|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1111, 13. jul 2007.
| Mesto pod suncem samo za religiozne
muslimanke |
| |
"Bera Alanja", hotel sa pet zvezdica u poznatom letovalištu na turskoj obali
Mediterana, ima odvojene bazene za muškarce i žene, na kojem muslimanke mogu
da iskuse slobodu koju obično nemaju na javnim mestima.
Tu one dan provode u bikiniju, pored bazena. Uveče pokrivaju preplanuli ten i
pridružuju se muškarcima za večerom.
 Hotel
u kojem se ne služi alkohol, deo je u Turskoj rastućeg sektora usluga za
bogate muslimane koji žele i da uživaju i da ne dovedu u pitanje svoja verska
uverenja.
U današnjoj Turskoj njihova podrška će biti ključna za vladajuću konzervativnu
AK partiju (Partija pravde i razvoja), na izborima 22. jula.
Iza uspeha takvih hotela stoji ekonomski bum iz kojeg su mnogi religiozno
konzervativni Turci izvukli veliku korist.
Prema podacima magazina "Risort", koji izdaje Mediteransko udruženje
hotelijera, na turskoj obali je 27 hotela poput "Bera Alanje", od kojih je
većina otvorena od 2004. naovamo.
U "Bera Alanji", gde su dobrodošle i pokrivene i nepokrivene žene, kažu da se
planira još deset takvih hotela jer tražnja za njima raste.
Do otvaranja takvih hotela, čak i u "kupaćim od glave do pete", koji se zovu
hasema i u kojima se teško pliva a još teže crni, turske žene su se osećale
neprijatno na plažama i uglavnom su, kako je Rojtersu rekla jedna kupačica,
tražile pusta mesta.
U sklopu nastojanja Turske da se pridruži Evropskoj uniji, marame koje
pokrivaju glave žena proterane su sa univerziteta, iz javnih službi, iz
parlamenta. Međutim, i glasovi konzervativnih Turaka i te kako su važni na
izborima.
Pitanje verskih sloboda u sekularnoj ali muslimanskoj Turskoj već je izazvalo
duboke podele u društvu i nesumnjivo će imati značajnu ulogu na predstojećim
izborima.
U međuvremenu, drvena ograda razdvaja plažu "Bera Alanje" od susedne na kojoj
na mediteranskom suncu crvene i crne turistkinje iz Evrope. Ali, ako
strankinja u tangi pređe liniju, niko neće zatvoriti oči.
Deo sekularista u Turskoj protivi se hotelima poput "Bera Alanje" tvrdeći da
oni nanose štetu turističkom imidžu zemlje.
Moćan sekularni establišment, uključujući generale i sudije, strahuje da bi
još jedan izborni trijumf AK partije predstavljao pretnju laičkim vrednostima
moderne Turske.
AK partija optužuje opozicione partije da koriste taktiku zastrašivanja i
krivo je predstavljaju kao islamističku.
Gosti "Bera Alanje" i sličnih hotela takođe odbacuju bojazni sekularista sa
obrazlaženjem da AK partija nije napravila nijedan korak ka povećanju uloge
religije u javnom životu.
I, iako svi ne podržavaju AK partiju, većina se nada da bi drugi mandat, koji
je prema istraživanjima javnog mnjenja verovatan, doneo reforme koje bi
olakšale život pobožnim Turcima. |
| |
| |
|
| |
| Muž u naručju prostitutke na internetu |
| |
Češki gradići u pograničju sa Nemačkom očajni zbog masovnog problema
prostitucije duž "seks autostrade" E55 našli su novo oružje - klijenti
prostitutki biće na internetu.
Gradić Dubi kraj granice sa Nemačkom postavlja kamere iznad svih javnih kuća i
erotskih salona koje će snimati svakog ko ulazi i izlazi a snimci muškaraca
željnih plaćenog seksa pojaviće se zatim na internetu.
Predsednik opštine Dubi Petr Pipal kazao je za "Pravo" da veruje da će Nemci,
koji čine najveći deo mušterija u ovdašnjim javnim kućama, radije razmisliti
da li im se isplati rizik da ih supruga ili devojka otkriju na internetu u
naručju prostitutke.
"Želimo da se ratosiljamo etikete Dubi-grad prostitucije", kazao je Pipal.
U borbi protiv prostitucije češkom pograničju pomažu i opštine s nemačke
strane granice gde je u toku kampanja koja upozorava na sve rizike koje sobom
nosi seks turizam. |
| |
| |
|
| |
| Lopovi zamalo spalili tri porodice |
| |
Bezočnost čeških lopova koji kradu sve što mogu da prodaju u staro gvožđe -
prevršila je svaku meru. Nedavno su lopovi zamalo spalili tri porodice kada su
im greškom, dok su krali bakar u trafo stanici, pustili napon od 1.000 do
5.000 volti.
