Broj 1110, 6. jul 2007.

Turiste očekuju saobraćajne gužve
Na hercegnovskoj rivijeri odmara se 4.763 turista što je, prema podacima Turističke organizacije grada, čak za 61 odsto više nego prošle godine u isto vreme. U hotelima su smeštena 3.162 gosta, a u privatnom smeštaju 1.253. Ukupan broj gostiju je, kažu turistički radnici, znatno veći jer se gosti ne prijavljuju da bi se izbeglo plaćanje boravišne takse. U lokalnom parlamentu je nedavno saopšteno da je opštinska kasa prosle godine ostala uskraćena za oko pola miliona evra. Računica je izvedena upoređivanjem ostvarenog prihoda od boravišne takse sa zvaničnim brojem noćenja. Turistička sezona je počela ranije no prethodnih godina, ali prvi utisak turistima kvare saobraćajne gužve i građevinski radovi na svakom koraku. Prema opštinskoj odluci, svi građevinski radovi trebalo bi da prestanu početkom jula. Građani se, međutim, pribojavaju da će, kao i prošlog leta, neki biti izuzeti iz ove odluke, a na osnovu ovlašćenja koje ima gradonačelnik. Tako su lane u jeku turističke sezone u ekskluzivnom delu naselja Savina, pored hotela Plaža na obali, brujale mašine na gradilištu Energoprojekta, gde niče apartmansko naselje. Jadranska magistrala, predviđena kao tranzitna saobraćajnica od graničnog prelaza sa Hrvatskom na Debelom brijegu do Kamenara, odavno je postala gradska ulica. Procenjuje se da u sezoni hercegnovskim ulicama saobraća preko 25.000 vozila pa nije teško zamisliti svakodnevne saobraćajne kolapse. Zbog nedostatka parkinga mnoge zelene površine i trotoari pretvoreni su u mesta za parkiranje vozila. U gradu je postala praksa da se zakupljuju delovi ulica, da se na njih čak stavljaju i metalne prepreke sa katancima, kako bi zakupci sprečili druge vozače da se tu parkiraju. Zbog uskih ulica građenih pre pola veka i više ranije i za intenzitet saobraćaja nekoliko puta manji od sadašnjeg, zastoji su česti. Tako se od Zelenike do Tople, u dužini od četiri kilometra, ponekad putuje i po pola sata. Početkom jula na snagu stupa i opštinska odluka o drumskom saobraćaju kojom je izmenjen režim saobraćaja u pojedinim delovima grada. Ta odluka je na poslednjem zasedanju lokalnog parlamenta pretrpela oštre kritike. Zamereno je da se to radi u vreme početka glavne turističke sezone i povećanih gužvi u kojima će se zbog novog režima saobraćaja, teško snalaziti i meštani a kamoli gosti.
Cvijeta Zanović

Crnogorska vlada usvojila predlog zakona o moru
Crnogorska vlada usvojila je predlog zakona o moru, kojim Crna Gora proglašava suverenitet na moru. Predlogom zakona Crna Gora je izbegla da se odredi prema teritorijalnom razgraničenju na moru sa Hrvatskom i ekonomskom sa Italijom. Ministar saobraćaja Crne Gore Andrija Lompar rekao je nakon sednice Vlade da je tim predlogom zakona definisan crnogorski morski i podmorski prostor, unutrasnje granice na moru i procedura zaustavljnaja i progona brodova. Lompar je kazao da je u predlogu zakona određeno da u ovom trenutku Crna Gora neće proglašavati zonu ekonomske isključivosti, ali je utvrđeno da to može da uradi parlament na osnovu bilateralnih sporazuma sa susedima. On je objasnio da je, kada je reč o teritorijalnom razgraničenju sa Hrvatskom, u predlog zakona uvršten član koji navodi da će to biti urađeno na osnovu međunarodne konvencije o pravu mora. "Jedino sporno pitanje u teritorijalnom razgraničenju na moru je sa Hrvatskom u Bokokotorskom zalivu i uvodeći taj član u zakon hteli smo da njegovo rešavanje usmerimo na međunarodne standarde", kazao je Lompar. Crna Gora i Hrvatska su se razgraničile na kopnu, ali je ostalo sporno pitanje razgraničenja na vodi, koje trenutno funkcioniše prema privremenom sporazumu sa Ujedinjenim nacijama iz 1995. godine. Svaka zemlja ima pravo da isključivu ekonomsku zonu proglasi 200 nautičkih milja od svojih teritorijalnih voda. Jadran, kako je kazao Lompar, na nekim mestima nije širi od 130 milja, tako da crnogorska administracija smatra da treba sa Italijom da se dogovori o tom razgraničenju.

