|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1107, 15. jun 2007.
| Zlato iz zatrovanog elekronskog
đubreta |
| |
Gujiu je kineski grad iz prohujalog doba potrage za zlatom. Ali, umesto da
ispiraju plemenito grumenje iz hučnih potoka, radnici danas krče brda
izlomljenih delova ličnih računara, trpaju ih u džakove koji zaudaraju na
kiselinu, ili ih u primitivnim uređajima tope da bi izvukli vredne metale, kao
što su zlato i bakar.
 Svake godine, milioni neželjenih računara, tastatura, televiziskih prijemnika
i mobilnih telefona iz celog sveta švercuju se morem u Kinu. Većina završava u
Guijiu, prašnjavom gradu na južnoj obali, nedaleko od bivše britanske kolonije
Hongkonga.
Malo se u Guiju vodi računa o bezbednosti - radnici ne nose maske, gotovo da
nema vetilacije u halama i malo je znakova da vlast nameće i ona pravila o
sigurnosti koja postoje u Kini.
Oni srećniji nose grube ali tanke rukavice, navodi izveštač agencije Rojters.
Suviše su uplašeni da će izgubiti posao, ili dobiti batine, da bi razgovarali
sa stranim novinarima.
Državni kineski mediji su prošle godine izvestili da 5.500 preuzeća koja se u
Guiju bave elektonskim otpadom zapošljavaju preko 30.000 ljudi. Ceni se da
njihovi poslovi vrede milijardu juana (130,9 miliona dolara) samo u Gujiju.
Ipak, većina radnika, koji su došli iz svih krajeva Kine, zarađuje samo tri
dolara dnevno. "Radnici nikad nemaju koristi od toga", kaže Lai Jun iz grupe
za zaštitu okoline Grinpis, pokazujću fotografije radnika ranjenih u
eksplozijama računara ili sa opekotinama.
"Okoriste se uvek posrednici. Oni grabe sav novac iz ovog posla. Radnici
obično završe polupraznih šaka, ali su i dalje voljni da rade bez obzira što
im taj rad narušava zdravlje".
Prema izveštaju UN iz 2005 godine, u svetu se godišnje nakupi 50 miliona tona
elektonskog otpada kako ljudi prelaze na nove lične računare i laptopove a
bacaju stare modele.
Kineski mediji cene da oko 72 odsto svetskog elektonskog đubreta završi u Kini.
Tokom procesa obrade, radnici, uključujući žene i ponekad decu, izloženi su
otrovnoj mešavini hemikalija. Devet od 10 ljudi u Guiju pati od problema sa
kožom, nervima, disajnim i sistemom za varenje.
Kada se izdvoje korisni metali, ostali delovi se bacaju na smetlišta ili u
reke ili se jednostavno spaljuju. Gomile starih kompjutera često blokiraju
saobraćaj u nekim delovima grada.
"Radi se uz najmanja ulaganja, sa najjednostavnijom opremom, uz najmanji
utrošak vremena, da bi se izvukao najveći mogući profit", kaže Nie Jongfeng,
profesor na prestižnom pekinškom univerzitetu Cingšua. "To je sve do čega im
je stalo".
Novinari i "zeleni" aktivisti nisu dobrodošli. Lokalni poslovni ljudi strahuju
od kritičnih izveštaja jer bi svaka intervencija vlasti mogla da speči dotok
smeća i time dotok novca.
Nie kaže da lokalna vlast želi da preuzme kontrolu. "Problem je što može da
kontroliše normalne kanale, ali ne i ono što dolazi podzemnim putevima".
Elektronsko đubre se ne može izvoziti bez saglasnosti zemlje uvoznice. Da bi
se ovo zaobišlo, otpad se uvozi pod deklaracijom "korišćeni PC" ili "mešani
metali" i švercuje iz Hongkonga.
Gradska vlada je pre dve godine izašla sa planom uklanjanja otpada iz Guija.
Ali, posao je suviše lukrativan da bi nestao preko noći, i malo se šta
promenilo sem što meštani sad budnije motre na došljake. |
| |
| |
|
| |
| Svetska sirotinja postaje probitačno tržište |
| |
Najveće svetske korporacije krenule su u trku za osvajanje tržišta koje su
decenijama uglavnom ignorisale, a koje obuhvata četiri milijarde siromašnih
ljudi sveta.
