|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1110, 6. jul 2007.
| Srbi zvezde Vimbldona |
| |
Ovogodišnji Vimbldon je, pored kiše, obeležili su i srpski teniseri. Janko
Tipsarević je dobio nadimak "Maraton man" zbog tri meča dobijenih u
maksimalnih 5 setova.
 Jelena Janković je, kao treći nosilac, imala puno navijača, ali na kraju je
pokazala da je i jedna senzibilna osoba, kojoj briga za zdravlje majke i te
kako remeti koncentraciju.
Novak Đoković šeretski na svakom meču proturi koju lopticu kroz noge, pa mu
publika oprašta i po neki preterano nervozni gest, razumljiv kada se meč
igra u tri dana.
Ipak,
najviše pažnje izaziva lepotica broj 1 turnira, kako tvrde engleski mediji,
ali i najlepša za sva vremena, Ana Ivanović. Pomamu za njom porede sa onom
koja je bila nekada za Bitlsima! Ni terorističke pretnje i prilična blokada
Londona nisu uspele da spreče histerične fanove da na svakom koraku prate
Anu. Tako je, kada je bila na koncertu na Vembliju, održanom u znak sećanja
na princezu Dajanu, bila u centru pažnje. Sama je priznala da je poželela da
zamoli fudbalsku zvezdu Dejvida Bekama da se slika sa njim. Umesto toga, s
njom su poželeli da se slikaju mnogi, pa kako kažu "dobro obavešteni", ni
Dejvid nije ostao ravnodušan na njenu lepotu, iako je bio u društvu svoje
slavne supruge.
Ana pleni spontanošću, lakoća kojom odgovara i na najneprijatnija pitanja
novinara je pravo osveženje. Naravno da je njena priča o igranju tenisa u
praznom bazenu u sportskom centru 11. april za vreme bombardovanja, gde
dijagonale nisu dolazile u obzir, obišla svet.
Priča gospodina Denija Holcmana, biznismena iz Švajcarske je takođe sa puno
simpatija prihvaćena. On je video u 14-godišnjoj devojcici Ani potencijal i
"pozajmio" joj novce da počne. Nešto manje od pola miliona evra sada već
zvezda Ana mu je vratila do poslednje pare, ali ga i angažovala da joj bude
menadžer.
Najzanimljiviji deo te priče je Anin prvi turnir, i poraz zbog koga je
plakala 4 sata u svlačionici. Gospodin Holcman je strpljivo čekao ispred, da
joj kaže da jedan poraz neće promeniti njegovu odluku da njoj i njenoj
porodici pomogne u ostvarivanju cilja. Jer već tada je devojčica Ana znala
šta hoće: da bude broj jedan svetskog tenisa!
 Ivanovićevoj
je Adidas sponzor, pa se na svakom turniru jako prati koliko daleko stiže i
Najkijev favorit, Marija Šarapova. Izgubila je ruskinja titulu prve lepotice
svetskog tenisa, ali i poslednji meč od Ane na šljaci na Rolan Garosu.
Cinični marketing stručnjaci posmatraju dve igračice kroz prizmu borbe za
prestiž na tržištu i dobar izbor pulena.
S druge strane, Ana ne vodi računa o "poslovima". Za to zaduženi Holcman
ističe da pored Adidasa, Vilsona i kozmetičke kuće Koti (koja sponzorski
prati i bračni par Bekam), na stolu ima još nekoliko ponuda! Ako bi, u sferi
marketinga i dobrih ugovora, Ana bila uspešna makar upola kao recimo Andre
Agasi (a da ne spominjemo neke najuspešnije, Tajgera Vudsa, Dejvida Bekama…),
zaradiće mnogo više novaca nego su to uspele Ana Kurnjikova i Marija
Šarapova. Prihodi koje su imale od reklama su višestruko veći od onoga što
su dobijale na turnirima, pa nije ni čudo što ponekad tenis i nije u prvom
planu.
Za sada, Ana Ivanović ipak smatra da je ono što pokazuje na terenu važnije
od modnih revija, bilbordova i tv reklama. |
| |
| Milena Ružić |
|
|
| U avionu se ponašajte kao u crkvi |
| |
Da im se ne bi dogodilo da na aerodromima budu nepotrebno zadržavani ili još
gore da budu izbačenih iz aviona, putnicima u Sjedinjenim Američkim Državama
se savetuje da se ponašaju kao u crkvi.
