|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1109, 29. jun 2007.
| Vidovdan na Gazimestanu |
| |
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izrazio je nadu da će za status
Kosova i Metohije biti pronađeno pravično rešenje.
Pred više od hiljadu ljudi okupljenih na proslavi Vidovdana na Gazimestanu,
vladika Amfilohije je poželeo da "Gospod podari razum i mudrost moćnicima i
savremenom svetu da iznađu puteve razuma da se razreši gordijevski kosovski
čvor na pravičan i bogougodan način".
 "Nadam se da će ovaj 618. Vidovdan biti temelj i nastavak pobede pravde, na
prvom mestu u ljudskim srcima, i da će se ovde oko Kosova i Metohije zacariti
mir, ljubav, prema svima koji ovde žive", rekao je mitropolit
crnogorsko-primorski.
Dodao je da na Kosovu i Metohiji "ima dovoljno Sunca, zemlje i vode, svakog
izobilja, da svi ljudi koje je Bog ovde sastavio mogu da žive u ljubavi".
"Već 618 godina Gazimestan je spomen viteštva. Ovde smo učili da budemo
istinski pravi ljudi i pravi narod, učili se kako se treba žrtvovati za pravu
istinu, za dobro i za ljudsko dostojanstvo", rekao je vladika Amfilohije koji
je služio pomen kosovskim junacima kao izaslanik patrijarha srpskog Pavla.
Okupljenima se obratio i princ Aleksandar Karađorđević koji je poručio da je
Kosovo "sveto mesto" za Srbe.
"Mi smo svi deo te zemlje i ovde smo da pokažemo da je to naša zemlja. Ovde je
naša prošlost i naša sadašnjost, ovde treba da gradimo i budućnost", rekao je
Karađorđević.
Okupljeni su nosili zastave Srbije, a skup je obezbeđivao veliki broj
pripadnika Kfora, UNMIK policije i Kosovske policijske službe.
Na manifestaciji su bili i ministri u Vladi Srbije Slobodan Samardžić i
Radomir Naumov koji su nakon parastosa krenuli ka Gračanici.
Pošto su beogradski zvaničnici napustili Gazimestan, pripadnici KPS počeli su
detaljan pretres učesnika skupa, kao i autobusa kojima su oni dovezeni na
manifestaciju.
Policajci traže da ljudi skinu sve majice na kojima postoje obeležja Srbije.
Okupljeni se polako razilaze, a za sada nije bilo incidenata.
Nepoznati mladići su na ulasku u spomen obeležje bacili geografsku kartu sa
naslovom "Gde je Srbija".
Na karti se vidi Balkansko poluostrvo preko koga je ispisano "Ilirikum".
Pojedini albanski istoričari smatraju da su Albanci potomci Ilira. |
| |
| |
|
| |
| Vidovdan - praznik Svetog velikomučenika
kneza Lazara |
| |
Pravoslavna crkva, 28. juna, slavi Vidovdan - praznik Svetog velikomučenika
kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Knez Lazar je bio jedan od velikana
koji su vladali srpskim carstvom posle smrti cara Dušana.
 Sveti Velikomučenik car Lazar se rodio 1329. godine u Prilepu kod Novog Brda,
bio je jedan od plemića cara Dušana. Oženio se carevom rođakom, Milicom,
kćerkom kneza Vratka. Godine 1353. dato mu je dostojanstvo kneza.
Vladao je od 1371. do 1389. godine i proglasio se za "gospodara svih Srba".
Poslije smrti cara Uroša, kneza Lazara je patrijarh Jefrem krunisao kao
srpskog cara. Za suverenog vladara svih Srba smatrala ga je i Carigradska
patrijaršija.
Za vrijeme carevanja Lazar je ratovao sa tadašnjom moćnom turskom silom. Na
Vidovdan 28. juna 1389. godine velika srpska vojska sastala se na Kosovom
polju da odbrani Srbiju od najezde Turaka. U toj bici je i poginuo knez Lazar.
Tijelo mu je sahranjeno u Prištini, potom preneto u njegovu zadužbinu -
manastir Ravanicu kod Ćuprije. Kada je počela seoba Srba, narod je sa sobom
nosio i njegove svete mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj gori.
Za vrijeme Drugog svjetskog rata 1942. godine tijelo mu je preneto u Beograd,
odakle je 1988. godine premešteno ponovo na Kosovo u manastir Gračanicu.
Odatle je 1989. godine preneto u Lazarevu zadužbinu manastir Ravanicu kod
Ćuprije, gde i danas počiva.
U zasluge mu se pripisuju slanje izaslanstva sa monarhom Isaijom u Carigrad sa
molbom da se skine anatema sa srpskog naroda, obnova manastira Hilandara i
Gornjaka, ktitorstva nad mnogobrojnim crkvama i manastirima, kao i otpor
turskim osvajanjima. |
| |
| |
|
| |
| Dragomir Karić nepoželjan u Kanadi |
| |
Kanadske imigracione vlasti su izdale nalog da poznati biznismen Dragomir
Karić mora do petka, 29. juna, da napusti Kanadu, zbog svojih veza sa
Slobodanom Miloševićem.
Nalog je potpisao član Saveta za imigraciju i izbeglice Denis Pekston, čime je
odbačena Karićeva žalba da je on žrtva nameštenog procesa i da će njegovim
deportovanjem u Srbiju biti narušena njegova prava da posećuje svoju porodicu
koja živi u Kanadi. Tri dana ranije, Vrhovni sud je, takođe, odbacio Karićev
zahtev da se preinači odluka Saveta za izbeglice u kojoj je on nazvan
Miloševićem ličnim savetnikom za vreme rata na Kosovu.
 U
nalogu se navodi i da se Karić lično angažovao na opstanku režima režima čiji
je čelnik bio Milošević, kao i da je on iz svoje bliskih veza sa vlastima
izvukao ličnu korist, koja je doprinela njegovom bogaćenju.
