prava i trudile da dostignu muškarce,
žene i dalje ostaju manje plaćene za posao kojim se bave.
Takvi su podaci kojima statističari raspolažu. Oni naglašavaju da pripadnice
lepšeg pola dvadesetih godina, sa fakultetskom diplomom, zarađuju za 18 odsto
manju platu od svojih kolega. U poslednjih dvadesetak godina, slika gotovo da
se nije promenila, pošto se zna da su 1991. godine žene zarađivale za petinu
manje od muškaraca.
Pri tom, valja naglasiti da je samo u poslednjoj deceniji dvadesetog veka
porastao broj mladih žena sa fakultetskom diplomom na 34, od 21 odsto.
Razloga za manje plate koje žene dobijaju ima više, a najvažnija je da se one
i dalje opredeljuju većinom za zanimanja iz javnog sektora, koja donose manje
novca, poput obrazovanja i medicine.
Neki podaci, međutim, govore da pojedina zanimanja postaju manje plaćena tek
onda kada se žene masovnije počnu njima da bave. Navodi se primer arhitekture,
koja je spadala u elitna i veoma skupo plaćena zanimanja, da bi vremenom
gubila taj oreol ekskluzivnosti, kako je rastao broj arhitektica.
U tipičnije muška zanimanja spadaju ona iz oblasti trgovine, kompjuterskih
nauka i tehnike, što se potkrepljuje podacima sa univerziteta. Od ukupnog
broja akademskih građana, tehničkim naukama se bavi 18,4 odsto mladića i svega
4,3 odsto devojaka. Interesantno je da se poklapa da upravo u ovim, muškim
zanimanjima plate i dalje rastu, zahvaljujući tehnološkom bumu iz poznih
devedesetih godina prošlog veka.
Džon Kervin, profesor sociologije sa Univerziteta u Torontu, kaže da nije
iznenađen podacima. On napominje da slična slika rodne podele po zanimanjima
postoji i u drugim zemljama. Krevin naglašava da su žene mnogo postigle po
pitanju izjednačavanja i ravnopravnosti, ali da još uvek treba pričekati da se
postigne odgovarajuća proporcionalnost u zapošljavanju. |
| |
| |
|
| |
| Muzičari na poštanskim markama |
| |
U vreme kada sve manje ljudi upotrebljava pismo u koverti kao formu
komunikacije, Kanadska pošta nastavlja sa pokušajima da zainteresuje i one
koji obično ne koriste njihove usluge. Posle prošlogodišnje, izuzetno uspešne,
serije maraka sa likovima kanadskih glumaca koji su uspeli u Holivudu,
ovogodišnja serija maraka je sa likovima poznatih muzičkih zvezda.
U prvoj seriji su muzičke ikone Džoni Mičel, Gordon Lajtfut, En Marej i Pol
Enka. Direktor Kanadske pošte za marketing i odnose sa javnošću Sindi Doust
kaže da treba očekivati nastavak ove serije, kojom je Pošta uslišila predloge
građana koji žele da odaju priznanje domaćim talentima. Ona ističe da se u
prvoj turi radi o domaćim muzičarima koji su postali značajna imena na
svetskoj muzičkoj sceni pre nego što je kanadska muzika i njeni izvođači
dostigli sadašnju popularnost. Već se zna da će Nil Jang biti u sledećoj
muzičkoj seriji.
Prva slavna ličnost iz sveta zabave, koja je dobila svojevrsno priznanje kroz
svoj lik na poštanskoj marki bio je, pre dve godine, džez-muzičar Oskar
Peterson.
Sem na kanadskom tržištu, ove i druge marke su veoma interesantne i
filatelistima iz čitavog sveta, između ostalog i zbog visokog kvaliteta po
kojem su poznate. |
| |
| |
|
| |
| Tri gladna mečeta u vozu |
| |
Tri mečeta, privučena tovarom žitarica, dva puta su viđena u teretnim vozovima
na prugama u kanadskim Stenovitim planinama, piše lokalna štampa.
Ogladneli posle dugog zimskog sna, mečići su prvo ušli u jedan voz kompanije "Kenedjen
pasifik" koji je prolazio kroz nacionalni park Joho, u Britanskoj Kolumbiji,
na zapadu Kanade.
Čuvari parka veruju da su se mali medvedi u vagon sa cerealijama popeli
zajedno sa majkom, ali da je ova iskočila kad je kompozicija krenula.
Portparol kompanije saopštio je da se teretne kompozicije retko zaustavljaju u
nacionalnim parkovima |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
