|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1110, 6. jul 2007.
| “Prljava bomba” za prljavi rat |
| |
'Prljava bomba' je pojam koji već duže vremena seje strah među međunarodnim
ekspertima za bezbednost, vladama i u javnosti uopšte. Najnovija federalna
studija potvrđuje da ima razloga za zabrinutost od pretnji 'prljavom bombom'.
 "Prljava
bomba' je zapravo konvencionalna bomba sa primesama radioaktivnih elemenata
(uglavnom americijuma ili cezijuma), jeftinih za nabavku i lakog za
detoniranje, što sve skupa čini idealnu kombinaciju za terorističke napade.
Njen razorni efekat je daleko manji nego kod nuklearne bombe, odnosno
istovetan je klasičnoj bombi napravljenoj od određene količine eksploziva,
ali je efekat širenja straha i panike među stanovništvom mnogo veći zbog
straha od radijacije. Cilj ovakve bombe nije da pričini veliku štetu, već
pre da izazove paniku i privredni kolaps, zbog čega se ona često označava
kao oružje za masovno rasulo.
Za sada nema dokaza da su teroristi upotrebili ovakvu bombu, samo se zna za
dva osujećena napada čečenskih pobunjenika.
Federalna vlada se bavila mogućim scenarijom u kojem bi teroristi postavili
'prljavu bombu' u blizini CN tornja. Proračunato je da bi se radioaktivnost
raširila na prostoru od četiri kvadratna kilometra, izazvala veliko
uznemirenje građana, pritisak na zdravstvene ustanove i oko 23,5 milijardi
dolara štete u privredi. Da ovaj scenario nije sasvim fiktivan, potvrđuju
podaci koje je prikupio Kanadijen Pres, na osnovu svoje istrage, da je u
poslednjih pet godina u Kanadi nestalo bar 76 radioaktivnih naprava,
pojedinih na nekoliko dana, dok neke nisu nikada pronađene.
Jedna od tih naprava, koja je nestala u Red Diru, Alberta, juna 2003. godine,
veoma je slična primeru iz federalne studije. Strah povećava i činjenica da
vlasnici nekoliko dana nisu ni znali da je naprava nestala. Radi se spravi
za merenje dubine naftnih bušotina, koja je na sreću kasnije pronađena.
Ova studija urađena je nekoliko meseci nakon što je nacionalna obaveštajna
služba CSIS naznačila da je napad 'prljavom bombom' već trebalo da se desi.
 Federalna
studija takođe navodi da bi posle eksplozije naprave sa cezijumom 137 na
drugom spratu centralne zgrade na Parlament Hilu, radioaktivnost zahvatila
45 odsto zgrade, a da bi se kroz razbijene prozore takve masivne građevine
raširila u prostoru od 1,3 kvadratna kilometra.
Slična eksplozija u montrealskom tunelu Lafonten ne bi se po efektima mnogo
razlikovala od eksplozije na otvorenom, pošto bi se radijacija rasula kroz
sistem za ventilaciju na 145 kvadratnih kilometara.
Ustanovljeno je da bi samo četvoročasovno postavljanje, a ne eksplozija,
paketa koji sadrži 1.000 kirija radioaktivnog kobalta-60, na pun vankuverski
stadion Plejs, jednu od lokacija za održavanje Zimskih olimpijskih igara
2010. godine, uzelo 85 ljudskih života i nanelo materijalnu štetu do osam
milijardi dolara.
Jedan od stručnjaka koji su uključeni u ovu federalnu studiju, Tom Kazns
naglašava da cilj ovih bombi i nije ubijanje velikog broja ljudi, već
ozračivanje velikog prostora i unošenje nemira, nereda i panike zbog straha
od radijacije.
Potpun vladin izveštaj biće sačinjen do marta sledeće godine.
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je rekao da Kanada pokušava da
spreči, ali se takođe i priprema za potencijalni napad 'prljavom bombom'.