Mnogi koji nisu poslušali taj savet, pa su na aerodromima ili u avionu
nekontrolisano kašljali, zbijali šale o terorizmu, previše se strasno ljubili
ili vređali članove posade, doživeli su neprijatnosti.
 Posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001, nije potrebno mnogo da bi
se upalo u nevolje, bilo tokom leta ili na aerodromu, i to zbog ponašanja koje
nikom ne bi zasmetalo u parku, na plaži ili u tržnom centru, navodi AP.
Zato je američka administracija za bezbednost u saobraćaju (TSA), objavila
brošuru u kojoj su sadržane preporuke za putovanja. Piter Šankman, osnivač
internet sajta ErTrodakšens (AirTroducions.com), posvećenog onima koji putuju
avionom, takođe je ponudio pet osnovnih saveta za bezbrižan let.
Prvo pravilo je: Budite diskretni. "Sve ono što ne biste radili u crkvi,
nemojte ni u avionu". "Ako postoji ijedan trenutak u vašem životu kada ne
treba da privučete pažnju na sebe, onda je to u avionu".
Od pilota zavisi da li želi nekog putnika da primi u letelicu. To znači da
posada procenjuje koje je ponašanje putnika problematično i može da ih udalji
iz aviona ili im zabrani ukrcavanje.
Drugo pravilo glasi: Dobro se pripremite ukoliko putujete sa malom decom.
Kažite im šta ih čeka u avionu, ponesite igračke, poželjno bi bilo nove, kao i
grickalice.
U januaru ove godine jedna porodica je izbačena iz aviona pred poletanje zato
što nije uspela da obuzda nemirno dete niti da ga veže.
Treće pravilo: Pripazite na simptome kašlja, prehlade i drugih bolesti. Imajte
pri ruci maramice, flašu vode protiv suvog grla. Vodu možete kupiti tik pre
ulaska u avion, posle svih bezbednosnih kontrola.
U martu je jedna tinejdžerka, koja se sa razredom vraćala u Njujork sa
letovanja na Havajima, zamoljena da napusti avion zato što je dobila napad
kašlja.
Pravilo četvrto: Nemojte zbijati šale o terorizmu. "Šale i komentari o
pretnjama putnicima ili avionu će biti shvaćeni veoma ozbiljno".
"Važno je da ljudi ne iznose takve neprikladne primedbe", kaže portparol TSA
Kristofer Vajt. "Bilo koje ponašanje, akcije ili komentari koji bi mogli da
budu shvaćeni kao pretnja po avion ili putnike zaslužuje neku vrstu
bezbednosnog odgovora".
Jedna žena je to iskusila. Posada je odbila da njenoj deci dozvoli da posete
pilotsku kabinu za vreme leta, a ona se našalila rekavši: "Moja deca ne mogu
da otmu avion, ali zato ja mogu". Po sletanju vlasti su je štošta propitale.
I na kraju: Upoznajte se s pravilima i sve isplanirajte unapred. Informišite
se o tome šta jeste a šta nije dozovoljeno.
Dodatni ali ne manje važan savet je: Budite ljubazni i strpljivo odgovarajte
na sva pitanja ma koliko zvučala besmisleno. Ako slučajno prekršite neko
pravilo, priznajte to odmah bez rasprave. Vikati na službenike ili ih nazivati
idiotima - definitivno ne pomaže. |
| |
| |
|
|
| “Prljava bomba” za prljavi rat |
| |
'Prljava bomba' je pojam koji već duže vremena seje strah među međunarodnim
ekspertima za bezbednost, vladama i u javnosti uopšte. Najnovija federalna
studija potvrđuje da ima razloga za zabrinutost od pretnji 'prljavom bombom'.
 "Prljava
bomba' je zapravo konvencionalna bomba sa primesama radioaktivnih elemenata
(uglavnom americijuma ili cezijuma), jeftinih za nabavku i lakog za
detoniranje, što sve skupa čini idealnu kombinaciju za terorističke napade.