Kanadski zakon o useljavanju dozvoljava vladi da deportuje strane državljane
za koje se ustanovi da su bili umešani u ratne zločine, genocid, zločine
protiv čovečnosti, velike povrede ljudskih prava, organizovani kriminal ili
terorizam.
Karić je pobijao da je ikada zastupao Miloševića. Njegov sporni angažman se
odnosi na njegovo učešće u dvodnevnom susretu američkih i ruskih
parlamentaraca u Beču, za vreme bombardovanja, koji je bio posvećen rešavanju
krize na Kosovu, kada se po navodima američkih kongresmena, on u više navrata
konsultovao sa Slobodanom Miloševićem. Agencija za pogranične službe navodi da
je Karić sličnu ulogu imao i u Nemačkoj.
Dragomir Karić, jedan od braće Karić, doselio se u Kanadu 1993. godine i
stekao uticajne pozicije i poznanstva. On i njegova supruga Hafa slikali su se
i sa tadašnjim premijerom Žanom Kretjenom, čijoj Liberalnoj stranci je dao
više od 13 hiljada dolara priloga.
Kako piše Nešenel Post, Karić nije bio dostupan za komentar i oni ne veruju ni
da je on u Kanadi. Ljudi koje su novinari našli u njegovoj porodičnoj kući u
prestižnom delu Nort Jorka, rekli su da nema nikakvih osnova za optužbe za
ratne zločine. Post navodi da je đubre razbacano po imanju, koje deluje kao da
je renoviranje u toku.
Ukoliko je Karić van Kanade, biće uhapšen ukoliko pokuša da se vrati, rekao je
jedan zvaničnik. Ako se, pak, nalazi u Kanadi, onda će on sam morati da
ustanovi kolikoj opasnosti bi mogao da se izloži povratkom u Srbiju.
Kako imigracione vlasti napominju, Dragomir Karić nije imao kanadsko
državljanstvo, već samo dozvolu boravka.
Na internet sajtu Snage za pokret Srbije stoji da je on pre dve nedelje održao
govor u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Milo krijumčario cigarete |
| |
 Italijansko
tužilaštvo u Bariju označilo je nedavno osam osoba koja su od 1997. do 1999.
preko Podgorice prebacile na Kipar oko 500 miliona evra zarađenih od šverca
cigareta. Prema podacima tužilaštva, pranje novca od šverca cigareta obavljeno
je preko računa u Švajcarskoj, sa kojih je novac upućivan u Crnu Goru, a zatim
na Kipar, odakle je prosleđivan u kneževinu Lihtenštajn. Eugenija Pontasulja i
Đuzepe Šelzi, tužioci u Bariju osumnjičili su Mila Đukanovića, bivšeg
crnogorskog premijera, Miroslava Ivaniševića, bivšeg ministra finansija,
Dušanku Jeknić, Branka Vujoševića, Veselina Barovića, Branislava-Brana
Mićunovića, Stanka Subotića Caneta i Andriju Draškovića za mafijaško
udruživanje radi šverca cigareta i pranja novca. Na spisku lica koja su
iznosila novac iz Crne Gore na Kipar navode se imena Ivana Krčmarića, Nikole
Miloševića, Jovice Ranđelovića, Duška i Milana Rankovića, Slavka Zećevića,
Zorana Džajića i Miloja Šarca.
Za razliku od ranijih godina, kada su iz Italije stizale polovićne informacije
o istragama protiv Mila Đukanovića i još najmanje 12 osoba iz Crne Gore, ovog
puta je saopšteno da je istraga završena i da bi nekadašnji premijer mogao
biti optužen za mafijaško udruživanje i pranje novca. Neki od njih su javno
negirali krivicu, što je pre tri i pet godina, kada su slićne vesti dolazile
iz Italije, činio i Milo Đukanović.
ČVRSTI DOKAZI
Ovog puta međutim Italijani su prikupili dosta dokaza o krijumćarenju cigareta
za Crnu Goru kroz dva tajna kanala, preko Bugarske i preko Švajcarske.
Direktan posrednik bila je Srbija. Prema dokumentaciji dobijenoj od bugarskih
carinskih i policijskih organa, srpski organi su utvrdili da su od 1998. do
2000. godine upućene velike kolićine cigareta, oko 120.000 kartona, iz Luke
Burgas u Bugarskoj ka Luci Bar u Crnoj Gori, kao krajnjoj destinaciji. Samo je
manji deo cigareta transportovan teretnim kamionima makedonskih registarskih
oznaka od Bugarske, preko Makedonije i Kosova, do Crne Gore. I u ovom slučaju
postoji sumnja da su cigarete plasirane na tržišta Srbije i Italije. Na spisku
bugarskih carinika i policije našlo se i 26 brodova koji su prevozili ovaj
teret do barske luke.
 Priča o kompaniji "Rejnolds" i krijumčarenju cigareta balkanskom rutom u
javnost je dospela i preko eksperata Evropske komisije koji su u tužbi protiv
ove planetarne korporacije Oblasnom sudu Sjedinjenih Američkih Država u
Njujorku naveli kako je "RJR potpomagala četiri velike mušterije za prodaju
njihovih proizvoda italijanskoj kriminalnoj grupi preko Crne Gore". Ta četiri
klijenta, poznata kao legendarna četvorka su Gilbert Lorens, Luis Garsija
Manolo, poznatiji kao Il Španjolo, Patrik Laurent i Patrik Monier. Svaki od
njih je imao ovlašćenje preneto od ekskluzivnih vlasnika licenci iz Crne Gore,
odnosno preduzeća "Montenegro tobako tranzit" (MTT).
