|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1109, 29. jun 2007.
| Nova ekspedicija na Arktik |
| |
Internacionalni tim stručnjaka uskoro će krenuti u novu ekspediciju na Arktik,
u potrazi za podmorskim staništima barem 26 miliona godina odvojenim od
ostalih ekosistema.
Tim od 30 istraživača krenuće 1. jula iz Longjearbjena u norveškom arhipelagu
Svalbard prema grebenu Gakel koji odvaja severnoameričku i evroazijsku
tektonsku ploču ispod arktičkog okeana.
 Članovi
ekspedicije putovaće 108 metara dugim ledolomcem Oden i za 40 dana doći do
geografskog Severnog pola.
Pošto se većinom uređaja koje istraživači uobičajeno koriste u proučavanju
dobokomorskih staništa i organizama ne može sigurno upravljati u arktičkom
ledu, razvijena su tri potpuno nova vozila, piše Sajens dejli.
To su Puma AUV (autonomous underwater vehicle - autonomno podmorsko vozilo),
sposobno da otkrije hemijske i toplotne karakteristike mineralima bogatih
fluida koji izviru iz okeanskog dna.
Kada Puma otkrije izvor šalje se Jaguar AUV, koji će kamerama i sonarima
snimati okeansko dno. Tada će se spustiti treće vozilo, "kamper", koje će
uzeti uzorke stena, sedimenata i živih bića.
Sva tri vozila već su testirana pod arktičkim ledom ranije ove godine i
uspešno su vraćena na površinu.
Greben Gekel nalazi se 1.800 km severno od grenlandskog grada Siberie. Radi se
o najdubljem okeanskom grebenu, na tri do pet km ispod ledene kape. Ovaj
greben zanimljiv je i zbog toga što se širi najsporije od svih granica dveju
tektonskih ploča na Zemlji.
Pomiče se tek oko jedan centimetar godišnje, 20 puta sporije od većine drugih
grebena. U većini srednje-okeanskih grebena zemljina kora se razdvaja i
propušta magmu koja stvara novu okeansku koru. Ogromna količina oslobođene
toplote potstiče hemijske reakcije između stena i morske vode koja koja ulazi
u procepe.
Te hemijske reakcije proizvode velike naslage minerala poput cinka i bakra,
kao i vruće, mineralima bogate fluide koji izlaze iz okeanskog dna poput
gejzira.
Upravo ti fluidi sadrže hemikalije koje omogućavaju život bogatih zajednica
neobičnih bića koje se u tim dubinama više oslanjaju na hemosintezu nego na
fotosintezu.
Iako se ranije misilo da je greben Gekal geološki suviše hladan, istraživanje
obavljeno 2001. godine je otkrilo znakove hidrotermalnih izvora, što otvara
mogućnost postojanja podmor-skog života.
Ukoliko je ta pretpostavka tačna, naučnici su na pragu otkrića potpuno novih
vrsta organizama koji su se razvijali u izolaciji od ostalih ekosistema.
Naučnici u svakom slučaju moraju da "požure", s obzirom na procene da se led
na Severnom polu sve brže otapa, te da bi mogao u potpunosti da nestane do
2040. godine.
Na Arktiku se zbivaju promena klime, koje imaju pogubne posledice na mnoge
ekološke sistema. Arktik se, kažu, zagreva znatno brže nego što se ranije
smatralo, prvenstveno zbog povećane koncentracije gasova u atmosferi.
U poslednjih 25 godina otopila se četvrtina ledene mase na Severnom polu, što
je prouzrokovalo mnogobrojne probleme u tamošnjem živom svetu.
Za narednih tridesetak godina Severni pol bi mogao postati otvoreno more, a
brodovi bi mogli ploviti "vrhom Zemlje", upozoravaju naučnici. |
| |
| |
|
| |
| Avganistan - zemlja opijuma |
| |
Ujedinjene nacije kažu da iz Avganistana potiče čak 92 odsto ukupne svetske
proizvodnje opijuma od kojeg se dobija heroin.
U najnovijem izveštaju UN se navodi da je uzgoj opijumskog maka u Avganistanu
dramatično porastao uprkos tome što je tamo 30.000 stranih vojnika.
Proizvodnja opijuma dostigla je prošle godine 1.600 tona.