Oko 60 odsto svetskog stanovništva živi sa manje do dva dolara na dan. Ranije
su gurani u stranu zbog manjka kupovne moći, dok se danas na siromašne gleda
kao na probitačno rastuće tržište.
 Od Južne Afike do Brazila, kompanije kao Danon i Junilever prodaju pakete
jogurta i sapuna po selima i otvorenim gradskim pijacama. U sektoru
telekomunikacija, najveći rast prodaje je među siromašnima koji se ubrzano
opremaju mobilnim telefonima.
"Treba da prestanemo da mislimo na siromašne kao na problem", izjavio je
agenciji AP C. K. Prahalad, autor knjige "Bogatstvo na dnu piramide". "Deo
problema je što poslovni ljudi nisu u potpunosti razumeli veličinu mogućnosti
koje se otvaraju".
Prahalad, poslovni savetnik i profesor na američkom Univerzitetu Mičigen, kaže
da kupovna moć siromašnih izgleda mala izraženo u dolarima, ali ima veću
težinu u privredama u razvoju, gde dobra koštaju manje.
Procenjuje se da četiri milijarde svetskih siromaha ima kupovnu snagu od 5.000
milijardi dolara godišnje, mereno po lokalnim odnosima cena i robe.
Prahalad kaže da je okretanje velikih firmi sirotinji "dobitna kombinacija",
jer kompanije povećavaju prodaju, a potrošači sa malim prihodima dobijaju
pristup jeftinoj, kvalitetnoj robi i novoj tehnologiji.
Da bi se tržište siromašnih eksploatisalo - ključ su inovacije. Firme moraju
da razviju nove, pristupačne proizvode i smisle nove načine kako da ih prodaju.
U Indiji, podružnica anglo-holandskog proizvođača robe široke potrošnje
Junilever za siromašne seljake razvila je deterdžent kome za pranje treba
manje vode.
Kompanija je zaposlila 31.000 žena da prodaju sapun, šampon, deterdžent i
druge proizvode "od vrata do vrata", u više od 100.000 indijskih sela.
"Prihodi seljaka rastu, a za kompaniju koja proizvodi robu široke potršnje,
žene su najbolji poznavaoci i prodavci", kaže predstavnik Junilevera.
Neposredna prodaja, koju je Junilever pokrenuo i u Šri Lanki, Bangladešu i
Mozambiku, navela je druge firme da kopiraju ovaj uspešan model.
U Braziliji, švajcarski proizvođač hrane Nestle otvorio je novu fabriku za
proizvodnju malih paketa mleka u prahu, keksa i kafe, za prodaju od vrata do
vrata ili u malim radnjama.
U Južnoj Africi, Francuska prehrambena grupacija Danon pokrenula je projekt
pojedinačne prodaje pakovanja vitaminom obogaćenog jogurta za 1 rand (14 centi),
preko mreže žena u predgrađima.
Cilj je da se izbegnu posredici kako bi roba bila što jeftinija za krajnjeg
kupca. U Danonu kažu da njihov jogurt nikada ne bi koštao jedan rand u
normalnoj prodaji. |
| |
| |
|
| |
| Veliki proboj u genetici |
| |
U najvećoj ikada sprovedenoj genetičkoj studiji, naučnici su identifikovali 15
novih gena koji su povezani s nekim od najčešćih ljudskih oboljenja.
Koristeći brže i preciznije istraživačke metode, grupa od 200 britanskih
naučnika otkrila je gene koji su povezani sa sedam oboljenja. To su depresija,
Kronova bolest, oboljenje koronarnih arterija, povišeni krvni pritisak,
reumatski artritis i dijabetes.
 Studija "Wellcome Trust-a" obuhvatila je analizu DNK-a od ukupno 17.000 ljudi,
navodi BBC.
Rezultati studije, objavljeni u časopisu "Nature", predstavljeni su kao veliki
napredak u medicini.
Šef ekipe naučnika, profesor Piter Doneli sa univerziteta u Oksfordu, izjavio
je da bi identifikacija ovih gena trebalo da rezultira razvojem novih tretmana
i terapija za pomenuta oboljenja, kao i da pomogne pri otkrivanju osoba koje
su izložene najvećem riziku.