Na drugom nivou su sarađivali sa "zaverenicima koji su bili, u stvari,
predstavnici italijanskih mafijaških udruženja, uključujući Đerarda Kuoma,
Guljelma Kijavu, Augusta Arčelaskija, Gregori Corcakisa, Čira Macarelu,
Franćeska Prudentina i ostale".
Podgoričku kompaniju MTT osnovali su članovi italijanskih kriminalnih
organizacija u saradnji sa Vladom Crne Gore.
- Kompaniju je zvanično odobrila Agencija za strane investicije koja je radila
pod specijalnom zaštitom Mila Đukanovića. Koristeći banke u Švajcarskoj i
Lihtenštajnu oni su usmeravali novac italijanskih mafijaških organizacija u
jugoslovensku federalnu vladu i Vladu Crne Gore. Novac zarađen od prodaje
licenci italijanskih kriminalnih organizacija dostizao je stotine američkih
dolara po paketu cigareta", kaže se u dokumentu italijnskog tužioca.
O švajcarskoj vezi govori se i u obrazloženju presude "italijanskom poslovnom
čoveku" Đerardu Kuomu, koji je u prvostepenom postupku osuđen na sedam godina
zatvora zbog međunarodnog krijumčarenja cigareta.
- Sledeća i ujedno finalna faza, predstavljena je iznošenjem novca u
Švajcarsku, novčanih sredstava sakupljenih od strane kriminalnih organizacija
za potrebe finansiranja crnogorskih vlasti, onih istih vlasti koje su
ovlastile isprva Vladimira Bokana, a potom Franka Dela Torea i četiri vlasnika
dozvola da deluju na teritoriji Crne Gore, koji su u ovoj zemlji naišli na
gostoprimstvo, i dobili zaštitu od strane države - piše u presudi koju je pre
3 godine potpisala sudija Kjara Ćivitano.
NOVAC NA KIPRU
Mila Đukanovića italijansko tužilaštvo, između ostalog, tereti da je Dela
Toreu dao dozvolu da mesečno u Crnu Goru uvozi hiljadu tona cigareta, koje su
kasnije krijumčarskim kanalima, odnosno gliserima, unošene u Italiju.
Osumnjičen je i da je pomogao ilegalnu prodaju preko preduzeća "Zetatrans", da
je preko vrha crnogorske policije omogučio da krijumčari gliserima
uplovljavaju u luke Zeleniku i Bar, kao i da je obezbedio zaštitu italijanskim
beguncima - kriminalcima, koji su se krili u Crnoj Gori.
Dušanka Jeknić osumnjićena je da je bila posrednik između predstavnika ljudi
iz Pulje i vrha crnogorske vlade, pre svega, kako su naveli istražitelji, s
tadašnjim predsednikom Đukanovićem, kao i Veselinom Barovićem, osumnjičenim u
istom procesu.
Pominje se i suma od još 100 miliona eura, koliko je prikup-ljeno od 1997. do
2000. godine od krijumčarenja cigareta, što je, takođe, kako se navodi,
plasirano za investicije u Crnoj Gori. Prema istrazi tužilaštva u Bariju, za
pranje novca je bio zadužen Stanko Subotić Cane, koji je navodno u švajcarsku
banku uplaćivao novac, koji je zatim prebacivan u Crnu Goru, a odatle na Kipar.
To se, kako se tvrdi, radilo sa tri privatna aviona, od kojih je jedan kupljen
upravo novcem dobijenim od "poreza na tranzit" kroz Crnu Goru, koji je
crnogorska vlada u tom periodu uvela krijumčarima.
Pozivajući se na detalje iz istrage tužilaštva u Bariju, italijanski mediji su
napisali da je "pranje novca obavljano preko računa u Švajcarskoj sa kojih je
novac upućivan u Crnu Goru, a zatim na Kipar. Odatle je, navodno, prosleđivan
u kneževinu Lihtenštajn. Istiće se da je na raćunu broj 03854109703948 u
Kiparskoj banci otkriveno 500 miliona eura, a taj novac je navodno koriš-ćen
za investiranja u Crnoj Gori.
Franćesko Gazani, komandant finansijske policije u Ređo Kalabriji, gde su
vlasti poslednjih godina imale više uspešnih zaplena krijumčarenih cigareta,
kao i kokaina koji su preko luke Đoja Tauro išle u Crnu Goru otkriva:
- Za vreme "vrućih" devedesetih godina bio sam jedan od funkcionera u regiji
Kampanja sa sedištem u Napulju. Prvi put kada sam došao u Luku Bar, sredinom
devedesetih godina, imao sam osećaj da se nalazim u Napulju. Porekom sam iz
Salerna, grada u neposrednoj blizini Napulja. Tih devedesetih godina čuo sam
napuljski naglasak usred Crne Gore. Bilo je kao da se nalazim u nekoj od luka
u Kampaniji.
To su bile godine kada su mnogi bosovi mafijaške Svete ujedinjene krune i
Kamore, koji su bili osuđeni u Italiji i za kojima su bile izdate međunarodne
poternice, našli utočište upravo u Crnoj Gori. Crnogorska policija nam je
pomogla i u hvatanju mnogih od njih. Imali smo odličnu saradnju sa crnogorskim
kolegama u policiji - ispričao je Gazani.
Nedeljnik NIN, pozivajući se na pouzdane izvore, objavio je spisak kurira koji
su novac "zarađen" švercom cigareta u Srbiji i Crnoj Gori prebacivali na Kipar.