 Najveći
deo od oko tri milijarde dolara profita od opijuma završava u rukama talibana,
te NATO i američka vojska imaju velikih problema da izađu na kraj s tim
islamističkim radikalima.
Zato se mnogi slažu da nije mnogo verovatno da će se bez-bednost vratiti u
Avganistan pre nego što se uđe u koštac sa ilegalnom proizvodnjom droge.
Tokom 1980-ih godina Avganistan je davao 30 odsto ukupne proizvodnje opijuma u
svetu. Danas se taj procenat više nego utrostručio. Samo u provinciji Helmand
uzgaja se gotovo polovina ukupne svetske proizvodnje ilegalnog opijuma.
Autor izveštaja UN Tomas Pikman kaže za Glas Amerike da je pokrajina Helmand
sada prestigla proizvodnju čitavih zemalja.
"Na oko 70.000 hektara u pokrajini Helmand uzgaja se opijumski mak. To je tri
puta više od površina pod opijumskim makom u Mijanmaru (Burma).
Dakle, jedna jedina pokrajina proizvodi tri puta više opijuma od cele jedne
zemlje - Mijanmara koji je drugi po veličini proizvođač opijuma na svetu",
kaže Tomas Pikman.
U izveštaju UN se ističe da se međunarodna saradnja u suzbijanju ilegalne
trgovine drogom poboljšala, ali da se heroin iz Avganistana i kokain iz
Kolumbije prebacuju novim putevima, kroz Afriku.
UN upozoravaju da se tome treba neizostavno suprotstaviti ukoliko se želi da
Afrika - već opterećena borbom protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije - izbegne
ozbiljne posledice po zdravlje koje izaziva droga.
U izveštaju UN se navodi da je ukupno tržiste ilegalne droge relativno
nepromenjeno u periodu 2005-2006. godine.
Svetski problem narkoma-nije postepeno se suzbija, ocenio je i izvršni
direktor Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala Antonio Maria Kosta,
povodom 26. juna, Međunarodog dana protiv zloupotrebe droga.
"Sa globalne perspektive, problem je izgleda pod kontrolom. U proteklih
nekoliko godina, svetska situacija sa narkoticima se stabilizovala", ocenio je
Kosta.
Neki očigledni problemi, međutim, opstaju, poput proizvodnje opijuma u
Avganistanu, što ugrožava bezbednost te zemlje i pospešuje korupciju.
Avganistansko ministarstvo za borbu protiv narkotika upozorava da će
proizvodnja opijuma nastaviti da raste, ukoliko se ne uspostavi mir i ne počne
iskorenjivanje velikog siromaštva.
Napori za suzbijanje proizvodnje opijuma u Avganistanu dosad su se svodili na
ubeđivanje seljaka da uzgajaju druge kulture, za šta je obećana i međunarodna
pomoć.
Ova metoda, međutim, nije uspela zato što su vlade koje su se obvezale da
finansijski pomognu preusmeravanje avganistanskih seljaka na uzgoj drugih
kultura, to obećanje uglavnom izneverile. |
| |
| |
|
| |
| EU se priklanja tvrđoj politici prema Rusiji |
| |
Nepopustljivi stavovi Rusije u vezi s Kosovom i razmeštanjem protivraketnog
štita u Evropi naveli su članice Evropske unije da zbiju redove i priklone se
tvrđoj politici prema Rusiji, piše britanski dnevnik "Fajnenšal tajms".
Članice EU nisu, međutim, ni iz daleka jedinstvene u pogledu politike prema
Rusiji, a tvrđi stav koji Evropa zauzima prema Rusiji, tek treba da se pretoči
u konkretnu akciju.
 To
što će predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin razmatrati sporna
pitanja poput Kosova i protivraketnog štita na predstojećem sastanku u SAD,
ukazuje na ograničenost uticaja Evrope na Rusiju.
Pojedini evropski zvaničnici smatraju da će se Buš i Putin 1. i 2. jula u
Kenebankportu, u državi Mejn, verovatno lakše dogovoriti o protivraketnom
štitu nego o drugim pitanjima, uključujući Kosovo.
List navodi da je rasprava ministara spoljnih poslova EU o Kosovu prošle
nedelje protekla u znaku razlika. Nemačka i Italija su pokazale veću spremnost
nego druge članice da umanje posvećenost nezavisnosti Kosova kako bi se
postigao konsenzus sa Moskvom u UN.
