|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1110, 6. jul 2007.
| Strani turisti izbegavaju Ameriku |
| |
Američka turistička privreda zabrinuta je zbog naglog pada broja stranih
posetilaca u SAD. Smanjeni broj turista naveo je konzorcijum američkih
poslodavaca da od Kongresa zatraži ublažavanje restrikcija za posetioce iz
inostranstva.
Američki Sekretarijat za trgovinu objavio je da je 2005. godine u Sjedinjenim
Državama broj turista iz pet ključnih zemalja opao za više od dva miliona, u
odnosu na 2000.
Reč je o posetiocima iz Velike Britanije, Japana, Nemačke, Francuske i Brazila,
koji su oduvek bili gosti SAD, pa se njihovo odustvo i te kako oseća.
Udruženje turističkih radnika u svom izveštaju navodi da su samo tokom 2005.
turisti potrošili 43 milijarde dolara manje u odnosu na godinu ranije.
Poslodavci u tercijarnim delatnostima sada pozivaju državu da bude
gostoljubivija.
Poslodavci okupljeni u organizaciji Partnerstvo za upoznavanje Amerike žele da
Kongres odobri niz akata kojima bi se pomoglo turističkim radnicima.
Jedan od predloga je da se putnicima iz zemalja kojima nije potrebna
turistička viza za tromesečni boravak u SAD, naplaćuje taksa od deset dolara.
Pomenuta grupa kaže da bi se naplaćivanjem te takse stanovnicima iz 27 država,
dobijalo 200 miliona dolara godišnje, čime bi se pokrili povećani troškovi
pogranične bezbednosti i promocije turizma.
Bivši američki sekretar za nacionalnu bezbednost, a sada savetnik u
orgnaizaciji Partnerstvo za upoznavanje Amerike, Tom Ridž, kaže za Glas
Amerike da "povezanost SAD sa ostatkom sveta zavisi od toga koliko smo
pristupačni".
"Ukoliko to popravimo, unapredićemo i turizam, a to sve možemo učiniti ne
ugrožavajući bezbednost. Štaviše, može se reći da ćemo tako biti bezbedniji",
smatra Ridž.
U istraživanju koje je naručila organizacija Partnerstvo za otkrivanje Amerike,
dve hiljade stranih turista govorilo je o svojim utiscima u vezi sa američkim
viznim režimom i politikom ulaska u SAD.
Više od dve trećine anketiranih odgovorilo je da SAD imaju "najgori" sistem
ulaska u zemlju a 66 odsto ispitanih se plaši da bi mogli da budu zadržani
satima zbog nekih prostih grešaka.
Tom Ridž kaže i da bi ubrzanje procesa dobijanja viza za turiste iz zemalja
kojima su neophodne - bio pozitivan korak.
"Ukoliko bismo mogli da stavimo svetu do znanja da postoji okvir od 30 dana
tokom kojih ćemo mi završiti ceo proces i obaviti intervju, to bi dovelo do
sasvim drugačije situacije".
Ne bismo pravili manje intervjua, jednostavo bismo ih obavljali brže", ističe
Ridž. |
| |
| |
|
| |
| Bura zbog prstena čistote u Engleskoj |
| |
Sudska bitka jedne učenice i njene škole o njenom pravu da do braka nosi
takozvani prsten čistote kojim se obavezuje na nevinost do braka, ponovo je u
Britaniji pokrenula raspravu o efikasnosti seksualnog obrazovanja.
Lidija Plejfut (16), tužila je školu zbog te zabrane a slučaj je izazvao žučnu
raspravu u kojoj su se izmešali religija, društvene prilike, porodica,
obrazovanje, stil života, pritisak roditelja i sloboda izbora.
 U
Britaniji je najveći postotak porođaja tinejdžerki u Evropi, a godišnje
zatrudni oko 40.000 devojaka mlađih od 18 godina. Prema najnovijim podacima,
broj pobačaja je u porastu, posebno maloletnica. Zbog sve više seksualno
prenosivih bolesti koje dostižu razmere epidemije, roditelji, lekari i
političari traže "konkretnu akciju", prenosi Rojters.
Istraživanja pokazuju da osam od deset tinejdžera nevinost gubi pod uticajem
alkohola i da je 51 odsto devojčica i 37 odsto dečaka imalo seks bez zaštite.
"Sada se konačno vidi da je situacija očajna i ljudi se pitaju šta će tim
povodom biti učinjeno", kaže Kris Ričards, član organizacije "Lavvajz" koja se
zalaže za seksualnu apstinenciju.
U Britaniji se poslednjih godina pojavilo još nekoliko sličnih organizacija
koje se, po uzoru na takve u Americi, zalažu za seksualnu apstinenciju mladih.
Među njima su "Romens akademi" i "Silver ring ting" koje se zalažu za to da
mladi ne stupaju u seksualne odnose pre braka.
Uprkos američkim studijama koje pokazuju da takve organizacije nemaju veliki
uticaj na javnost, aktivisti za seksualnu apstinenciju nisu obeshrabreni.