Dosadašnje istraživačke metode su su bile spore i često nepouzdane.
U ovoj studiji, naučnici su koristili "genske čipove" za analizu DNK-a da bi
otkrili genske razlike u celom genomu.
Profesor Doneli kaže da studija predstavlja "novu zoru" i da su on i njegove
kolege u poslednjih dvanaest meseci naučili više nego u prethodnih 15 godina.
"Ako zamislite genom kao veoma dugi put niz koji idete u mraku, do sada smo
mogli da upalimo svetla u veoma malom broju lokacija. Sada, međutim, možemo da
upalimo ta svetla na velikom broju lokacija. Konkretno, u ovom slučaju,
upalili smo pola miliona svetala", kaže profesor Doneli.
Direktor "Wellcome Trusta-a", Mark Valport, dodaje da će sve skupljene
informacije biti dostupne javnosti kako bi naučnici širom sveta imali pristup
rezultatima studije.
Naučnici, koji su učestvovali u ovom opsežnom istraživanju, kažu da studija
obećava i otvaranje puta ka eri takozvane "personalizovane" medicine.
Takvom ličnom medicinom, lekari bi rutinski uzimali uzorke DNK od pacijenta
kako bi pronašli najbolje lekove za njegove gene, što je mnogo efikasnije od
postojećeg pristupa "jedan patent dobar za sve".
U Britaniji je u toku uspostavljanje velike baze podataka ljudskog DNK,
nazvane "UK Biobank". To će biti najveća banka podataka u svetu.
Na jednom mestu će biti uskladišteni svi podaci o genima oko pola miliona
ljudi i ti podaci će se analizirati do kraja njihovog života zbog mogućih
korelacija između gena i dobijanja bolesti.
"UK Biobank" traži pola miliona volontera između 40 i 69 godina, kako bi se
bolje razumela veza između zdravlja, okoline i genskih varijacija. |
| |
| |
|
| |
| 30 godina Dopunskih protokola |
| |
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) obeležava 30. godišnjicu usvajanja I
i II Dopunskog protokola Ženevske konvencije iz 1949. godine.
 Dopunski protokoli iz 1977. godine su nastali prvenstveno kao odgovor na
povećane patnje civila u oružanim sukobima koje su delom posledica razvoja
tehnologije naoru-žanja, saopštio je MKCK.
Tim protokolima postavljena su ključna pravila koja se odnose na
neprijateljstva i sredstava i načine ratovanja, a cilj je bio pojačana zaštita
civila.
Dopunski protokoli iz 1977. su takođe predstavljali odgovor na povećanje broja
unutrašnjih oružanih sukoba, a II Dopunski protokol je prvi ikada napisani
ugovor koji je potpuno posvećen zaštiti žrtava tih konflikata.
U ovom trenutku, 167 država su članice I Dopunskog protokola dok su 163 države
članice II Dopunskog protokola. Ti podaci čine Dopunske protokole jednim od
najšire prihvaćenim pravnim instrumentima na svetu. |
| |
| |
|
| |
| Potrošnja uglja u porastu |
| |
Potrošnja uglja u Kini i Indiji dostigla je rekordne razmere prošle godine.
Takođe raste u Velikoj Britaniji, mada pada u SAD.
U svetu se potrošnja energije usporila za 2,4 odsto, zbog visokih cena nafte,
navodi danas londonsku Fajnenšl Tajms. To je suprotno rastu od 3,4 procenta iz
2005.
Ali, korišćenje uglja u svetu je veće za 4,5 odsto, zahvaljući pre svega skoku
u Kini od 8,7 proceneta.
Sagorevanje uglja je glavni izvor zagađivanja planete ugljendioksidom, a
analitičari predviđaju da će ugljendioksid iz Ki-ne prevazići onaj iz,
svetskog prvaka, SAD već tokom 2007. godine.
Početkom meseca, Kina je iznela svoj prvi nacionalni plan vezan za klimatske
promene, rekavši da namerava da se ponese sa problemom - ali ne na račun
ekonomskog razvoja.