- Šema je ova: novac, u kešu, prljavi novac od prodatih švercovanih cigareta,
sakuplja se u Srbiji a onda se šalje u Crnu Goru. U džakovima se, avionima,
transportuje na Kipar. Tamo se, shodno njihovim zakonima, uplaćuje na račune u
banci, i postaje čist, budući da Kiprani tada ne pitaju za poreklo novca. Gde
je kvaka? U tome što, da bi se prljavi novac uplatio na raćun u banci i
očistio, mora da se prijavi imigracionim vlastima čim avion sleti. Tek sa tom
potvrdom može da se uplati na račun u banci. Istražitelji su onda krenuli
unazad - videli su ko je i na koje račune uplaćivao novac, zatim su utvrdili
kojim je letovima novac stigao, a potom nije nije bilo teško utvrditi odakle
su avioni sa prljavim novcem poletali ka Kipru - iz Crne Gore, sa aerodroma u
Podgorici i Tivtu. Otkriveni su na taj način identiteti osoba koje su bile
kuriri, sume koje su prenosili, datumi i brojevi letova aviona za koje je
dokumentovano da pripadaju Stanku Subotiću Canetu... Utvrđeno je, tako, da je
samo u periodu između 1997. i 2000. godine na Kipar u kešu preneto 1,2
milijarde nemačkih maraka.
NEMA ODBRANA
Povodom najave podizanja optužnice u Bariju protiv Mila Đukanovića i ostalih
njemu bliskih bivših i sadašnjih funkcionera zbog "mafijaškog udruživanja",
šverca cigareta i pranja novca u Podgorici je malo koga iznenadila. Jer, javna
je tajna da se Crna Gora izdržavala svih ovih godina od političkog šverca i
krijumčarenja cigareta, automobila i narkotika.
Poznato je, naime, da je Milo Đukanović svoju međunarodnu poziciji izgradio
kao protivnik Slobodana Miloševića i Srbije, u vreme embarga, kada je baš
zahvaljujući Beogradu, počeo da u svojoj zemlji organizuje masovno
krijumčarenje.
- Krijumčarenje cigareta, automobila i narkotika je bio deo državnog biznisa,
koji je obezbeđivao sredstva za budžet, ali i za bogaćenje ljudi na vlasti.
Zato nije neobično što sada kada su Italijani podigli optužnicu protiv Mila
Đukanovića, on ćuti - kaže Nebojša Medojević, lider Saveta za promene.
Rajko Kovačević, portparol crnogorske vladajuće Demokratske partije
socijalista izjavio je da ne zna da li će se Đukanović odazvati pozivu suda,
ali je dodao da je predsednik DPS-a "uvek bio na raspolaganju sudu".
Dušanka Jeknić, jedna od optuženih u duvanskoj aferi, izjavila je za medije da
će biti srećna da se jednom na sve stavi tačka. Veselin Barović, bliski
prijatelj Mila ?ukanovića i jedan od vlasnika Evro Fonda, kao i vlasnik
velikog broja kompanija u Crnoj Gori, navodno je začuđen i iznenađen
optužnicom.
Predrag Bulatović, funkcioner SNP, međutim, ukazuje na činjenicu da je Veselin
Barović, jedan od glavnih aktera šverca cigareta, odnosno "tranzita" duvana
postao i glavni investitor u tranzicionom procesu u Crnoj Gori. Barović je,
inače, vlasnik ili suvlasnik velikog privatizacionog fonda, ulcinjske Solane,
nikšičkog rudnika boksita, pljevaljskog rudnika uglja, fabrike kisele vode "Rada",
hotela u Kotoru, Tivtu, Budvi, manjih i većih preduzeća, nekretnina. U vreme
kada je "tranzit" cigareta preko Crne Gore bio aktuelan, upravo on je bio na
čelu preduzeća "MTT" (Montenegro tabak tranzit).
Trećeoptuženi Andrija Drašković demantuje da je klijent "propevao" pred
italijanskim tužiocem, a da mu je u zamenu po-nuđen status zaštičenog svedoka,
jer je " sve vreme poricao da ima bilo kakve veze sa švercom cigareta".
- Crna Gora mora da se ukljući u slučaj pred sudom u Bariju, da detaljno
prouči optužnicu i reaguje, možda i da angažuje međunarodne stručnjake jer bi
se moglo desiti da nedužni građani Crne Gore posle generacijama plaćaju račune
zbog kriminalnih aktivnosti nekih ljudi, koji su to radili tobože u ime države
- kaže Nebojša Medojević.
U odbranu Đukanovića uključeni su državni tužilac, Vesna Medenica, koji je
rekao da ništa ne zna o optužnici u Italiji, jer "nije kontaktirala sa
Podgoroicom".
- Đuzepe Šelzi, tužilac iz Barija nije od kancelarije vrhovnog tužioca Crne
Gore tražio nikakvu saradnju u slučaju navodnog šverca cigareta između Crne
Gore i Italije od 1994. do 2002. - kaže crnogorska tužiteljka Vesna Medenica.
A glavni crnogorski i Milov poslovni saradnik Stanko Cane Subotić, takođe, ima
potrebe da brani bivšeg predsednika i premijera Crne Gore, ali time i sebe:
- Novac je moj, a ne crnogorske vlade - priznao je Stanko Subotić crnogorskoj
agenciji Mina, ne bi li tako zaštitio Mila Đukanovića, koji je do sada štitio
njega. Po Canetovom mišljenju afera sa cigaretama u Italiji je, "još jedan
obračun srpske policije sa Crnom Gorom".
Subotić smatra da je Nebojša Medojević kao portparol "zemunskog klana"
uključen u kampanju protiv njega i Crne Gore, te kako "Medojevićeve
insinuacije verovatno služe daljim naporima vlasti Vojislava Koštunice da
satanizuje Crnu Goru stvaranjem medijske slike o njenoj navodnoj
kriminalizovanosti".
Zvuči besmisleno, ali to je tako u Crnog Gori, u kojoj je za sve loše kriva
samo Srbija.
Franćesko Gazani, šef finansijske policije oblasti Ređo Kalabrija u Bariju,
međutim, smatra da će istraga tamošnjeg sudije Đuzepea Šelzija o švercu
cigareta od 1994. do 2002. biti okončana suđenjem.