"Fajnenašal tajms" ocenjuje da će tvrdi stavovi Rusije, koje je Putin ponovio
generalnom sekretaru NATO Japu de Hop Sheferu juče u Moskvi, verovatno otežati
Putinov predstojeći sastanka sa Bušom.
Takvi ruski stavovi su, međutim, pomogli nekadašnjim komunističkim zemljama u
Istočnoj Evropi, a sada članicama EU, da privole Uniju da zauzme oštriji stav
prema Kremlju.
Novembra prošle godine, odluka Poljske da blokira pregovore o novom sporazumu
o partnerstvu EU i Rusije, naišla je na čuđenje u EU.
U Briselu sada, nakon porasta napetosti u odnosima Moskve i Zapada proteklih
meseci, postoji veća solidarnost sa stavovima Poljske i pored antipatije
zvaničnika EU prema braći Kačinjski.
EU po pitanju Rusije međutim i dalje nije jedinstvena, a evropski biznismeni
se malo obaziru na zvaničnu politiku, uprkos upozorenjima Velike Britanije da
bi politika Moskve mogla da utiče na strana ulaganja u Rusiju.
"Naša politika prema Rusiji i dalje ima dosta razlika nego što je to slučaj u
drugim pitanjima, uprkos izazovima proteklih mesecima", rekao je evropski
diplomata. |
| |
| |
|
| |
| Češkom kralju cipela šansa za povratak
imovine |
| |
Češki sud u Pragu posle 60 godina napravio je prvi korak ka rehabilitaciji
pokojnog češkog kralja cipela Jana Atonjina Bate kome je konfiskovana imovina
1947. godine zbog navodne kolaboracije sa nacistima.
Ime svog strica još od pada komunista pokušava da očisti 93-godišnji Tomaš
Bata, naslednik na čelu svetske obućarske imperije Bata koja je svoje ogranke
imala i u kraljevini Jugoslaviji a nakon rata je fabrika nacionalizovana i
preimenovana u "Borovo".
 "Verujem
da ću uspeti da očistim stričevo ime. Nijedan Bata nikada nije izdao svoju
čehoslovačku krv. Jan Bata je bio pošteni rodoljub, tražiću novi proces",
kazao je za današnju češku štampu Tomaš Bata.
Sud je odlučio da Jan Antonjin Bata ima pravo na novo suđenje, pošto su se
pojavili novi dokazi koji osporavaju šest decenija staru presudu čehoslovačkog
Narodnog suda da mu se u odsustvu oduzme imovina i da se kazni sa 15 godina
zatvora kao kolaborant.
Iako nikada u egzilu u Brazilu od 1941. godine nije podržao javno češki
antifašistički pokret otpora niti vladu izbeglu u London a na savezničkoj
crnoj listi je bio zbog poslovne saradnje sa Hitlerovom ratnom industrijom,
nađeni su novi dokazi da je tokom rata finansijski ipak pomagao vladu u egzilu
i predsednika Edvarda Beneša.
Jan Antonjin Bata je prema novim dokazima pomogao takođe da oko 300 čeških
jevrejskih porodica nađe spas pred nacističkim gasnim komorama u Kanadi, SAD,
Meksiku i Kini.
Sadašnja glava slavne obućarske porodice, Tomaš Bata upozorio je da je njegov
stric osuđen samo zato da bi komunisti besplatno mogli da preuzmu Batine
fabrike obuće u Zlinu, jer bi i prema tadašnjim zakonima o nacionalizaciji
morali da isplate velike kompenzacije.
Bata nije isključio da će porodica od češke države zatražiti odštetu ako u
novom procesu njegov stric bude rehabilitovan ili da bi mogla da zahteva da im
se vrati natrag nacionalizovana imovina.
Da će tražiti pravednu odštetu potvrdili su i drugi članovi porodice, ali nisu
hteli da preciziraju kakvu.
U Čehoslovačkoj posle pada komunista 1989. godine u restituciju su ušle samo
manje fabrike a ne i velika akcionarska društva, tako da je Tomaš Bata posle
plišane revolucije deo svoje rođene fabrike morao da kupi. |
| |
| |
|
| |
| Strani turisti izbegavaju Ameriku |
| |
Američka turistička privreda zabrinuta je zbog naglog pada broja stranih
posetilaca u SAD. Smanjeni broj turista naveo je konzorcijum američkih
poslodavaca da od Kongresa zatraži ublažavanje restrikcija za posetioce iz
inostranstva.