Svetska produkcija nukleranih elektrana veća je za 1,4 odsto, uglavnom zbog
povećanja kapaciteta. I mada se nastavlja rast u korišćenju energije vetra i
sunca, ti izvori imaju skroman učinak. Uprkos povećanju kapaciteta za
dobijanje energije iz vetra od 25 odsto tokom prošle godine, vetar svetu daje
samo jedan odsto struje, a sunce još manje. |
| |
| |
|
| |
| Solarna struja i biodizel za smanjene
zagađenja |
| |
U nastavku napora ka zelenom preobražaju Njujorka, gradonačelnik najvećeg
američkog grada Majkl Blumberg objavio je planove uvođenja solarne energije i
čistijeg ulja za grejanje službenih zgrada, uključujući Gradsku kuću.
Potezi su deo nedavno objavljenog Blumbergovog cilja da smanji ispuštanje
ugljendioksida u Njujorku za 30 procenata u roku od 23 godine.
 Grad će, kaže Blumberg, podneti zahtev za postavljane solarnih ploča na
građevinama u gradskom vlasništvu u nadi da će sabrati kapacitet od dva
megavata sunčeve energije godišnje. Time bi se ispuštanje ugljendioksida
smanjilo za 320 tona godišnje, što je jednako uklanjanju 50.000 automobila sa
ulica.
Grad neće platiti za postavlajnje solarnih uređaja ali će plaćati struju
isporučiocu.
Od idućeg leta, gradske kuće će koristiti mešavine biodizela za grejanje.
Obnovljivo gorivo, načinjeno od biljnih i životinjih masnoća, gori čistije od
standardnog lož ulja.
Blumberg je već pokrenuo niz mera za smanjenje zagađenja, uključući ambiciozni
plan postepene zamene svih gradskih taksi vozila hibridnim automobilima i
uvođenje naplate za ulazak motornih vozila u najzagušenije delove Manhetna.
Lakši poslovi, kao zamena klasičnih sijalica u Gradskoj kući sijalicama koje
štede struju su već urađeni. |
| |
| |
|
| |
| Prvi intervju prinčeva Vilijama i Harija
američkoj televiziji |
| |
Britanski prinčevi Vilijam i Hariispričali su, u prvom intervjuu nekoj
američkoj televiziji, da "pokušavaju da žive normalnim životom", što je želela
i njihova pokojna majka, princeza Dajana, saopštila je televizija En-Bi-Si .
U intervjuu, koji će biti emitovan 1. jula, prinčevi "govore o svom pokušaju
da žive normalnim životom i kažu da se sećaju želje svoje majke da u tome
uspeju", navodi se u saopštenju američke televizije, a prenose svetske
agencije.
 Britanski prinčevi iznose i "svoje mišljenje o fascinaciji koju izazivaju kod
ljudi i koliko se to odražava na sve aspekte njihovih privatnih života",
dodaje En-Bi-Si.
Deo intervjua, snimljenog u Londonu, biće 15. juna postavljen na sajt emisije
En-Bi-Sija "Today Shonj".
Vilijam i Hari organizovaće 1. jula, kada bi Dajana napunila 46 godina, veliki
koncert na stadionu Vembli povodom desetogodišnjice majčine smrti.
Princeza Dajana poginula je 31. avgusta 1997. u saobraćajnoj nesreći u Parizu.
Imala je 36 godina. Vilijam je tada imao 15, a Hari 12 godina.
Princ Hari ocenio je da niko nikada neće saznati istinu o smrti njegove majke.
"Šta god da se desilo u tom tunelu... to niko nikada neće znati. I siguran sam
da će ljudi uvek misliti o tome... Mi nikada nećemo prestati da se pitamo",
kazao je Hari.
Dvojica prinčeva kazala su da im vreme posle majčine smrti prolazi veoma sporo
i da svakog dana misle na nju.
Dajana se za princa Čarlsa udala 1981. Par se rastao 1992, a razveo 1996. |
| |
| |
|
| |
| Velika Britanija postaje orvelovsko društvo |
| |
Građani Velike Britanije mogli bi se u bliskoj budućnosti suočiti sa stalnom i
opštom prismotrom, gde god krenuli.
Najnovija "naprava" koja se koristi u, kako to aktivisti za zaštitu građanskih
sloboda kažu, "društvu nadziranja" je mali helikopter na daljinsko upravljanje
koji može da nadleće gradske ulice i osmatra kriminalce i sumnjive osobe.
 Uvedena nedavno na severu Britanije, ta letilica bi se mogla uvesti i širom
zemlje ako se pokaže uspešnom, navodi Rojters.