- Biće suđenja svima koji budu optuženi za šverc cigareta između Crne Gore i
Pulje od sredine do kraja prošle decenije. Očekujem da će istražitelji sve
učine da se pronađu dokazi o ilegalno stečenom novcu koji potiče od
krijumčarenja cigareta. |
| |
| M.L. |
|
| |
| CIA otkrila “porodične dragulje” |
| |
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) obelodanila je neke od svojih
dobro čuvanih tajni koje govore o neslavnoj, mračnoj prošlosti Agencije.
Među dokumentima nalaze se i oni o tajnim operacijama vođenim od 50-ih do
70-ih godina prošloga veka, kao što su pripreme atentata na strane državnike,
među kojima su Fidel Kastro (Kuba), Patris Lumumba (DR Kongo) i Rafael
Truhiljo (Dominikanska Republika).
 Dokumenta,
zavedena pod taj-nim imenom "porodični dragulji", svedoče i o prisluškivanju i
praćenju domaćih novinara i članova disidentskih organizacija, otmicama
pripadnika levičarskih grupa, infiltraciji među antiratne aktiviste,
nezakonitom praćenju i čitanju privatne pošte, i drugim aktivnostima - do
eksperimenata na ljudima.
Radi se o dosjeu od 700 strana, čiju je kompilaciju 1973. zatražio tadašnji
direktor agencije Džejms Slezindžer. To je, svakako, ocenjuju posmatrači,
materijal za scenarije najboljih špijunskih romana.
Zaključci CIA navedeni su u izveštaju načinjenom 20. novembra 1970. godine,
koji je, prema američkom zakonu o dostupnosti informacija, od pre neki dan
dostupan je širokoj javnosti, u sklopu čitavog niza dokumenta koji se odnose
na razne sumnjive aktivnosti te agencije, ali i ozbiljne analize odnosa snaga
u tadašnjem Sovjetskom Savezu, Kini i bivšoj Jugoslaviji.
CIA je još krajem 1970. godine, kako navodi Blic, nagovestila raspad bivše
Jugoslavije, navodeći da su republike i pokrajine te države, opisane kao "svojevrsna
izmišljotina 20. veka", u stvari odvojene nacije, različitih istorija,
etničkog i kulturnog sastava.
"Glavno pitanje je opstanak federacije. (...) Postoji ozbiljan potencijal za
katastrofu", navodi se u izveštaju CIA koji je potpisao šef službe za
specijalna istraživanja Hal Ford. U izveštaju se, takođe, razmatraju moguće
posledice eventualnog otcepljenja Hrvatske, vojne uprave pod kontrolom Srba i
sovjetske intervencije, koja bi, možda, sledila takav razvoj događaja.
CIA je ukazala na ozbiljne razlike između Slovenije i Hrvatske, "katoličkih i
najrazvijenijih" republika tadašnje federacije, označujući Zagreb kao "izvor
konstantnih tenzija" u SFRJ. Određujući odnos snaga među republikama, CIA je
Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru stavila na stranu Srbije, dok se Hrvatima i
Slovencima "približila" Makedonija.
Hrvati su, tako, opisani kao "militantni nacionalisti", od kojih se izdvajaju
"kosmopolitski" Dalmatinci. Navedeno je da kadar iz te republike nije
srazmerno zastupljen u organima vlasti federacije, odnosno da su Hrvati činili
22 odsto ukupnog broja stanovnika, ali i zauzimali svega 17 odsto mesta u
državnoj upravi.
Prema nalazima CIA, šampioni nesrazmerne zastupljenosti te davne 1970. godine
bili su Crnogorci, koji su sa svega tri odsto ukupnog broja stanovnika SFRJ
zauzimali šest odsto čelnih mesta u partiji, 12 u ministarstvu inostranih
poslova, 15 u federalnoj administraciji, a dali su čak 10 odsto ukupnog broja
generala.
Pored Crnogoraca, nesrazmerno zastupljeni su bili i Srbi i Slovenci. Srbima je,
tako, sa 42 odsto ukupnog broja stanovnika, pripalo od 50 do 60 odsto čelnih
mesta u administraciji, vojsci i raznim drugim službama. Na Kosovu i Metohiji
je te godine živelo 67 odsto Albanaca, navodi se u izveštaju CIA i naglašava
da Srbija nije bila u stanju da sama podnese teret koji je predstavljalo
nerazvijeno Kosovo, što je 22. aprila dovelo do obećanja Slovenije i Hrvatske
da će pružiti pomoć, "ali ne na teret standarda razvijenih".
"Taj događaj predstavljao je pobedu pobornika veće autonomije republika",
ocenila je CIA. U pregledu unutrašnjo-političkih odnosa, CIA navodi da
tadašnja popularna krilatica "dikatatura proleterijata" u stvari predstavljala
samo vešto upakovan naziv za nedemokratsku vlast komunista nad nekomunistima i
da je komplikovan koncept "samoupravljanja" od samog početka bio suočen sa
mnogobrojnim problemima.
Glavne zvezde izveštaja CIA, u kojem su precrtani samo izvori informacija iz
samog tadašnjeg državnog vrha, su, naravno, Josip Broz Tito, nekadašnji
komunistički lider a kasnije i disident Milovan Đilas, Titova desna ruka
Edvard Kardelj, makedonski kadar Krste Crvenkovski, bosanski komunisti
Cvijetin Mijatović i Branko Mikulić, Mika Tripalo iz Hrvatske, ali i dvojica
pisaca.
CIA je, govoreći o obrušavanju tadašnjih komunističkih vlasti na
slobodnomisleće snage, posebno obradila obračun vlasti sa književnicima
Dragoslavom Mihajlovićem i Izetom Sarajlićem, pri čemu je posebno naglašen
Titov komentar romana "Kad su cvetale tikve", koju je predsednik SFRJ opisao
rečima: "Autor po svaku cenu pokušava da dokaže da naš sistem ne valja. I ko
to govori na taj način - onaj ko je bio na Golom otoku".
