|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1107, 15. jun 2007.
| Medenica ponovo kritikovala rad sudova u
Crnoj Gori |
| |
Vrhovna državna tužiteljka Crne Gore Vesna Medenica ponovo je kritikovala
crnogorske sudove ocenivši da su oni u 2006. godini bili neažurni, posebno
kada je reč o istragama.
U izveštaju za 2006. godinu, koji je prosleđen i medijima, navodi se da
pojedine istrage traju i 12 godina.
 Tužioci su, kako je navela Medenica u izveštaju dostavljenom Skupštini Crne
Gore, podneli zahteve za sprovođenje istrage protiv 3.707 osoba.
Kad su uračunaju i zaostali predmeti, sudovi su ukupno radili na 8.699
slučajeva, od čega su završili samo 52,5 odsto.
"Svako odugovlačenje istražnog postupka devalvira našu aktivnost, a štetne
posledice dugog trajanja krivičnog postupka pogađaju i one protiv kojih je
postupak u toku. Sasvim je očekivano, da posle trajanja postupaka više godina,
interesovanje učesnika slabi, kao i oštrica pravne represije, što dovodi do
oslobađajućih presuda", ocenila je tužiteljka.
Prema njenim rečima, tada država ima obavezu da osobama protiv kojih je
postupak bio u toku, a bili su u pritvoru, nadoknadi štetu.
Vrhovna tužiteljka je navela da je 2006. godine obustavljeno 11,6 odsto
istraga, uglavnom jer su zastarele.
Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal podneto je 20 krivičnih prijava
protiv 120 lica. Broj osumnjičenih za organizovani kriminal je veći u odnosu
na 2005. godinu 118 odsto.
Specijalni tužilac nije rešio jednu prijavu iz 2005. godine, protiv šest osoba,
jer parlament nije ukinuo imunitet jednom od osumnjičenih.
"Ovaj rast nije samo posledica stvarnog porasta organizovanog kriminala, već i
efikasnijeg rada Uprave policije, carina, Poreske uprave, Uprave za
sprečavanje pranja novca i drugih organa", navodi se u izveštaju. |
| |
| |
|
| |
| Vanja Ćalović najpopularnija ličnost u Crnoj
Gori |
| |
Najpopularnija javna ličnost u Crnoj Gori je izvršna direktora Mreže za
afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović, rezultat je promovisanog
istraživanje javnog mjenja Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Na drugom mestu je premijer Željko Šturanović, a zatim slede lider opozicionog
Pokreta za promene Nebojša Medojević, dok je bivši premijer Milo Đukanović pao
na četvrto mesto.
Analitičar CEDEM-a Miloš Bešić je na konferenciji za novinare kazao da je
rejting Vanje Ćalović rezultat "političkog angažmana iz druge tačke, odnosno
tretiranje životnih tema, ali i činjenice da kao 'političarka' nije sakupila
negativne političke poene".
Direktor CEDEM-a Srđan Darmanović je kazao da se visok rejting premijera
Željka Šturanovića tumači disciplinovanim biračkim telom vladajuće Demokratske
patrije socijalista, kao i nepostojanjem afera koje se vezuju za predsednika
crnogorske vlade.
Darmanović je dodao da ni opozicija prema Šturanoviću ne gaji veliki
animozitet, kao i da ga građani poštuju jer odgovorno obavlja funkciju i pored
bolesti.
Šturanović je bolestan od retkog oblika tumora pluća.
Do sada su najpopularnije ličnosti bili Medojević i Đukanović, kao i
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji ovaj put nije bio obuhvaćen
istraživanjem jer se, kako je rečeno, povukao iz aktivnog političkog života.
Istraživanje je urađeno od 1. do 6. jula u devet crnogorskih opština na uzorku
od hiljadu ispitanika. |
| |
| |
|
| |
| Poginuo stručnjak za demontiranje mina |
| |
Stručnjak za demontiranje mina Džemal Altijanović (30) poginuo je u
sarajevskom naselju Vogošća, prilikom pokušaja da ukloni eksplozivne naprave
zaostale iz rata u BiH u krugu preduzeća "Unis".
Semir Čaušević (37) zadobio je teške telesne povrede.
Altijanović je dovezen mrtav u sarajevsku bolnicu, dok Čaušević ima teške
povrede očiju.
Prema rečima portparola policije Kantona Sarajevo Jusufa Zornića, radove u
Vogošći je izvodila firma "Zom" iz Bihaća.
Poginuli Altijanović je rođen u Bihaću, a Čaušević u Bužimu.