Helikoptersko nadgledanje je, međutim, podgrejalo ionako žučne rasprave o tome
da li svet "Velikog brata" koji je predvideo Džordž Orvel, već postoji u
Velikoj Britaniji ili, pak, da li je takav nadzor zaista suštinski neophodan
za održavanje reda u modernom dobu.
"Za nas je to najjeftiniji način da pomognemo u hvatanju kriminalaca", kaže
Sajmon Birn, viši policijski oficir iz oblasti Mersisajd, u kojoj je započet
projekat sa kamerama u malim bespilotnim letilicama.
Velika Britanija je trenutno najintezivnije nadgledana zemlja u svetu sa,
prema podacima stručnjaka za nadzor, 4,2 miliona instaliranih kamera za nadzor
Si-Si-Ti-Vi, što "dođe" po jedna kamera na svakih 14 stanovnika.
Pokrivenost nadzorom je takva da bi stanovnik Londona u proseku bio snimljen
kamerama za nadzor oko 300 puta na dan, ako bi se šetao gradom, procenili su
aktivisti organizacije za zaštitu građanskih sloboda "Liberti".
Sve veća rasprostranjenost kamera, zajedno sa vladinim planovima za uvođenje
digitalnih ličnih karti za sve građane u narednim godinama, kao i širenje baze
podataka DNK, doveli su do zahteva da se nadgledanje građana zaustavi dok se
ne ispitaju svi relevantni činioci i posledice.
U izveštaju objavljenom ranije ove godine, Kraljevska akedemija za
inženjerstvo upozorila je da se povećanim nadziranjem društva zapravo rizikuje
provociranje sloma poverenja između pojedinaca i države, što bi eventualno
moglo naneti više štete nego koristi.
"Država bi trebalo da ostane poslednji zaštitnik građanskog prava na
privatnost i ne bi trebalo da povećava nadzor bez jakog razloga i opravdanja",
navedeno je u studiji.
Zajedno sa aktivistima za zaštitu građanskih sloboda zabrinutost zbog stezanja
mreže nadzora izrazili su i neki policijski činovnici, ocenivši da bi
preterano nadgledanje moglo da unese nemir u neke inače mirne zajednice.
Jan Redhed, zamenik šefa policije u Hempširu, oblasti zapadno od Londona, kaže
da strahuje da Britanija postaje orvelovsko društvo u kojem su sada i mirna
sela pokrivena kamerama. "Zaista ne bih želeo da živim u takvoj zemlji", rekao
je Redhed televiziji Bi-Bi-Si.
U vezi sa eksplozijom nadzora možda najviše iznenađuje ocena stručnjaka da on
nužno ne doprinosi proklamovanim ciljevima - smanjenju nasilja. Štaviše,
postoje pokazatelji koji sugerišu da kamere ponekad provociraju kriminalno
ponašanje.
"Ako ljudi počnu da osećaju da su pod konstantnim nadzorom, to često dovodi do
ponašanja zbog čijeg sprečavanja je nadzor uveden", kaže Kirsti Bol, stručnjak
za uticaj nadzora na drušvo i profesorka na Poslovnoj školi Otvoreni
univerzitet.
Profesorka Bol brine zbog nepoverenja koje može nastati između pojedinca i
države usled preteranog nadzora. "To zapravo može dovesti do laganog
samoubistva društva", smatra ona. |
| |
| |
|
| |
| Siroti mali Pluton gubi titulu za titulom |
| |
Siroti mali Pluton, nebesko telo kojem je prvo oduzet status planete, a sad je
doživeo novo poniženje.
Pre godinu dana, astronomi su ga svrstali u novu kategoriju, patuljaste
planete, a sad se ispostavilo da ni u toj grupi nije prvi, to jest najveća
patuljasta planeta.
 "To je bilo poslednje Plutonovo uporište", našalila se Emili El Šaler sa
Kalifornija instituta za tehnologiju, koautorka izveštaja objavljenog u
časopisu "Sajens" .
Kad je Međunarodna astronomska unija prošle godine redefinisala planete, uvela
je novu potkategoriju - patuljaste planete - a za Pluton se verovalo da je
najveći među njima.
