|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1111, 13. jul 2007.
| Ahtisarijev plan ostaje osnova za rešavanje |
| |
Plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova neće automatski stupiti na snagu ako
pregovori ne uspeju, ali i dalje ostaje osnova za rešavanje statusa Kosova,
izjavio je u Beogradu šef francuske diplomatije Bernar Kušner.
Novi nacrt rezolucije o Kosovu ne predviđa automatski primenu plana Martija
Ahtisarija, "ali ako ne uspemo da rešimo taj problem vratićemo se i na
Ahtisarijev plan", kazao je Kušner na konferenciji za novinare posle razgovora
sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.
 "Ako
nema plodonosnih razgovora onda je jasno da ostaje Ahtisarijev plan jer je to
jedini dokument", rekao je Kušner, (slika desno) ali i dodao da "to ne znači
da treba prestati sa razgovoirma".
Kušner je istakao da se Francuska zalaže za pronalaženje rešenja prihvatljivog
i Beogradu i Prištini i da, kako je rekao, "stabilnost napokon zavlada
regionom". "Nećemo ponovo pričati o ratovima i istoriji", dodao je on.
Ukazujući da postoji perspektiva jednostranog priznanja Kosova, Kušner je
rekao da je Francuska uzdržana po tom pitanju. "Francuska je veoma uzdržana po
tom pitanju ... Mi se nadamo i želimo da ni druge zemlje neće ići u tom pravcu"
(jednostranog priznavanja), dodao je on.
Zalažući se za rešavanje kosovskog pitanja putem pregovora, francuski ministar
je istakao da ono mora biti rešeno pre ulaska Srbije u Evropsku uniju.
"Imamo nekoliko meseci pred nama i jedinstvo dvadesetsedmorice u EU da se nađe
rešenje... Vi morate da uđete u EU, taj proces je obnovljen u junu, i imaćete
u Francuskoj saveznika kako biste što brže ušli u EU. Ali, kad to kažem
nemojte misliti da će to biti moguće pre nego što bude rešeno pitanje Kosova
na miran način", ukazao je Kušner.
Kušner je rekao da bi razgovori o novom tekstu rezolucije trebalo da počnu ove
sedmice i da ona uzima u obzir sve ono zbog čega su Rusi pretili vetom. On je
dodao i da reakcija ruskog predsednika Vladimira Putina koji je juče
razgovorao sa francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem, nije toliko negativna na
taj predlog. "On smatra da smo učinili velike korake u njihovom pravcu", dodao
je francuski ministar.
Jeremić je ponovio da je za Beograd neprihvatljiva nezavisnost Kosova i
Ahtisarijev plan zato što nije rezultat dogovora i kompromisa i da taj stav
Beograda "neće biti podložan reviziji u budućnosti".
Dodao je da se Srbija zalaže da se za Kosovo pronađen kompromisno rešenje, da
je "spremna na razgovore" ali i da "ne želi da razgovara beskonačno".
Jeremić je izrazio nadu da će ti pregovori biti "suštinski i voditi rešenju
koje je kompromisno, prihvatljivo za sve strane i koje će kao takvo voditi
dugotrajnoj stabilizaciji ovog regiona i koji je osnovni preduslov za
integraciju celokupnog zapadnog Balkana u EU".
"Sve što nije kompromisno rešenje, na žalost nije rešenje", dodao je srpski
ministar. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro nacrt skupštinske rezolucije o Kosovu |
| |
Nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji o kojem 24. jula treba da raspravlja
Skupština Srbije biće gotov danas ili u ponedeljak, rekao je ministar za
prosvetu Zoran Lončar.
Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade Srbije, Lončar je kazao da će
nakon što nacrt bude gotov ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić
razgovarati sa predstavnicima parlamentarnih stranaka kako bi se postiglo što
veće jedinstvo prilikom usvajanja rezolucije u parlamentu.
Ministar prosvete je dodao da je Vlada Srbije upoznata sa novim nacrtom
rezolucijom SAD o statusu Kosova, ali da ga "odlučno i u potpunosti odbacuje"
zbog toga što je u njegovoj osnovi plan Martija Ahtisarija koji predviđa
nezavisnost Pokrajine.
Prema njegovim rečima, nacrt američke rezolucije predviđa suspenziju
Rezolucije UN 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Srbije zbog čega je
američki predlog neprihvatljiv.
Lončar se zauzeo za nastavak pregovora o budućem statusu Pokrajine na osnovu
Rezolucije 1244. |
| |
| |
|
| |
| Fotografije za Ginisa |
| |
Samostalnom izložbom na kojoj je prikazano čak 18.735 fotografija, nastalih
tokom više od pola veka, kragujevački fotoreporter Rade Milivojević (slika
dole) konkuriše za Ginisov rekord. Time je, kaže, ostvario svoj životni san.