Njen razorni efekat je daleko manji nego kod nuklearne bombe, odnosno
istovetan je klasičnoj bombi napravljenoj od određene količine eksploziva,
ali je efekat širenja straha i panike među stanovništvom mnogo veći zbog
straha od radijacije. Cilj ovakve bombe nije da pričini veliku štetu, već
pre da izazove paniku i privredni kolaps, zbog čega se ona često označava
kao oružje za masovno rasulo.
Za sada nema dokaza da su teroristi upotrebili ovakvu bombu, samo se zna za
dva osujećena napada čečenskih pobunjenika.
Federalna vlada se bavila mogućim scenarijom u kojem bi teroristi postavili
'prljavu bombu' u blizini CN tornja. Proračunato je da bi se radioaktivnost
raširila na prostoru od četiri kvadratna kilometra, izazvala veliko
uznemirenje građana, pritisak na zdravstvene ustanove i oko 23,5 milijardi
dolara štete u privredi. Da ovaj scenario nije sasvim fiktivan, potvrđuju
podaci koje je prikupio Kanadijen Pres, na osnovu svoje istrage, da je u
poslednjih pet godina u Kanadi nestalo bar 76 radioaktivnih naprava,
pojedinih na nekoliko dana, dok neke nisu nikada pronađene.
Jedna od tih naprava, koja je nestala u Red Diru, Alberta, juna 2003. godine,
veoma je slična primeru iz federalne studije. Strah povećava i činjenica da
vlasnici nekoliko dana nisu ni znali da je naprava nestala. Radi se spravi
za merenje dubine naftnih bušotina, koja je na sreću kasnije pronađena.
Ova studija urađena je nekoliko meseci nakon što je nacionalna obaveštajna
služba CSIS naznačila da je napad 'prljavom bombom' već trebalo da se desi.
 Federalna
studija takođe navodi da bi posle eksplozije naprave sa cezijumom 137 na
drugom spratu centralne zgrade na Parlament Hilu, radioaktivnost zahvatila
45 odsto zgrade, a da bi se kroz razbijene prozore takve masivne građevine
raširila u prostoru od 1,3 kvadratna kilometra.
Slična eksplozija u montrealskom tunelu Lafonten ne bi se po efektima mnogo
razlikovala od eksplozije na otvorenom, pošto bi se radijacija rasula kroz
sistem za ventilaciju na 145 kvadratnih kilometara.
Ustanovljeno je da bi samo četvoročasovno postavljanje, a ne eksplozija,
paketa koji sadrži 1.000 kirija radioaktivnog kobalta-60, na pun vankuverski
stadion Plejs, jednu od lokacija za održavanje Zimskih olimpijskih igara
2010. godine, uzelo 85 ljudskih života i nanelo materijalnu štetu do osam
milijardi dolara.
Jedan od stručnjaka koji su uključeni u ovu federalnu studiju, Tom Kazns
naglašava da cilj ovih bombi i nije ubijanje velikog broja ljudi, već
ozračivanje velikog prostora i unošenje nemira, nereda i panike zbog straha
od radijacije.
Potpun vladin izveštaj biće sačinjen do marta sledeće godine.
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je rekao da Kanada pokušava da
spreči, ali se takođe i priprema za potencijalni napad 'prljavom bombom'.
Posebni timovi za borbu protiv hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih
i eksplozivnih napada, sastavljeni od oficira RCMP i pripadnika kanadskih
oružanih snaga, biće zaduženi za planiranje uzbunjivanja i evakuacije.
Međunarodni aerodrom u Otavi je opremljen sa 25 detektora za otkrivanje
postojanja i najmanjih doza radioaktivnog materijala.
Studija istraživanja odbrane pokazuje da Kanada i druge zemlje nemaju
odgovarajuću tehnologiju za izuzetno skupu i, vremenski, izuzetno hitnu
dekontaminaciju velikih oblasti retko naseljenih stanovništvom, što se
podrazumeva da će morati da se izvede u u slučaju radiološkog ili nuklearnog
napada.
Navodi se takođe, da nema odgovarajućih propisa i standarda, koji bi
regulisali strategiju raščišćavanja i dugoročnog oporavka. |
| |
| |
|
|
| Svetu je dosta SAD, ali i Rusije i Kine |
| |
Nezadovoljstvo američkom spoljnom politikom i predsednikom Džordžom Bušom sve
je intenzivnije čak u zemljama koje su najbliži saveznici SAD, ali ni Rusija i
Kina nisu prošle mnogo bolje u jednom međunarodnom ispitivanju javnog mnjenja.
