Broj 1110, 6. jul 2007.

Apsolutno nemoguće da suđenje počne u novembru
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, usprotivio se planu sudije Haškog tribunala da mu suđenje počne u novembru, ocenjujući da je to "apsolutno nemoguće". Pretpretresni sudija Žan Klod-Antoneti rekao je na statusnoj konferenciji da bi suđenje Šešelju u najboljem slučaju moglo početi 7. novembra uvodnom rečju optužbe. Šešelj je taj plan povezao sa nedavnom rezolucijom kojom je Savet Evrope zatražio da suđenje bude brzo zakazano, tvrdeći da je to "politički pritisak čiji je cilj da ja budem osuđen i elimisinan s političke scene planete". On je od sudije Antonetija zatražio da tu rezoluciju Saveta Evrope odbaci kao neprihvatljivu. Šešelj je rekao i da suđenje ne može početi u novembru zato što nisu ispunjene proceduralno-pravne pretpostavke na kojima on insistira. On je precizirao da mu Tužilaštvo još nije dostavilo na srpskom jeziku oko 400.000 stranica dokumenata koji ga optužuju ili idu u njegovu korist. Napomenuo je i da sudsko veće još nije donelo odluku o njegovom zahtevu da Tribunal finansira pravne savetnike odbrane. "Novac neće biti razlog mog suprotstavljanja početku suđenja... Ako sud odbije moj zahtev, ja ću nastaviti da se branim. Ali, suprotstavljaću se početku suđenja, ako mi ne budu obelodanjeni svi dokumenti", kazao je Šešelj. On je najavio da će osporavati nadležnost Haškog tribunala da mu sudi za krivično delo govora mržnje, koje, kako je naznačio, do sada nije postojalo u međunarodnom pravu. Kao najraniji termin za početak suđenja, Šešelj je naveo početak 2008. godine. Sudija Antoneti ponovo je naglasio da, po njegovom mišljenju, Šešelj ima pravo da mu svi dokumenti budu dostavljeni na maternjem jeziku, kao i da Tribunal finansira njegove pravne savetnike. Sudski sekretarijat protivi se finansiranju Šešeljevih savetnika, upozoravajući da bi to bilo protivno statutu Tribunala koji predviđa isključivo plaćanje branilaca za optužene koji nemaju novca da ih plate sami. Šešelj se dobrovoljno pre-dao Haškom tribunalu 23. februara 2003.

Štajnmajer i Jeremić o Kosovu
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer isključio je mogućnost otpočinjanja misije Evropske unije (EU) na Kosovu bez prethodne odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN o statusu ove pokrajine. Štajnmajer je juče u Berlinu razgovarao sa ministrom inostranih poslova Srbije Vukom Jeremićem. Šef nemačke diplomatije je posle susreta izjavio da Jeremić i on nisu danas mogli da ocene da li će susret američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina, prošlog vikenda u Mejnu, doneti narpedak u procesu rešavanja statusa Kosova. Navodeći da se sada mora sačekati nastavak konsultacija u Savetu bezbednosti UN, Štajnmajer je na kratkoj konferenciji za novinare istakao da, u slučaju da bude određeno vreme za nastavak pregovora, "mora da se izvrši pritisak na obe strane da datu priliku iskoriste". Jer, kako je naveo, "bez utvrđivanja budućeg statusa Kosova nema trajne stabilnosti na Balkanu". Vladi u Beogradu je Štajnmajer danas obećao podršku Nemačke na putu ka članstvu u EU. Ministar Jeremić je pred novinarima istakao da je ključni cilj Srbije ulazak u EU i izrazio uverenje da će do kraja godine biti potpisan sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju. Kosovo je Jeremić nazvao "najvećim izazovom kada je reč o miru i stabilnosti u regionu". Istakao je da Srbija "najboljim rešenjem za Kosovo smatra ono koje bi se donelo u Savetu bezbednosti UN" i najavio da će Beograd ostati "konstruktivan i odgovoran akter" u tom procesu. Na novinarsko pitanje o mogućoj podeli Kosova, Jeremić je rekao da "nikakva podela Srbije ne bi dovela do stabilnosti u regionu". Zato je ovu opciju isključio i rekao da "čak i ako se ona bude našla na pregovaračkom stolu Srbija sigurno neće biti ta koja će podneti takav predlog". Podelu je načelno kao rešenje za Kosovo isključio i ministar Štajnmajer rekavši da je "evropska istorija - istorija sukoba koja je dovela do toga da nema država sa monoetničkom osnovom" i dodao da to "nije dobra perspektiva ni za zapadni Balkan". Jeremić je sve aktere koji su uključeni u proces utvrđivanja statusa Kosova upozorio da bi "sve unilateralne akcije bile opasne" i ne bi doprinele miru i stabilnosti". Šef srpske diplomatije sastaće se danas u Berlinu i sa nemačkim ministrom odbrane Franc Jozefom Jungom, kao i sa poslanicima Bundestaga.