Direktor jedne od tih organizacija, Endi Robinson, smatra da je upravo
apsitencija, a ne zaštićeni seks, jedini način da se mladima pomogne da imaju
srećniji život kao odrasli.
"Čuo sam strašne priče tinejdžera kako se kaju. U našim školama se uči da je
neizbežno da će svako dete stupiti u seksualni odnos pre braka. A mi, kao
društvo, im dajemo sva sredstva da se to neizbežno i dogodi", kaže Robinson.
On smatra da mlade treba podučiti da se može i bez seksa do braka, naravno
ukoliko to i oni žele.
Programi o seksualnoj apstinenciji su iz SAD u Britaniju došli 2004. godine,
kada je 30 američkih devica iz grupe "Silver ring ting" stiglo na Ostrvo. One
su počele da britanskim tinejdžerima govore o opasnostima seksa pre braka,
odnosno o prednostima uzdržavanja.
Međutim, Rebeka Findlej, iz Asocijacije za porodično planiranje, kaže da je
važnije odgovoravajuće seksualno obrazovanje koje bi uključilo učenje mladih o
poštovanju, partnerskoj vezi, kontracepciji i apstinenciji, nego propagiranje
apstinencije.
"Sve međunarodne studije pokazuju da ukoliko se tinejdžeri na pravi način
podučavaju o seksu, to je verovatnije da neće suviše mladi stupiti u polne
odnose. Ta vrsta obrazovanja treba da ima za cilj da mladima omogući da sami
dođu do razumnog izbora - da li će odmah imati seks ili će to odložiti", kaže
Rebeka Findlej.
Ona takođe upozorava da programi o apsitenciji mogu da daju neke
neodogovarajuće informacije o seksu, kao i da su ti programi često povezani sa
hrišćanskim pravilima.
Prema njenim rečima, oko 80 odsto mladih u SAD, koji su se zavetovali na
nevinost do braka i zavet prekršili, imaju, kao odrasli, izražen osećaj
krivice.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Notingem Dejvid Pejton postavlja, međutim,
pitanje da li učenje o apstinenciji i seksualno obrazovanje imaju uopšte neki
značajan uticaj na mlade.
"Moramo da sagledamo mnogo dublje ekonomske i društvene prilike. Postoji
toliko značajnih faktora koji utiču na povećanu stopu trudnoće mladih, kao što
su siromaštvo, religija, raspad porodice i druge životne prilike. To se ne sme
zanemariti i ne može nadomesti s nekoliko časova seksualng obrazovanja",
smatra Pejton. |
| |
| |
|
| |
| Novi Fiat 500 skup za Poljake koji će ga
proizvoditi |
| |
Iako će ga italijanski Fiat proizvoditi u fabrici u Poljskoj, novi model "500"
- nekad slavni "ćinkvećento" - nema šanse za trijumfalni povratak na poljske
drumove jer su prve reakcije da je "sladak, ali suviše mali i skup".
Cena oko 10.500 evra, za koliko će se, kako se procenjuje, prodavati novi
"500" u Poljskoj, suviše je visoka po mišljenju većine poljskih vozača.
U Italiji je novi "500," kao kultni automobil kojim se svojevremno vozila
gotovo cela Italija, još pre promocije u Torinu rezervisalo 25.000 kupaca.
U Istočnoj Evropi ne može da računa na takvu sentimenalnost jer se u vreme
svoje najveće slave "ćinkvećento" minimalno uvozio u sovjetske totalitarne
komunističke satelite.
U Poljskoj analitičari kažu da novi model može da računa na status drugog
automobila u porodici, i da će ga eventualno kupovati mladi ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Virus ptičjeg gripa u Francuskoj |
| |
Tri uginula labuda pronađena na istoku Francuske zaražena su virusom ptičjeg
gripa H5N1, potencijalno opasnim po čoveka, potvrdilo je Ministarstvo
poljoprivrede.
 "Nacionalna
referentna laboratorija Francuske agencije za sanitarno zdravlje životinja
potvrdila je prisustvo visoko patogenog virusa H5N1 u tri uginula labuda
pronađena na malom jezeru u opštini Asenonkur", u oblasti Mozel, piše u
saopštenju ministarsva.
Mere uvedene 3. jula ove godine u toj oblasti, kojima se oko jezera uvodi zona
kontrole i zona za posmatranja, ostaju na snazi, dodaje se. U skladu sa
evropskim direktivama, više preventivnih mera je doneto posle otkrića tri
uginula labuda sredinom prošle nedelje.
Ptice među kojima ima živine, su zatvorene na dve obližnje farme, a njihov
prevoz je zabranjen, rekao je tada Frans presu lokalni zvaničnik Žilijen Šarl.
Od virusa ptičjeg gripa H5N1 uginule su tri ptice u nemačkom gradu Nirnbergu,
24. juna, a od istog virusa je nekoliko dana kasnije u češkom mestu Lednice
uginuo jedan labud.
U Češkoj su otkrivena dva žarišta virusa ptičjeg grip |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