Profesor planetarne astronomije Majkl I. Braun i Emili El Šaler otkrili su u
međuvremenu, proučavajući Disnomiju, mesec koji kruži oko druge patuljaste
planete Eris, da je ova veća od Plutona.
Posmatrajući Disnomiju iz zemaljska opservatorije i pomoću svemirskog
teleskopa Habl, izračunali su kretanje Disnomije i na osnovu toga izračunali
masu Eris za koju su utvrdili da je 27 odsto veća nego Plutonova.
"Pluton i Eris su, u suštini, blizanci, izuzev što je Eris malo 'punačkija' od
njega", naveo je Braun. Eris je, inače, dobila ime po grčkoj boginji svađe,
sukoba i rivalstva. |
| |
| |
|
| |
| Zemlja sa najvećim problemima u trgovini
ljudima |
| |
Indija je zemlja koja ima najveći problem sa trgovinom i krijumčarenjem ljudi,
navodi se u godišnjem izveštaju Stejt dipartmenta SAD o trgovini ljudima.
Četvrtu godinu za redom Indija je upozorena da bi mogla bi-ti stavljena na
crnu listu zemalja koje ne ispunjavaju minimum standarda u borbi protiv, kako
se u izveštaju navodi, "savremenog ropstva".
Izveštaj upozorava da su desetine miliona Indijaca primorane na prinudni rad,
kao i da je u toj zemlji uobičajena pojava "seks trafiking", odnosno trgovina
i primoravanje žena na prostituciju.
"Najveća demokratija u svetu ima najveći problem sa trgovinom ljudima",
izjavio je stručnjak Stejt dipartmenta za pitanja trgovine ljudima Mark Lagon. |
| |
| |
|
| |
| Akcija MTV-ja za borbu protiv globalnog
otopljavanja |
| |
Muzička televizijska mreža MTV od sutra će krenuti u akciju pod nazivom "MTV
Svič" , sa ciljem buđenja svesti kod milijardu i po gledalaca širom sveta da
je priroda ugrožena, i da treba sprečiti prebrzo zagrevanja Zemlje.
Kako je saopštila MTV Adrija, akcija će se odvijati na više nivoa - preko
Interneta, MTV-jevih programa i specijalnih poruka za javnost koje su kreirale
priznate svetske agencije za oglašavanje.
 "Svih 35 poruka MTV-jevim gledaocima između 15. i 25. godina ukazuju kako
sasvim male promene i odluke mogu znatno da smanje emisije otrovnih i opasnih
gasova u svetsku atmosferu", navodi se u saopštenju.
Te poruke će od sutra moći da se vide na 55 MTV-jevih programa u 162 države
sveta. Takođe će biti objavljene na 44 internetskih strana, i preko 16
posrednika mobilnih sadržaja.
One biti emitovane preko cele godine, a akciji se pridružilo više od deset
zvezda, među kojima i Enrike Iglesijas, koji su pozvali gledaoce MTV-ja da
posete višejezični sajt www.mtvsnjitć.org i "da spasavaju svet koliko je u
njihovoj moći".
Na sajtu, zvezde koje su zabrinute za prirodu će sopstvenim, malim primerima
pokazati da "svako može da pomogne okolini i promeni svet", i da pri tome "godine,
pol i mesto stanovanja ne igraju važnu ulogu".
"Svako može da isključi punjač za mobilni telefon ako ga ne koristi i ako je
baterija puna. Zašto bi vaši kompjuteri bili uključeni i tada kada ih ne
koristite? I stepen manje u ionako vrućem stanu biće osveženje za vas i za
Prirodu", navodi se u saopštenju MTV Adrije.
Dodaje se da se "poslednjih nekoliko godina vrtimo u začaranom krugu
upozoravanja na prebrzo sagrevanje Zemlje i posledica povezanih sa tim i
upravo poruke za javnost će mladima dokazati i pokazati da je moguće živeti
pun život koji ne šteti okolini."
"Pitanje: da li jedan čovek može promeniti svet? Naravno da može ako je takvih
ljudi milijarda i po. Sitnice i pojedinci menjaju svet", saopštila je MTV
Adrija.
Navodi se podatak da bi, ako bi samo jedan odsto MTV-jevih gledalaca počelo da
upotrebljava tri energetski štedljive sijalice, to bi bilo isto kako kada bi
na ulicama bilo 100.000 vozila manje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