Istraživanje koje je sproveo nevladin istraživački centar Pju pokazalo je da
je podrška američkom ratu u Iraku, NATO akcijama u Avganistanu i američkoj
borbi protiv terorizma u svetu, opala u odnosu na 2002.
Tradicionalni saveznici SAD - Britanija, Nemačka i Kanada - manje veruju Bušu,
kada je reč o spoljnoj politici, nego ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Oko
polovina ispitanika u SAD takođe ima malo ili nimalo poverenja u svog
predsednika i njegovu spoljnu politiku.
Slaba popularnost Buša delimično odražava široko rasprostranjeno protivljenje
američkom ratu u Iraku. Većina ispitanika iz brojnih zemalja, uključujući i
one u SAD, želi da američka vojska napusti Irak.
Stejt department je, kako navodi AP, odbio da komentariše istraživanje
sprovedeno u 46 zemalja i na palestinskim teritorijama.
Popularnost SAD je još uvek visoka u Indiji, Japanu, Italiji, Izraelu i
afričkim zemljama. Američkoj kulturi i tehnologiji i dalje se mnogi dive i
veruju da će imati bolji život ako se presele u SAD.
Manjine, međutim, smatraju da SAD ne uvažavaju njihove interese prilikom
formulisanja spoljne politike i smatraju da SAD doprinose sve većem jazu
između bogatih i siromašnih zemalja.
Sa ratom protiv terorizma, sveukupni imidž SAD se "srozao". U Britaniji je 75
odsto ispitanika bilo za taj rat 2002. a sada 51 odsto. U Nemačkoj je podrška
sa 60 pala na 30 odsto, u Meksiku sa 64 na 56 odsto.
Imidž SAD poljuljan je i u Rusiji, Indoneziji, Kanadi, Kini i Indiji. Dobro
mišljenje o SAD u Turskoj ima samo devet odsto, 13 na palestinskim
teritorijama i 15 u Pakistanu.
Putin je popularan u Rusiji, ali mu imidž opada u svetu. Samo Kina, Ukrajina i
nekoliko afričkih zemalja imaju poverenja u Putinovu spoljnu politiku.
Mišljenje o Rusiji takođe je pomešano. Veću podršku Rusija ima u Kini, Indiji,
Južnoj Koreji i SAD. Većina evropskih zemalja zabrinuta je zbog zavisnosti od
ruskog gasa.
Iako je više od polovine ispitanih zemalja imalo pozitivno mišljenje o Kini,
njen imidž je sve gori. Najviše je cene zemlje u Africi i Južnoj Americi, sa
kojima je trgovina velika i u Aziji sa izuzetkom Japana.
Većina u najvećem broju zemalja smatra da je ekonomski razvoj Kine koristan i
za njih, sa izuzetkom Zapadne Evrope i Indije ali je rasprostranjena
zabrinutost zbog jačanja kineske vojske, pre svega u Japanu, Južnoj Koreji,
SAD i većem delu Evrope.
Ispitivanje je pokazalo i da je svetska javnost prilično zabrinuta zbog
klimatskih promena i da smatra da su SAD i Kina najveći krivci za njih.
Ispitanici na Bliskom istoku najviše strahuju od širenja nuklearnog oružja i
etničke mržnje, dok sida i druge bolesti, kao i velike razlike između bogatih
i siromašnih, najviše brinu podsaharsku Afriku.
Ispitivanje je sprovedeno u aprilu i maju direktnim i telefonskim intervjuima. |
| |
| |
|
|
| Palm džumerija - simbol bogatstva i luksuza |
| |
Svetske sportske, muzičke, filmske i ostale zvezde hrle na Palm Džumeriju,
jedno je od tri veštačka ostrva duž obale Dubaija, iako još u potpunosti nije
završeno. Ostrvo je u obliku palme a na njemu ubrzano niču luksuzni hoteli i
vile.