Amfilohije zapanjen pozivom da se izjasni kome služi
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je u objavljenoj izjavi ukazao da je zapanjen pozivom potpredsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića da se izjasni kojoj državi služi. Amfilohije je u otvorenom pismu koje prenose crnogorski mediji naveo da je pozivom ponižen kao pravoslavnog teologa i da je Marović postao "podržavalac bezakonja i verskih deoba u Crnoj Gori". Marović je naveo kako se boji da je nemoguće zastaviti deljenje pravoslavlja u Crnoj Gori, a da bi mitropolit Amfilohije trebalo da se oglasi i kaže da je pravoslavna crkva u Crnoj Gori može da ima sestrinske odnose sa svim pravoslavnim crkvama, a ne crkva u koju će dolaziti ljudi iz drugih zemlaja sa željom da Crna Gora bude organizovana po njihovim političkim zamislima. Amfilohije je kazao da nikada crkvu nije poistovećivao ni sa kojom nacijom, uvek ponavljao "izvornu biblijsku istinu da u Crkvi nema Grka ni Jevrejina, roba ni slobodnjaka, Kineza, Srbina, Crnogorca ili Afrikanca, nego su svi jedno u Isusu Hristu". On je kazao i da se od početka zalagao da se crkva u Crnoj Gori nazove pravoslavna, ali i da se oštro protivi da se kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi da "pravo na ime, imovinu i dostojanstvo osmovekovne Zetske, odnosno Crnogorske Mitropolije". "To se ne bi se moglo dogoditi ni u najbesudnija vremena, a kamoli u Crnoj Gori našeg vremena koja bi htela da bude evropska država. Ako se tako nešto može naći u glavama kojima je zakon 'ono što im srce žudi' i koji ne znaju ni šta je crkva ni šta je pravo i pravda, zaista je neshvatljivo za zdrav razum da Vi kao kršten čovek i čovek koji se već duže vremena bavi državnim i pravnim pitanjima, prihvatite jednu takvu - ludost za pravilo", rekao je mitropolit. On je naveo da takav odnos prema crkvi poziv na direktno mešanje države u unutrašnja pitanja i poredak crkve. "No, krst nositi nama je suđeno. Crkva je izdržala u svojoj dugoj istoriji i teža iskušenja", zaključio je mitropolit Amfilohije.

Pred BiH je mnogo posla i izazova
Novi visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak izjavio je da je pred BiH mnogo posla i izazova u kojima će premijer RS Milorad Dodik imati značajnu ulogu. Lajčak je novinarima u Banjaluci rekao da je njegova ambicija postizanje dogovora o ključnim reformama u BiH, navodeći da će međunarodna zajednica pomoći kako bi releventni političari te zemlje postigli dogovor. Upitan kako komentariše stav ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje se usprotivilo nametanju odluke o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari, visoki predstavnik je kazao da OHR "ne ignoriše stav Ruske Federacije". Lajčak je dodao i da će rešiti razmimoilaženja koja oko tog pitanja postoje između OHR-a i Rusije. Miroslav Lajčak boravi u prvoj zvaničnoj poseti Banjaluci otkako je 1. jula preuzeo dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. On se sastao s predsednikom i potpredsednikom RS Milanom Jelićem i Adilom Osmanovićem, premijerom Miloradom Dodikom, kao i sa rukovodstvom parlamenta RS. Premijer Dodik je rekao da je proces pridruživanja Evropskoj uniji jedan od ključnih procesa u BiH, navodeći da je potrebno ponovo otvoriti pitanje reforme policije kao osnovnog uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Prema njegovim rečima, potrebno je naći rešenje koje će odgovarati svim stranama u BiH kako bi se deblokirao proces pregovora sa EU. Govoreći o ustavnim promenama u BiH, Dodik je kazao da je potrebno obezbediti dijalog svih relevantnih faktora u zemlji kako bi se došlo do novog ustava koji treba da potvrdi demokratski kapacitet i karakter BiH. Premijer RS je novom visokom predstavniku preneo spremnost vlasti RS da nastave saradnju s Haškim tribunalom, ističući da je to pitanje i dalje veliki teret za ovaj entitet. Dodik je izrazio uverenje da će novi visoki predstavnik uvažavati kapacitet domaćih institucija, kao i da će u slučaju eventualnog nametanja rešenja postojati prethodni, a ne naknadni dijalog kako bi se pronašla optimalna rešenja koja će obezbediti stabilnost cele BiH. "Lajčaku sam jasno rekao - RS prihvata da svoj razvoj locira u okviru BiH, ali za taj uspešan put potrebno je i prihvatanje RS u okviru BiH, a ne njeno stalno negiranje", naglasio je premijer RS. Prema njegovim rečima, ne može biti dijaloga sa onima koji negiraju postojanje RS. Dodik je kazao da Zakon o Memorijalnom centru Srebrenica Potočari nije trebalo nametati, već doneti u redovnoj proceduri u lokalnim strukturama vlasti. Navodeći da je sporni deo nametnutog zakona onaj koji se odnosi na pitanje imovine, on je najavio razgovore sa političkim stranakama u parlamentu BiH kako bi se rešila sporna pitanja nad vlasništvom imovine koja je sada pripojena Memorijalnom centru Potočari.