BiH je zemlja sa najvećim problemom skrivenih mina u regionu koje su ostale
iza rata u BiH. Procenjuje se da u BiH ima još milion mina i neeksplodiranih
ubojitih sredstava. |
| |
| |
|
| |
| Pisma koja su uzburkala slovenačku javnost |
| |
Andrijana Starina Kosem, slika dole, bivši državni sekretar u slovenačkom ministarstvu
privrede, a sada predsednica Nadzornog saveta izdavačke kuće Delo, optužila je
vladu za mešanje u uređivačku politiku medija, a posebno dnevnika "Delo" i "Večer".
U pismu koje je uputila na nekoliko stotina elektronskih adresa svojih
partijskih kolega, članova vladajuće Slovenske demokratske stranke (SDS)
premijera Janeza Janše, Kosemova je navela da su pritisci vlade i predsednika
uprave "Dela" Danila Slivnika u poslednje vreme postali neizdrživi, "čak gori
nego u vreme komunističkog režima".
 Kosemova u pismu navodi da joj je "naloženo da, nakon što Pivovarna Laško
pridobije značajno kapitalno učešće u novinskoj kući Delo, uredi stvar tako da
imamo višegodišnji uticaj na imenovanje članova Nadzornog saveta Dela, a tim i
na uređivačku politiku".
Ona takođe tvrdi da je od vlade dobila direktivu da mariborsku novinsku kuću "Večer"
proda Austrijancima, što je, kako kaže, odbila. "Za sve tvrdnje imam dokaze i
ako treba, objaviću ih", napisala je Andrijana Kosem.
Nekada prvoborac SDS, koja je rame uz rame sa Janšom kovala njegovu izbornu
pobedu na prošlim parlamentarnim izborima i uspon na vlast, u pismu otkriva i
lične sukobe sa svojim partijskim šefom i pokušaje njene diskreditacije nakon
što je postala predsednica Nadžornog saveta Dela.
"Možete mi verovati da je to prevazišlo sve granice dobrog ukusa i
dostojanstva. Na kraju krajeva, nismo boljševici, već partija koja se temelji
na demokratskim vrednostima".
Slovenački premijer i predsednik SDS odbacio je sve tvrdnje svoje do juče
najpouzdanije saradnice i odbio da ih komentariše.
"Podjarmljivanje" medija, a naročito dnevnika "Delo" i slovenačkog javnog
televizijskog servisa od strane SDS, već duže vreme je predmet kritike Društva
novinara i Sindikata novinara Slovenije, kao i Međunarodne novinarske
organizacije (IFJ).
SDS je u nešto više od dve godine vladanja "na juriš" zauzela sva važna mesta
u slovenačkoj politici, ekonomiji, kulturi...
U svemu tome učestvovala je i autorka pisma stranačkim kolegama. Da li je do
promene ponašanja došlo zbog naglog buđenja savesti, ili iz osećaja straha
izazvanog ubrzanim "ispadanjem iz igre" nakon smenjivanja sa važnih funkcija,
pitaju se mnogi.
Kosemova je nedavno smenjena sa mesta državne sekretarke u ministartvu
privrede, a zatim i sa mesta predsednice Nadžornog saveta paradržavnog
Kapitalnog fonda.
U svakom slučaju, njene optužbe izazvale su novu buru na slovenačkoj
političkoj sceni, nekoliko meseci pred predsedničke izbore, nešto više od
godinu dana pred parlamentarne izbore, i svega pola godine pre slovenačkog
preuzimanja predsedavanja Evropskom unijom.
Strani partneri iz EU na Sloveniju već gledaju popreko zbog otkrivanja u
javnosti njihove saradnje sa obaveštajnom službom SOVA, a istraživanja javnog
mnenja treći mesec zaredom beleže nagli uspon partije Socijalnih demokrata
Boruta Pahora.
Sloveniji predstoji uzbudljiv period, a SDS pregršt noćnih mora ukoliko želi
da zadrži vlast i u idućem mandatu. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Neizvesna sudbina Feral tribjuna |
| |
Poznati splitski nedeljnik "Feral Tribjun", svojevrsni simbol "oštrog pera"
koje ne štedi vlast, sutra se, prvi put nakon 15 godina postojanja, neće
pojaviti na kioscima, jer mu je račun blokiran zbog neplaćenog poreza u iznosu
od pola miliona kuna (oko 68.000 evra).
Ministarstvo finansija je blokiralo račun izdavačke kuće "Kultura i rasvjeta"
koja štampa "Feral", zbog nepodmirenog dugovanja na ime PDV-a od 500.000 kuna,
što je onemogućilo normalno štampanje i distribuiranje ovonedeljnog broja.