 Palm
Džumeriju čine dva kilometra duga površina u obliku stabla i drugi deo koji je
dizajniran u obliku palmine krošnje sa 17 grana. Oko 110 miliona kubnih metara
peska i sedam miliona tona kamena utroseno je za ovu masivnu konstrukciju koja
će udvostručiti obalu Dubaija.
Iako ceo projekat još nije završen - bogataši iz celog sveta već kupuju kuće u
izgradnji. To su učinile i poznate zvezde - Dejvid Bekam, Majkl Oven, Ralf
Šumaher, Bred Pit, Majkl Džekson i dr. (www.palmsales.ca/).
Turisti takođe svakodnevno obilaze gradilišta i razgledaju modele i planove
vila. Čak 1.500 ih je prodato za svega 72 sata tokom prve ponude. Prva
useljenja počela su 2006. Svakom od objekata pripada zaseban deo plaže na
ostrvu koje je suncem okupano cele godine.
Manal Sahin, direktor prodaje i marketinga u Nakhilu, kompaniji koja gradi
objekte na ostrvu, kaže da je svega 67 kilometara obale u Dubaiju bilo
pretesno da prihvati sve hotelske lance i da se izgradnja veštačkog ostva i
dodatne plaže pokazala izuzetno atraktivnom za bogate kupce.
Veštačka ostrva naravno nisu bez problema. Skeptici kažu da su kuće na svega
tri metra nadmorske visine, dok graditelji tvrde da konstrukcija može bez
problema da odoli talasima visine četiri metra.
Među onima koji se protive gradnji veštackih ostva su i ekolozi koji
upozoravaju da se tako uništavaju koralni grebeni i život u vodenoj sredini.
Izgradnja se, i pored svega, nastavlja non stop.
Pri pomenu Dubaija prva asocijacija je uvek - bogatstvo. Teško je zato
zamisliti da je pre manje od jednog veka taj emirat bio razasuto selo u
pustinji kojim su lutala beduinska plemena.
Izvanredni uspon počeo je otkrićem nafte 1966. To je ubrzalo razvoj i
osiguralo blagostanje. Međutim, uprkos činjenici da će zalihe nafte puniti
nacionalnu blagajnu još barem 50 godina, vodeći ljudi su se odlučili i za
druge sektore industrije i usluga, a pre svega za razvoj elitnog turizma.
Turizam je delatnosti koja će biti primarna kad jednog dana zalihe petroleja
presuše. Dubai je već danas prepoznatljiv po hotelu Burdž Al Arab,
najluksuznijem i jedinom na svetu sa sedam zvezdica, kao i svojim veštačkim
ostrvima.
Smešten između Europe i Azije, na južnoj obali Arapskog zaliva, Dubai je
postao dragulj na kruni Ujedinjenih Arapskih Emirata kojih ima sedam i koji su
oformljeni 1971. kada su se Britanci povukli iz Zaliva.
Dubai ima 1,4 miliona stanovnika, od kojih oko 70 odsto čine stranci, većinom
iz Azije, ali i istočne i zapadne Evrope, koji u emiratima imaju svoje firme i
poslove.
Dubai nema pravi centar grada, sa starim jezgrom i trgom, već svaki deo grada
ima svoj neverovatno luksuzan i bogat centar, sa šoping molovima u kojima se
uglavnom odvija sav socijalni život.
Svake godine pocetkom januara počinje veliki šoping festival koji traje mesec
dana i tokom kojeg se cene vrhunskih kreatora spuštaju i do 80 odsto.
To je takođe vreme velikih proslava, nagradnih izvlačenja zlatnih poluga,
Jaguara, tehnike... i akcija poput ove: Ako kupite stan u novoj četvrti
dobijate BMV na poklon, a ako kupite apartman dobijate Porše kabrio. Pri tom
to nisu jedine neverovatne ponude. |
| |
| |
|
|
| Najuticajnije slavne ličnosti |
| |
 Kejti
Holms , Rouzi O'Donel i ćerka Ane Nikol Smit Denilin, nalaze se među "najuticajnijim"
slavnim ličnostima, po izboru magazina "OK!".
Spisak 19 najpoznatijih lica, objavljen u najnovijem broju magazina koji u
petak stiže u prodaju, podeljen je u šest kategorija: lepotice, kreatori stila,
zabavljači, ličnosti sa naslovnih strana, oni koje su opstali i oni koju su
uzor telesnog izgleda.