Kod predstavljanja Mihajlovića, kako se čini, CIA je načinila jedinu odmah
uočljivu grešku u izveštaju, navodeći da autor knjige, u stvari i nije bio
zatočenik Golog otoka, već jedan od junaka romana, što ne odgovara istini.
CIA je dokumente obelodanila na osnovu zakona o slobdnom pristupu
informacijama, mada odluka o otvaranju tajnog arhiva može da govori i o novoj
otvorenosti agencije - i to u vreme kad se našla na udaru zbog tajnih zatvora
u inostranstvu, u kojima je sprovođena tortura, primećuje Njujork tajms.
Kada je Viliam Kolbi 1973. preuzeo vodenje CIA odlučio je da "porodične
dragulje" zadrži kao tajnu, verujući da reputacija agencije, već okaljana
aferom Votergejt, ne bi izdržala novo javno iznošenje prljavog veša, navodi
Njujork tajms.
List, čije je pisanje 1973. "nateralo" Kolbija da se odluči za takav potez,
sada se pita zašto današnji direktor Majkl Hajden ide na otvaranje istih
dokumenata i to u situaciji kada je CIA izložena kritikama zbog programa
tajnih zatvora i problematičnih metoda ispitivanja osumnjičenih za terorizam.
Sam Hajden je, najavljujući objavljivanje dokumenata, rekao da je bitno za
CIA-u da bude otvorena koliko može, kako bi izgradila javno poverenje i
razbijala mitove koji okružuju njene operacije.
Hajdenova odluka negativno je, međutim, dočekana kod nekih veterana CIA-e,
koji tvrde da će to biti udarac na moral "jedne ponosite organizacije", koja
je u poslednjih pet godina izložena previranjima.
"Službenici CIA-e, posebno mladi, žele da pripadaju organizaciji koja ima
istoriju i tradiciju na koju se mogu ponositi. Ako javno iznesete nešto što
govori da su utemeljivači agencije bili gomila kriminalaca, to baš i nije od
pomoći", izjavio je za Njujork tajms jedan nedavno penzionisani veteran CIA-e. |
| |
| |
|
| |
| Pet milijardi ljudi živeće u gradovima |
| |
Prvi put u istoriji, više od polovine stanovnika Zemlje kojih sada ima 6,7
milijardi, do 2008. godine će živeti u gradovima, a ne na selu. Procenjuje se
da će do 2030. gotovo pet milijardi ljudi na svetu biti stanovnici urbanih
područja.
 U
ovogodišnjem izveštaju o stanju svetske populacije, Fond UN za stanovnistvo
naglašava da novi talas urbanizacije, bez presedana u istoriji, potencijalno
može da donese velike prednosti, ali i teške probleme.
U izveštaju koji prenosi Rojters, navodi se da će mega-gradovi, sa 10 miliona
stanovnika i više, nastaviti da rastu, ali se očekuje da će većina ljudi
živeti u gradovima srednje veličine, sa oko pola miliona stanovnika ili manje.
Fenomen ubrzane urbanizacije najizraženiji je u zemljama u razvoju,
prvenstveno u Africi i Aziji. On se može porediti s evropskim razvojem krajem
18. i početkom 19. veka, kada je ubrzana industrijalizacija opuštosila selo i
preselila ljude u gradove.
UN procenjuju da će se stanovništvo gradova u Africi i Aziji udvostručiti do
2030. godine i da će biti veće od ukupnog broja stanovnika Kine i SAD. Većina
stanovnika tih rastućih gradova su siromasi, a polovina je mlađa od 25 godina.
UN upozoravaju da je neophodno odmah preduzeti globalnu akciju kako bi se
pomoglo gradovima da se pripreme za ubrzani rast i preduprede ekonomski i
socijalni problemi pre nego što bude prekasno.
Demograf i analiticar UN Džordž Martin kaže da će urbanizacija u narednih 25
godina biti kao nikada do sada u istoriji, ali izražava nadu da će svet umeti
na vreme da se pripremi za to. Martin svoj optimizam gradi na pozitivnim
stranama urbanizacije - razvoju, boljem obrazovanju, većem tržištu rada,
boljem zdravstvu...
Izveštaj UN, kaže on, treba shvatiti kao "poziv za akciju" svim vladama i
gradovima koji bi već sada trebalo da naprave planove za širenje. Brzina i
obim rasta gradskih područja zahtevaće revoluciju i u načinu razmišljanja.
Stručnjak Fonda UN za stanovništvo Žan-Noel Vetervald takođe ističe da bi
urbana eksplozija mogla da se reguliše ako vlade budu spremne za nju. Međutim,
ako budu "gurale glavu u pesak", vizija budućnosti može da deluje zastrašujuće.
"Urbanizacija je nezaustavljiva. Ne možete joj stati na put. Zato je bolje
pripremiti se za nju. Umesto da se koncentrišemo na mere kako izbeći dolazak
ljudi u gradove, treba da se postaramo da oni dobiju pristup uslugama kao što
su zdravstvo ili školstvo", kaže Vetervald.
Stručnjaci ističu da gradovi mogu biti dobra mesta za život i da ih ne treba
posmatrati samo negativno - kroz siromaštvo, zagađenje, buku, kriminal... U
gradovima ljudi imaju lakši pristup osnovnim uslugama nego što je slučaj u
ruralnim oblastima, gradovi nude izlaz iz siromaštva.