Na crvenim poternicama 450 begunaca iz Srbije
Na "crvenim poternicma" Interpola je 450 begunaca iz Srbije, objavile su današnje "Večernje novosti". Među onima koje Srbija traži su glavni akteri Mreže, osumnjičeni za višemilionski šverc cigareta, supruga i sin nekadašnjeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Mirjana Marković i Marko Milošević, zatim Stanko Subotić - Cane i Bojana Bajrušević. Među beguncima su i petorica optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića - Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstatinović, Sretko Kalinić i Milan Jurišić. Na Interpolovim poternicama su i četiri haška begunca - Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić, ali i biznismeni Bogoljub Karić i Slobodan Radulović. Svih 25 hiljada Interpolovih poternica su u informacionom sistemu MUP Sebije. Raspisivanje poternice je, piše list, strogo formalno i počinje kada nadležni sud policiji dostavi nalog. Poternica se raspisuje isključivo na zahtev istražnog sudije. "Crvena poternica" se izdaje kada se za nekim traga u svih 185 članica Interpola.

Galjak ignoriše i stav Rusije i Povelju UN
Eventualna spremnost Evropske unije da, uz podršku Saveta bezbednosti UN, donese odluku o Kosovu, ako Rusija ostane pri svojoj poziciji, bila bi "neadekvatna" politika Unije, ocenjuje ruska agencija RIA "Novosti". U komentaru RIA "Novosti" povodom nedavne izjave portparola visokog predstavnika EU Kristine Galjak navodi se da ta izjava može da znači da je EU čvrsto opredeljena da ignoriše ruski veto u Savetu bezbednosti UN, kao i samu Povelju UN i principe nemenjanja granica. Kristina Galjak je u intervjuu za beogradske "Večernje novosti" rekla da će EU preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ako Rusija "bude nastavila uporno da govori samo 'ne'". Ona je naglasila da bi u tom slučaju EU tražila podršku Saveta bezbednosti UN. RIA "Novosti" su ocenile da ukoliko ta izjava Galjakove odražava mišljenje visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednosti Havijara Solane, to znači da je evropska politika "neadekvatna". Politički komentator te ruske agencije Pjotr Romanov smatra da EU ne interesuje ni Srbija i kritikuje odnos EU prema Srbiji, koji je, kako je ocenio, oštriji nego odnos prema poraženoj nacističkoj Nemačkoj, jer Srbi moraju da plate pošto su stvorili Slobodana Miloševića. Autor navodi da je takođe besmisleno spominjati koliko još kriznih tačaka postoji na evropskoj mapi, sličnih po mnogim parametrima Kosovu, jer taj argument na pristalice kosovske nezavisnosti ne utiče. "Oni ozbiljno smatraju da je politika duplih standarda jedino ispravna. Kosovo je Kosovo, a Abhazija, Južna Osetija, ili Pridnjestrovlje savršeno drugo. Čime su stanovnici drugih regiona gori od Albanaca, evropski političari, ili u svakom slučaju Galjakova, ne razmišljaju", ocenjuje Romanov. U komentaru se navodi da je geografski položaj Kosova od ključnog značaja. "Kosovo je blizu Zapadne Evrope. Znači, Kosovo ima pravo na nezavisnost. A Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje su blizu Rusije, znači nemaju prava na nezavisnost. To je cela logika", ocenjuje Romanov. U komentaru se ukazuje na problem mogućeg novog talasa izbeglica sa Kosova zbog politike "evropskih birokrata", kao i na pitanje ko će garantovati bezbednost na nezavisnom Kosovu, kada u njemu već sada postoje problemi zbog kriminala. Agencija RIA "Novosti" ukazuje i na opasnost ideje albanskih ekstremista o ujedinjenju albanskih teritorija na Balkanu. "Ni politički, ni ekonomski, ni psihološki, ni po pitanjima bezbednosti, Kosovo nije spremno na nezavisnost. Nije na to spremna ni Srbija. Nije spremna ni Rusija, pa ni Evropa. Spremni su samo neodgovorne evrospke birokrate, albanski nacionalisti i administracija SAD. Ali, ona je bila spremna i na irački rat", navodi se u komentaru.