Posebni timovi za borbu protiv hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih
i eksplozivnih napada, sastavljeni od oficira RCMP i pripadnika kanadskih
oružanih snaga, biće zaduženi za planiranje uzbunjivanja i evakuacije.
Međunarodni aerodrom u Otavi je opremljen sa 25 detektora za otkrivanje
postojanja i najmanjih doza radioaktivnog materijala.
Studija istraživanja odbrane pokazuje da Kanada i druge zemlje nemaju
odgovarajuću tehnologiju za izuzetno skupu i, vremenski, izuzetno hitnu
dekontaminaciju velikih oblasti retko naseljenih stanovništvom, što se
podrazumeva da će morati da se izvede u u slučaju radiološkog ili nuklearnog
napada.
Navodi se takođe, da nema odgovarajućih propisa i standarda, koji bi
regulisali strategiju raščišćavanja i dugoročnog oporavka. |
| |
| |
|
| |
| Rođeni Kanađani ne poznaju Kanadu |
| |
Početkom juna izvršena je anketa o tome koliko bi građana uspelo da položi
test za dobijanje kanadskog državljanstva, onaj isti koji su doseljenici u
obavezi da polažu. Sudeći po rezultatima do kojih je došao Ipsos Rajd,
najverovatnije je da tri petine građana ne bi prošlo taj test, dok je pre
deset godina procenat onih 'polažu' bio 55 odsto.
Upoređivanje znanje rođenih Kanađana i doseljenika išlo je gotovo
dijametralno suprotno na štetu domaćina - šezdeset odsto Kanađana ne zna ono
što 70 odsto imigranata zna.
Analizirajući rezultate, stručnjaci iz Ipsos Rajda ističu da građani više ne
poseduju znanje o osnovnim činjenicama iz kanadske istorije, geografije,
politike i kulture
Oni pominju da je tek trećina anketiranih bila u stanju da kaže koliko
provincija i teritorija ima u zemlji, a svega osam odsto zna da je kraljica
Elizabeta II na čelu države.
Istraživanje je urađeno za potrebe Instituta Dominion, koji ima za cilj da
podstiče znanje o kanadskoj istoriji i vrednostima i smatra da bi svi
srednjoškolci trebalo da polažu poseban test iz državljanstva pre nego što
maturiraju.
Interesantno je da su ovi rezultati objavljeni gotovo u isto vreme kada i
oni dobijeni u jednom globalnom istraživanju, ali koji daju drugačiju sliku.
Po tim drugim podacima, koje je pribavila Asocijacija za kanadske studije iz
Montreala, skoro 92 odsto Kanađana je delimično ili veoma ponosno na
kanadsku istoriju. Samo u tri zemlje su građani pokazali veći nivo
nacionalnog ponosa, Venecueli, Irskoj i SAD-u.
Postoji, istini za volju, razlika između osećanja ponosa i znanja o toj
istoj, kanadskoj, istoriji. Ispada da su se učesnici u anketi izjašnjavali
na osnovu pozitivnog generalnog utiska koji imaju o istoriji zemlje, kao i
na osnovu uloge i mesta koje Kanada ima sada.
Treba reći i da ljubav prema Kanadi nije slepa. Svega četvrtina anketiranih
je spremna da podržava Kanadu, bez obzira da li je u pravu ili nije, što je
drugi rezultat otpozadi. Samo Finci imaju još oštriji stav, dok je na primer
četiri od pet žitelja Venecuele spremno da u svakom slučaju bude ponosno na
svoju zemlju. |
| |
| |
|
| |
| Klimatske promene skraćuju pantalone |
| |
Klimatske promene i globalno otopljavanje menjaju ustaljene navike, način
ponašanja, pa čak i kodeks oblačenja. Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti
je nedavno preporučio vladinim službenicima da prilagode svoje odevanje
letnjim žegama, kako klime u kancelarijama ne bi bile uključene sve vreme.