 Uredništvo "Ferala", sa glavnim i odgovornim urednikom Viktorom Ivančićem na
čelu, ne krije ogorčenje zbog činjenice da je Ministarstvo finansija do sada
više puta "opraštalo" poreska dugovanja, pa i u višestruko većim iznosima,
daleko većim dužnicima.
Dugovi su oprošteni pojedinim fudbalskim klubovima (Dinamo, Hajduk), ali i "državnim
medijima" poput "Vjesnika" (koji je u vlasništvu države i finansira se iz
budžeta), pa i Hrvatske televizije, nekima od njih i u nekoliko navrata.
Poresko dugovanje je svojevremeno velikodušno oprošteno i izrazito
desničarskom privatnom listu "Hrvatsko slovo", koji je postao poznat ne toliko
po kvalitetu svojih tekstova, koliko po haškoj tužbi protiv njegovog urednika
Domagoja Margetića zbog objavljivanja identiteta i svedočenja zaštićenog
svedoka, današnjeg predsednika države Stjepana Masića.
No, za "Feral", list poznat po oštrim i nemilosrdnim kritikama vlasti, takve
odluke nema, a Ministarstvo finansija insistira na namirivanju dugovanja.
Splitski nedeljnik je, inače, od samog starta u turbulentnim ratnim godinama
početkom 90-ih, bio meta napada državnih vlasti zbog svojih satiričkih
tekstova u kojima su se ismevale društvene devijacije i navike tadašnjeg
političkog vrha, sa bivšim predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu.
Tadašnja vlast, isto kao i sadašnja politička garnitura, "Feralu" zameraju i
vrlo oštre tekstove u kojima su se razotkrivale brojne političke i privredne
afere, korupcijski skandali, zloupotrebe tajnih službi, predizborne
prljavštine i nepotizam političkog vrha.
U 15 godina postojanja sve dosadašnje političke garniture pokušavale su da
ućutkaju "Feral" raznim sudskim tužbama, a vrhunac je bio krajem 90-ih godina,
za vreme vlasti tadašnjeg Tuđmanovog HDZ-a.
Tada je listu nametnut dodatni porez na pornografiju zbog u nekoliko navrata
objavljene fotomontaže golotinje u satiričnim tekstovima, u čijim su se "glavnim
ulogama" često znali naći uticajni političari.
Uredništvo "Ferala" optužuje Ministarstvo finansija da ovoga puta želi da
uništi list koristeći činjenicu da se on finansira isključivo od prodaje
tiraža.
Zanimljivo je da je mogućnost finansiranja putem prodaje oglasnog prostora
uredništvo lista odbilo, objašnjavajući to činjenicom da oglašivači po pravilu
plaćanje svojih oglasa uslovljavaju "propisivanjem" šta će se i kako pisati o
nekim temama, a koje teme su zabranjene. Na to u "Feralu" nikad nisu hteli da
pristanu.
Pretnja gašenjem "Ferala" dolazi u trenutku kada Vlada najavljuje smanjenje
stope PDV-a za novine od sadašnjih 22 odsto, za koju medijski stručnjaci kažu
da je među najvećima u Evropi i svetu i da guši male izdavače, na planiranih
10 odsto, što bi trebalo da ide na ruku novinskim izdavačima.
U narednim danima biće jasnije hoće li uredništvo "Feral Tribjuna" uspeti da
nađe zajednički jezik sa Ministarstvom finansija ili će, ako se to ne dogodi,
popularni nedeljnik biti ugašen. |
| |
Sabndra Carić Herceg,
Zagreb |
|
| |
| Fondacija za podizanje crkve na Cetinju |
| |
Radi izgradnje nove crkve na Cetinju, u kojoj će biti smeštene tri hrišćanske
relikvije, biće osnovana posebna fondacija, saopšteno je iz kabineta
predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića.
Vujanović je ranije predložio da se podigne Crkva Svete trojice, gde bi se
čuvale tri hrišćanske svetinje - desna ruka Jovana Krstitelja, čestica Časnog
krsta i ikona Bogorodice Filermose.
Desnica Jovana Krstitelja i čestica Čašnog krsta sada se čuvaju u Cetinjskom
manastiru, a ikona Filermose u posebnom objektu, zvanom Plava kapela.
Nova crkva bi, prema najavama, bila izgrađena na brdu iznad Cetinjskog
manastira.
Pretpostavlja se da bi u novoj crkvi hrišćanske relikvije bile ne samo
sigurnije od eventualne krađe, nego bi to uticalo da u Crnu Goru dolazi znatno
veći broj verskih turista. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