Tajm i Milić Vukašinović neće biti predgrupe
Hrvatska grupa "Tajm" neće nastupiti kao predgrupa britanskom rok bendu "Roling stons" 9. jula u Budvi, potvrđeno je u "Mjuzikstaru", organizatoru koncerta. Kao predgrupa "Stonsima" u Budvi nastupiće sarajevska grupa "Regina", a posle njih britanski bend "Trst", i to će verovatno biti i konačna odluka, rečeno je u "Mjuzikstaru". Takođe, na koncertu "Stonsa" 14. jula u Beogradu, kao predgrupe će nastupiti, kako je ranije najavljeno, beogradski rokeri "Električni orgazam", a nakon njih još jedan britanski bend "Ansver", rekli su organizatori nastupa. Ranije je najavljivano da će predgrupa "Stonsima" u Beogradu biti muzičar Milić Vukašinović. Odluku o predgrupama menadžment "Roling stonsa" je dostavio organizatoru. Grupa "Tajm" oglasila se saopštenjem povodom otkazivanja njihovog nastupa, u kome navodi da su "Stonsi" pokazali svoju drskost i neprofesionalnost "gurajući nam u uši muziku ovom regionu totalno nepoznate grupe koja u svom repertoaru izvodi mešavinu indi, soul i nesto malo pravog roka". Takođe, u saopštenju se navodi i da je frontmen "Tajma" Dado Topić "Stonsima posvetio pesmu 'Na koncertu Roling Stonsa' na svom albumu Neosedlani.

Stiže još 48 šlepera sa opremom
Na budvanskoj plaži Jaz, gde će 9. jula britanska rok grupa "Roling stons" održati koncert, u naredna dva dana stićiće još 48 šlepera za opremom. Na Jaz, gde je pre dva dana počela montaža bine, već je stigao konvoj od 25 šlepera, a organizatori su najavili da će scena biti pripremljena u potpunosti dan pre samog nastupa "Stonsa". Bina je široka 70 metara, visoka 30, sa delom koji ulazi u publiku dužine 65 metara, takozvani "ketvok", po kojem će se pevač i forntmen grupe Mik Džeger kretati tokom koncerta. Težina bine, na čijem je postavljanju angažovano više od 500 ljudi, iznosi oko 800 tona. Kompletna tehnička oprema, sa binom, rasvetom, ozvučenjem i posebnim efektima, vredi oko milijardu dolara, teška je nekoliko hiljada tona, a dužina konvoja koji doprema opremu je oko pet kilometara. Za koncert 9. jula na Jazu koristiće se rasveta od oko 1.800 reflektora, 400 zvučnika, deset avionskih svetiljki, a biće upotrebljeno oko 150 kilometara kabla. Prostorije za članove grupe u bekstejdžu su površine 70 kvadrata, i uključuju deo sa stolom za bilijar, gde će se pevač Mik Džeger (Mick Jagger) i gitarista Kit Ričards (Kith Rićards) opušstati pred nastup. Iz opštine Budva navode da je lokalna uprava učinila sve da spektakl 9.jula protekne u najboljem redu, te da je obezbeđena neophodna infrastuktura koja će na Jazu ostati i nakon koncerta.