Pri tom, ne treba zaboraviti da nijedna zemlja u industrijskoj eri nikada nije
postigla značajan ekonomski rast bez urbanizacije. |
| |
| |
|
| |
| Od tragedije do komedije i nazad |
| |
Nije lako poslednjih dana objektivno, ažurno i pravovremeno izveštavati o
dešavanjima u fudbalskom klubu Partizan. Vesti se smenjuju brže nego što se
mogu otkucati tekstovi, tračeva i "proverenih informacija iz prve ruke" ima
sve više, a sve liči na (lošu) špansku seriju u kojoj ima previše negativaca,
skoro nimalo pozitivaca i mnogo marginalnih ali potencijalno iznenađujućih
likova!
Skupština, na kojoj se očekivalo razrešenje zategnute situacije u rukovodstvu,
nije donela mnogo! Mediji su upozoravali na puč koji sprema generalni sekretar
Žarko Zečević, uz to pojedini kritikovali predsednika Popovića da se previše
odomaćeno ponaša u fotelji prvog čoveka kluba.
 U
pozadini, sudeći po istupima pojedinih upravo na Skupštini, i te kako je bilo
lobiranja. Mediji su takođe bili puni optužbi i prepucavanja prethodnih i
narednih članova uprave, što se ponekad graničilo i sa osnovnom pristojnošću.
Procurelo je da Popoviću neće biti oproštena fotografija sa finala Lige
šampiona u Bariju, kada se slikao u crveno-belom dresu. Naravno da su se
očekivale pikanterije, ali je smešno što se uvek, kada nema drugog argumenta,
povlači prvi komšija kao glavni argument nečije (ne)podobnosti.
Možda je ipak veći greh gospodina Popovića bilo guranje nosa u poslove koji su
do tada bili pod neprikosnovenom šapom gospodina Zečevića, a koje je on
uspešno, kako to priliči jednom obrazovanom bivšem košarkašu na radu u
fudbalskom klubu, držao u svojoj glavi.
Spominju mnogi već unapred obećan pa i prodan poslovni prostor na planiranom
novom stadionu, čija je izgradnja došla u pitanje. Suština je, ipak, u
činjenici da se svađa uvek useli kada nema dovoljno novca. Čitano između
redova, Zečević i kompanija su očekivali da će novi Upravni odbor, sastavljen
od eminentnih ljudi (u njihovim strukama) doneti avione i milione, koje će
krckati i troškarati po svom nahođenju i sa minimumom podnošenja pisanih
izveštaja.
Osim nekoliko stotina hiljada evra, jednog kredita i jedne prodate kuće (iz
vlasništva kluba, koji je inače po zakonu, kao i svi drugi, udruženje građana)
od novca nije bilo ništa. Kako se približio kraj sezone, prelazni rok i
obavezna potreba za pojačanjima, moralo je doći do svađe.
Navijači nisu zadovoljni rezultatima, niko nije zadovoljan timom a eventualno
ponovljena loša sezona bi zauvek nekima zatvorila vrata kluba. Rasplet nije na
vidiku. Klub je pre Skupštine ostao bez predsednika (koji je podneo ostavku),
Upravnog odbora (takođe ostavke).
Na Skupštini je Zečević neopozivo rešio da ode, iako su skoro klečali pred
njim i molili ga da to ne uradi. Uostalom, na Skupštini su bili i prisutni oni
od kojih se tako nešto i očekivalo. Klub trenutno, znači u jeku potrage za
adekvatnim pojačanjima loše selektirane ekipe, vodi Upravni odbor, u kome se
ne zna ko je u stvari dao ostavku, a ko ne.
Svakog dana u novinama se pojavljuje po jedna nova! Generalni sekretar je i
dalje Zečević, za narednih 90 dana kada treba pripremiti novu Skupštinu sa
predlozima za novi Upravni odbor. Tek sad se očekuju lobiranja i pritisci svih
vrsta!
S druge strane, rasprodajom se pokušava smanjiti blagajnička rupa. U
nedostatku bolje "robe", na tezgu su izneti oni najmlađi. Gulan je već u
Italiji, iako skoro da i nije pošteno zaigrao u crno-belom dresu. Sledeći je
Smiljanić, što je i te kako izazvalo prvo stidljiv bes trenera Đukića, ali i
upozorenje da će odlaskom igrača koji je trebalo da bude jedan od glavnih u
timu u bliskoj budućnosti i te kako biti dovedena u pitanje rezultatska
budućnost Partizana.
Navijači su, nažalost, pokazali da nemaju dovoljnu moć ništa da urade!
Povratkom na jug izgubili su i ono malo kredibiliteta koji su imali pa ih sada
skoro niko ne shvata ozbiljno. Najtužnije je, ipak, što su i oni malobrojni
koji su trebali da dođu u Partizan to odbili.
Portugalac Almani da Silva Moreira brže je napustio Beograd nego što je došao.
Da li se sam dobro obavestio, ili su to uradile "dobre duše", svejedno, tek
odbio je da učestvuje u španskoj seriji u kojoj još uvek nema raspleta.
Nino Pekarić, defanzivac Vojvodine na sve moguće načine je preko medija "uguravan"
u Partizan, kao i Zoran Tošić, levi spoljni iz Banata, inače mladi
reprezentativac.
Scenario novinarskih "patki" je možda i bio nekada uspešan ali kako je tržište
ipak otvorenije nego ikad, teško je očekivati da će igrač, posebno iz sada već
dobro organizovane Vojvodine, otići u klub čiji najstariji igrači preko medija
traže svoja prava. Kao i preostale novčane nadoknade!
Rekoše, bez jakog Partizana nema jake ni Crvene zvezde. Ja kažem, neka, hvala,
bez ovako jakih bi nam možda bilo i lakše. Makar bi imali bolji imidž! |
| |
| Milena Ružić |
|
|
| Otvoreni Vidovdanski dani dijaspore 2007. |
| |
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo izjavila je da će to ministarstvo biti
"ombudsman dijaspore" kako bi pomoglo iseljenicima da ostvare svoja prava.