Posetiocu koji poželi da pogleda celokupnu izložbu, potrebno je pet sati i
petnaest minuta. Među izloženim fotografijama je 18.113 crno-belih i 622 u
koloru.
 Milivojevićeva
opčinjenost fotografijom traje još od 1953. godine, kada je kao mladi šegrt
prvi put ušao u laboratoriju poznatog kragujevčkog majstora Vlade Markovića da
uči zanat. Čarolija "mraka sa zelenim i crvenim svetlom, u kojem izlaze lica
ljudi", traje sve do danas.
Veliki jubilej, pola veka rada, Milivojević je obeležio izložbom pod nazivom "Fotografija
moja ljubav", koja je otvorena 28. juna u novoj hali "Šumadije sajma", na
prostoru od 1.110 metara kvadratnih.
"Ova izložba predstavlja ceo moj život. Ostvario sam svoj životni san", kaže
ponosno Milivojević i dodaje da se izložba sastoji od tri celine: "Decenije za
sećanje", "Rođeni za 21. vek" i ciklus novinarskih fotografija koje je uradio
od 1970. godine kao fotoreporter kragujevačkog nedeljnika "Svetlost".
Impozantna izložba ima posebnu vrednost i kao dokument o razvoju i istoriji
Kragujevca. Milivojević je dugo radio na pripremi ove izložbe. Strah da će
njegov san ostati neostvaren pojavio se 8. maja 1999. godine kada je NATO
bombardovao kasarnu "Radomir Putnik", u blizini kuće kragujevačkog
fotoreporteta.
"Na kutije u kojima sam čuvao fotografije za ovu izložbu sručio se plafon i
tada sam pomislio da je sve uništeno. Na sreću, fotografije su ostale
neoštećene", kaže Milivojević.
Na pitanje koja fotografija mu je najdraža,bez razmišljanja odgovara da je to
snimak na kome je zabeležen trenutak tek rođene bebe i njenog prvog plača.
Milivojević kaže da se i danas seća da mu je od uzbuđenja ruka zadrhtala.
Najteže mu je bilo kada je snimao Kragujevčane na vukovarskom ratištu i
prilikom sudara vozova u stanici u Lapovu, gde je bilo mnogo nastradalih.
Poznati fotoreporter počeo je da sarađuje u kragujevačkoj "Svetlosti" još
davne 1959. godine i najveći deo radnog veka proveo je u ovoj medijskoj kući.
Tu je zavoleo novinsku fotografiju i "sedmu silu", čiji će zaljubljenik ostati
do kraja ži-vota.
Radeći u "Svetlosti" Milivojević je uvek bio u žiži zbivanja a taj posao
omogućio mu je susrete sa mnogim poznatim ličnostima, naučnicima, političarima
i sportistima. Među njima izdvaja Finca Urha Kekonena i dvojicu fudbalera,
golmana Lava Jašina i čuvenog Pelea.
Želja mu je da Grad Kragujevac, koji je bio i glavni sponzor izložbe, preuzme
brigu o fotografijama. Milivojević poseduje još 20.000 fotografija, među
kojima su i one koje ne želi da izlaže jer bi zbog dnevne svetlosti bile
oštećene.
I danas radije izrađuje crno-bele fotografije nego one u koloru jer ocenjuje
tu tehniku "neprevaziđenom" i smatra da je njihova vrednost mnogo veća i
daleko trajnija.
Milivojević poseduje i vrednu kolekciju foto aparata među kojima izdvaja tri
koja su mu najdraža. Jedan sa stabilnim objektivom potiče iz 19. veka, drugi
je prva salonska foto kamera u Kragujevcu, iz 1888. godine, a napravljena je u
Beču i kreće se pomoću točkića, dok je treći "Prespan", aparat sa mehom
izrađen početkom prošlog veka. |
| |
Olivera Tomić
Kragujevac |
|
| |
| Vodeće sile navode Srbe i Albance na podelu
Kosova |
| |
Vodeće svetske sile koje su se zaplele oko pitanja budućeg statusa Kosova
pokušavaju da se izvuku tako što bi podstakle Srbe ili kosovske Albance da
predlože podelu, navodi se u današnjoj analizi agencije Rojters.
One se uzdržavaju od toga da same predlože podelu zato što su formalno
isključile bilo kakvu promenu granica ili teritorijalnu podelu po etničkoj
osnovi na Balkanu, navodi agencija.
 Ali
kako je Rusija stala na stranu Srbije u suprotstavljanju nezavisnosti Kosova,
za koju SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Italija kažu da je neizbežna,
došlo je do zastoja u Ujedinjenim nacijama. Podela je možda jedini izlaz,
ocenjuje Rojters.