Sličan apel uputila je i provincijska elektrodistribucija svojim zaposlenima.
Ženama je lakše, zato što su se tokom vremena već izborile da leti budu bez
rukava i čarapa, a da to deluje normalno i prihvatljivo. Muškarci su u
nepovoljnijem položaju - nepisana pravila o njihovom oblačenju i dalje
podrazumevaju gotovo identičnu garderobu kao i ranije. Kratki rukavi su
postali već gotovo normalna pojava, a jači pol se eventualno još može odreći
sakoa ili kravate.
Ipak, u zavisnosti od firme u kojoj je muškarac zaposlen, samog radnog mesta
i važećih pravila ili šefa, može se desiti da pojedini zaposleni mogu sebi
da dozvole izlet u neformalnije odevanje. Podrazumeva se da sve treba da
bude sa merom i ukusom, u koje nikako ne spada kombinacija kratkih rukava,
kravate, lanenih pantalona i papuča.
Ali, sudeći po predlozima poznatih kreatora, bermuda pantalone pokušavaju da
se izbore za svoje mesto u garderobi ljudi od stila.
Sem na manekenima u modnim časopisima i izlozima prodavnica, one se već mogu
videti i na mlađim muškarcima u profesijama koje upućuju na ležernost, kao
što su umetničke, digitalne, marketinške.
U finansijske krugove, posebno u one najviše, veruje se, one će mnogo teže
ući. |
| |
| |
|
| |
| Nema pomija za svinje i živinu |
| |
Kanadska Agencija za inspekciju hrane je saopštila da, u cilju zadržavanja
starih i dobijanja novih tržišta za domaću mesoprerađivačku industriju,
Kanada predlaže da se stavi zabrana na ishranu svinja i živine pomijama.
U skladu sa važećim propisima Agencije, pomije su dozvoljene, ali po ovom
predlogu one bi bile izbačene iz životinjske ishrane. Time bi se smanjio
rizik unošenja štetnih toksina i bakterija koje se nalaze u ovoj hrani.
Predlog se nalazi na javnoj raspravi do 16. jula.
U Velikoj Britaniji je 2001. godine izbila epidemija slinavke i šapa, kada
su se svinje, kroz pomije, hranile restoranskom hranom u kojoj je bilo
nelegalno uvezenog mesa iz Kine.
Tada je više od četiri miliona grla uništeno, i u mnogim zemljama je
zabranjen uvoz britanskog mesa. Tada je i u Kanadi je bilo zabranjeno
davanje stoci pomija koje u sebi sadrže meso. ali je bilo dozvoljeno davanje
ostataka hrane sa hlebom, povrćem i pasterizovanim mlekom.
Predloženom izmenom osiguralo bi se izbacivanje i ovih potencijalno
neproverenih hranljivih produkata iz ishrane životinja.
Mali broj kanadskih farmera daje stoci i živini pomije, a udruženja
uzgajivača se protivi takvoj praksi. |
| |
| |
|
| |
| Poštarov poklon deci |
| |
Za Morisa Kovalsona je verovatno više ljudi čulo posle njegove smrti, nego za
njegova života.
Ovaj skromni penzionisani poštanski službenik, koji je umro decembra prošle
godine, učinio je dobro delo po kojem će ga mnogi pamtiti - ostavio je
dečjim humanitarnim organizacijama 575 hiljada dolara.
Njegov dugodišnji prijatelj, Albert Olson, istakao je da Kovalson nije želeo
nikakvu posebnu pažnju, već samo da novac ode u prave ruke, tamo gde je
zaista potreban. On nije imao dece, pa je na ovaj način hteo da pokaže svoju
ljubav prema njima.
Novacem će biti finansijski potpomognuto učešće dece u različitim programima,
počev od članarina za sportske klubove, pa do školarina. Pet dečjih
humanitarnih organizacija je podelilo ovu vrednu donaciju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