Magazin je glumicu Kejti Holms, 28-godišnju suprugu Toma Kruza i majku njihove
jednogodišnje ćerke Suri, proglasio za kraljicu lepote zbog "osvežavajućeg
izgleda obične devojke iz susedstva" i sportske frizure.
U tu kategoriju su uvrštene i pevačice i glumice Bijonse i Dženifer Lopez .
Rouzi O'Donel, koja je izazvala buru kontroverznih reakcija posle gostovanja u
emisiji "The View" (Pogled) na Ej-Bi-Siju (ABC), na vrhu je liste osoba koje
su zauzele naslovne strane.
 Uz
nju, tu su i Andželina Džoli i Bred Pit poznati kao holivudski zlatni par, kao
i glumac Ti Ar Najt iz serije "Uvod u anatomiju" koji je, izazvan homofobičnim
komentarom kolege, priznao da je homoseksualac.
Najmlađa osoba na spisku je 10 meseci stara Denilin Houp koja je svrstana među
preživele, jer je bila "u centru holivudske najkontroverznije tragedije",
navodi "OK!".
Njena majka, starleta Ana Nikol Smit, umrla je u februaru na Floridi, a
dvojica njenih ljubavnika vodila su ogorčenu borbu oko očinstva.
Troje vrhunskih zabavljača, "osoba koje odlučuju šta će se gledati i slušati"
kako navodi magazin, su Sajmon Kauel , sudija u emisiji "Američki idol",
pevačica Keri Andervud i manekenka Hajdi Klum.
Sara Džesika Parker , Džastin Timberlejk i Kejt Mos , svrstani su u one koji
najviše utiču na modne trendove. |
| |
| |
|
|
| Tajkuni kupuju umetnička dela |
| |
Pošto su novokomponovani ruski bogataši već pokupovali najmodernije stanove,
vile i luksuzne jahte, obezbedivši sebi sigurnu budućnost, sada su se okrenuli
novom hobiju - kupovini umetničkih dela.
Ruska umetnost, decenijama suočavana sa krutim socijalističkim realizmom i
ograničenjima države, sada je preko noći postala "hit" za novu elitu koja je
svoje bogatstvo stekla u postsovjetskoj Rusiji, navodi Rojters.
Davanje i po nekoliko miliona dolara za slike ruskih autora može da se tumači
i kao patriotski čin i kao dobar investicioni poduhvat, ali u svakom slučaju
Rusi tome pristupaju sa velikim entuzijazmom.
"Oni kupuju sa velikim oduševljenjem, a to je nešto što je karakteristično
samo za njih. Postoji neka posebna strast", kaže predstavnica čuvene aukcijske
kuće Sotbi u Moskvi Sonja Bekerman.
Ona navodi da ruski kolekcionari, kada naiđu na neki predmet za koji smatraju
da se uklapa u njihovu kolekciju, bez mnogo razmišljanja odmah pokušavaju da
dođu do njega.
To je jedan od razloga zbog čega je prodaja ruskih umetnina preko Sotbija
nadmašila sve rekorde, a samo u aprilu ove godine ukupna vrednost prodatih
predmeta bila je 51 milion dolara.
Zbog tako velikog interesovanja ruskih kolekcionara i trošenja ogromne
količine novca, Sotbi, koji u svetu važi za najpoznatiju aukcijsku kuću,
otvorio je svoje predstavništvo u Moskvi.
"Od kraja 1990-ih primećujemo promene na ovom tržištu, a svakako da je
ekonomija odigrala važnu ulogu u svemu tome. Stalno uočavamo novo
interesovanje i pojavu novih kolekcionara u Rusiji", kaže Bekermanova.
S tim se slaže i njena koleginica koja radi u londonskom predstavništvu
Sotbija Džo Vikeri.
Prema njenim rečima, tržište umetnina su pre pet godina preplavili neki novi
ljudi, uglavnom emigranti ili ljudi koji su imali porodične veze sa Rusijom.
Većina njih živi na Zapadu.
Zahvaljujući tome, danas skoro 80 odsto ruskih umetnina Sotbi prodaje u
Londonu.