Mesto BiH je u Evropi
Predsednik Nemačke Horst Keler izjavio je da je mesto BiH u Evropi i ukazao da od sprovođenja reformi zavisi brzina njenog ulaska u Evropsku uniju. Keler koji se u Sarajevu sastao sa članovima Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, Željkom Komšićem i Harisom Silajdžićem, razgovarao je o političkoj situaciji u BiH. "Vi pripadate evropskoj porodici i vrata EU za Bosnu i Hercegovinu su otvorena. BiH je mesto u EU i mi ćemo vas podržati na tom putu", rekao je nemački predsednik. Prema njegovim rečima, od reformi koje se sprovode u BiH, zavisi brzina njenog ulaska u EU. Radmanović je izrazio opredeljenost BiH ulasku u evroatlantske integracije i izrazio nadu da će ona do kraja godine potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Zahvaljujući Keleru na pomoći koju je Nemačka do sada pružila BiH, članovi Predsedništva su izrazili zahvalnost i za stalnu podršku procesu približavanja BiH Evropskoj uniji i NATO-u, saopšteno je iz Predsedništva. Oni su takođe pohvalili angažman nemačkih vojnika u sastavu međunarodnih mirovnih snaga u BiH. Komšić je podsetio da je važan preduslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU saradnja sa Haškim tribunalom "što više ne predstavlja problem" i obećao da će se taj proces nastaviti. Silajdžić je rekao da su "politička stabilnost i sigurnost pretpostavka za ekonomski razvoj koji je neophodan BiH". "Cilj je izgraditi demokratsku, tolerantnu državu s vrednostima i standardima ujedinjene Evrope", rekao je Silajdžić. Keler i članovi Predsedništva BiH su izrazili nadu da će se dobri bilateralni odnosi i dalje razvijati .

Banjalučki studenti traže smanjenje školarine
Više od hiljadu studenata izašlo je na proteste u Banjaluci zahtevajući od Vlade RS da poništi odluku o povećanju troškova školovanja na 1.000 konvertibilnih maraka (oko 500 evra). Studenti su iz kampusa i ispred Pravnog fakulteta u Banjaluci krenuli u protestnu šetnju u pravcu Banskog dvora gde je sedište predsednika RS, a potom i prema zgradama vlade i parlamenta gde je u toku zasedanje. Studente je ispred zgrade Narodnog pozorišta, nadomak zgrada vlade i parlamenta, zaustavila policija, pozivajući se na odredbe zakona prema kojem su ispred zgrade parlamenta zabranjena javna okupljanja za vreme zasedanja. Ispred vlade i parlamenta bile su raspoređene jake policijske snage, a bili su angažovani i pripadnici specijalne policije. Uz zvuke pištaljki, studenti su uzvikivali "lopovi, lopovi". Nosili su transparente na kojima je, između ostalog, pisalo - "Jeftinije su vize nego školarina", "Imate para za menjanje naših simbola, a nemate za studente". Protesti, koji su prošli bez incidenata, trajali su oko sat i po nakon čega su se studenti razišli. Vlada RS je nedavno donela odluku da školarinu na Univerzitetu u Banjaluci poveća sa 500 na hiljadu KM kako bi se troškovi studiranja izjednačili sa školarinom na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Studentska organizacija Univerziteta u Banjaluci (SOBL) saopštila je da je prikupljeno više od 5.000 potpisa za vraćanje troškova studija na prošlogodišnji nivo. Premijer RS Milorad Dodik je rekao da vlada ne namerava da "na osnovu samo jednog protesta menja suštinu odluke", dodajući da je potrebno izjednačiti troškove studiranja u Banjaluci i Istočnom Sarajevu. "Bolje bi im bilo da završavaju ispite", ocenio je Dodik. Najavljujući da će razgovarati sa predstavnicima studenata, premijer RS je rekao da postoji mogućnost da se utvrđeni troškovi studiranja i u Banjaluci i u Istočnom Sarajevu koriguju i umanje, ali ne i da se vrate na prošlogodišnji nivo.

Nećemo podržati priznanje Kosova
Premijer Repubike Srpske Milorad Dodik izjavio je da RS ne može podržati eventualnu odluku o unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova. On je novinarima u Banjaluci, nakon susreta sa Visokim predstavnikom BiH Miroslavom Lajčakom još rekao da bez obzira na to kakva će biti konačna odluka o statusu Kosova, ona neće uticati na destabilizaciju RS i BiH. Navodeći da podržava dijalog Beograda i Prištine da uz pomoć međunarodne zajednice pronađu odluku o konačnom statusu Kosova, Dodik je istakao da je donošenje rešenja za kosovsko pitanje "izvan bilo kakvih mogućnosti Vlade RS". "Za nas je prihvatljiv svaki demokratski dogovor i ne mogu biti sporne odluke koje budu donete u okviru međunarodnih institucija", kazao je on.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"