Američki Sekretarijat za trgovinu objavio je da je 2005. godine u Sjedinjenim
Državama broj turista iz pet ključnih zemalja opao za više od dva miliona, u
odnosu na 2000.
 Reč
je o posetiocima iz Velike Britanije, Japana, Nemačke, Francuske i Brazila,
koji su oduvek bili gosti SAD, pa se njihovo odustvo i te kako oseća.
Udruženje turističkih radnika u svom izveštaju navodi da su samo tokom 2005.
turisti potrošili 43 milija-rde dolara manje u odnosu na godinu ranije.
Poslodavci u tercijarnim delatnostima sada pozivaju državu da bude
gostoljubivija.
Poslodavci okupljeni u organizaciji Partnerstvo za upoznavanje Amerike žele da
Kongres odobri niz akata kojima bi se pomoglo turističkim radnicima.
Jedan od predloga je da se putnicima iz zemalja kojima nije potrebna
turistička viza za tromesečni boravak u SAD, naplaćuje taksa od deset dolara.
Pomenuta grupa kaže da bi se naplaćivanjem te takse stanovnicima iz 27 država,
dobijalo 200 miliona dolara godišnje, čime bi se pokrili povećani troškovi
pogranične bezbednosti i promocije turizma.
Bivši američki sekretar za nacionalnu bezbednost, a sada savetnik u
orgnaizaciji Partnerstvo za upoznavanje Amerike, Tom Ridž, kaže za Glas
Amerike da "povezanost SAD sa ostatkom sveta zavisi od toga koliko smo
pristupacni".
"Ukoliko to popravimo, unapredićemo i turizam, a to sve možemo učiniti ne
ugrožavajući bezbednost. Štaviše, može se reći da ćemo tako biti bezbedniji",
smatra Ridž.
U istraživanju koje je naručila organizacija Partnerstvo za otkrivanje Amerike,
dve hiljade stranih turista govorilo je o svojim utiscima u vezi sa američkim
viznim režimom i politikom ulaska u SAD.
Više od dve trećine anketiranih odgovorilo je da SAD imaju "najgori" sistem
ulaska u zemlju a 66 odsto ispitanih se plaši da bi mogli da budu zadržani
satima zbog nekih prostih grešaka.
Tom Ridž kaže i da bi ubrzanje procesa dobijanja viza za turiste iz zemalja
kojima su neophodne - bio pozitivan korak.
"Ukoliko bismo mogli da stavimo svetu do znanja da postoji okvir od 30 dana
tokom kojih ćemo mi završiti ceo proces i obaviti intervju, to bi dovelo do
sasvim drugačije situacije".
Ne bismo pravili manje intervjua, jednostavo bismo ih obavljali brže", ističe
Ridž. |
| |
| |
|
| |
| Desetine milijardi evra štete zbog privredne
špijunaže |
| |
U nemačkoj privredi svake godine nastaje šteta u visini od 10 do 50 milijardi
evra zbog privredne sabotaže i špijunaže.
Kako je, povodom međunarodnog kongresa o privrednoj špijunaži koji se ove
sedmice održava u Bad Homburgu, rekao bezbednosni stručnjak Udo Ulfkote, sve
veća privredna špijunaža uništava godišnje u Nemačkoj i oko 50.000 radnih
mesta.
Kako njegove reči prenose nemački mediji, "gubitak tehnološkog znanja znači i
gubitak konkurentske sposobnosti privrede i vodi direktno i do uništavanja
radnih mesta".
Dok je još 2000. godine tek svako deseto preduzeće bilo žrtva privredne
špijunaže, danas je već svako četvrto.
Prema navodima ovog stručnjaka, veliki deo firmi, posebno mala i srednja
preduzeća, nije dobro opremljen za borbu protiv privredne špijunaže i
kompjuterskih "napada" konkurencije.
U najvećem broju slučajeva prestupnici su zaposleni u firmi, ali ubrzano raste
i broj slučajeva "napada" na kompjuterske sisteme preduzeća, zbog čega se u
zaštitu mora ulagati znatno više novca. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