Tokom 1990-ih ruska novokomponovana elita bila je "prezauzeta" sticanjem
bogatstva, tako da nije imale previše vremena da se bavi kupovinom umetničkih
predmeta. Sada se to promenilo, a bogati Rusi nastoje da nadoknade propušteno.
Prodaja ruskih umetničkih dela iz 19. veka postala je veoma popularna među
tajkunima, oligarsima i bogatim ljudima. Ruski kolekcionari vole dela koja
imaju istorijski značaj, koja su poznata i koja su već bila izlagana po
galerijama.
Tako je nedavno ulje na platnu "Vizija svetog Sergeja kao deteta" autora
Mihaila Nesterova iz 1922. dostiglo neverovatnih 4,3 miliona dolara na aukciji
Sotbija u Njujorku.
Stručnjaci Sotbija takođe kažu da i sve veći broj kolekcionara, koji nisu Rusi,
pokazuje spremnost da izdvoji velike sume novca za umetnička dela koja potiču
iz Rusije. Eksperti predviđaju da će potražnja za tim delima i ubuduće biti u
porastu. |
| |
| |
|
|
| Srbija spremna i na pregovore o Kosovu |
| |
Srbija je spremna da prihvati nastavak čak i oročenih pregovora o budućem
statusu Kosova, ali samo ukoliko ti pregovori budu suštinski i fer, bez
prejudiciranja rešenja, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk
Jeremić.
 On
je u intervjuu za izdanje dnevnika "Blic" kazao da je, iako nije dobro
vremenski oročavati nastavak pregovora, daleko važnije da to budu fer i
otvoreni pregovori i naglasio da je srpska strana spremna na kompromis po
pitanju trajanja pregovora ukoliko bi oni bili suštinski.
"Insistiraćemo da Evropska unija (EU) glasno kaže da su novi pregovori
potrebni i da u tom smislu preduzme lidersku poziciju", rekao je Jeremić
reagujući na poruku Brisela da će Unija preuzeti odgovornost i doneti odluku o
Kosovu uz podršku Saveta bezbednosti UN ukoliko Rusija bude uporna u svom
stavu.
Jeremić je istakao da je ključno da što veći broj članica EU podrži nastavak
pregovora o Kosovu ali je dodao da se pregovori mogu voditi samo pod okriljem
UN s tim da EU treba da ima važnu ulogu jer je budućnost čitavog zapadnog
Balkana u Uniji.
Govoreći o suprotnim sta-vovima Moskve i Vašingtona, Jeremić je rekao da je
činjenica da ne postoji saglasnost zbog čega se ne može očekivati donošenje
rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
Šef srpske diplomatije je istakao da u takvoj situaciji postoje samo dve
mogućnosti: nastavak traganja za rešenjem koje će dobiti podršku UN ili
pribegavanje unilaterlanim koracima, za koje je rekao da bi bili izuzetno
opasni za region ali i svet.
"Ukoliko neko bude odlučio da unilateralnim aktom naruši teritorijalni
integritet i suverenitet Srbije, sa takvom zemljom bismo morali da preispitamo
kvalitet i sadržaj bilateralnih odnosa", izjavio je Jeremić i dodao da će se
posebno pažljivo pratiti ponašanje suseda.
Na pitanje da li bi se priznanje Kosova moglo odraziti na dalji put Srbije ka
EU, Jeremić je odgovorio da odluka o statusu Kosova nije povezana sa daljim
evropskim integracijama.
Odgovarajući na pitanje koliko su realne najave vlade da Srbija može da
postane kandidat za članstvo u EU 15. decembra 2008, Jeremić je kazao da je
realno da do septembra budu završeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju
i da sporazum bude potpisan do kraja godine.
"Uveren sam da do kraja 2008. godine možemo da učinimo adekvatan reformski
napor koji bi nam omogućio da krajem te godine EU donese odluku da Srbija
dobije status kandidata", rekao je Jeremić i dodao da će ukoliko se to dogodi,
Srbija nadmašiti sve rekorde.
Jeremić je dodao da će za ostvarivanje tog cilja biti neophodno sarađivati sa
Haškim tribunalom, jer će to biti glavni kriterijum EU za potpisivanje
sporazuma. |
| |
| |
|
| |
|
|