Ministarstvo za dijasporu postoji da bi bilo na usluzi svim građanima u
rasejanju, bez obzira na nacionalnu, versku ili partijsku pripadnost, rekla je
Čubrilo u Beogradu na otvaranju manifestacije "Vidovdanski dani dijaspore
2007.".
 Dodala
je da je jedan od ciljeva Ministarstva izgradnja poverenja, što je korak ka
ekonomskoj, kulturnoj, sportskoj i drugim oblicima saradnje dijaspore i matice.
Treba ponuditi partnerski odnos dijaspori, zasnovan na interesu Srbije da se
dijaspora uključi u razvoj zemlje, rekla je ministarka.
Ambasador Trivo Inđić, govoreći u ime predsednika Srbije, naveo je da je
pitanje raseljenika visoko rangirano prilikom susreta predsednika sa stranim
zvaničnicima, naročito u regionu.
U tim razgovorima se insistira na zaštiti ljudskih i građanskih prava naših
ljudi u inostranstvu, rekao je Inđić.
On je ocenio da je potrebna nova politika prema raseljeništvu, partnerski
odnos prema dijaspori, bez ikakvih manipulacija, raskola i podela kakve su
postojale u prošlosti.
Ministar trgovine Predrag Bubalo, govoreći u ime premijera Srbije, rekao je da
je u Srbiji formirana vlada kontinuiteta i podsetio na ekonomske rezultate u
prošloj godini.
To su pokazatelji da država ide napred i to prepoznaju i naši ljudi u
dijaspori, rekao je Bubalo.
Srbija želi, dodao je, da ponudi dijaspori da kroz investicione fondove zaradi,
odnosno uveća kapital. To je Srbiji potrebno zbog imidža i poverenja u svetu i
zbog privlačenja stranih investicija, kazao je. |
| |
| |
|
|
| Bler otišao Braun došao |
| |
Dugogodišnji saradnici i rivali, britanski premijer Toni Bler i njegov
ministar finansija Gordon Braun, u sredu su razmenili adrese. Bler je otišao
iz Dauning strita broj 10, a Braun se uselio u rezidenciju šefa vlade.
Tom smenom se, kako navode britanski mediji, realizuje navodni dogovor koji su
Bler i Braun postigli još 1994. godine, u vreme kada su laburisti bili u
opoziciji.
 Te godine iznenada je preminuo lider laburista Džon Smit i dobar deo stranke
smatrao je da je Gordon Braun njegov prirodni naslednik. Na kraju je, međutim,
prevladalo mišljenje da će laburisti imati veće šanse da pobede na narednim
izborima ako za šefa stranke izaberu Blera.
Braun se tada povukao iz trke, ali navodno, tek nakon što je od Blera dobio
obećanje da će biti najuticajniji ministar finansija u britanskoj istoriji i
da će se Bler, kada laburisti dođu na vlast, u nekom trenutku povući i
prepustiti mu mesto premijera. Blerova vladavina se malo odužila i Braun je
tek sada "došao na red".
Braun najavljuje da će kao novi premijer izgraditi drugačiji stil upravljanja
zemljom, pre svega da će više pažnje posvetiti suštinskom rešavanju problema a
manje brinuti o tome kako o vladi pišu mediji.
Bler je za proteklih 10 godina često bio kritikovan da više brine o tome kako
se vladine mere prezentuju u medijima nego o tome koliko te mere suštinski
doprinose rešavanju društvenih problema.
Kada je reč o spoljnoj politici, smatra se da Braun neće biti onoliko blizak
američkom predsedniku Bušu koliko je to bio Bler, ali malo ko očekuje
radikalni raskid sa tradicijom bliskih odnosa Vašingtona i Londona.
Braun je javno uvek podržavao odluku da se krene u rat za zbacivanje Sadama
Huseina, ali posmatrači veruju da će, s obzirom na nepopularnost tog rata u
britanskoj javnosti, sada želeti da pokaže da prema Iraku ima drugačiju
politiku od Blera.
Mnogi podsećaju da su Bler i Braun imali bliske ali kompleksne odnose, često
između "ljubavui i mržnje".
Braun je, kažu njegovi poznanici, uvek smatrao da je pametniji od Blera, da
ima bolje ideje o tome šta je potrebno zemlji i šta zastupa Laburistička
stranka. Mislio je da je sposobniji političar koji je više u dodiru sa
radničkim slojevima, sa narodom.
Tokom čitave Blerove vladavine, Braun je bio sekretar za finansije. I
pristalice i kritičari su mu odavali priznanje za ekonomsku stabilnost i malu
stopu nezaposlenosti u Britaniji.
Braun je rođen u Glazgovu, u Škotskoj, kao sin protestanstkog sveštenika.
Pridružio se Laburističkoj stranci kao tinejdžer, doktorirao na Edinburškom
univerzitetu.
U britanskoj javnosti postoji široko rasprostranjeno slaganje da je briljantan,
vredan i ozbiljan političar, mada ga često doživljavaju i kao "previše
sumornog, pomalo diktatorski nastrojenog i lišenog harizme".
Oženjen je Sarom Mekolou, konsultantom za odnose sa javnošću. Imaju dva sina.
Očinstvo je, kažu, donekle "omekšalo" imidž Gordona Brauna iako ga mnogi i
dalje vide kao preozbiljnog, trezvenog Škotlanđanina. Novi premijer ne brine
zbog toga.
"Kao političar, nikada nisam želeo javni položaj samo da bih bio u centru
pažnje. Nikada nisam verovao da prezentacija treba da bude zamena za politiku,
i ne verujem da je poenta politike da se bude slavan".
To je nešto na šta Braun računa - da će posle 10 godina mladalačkog,
šarmantnog, a mnogi bi rekli i površnog Tonija Blera, britanska javnost
pozdraviti možda manje glamurozni ali ozbiljniji pristup politici. |
| |
| |
|
| |
|
|