Agencija navodi zapadne zvaničnike koji, iako nisu predložili to rešenje, nisu
ni rekli da će ga odbaciti ako to bude želja obe strane.
Ujedinjene nacije žele da ove godine okončaju svoje osmogodišnje upravljanje
Kosovom i da predaju misiji Evropske unije da povede pokrajinu sa većinskim
albanskim stanovništvom ka nezavisnosti, navodi Rojters.
EU, čijih je 27 zemalja članica podeljeno oko Kosova, želi da ima ujedinjujuću
podršku mandata Ujedinjenih nacija pre nego što uskoči, a to ne može da dobije
bez ruske saglasnosti.
Zvanično, i srpski premijer Vojislav Koštunica i šef kosovske vlade Agim Čeku
suprotstavljaju se podeli i nijedan od njih dvojice ne izgleda da bi bio
spreman da prvi podnese takav predlog, osim ako bi to bio prvi korak u dobro
režiranom diplomatskom rešenju.
Za sada nije jasno kako bi se probio led i stavilo pitanje podele Kosova na
sto kao zvanična opcija. Možda će to morati da dođe od neke uvažene ličnosti
koja nije ni u jednoj vladi, navodi Rojters.
Zapadne diplomate sada hipotetički razmatraju gde bi linija podele mogla biti
postavljena i koja međunarodna figura ili telo bi moglo da odluči o tako
problematičnom pitanju, zaključuje britanska agencija. |
| |
| |
|
| |
| Boris Tadić zajednički kandidat vladajuće
koalicije |
| |
 Predsednik
Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović (desno) izjavio je
da bi u DS-u želeli da predsednik Boris Tadić bude zajednički kandidat
vladajuće koalicije na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji.
Upitan da li će na predsedničkim i lokalnim izborima nastupiti zajedno sa
partnerima iz vladajuće koalicije, on je za "Večernje novosti" rekao da se u
stranci intenzivno razgovara o tome i dodao da je prirodno da se koalicija sa
republičkog nivoa "preslika na lokal".
Ukazao je da je Tadić kandidat DS-a za predsednika, da je najpopularniji
političar, tako da bi se, polazeći od toga, u koalicije lako dogovorili ko
treba da bude zajednički kandidat.
Mićunović je ocenio da bi Tadić pobedio na izborima i kao kandidat samo DS-a,
pa i ako bi se, pored njega i kandidata Srpske radikalne stranke, na njima
pojavio i "treći pretendent". |
| |
| |
|
| |
| Najviše azilanata došlo iz Srbije |
| |
Od 8.465 ljudi koji su u prvoj polovini ove godine u Nemačkoj podneli zahtev
za azil, najviše je onih koji su došli iz Srbije.
Od januara do juna je 1.065 državljana Srbije podnelo zahtev za dobijanje
političkog azila u Nemačkoj.
Na drugom mestu su Iračani (864) i građani Turske (740), a slede ljudi iz
Vijetnama, Rusije, Libana, Irana i Sirije.
Prema poslednjim raspoloživim podacima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice,
među podnosiocima zahteva za azil iz Srbije 37 odsto su Albanci i 43 odsto
Romi, dok Srba ima 2,5 odsto.
Pri tome broj azilanata iz Srbije, kao i ukupan broj novih zahteva za azil
stalno opada od početka devedesetih godina i usvajanja oštrijih propisa u ovoj
oblasti.
U odnosu na isti period prošle godine, u prvoj polovini 2006. je broj
novopridošlih azilanata opao za 21 odsto.
Kao i svih ranijih godina, šansa da se politički azil u Nemačkoj zaista i
dobije je neznato mala. U prvoj polovini 2007. je samo 114 ljudi dobilo pravo
na trajni boravak u Nemačkoj, što je stopa od 0,9 odsto.
Među onima koji su azil stekli, od početka godine nije bilo ni jednog
državljanina Srbije, tek 0,1 odsto njih dobilo je privremenu zaštitu od
proterivanja.
Iz Nemačke je prošle godine proterano 13.894 stranaca. Od tog broja je 1.884
ljudi iz Srbije, odnosno iz SCG. |
| |
| |
|
| |
| Jat ervejz prevezao 12,4 odsto više putnika
nego jula 2006. |
| |
Kompanija Jat ervejz prevezla je u prvoj sedmici ovog meseca 12,4 odsto više
putnika nego iste sedmice 2006. godine, saopštila je ta aviokompanija.
Od 2. do 8. jula, avionima Jat ervejza prevezeno je 38.913 putnika, a
popunjenost kabine povećana je sa 64,5 na 73 odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