Preminuo Milan Oklopdžić
Pisac Milan Oklopdžić preminuo je u 59. godini u San Francisku posle komplikacija izazvanih dijabetesom, javio je B92. Oklopdžić, poznat kao Mika Oklop, rođen je 1948. na Čuburi u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, a magistrirao na Kalifornijskom univerzitetu na kojem je neko vreme i predavao. Pisao je romane, drame i scenarija. Autor je, između ostalog, romana "Video", "Metro" i "Horseleš", ali je najpoznatiji po prvom romanu, "CA Blues" koji je objavljen 1981. godine i štampan u sedam izdanja i ukupnom tiražu od 100.000 primeraka.

Deterdžent feri najjača robna marka
Najjača robna marka u Srbiji u prvoj polovini ove godine je deterdžent za pranje sudova "feri" , koji je zadržao prvu poziciju osvojenu u 2006. godini, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće "PGM konsalting". Kako se navodi u saopštenju, "feri" korsiti više od polovine građana Srbije. Drugo mesto je zadržao najbolje plasirani domaći brend "grand kafa", na trećem mesu su "orbit" žvakaće gume, a dalje do desetog mesta slede "milka" čokolada, "koka kola" , "knjaz Miloš", "lenor", "karneks" pašteta, margarin "dobro jutro" i "čipsi". Najjači brend u regionu je "milka" čokolada, a među prvih dest našli su se i "koka-kola", "orbit", "lenor", "vegeta", "žilet","paloma", "nivea", "cedevita" i "ariel". Najjača robna marka u Srbiji u drugoj polovini 2006. godine bio je deterdžent za pranje sudova "feri", dok je na drugom mestu bila "grand kafa", pokazuje istraživanje konsultantske kuće "PGM konsalt".

Sabor u Guči od 8. do 12. avgusta
Ovogodišnji, 47. Sabor trubača u Guči biće održan od 8. do 12. avgusta i očekuje se da će ga posetiti preko pola miliona ljudi, najavili su organizatori na konferenciji za novinare. Predsednik opštine Lučani i predsednik Saborskog odbora Slobodan Jolović rekao je da će Vlada Srbije i ove godine, treći put za redom, biti pokrovitelj manifestacije. Jolović je rekao da je u Guču u prethodne tri godine uloženo 15 miliona evra, i da je zahvaljujući tome obnovljena infrastruktura. Takođe, naveo je da će uskoro biti otvoren i heliodrom, kako je rekao, drugi u Evropi, što će strancima omogućiti da lakše dolaze u Guču. On je rekao da se nada da će 2010. godine, kada se bude obeležavalo pola veka postojanja, Sabor prerasti u svetsku manifestaciju, odnosno da će se tada birati Prva truba sveta. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić je rekao da mu je drago što je treću godinu za redom domaćin Sabora trubača u Guči, koji je, naveo je, postao srpski brend. Ilić je rekao i da je u Guči izgrađen sportski centar, alternativni put, stadion sa reflektorima, kako bi to mesto moglo da živi i van Sabora. Direktor Centra za kulturu, sport i turizam Guče Adam Tadić najavio je bogat petodnevni program, ističući da će 10. avgusta u 21.00, koncert u Guči održati i Goran Bregović, kao i da će se ove godine birati Mis Sabora, koja će moći da učestvuje i na izboru za Mis Srbije. Tadić je rekao i da će u Guči i okolini moći da se smesti između 7.000 i 8.000 posetilaca, kao i da većina stranaca odseda u okolinim mestima ili u Beogradu, i da prevozom dolaze na Sabor. On je, takođe, naveo da je zakupljeno dovoljno površina za parkiranje automobila. Na ovogodišnjem Saboru za pevačice i igračice važiće zabrana igranja po stolovima, ali "penjanje po stolovima narodu ne može niko da zabrani".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"