Pukom srećom nikome u tri porodične kuće u selu Dalovice na jugozapadu Češke
nije se desilo ništo kada su ih lopovi greškom priključili na visoki napon.
Spaljeni su, međutim, kućni električni aparati, u jednoj od kuća su potpuno
izgorele elektroinstalacije, a mestašce je ostalo bez vode, jer je pregorela
pumpa u lokalnom vodovodu.
Da je u tom trenutku neko dotakao aparat priključen u struju teško da bi
preživeo.
Češke energetičare potpuno je zbunio incident kada je iz lokalne trafostanice
u Dalovice pušten visoki napon i prvo su pokušavali da utvrde da li je kriv
neko od njihovih tehničara i kako je takva opasna greška uopšte mogla da se
desi.
 Policija
je, međutim, otkrila da su lopovi hteli da ukradu bakarnu kadu u trafostanici
a zbog toga su morali da isključe struju pod visokim naponom. Kada su dvojica
mladića sve hteli da vrate u prvobitno stanje - pomešali su kablove.
Jedan od dvojice kradljivaca je uhapšen, drugi je u bekstvu i za njim policija
traga po celoj Češkoj.
Češki gradovi i opštine suočeni sa pravom najezdom lopova metala kojima nije
sveto ni groblje a ni životi sugrađana kada kradu šine, saobraćajne znake ili
gvozdene poklopce kanala na ulicama da bi ih za sitne pare prodali u staro
gvožđe.
Nekada gramzivost plate i svojim životom, kao kada se zimus srušio zid stare
napuštene hale blizu grada Homutov i ubio mladića koji je tu krao kablove.
Istorijski turistički centar grada Heb, na severozapadu Češke, nema više
nijedan jedini bakarni oluk.
"Nestaje sve što je od gvožđa, ukrasne ograde u drvoredu, mreže, poklopci
kanala, saobraćajni znaci, oluci. Ništa metalno nije bezbedno", požalio se
lokalnom listu Zdenjek Pavlik iz gradske službe koja u Hebu održava
saobraćajnice i ulice.
U Hebu, kao i u nekim drugim opštinama, gradske vlasti odnedavno zbog toga
koriste plastiku i gumu gde god mogu.
Usti nad Labom, na severu zemlje, krenulo je drugim putem i objavilo je
lopovima metala rat. Grad je postavio video kamere i policijske patrole pred
sabirna mesta gde se staro gvožđe otkupljuje a policajci proveravaju da li je
staro gvožđe otkupljeno legalno.
Policija i oštine, međutim, smatraju da bi pomogao samo zakon koji bi uveo
drastične kazne za otkup kradenog starog govžđa. |
| |
Daša Pavlović,
Prag |
|
| |
| Mladi Poljaci sastavili svojih 10 zapovesti |
| |
Deset novih božijih zapovesti koje su sastavili poljski srednjoškolci neće
obradovati uticajnu Poljsku katoličku crkvu, pogotovo zbog osme zapovesti: "dobar
čovek i katolik možeš biti i bez odlaska u crkvu".
Poljski list "Gazeta viborča" zatražio je od 16-godišnjaka u školama u tri
manja poljska grada, gde je, kako se veruje, religioznost dublja nego u
liberalnoj Varšavi, da sastave svoju listu deset božijih zapovesti.
Od pravih deset zapovesti poljski tinejdžeri zadržali su samo jednu: "ne ubij"
- i to kao prvu, a ostalih devet glasi:
2. Ne ubijaj sebe.
3. Poštuj oca svoga i mater svoju - ako su zaslužili.
4. Roditelji, razgovarajte sa decom.
5. Laži - to olakšava život.
6. Kradi, ako moraš i onda kada imaš priliku.
7. Vodi ljubav, ali poštuj svoje telo. Treba da znaš gde, kada i s kim.
8. I bez odlaska u crkvu možeš da budeš dobar čovek i katolik.
9. Ne zavidi, ne vredi.
10. Poštuj sebe i druge. |
| |
| |
|
| |
| Kinezi se sporazumevaju bolje od Amerikanaca |
| |
Kinezi se međusobno bolje razumeju nego Amerikanci i uopšte Zapadnjaci, navodi
se u studiji koja je objavljena u poslednjem izdanju lista "Sajkolodžikal
sajens" .
 U
zapadnim društvima, u kojima se gaji individualizam, ljudima je teže da
razumeju tuđe mišljenje, za razliku od kineskog društva u kojem se gaji duh
kolektivizma, smatraju naučnici Boaz Kejsar i Šali Vu sa univerizteta u Čikagu.
Razlike ovih kultura u domenu komunikacija analizirane su uz pomoć
eksperimenta u vidu igre, u kojem su učestvovale dve grupe - jednu je činilo
20 Amerikanaca, a drugu 20 Kineza kojima je maternji jezik mandarinski.
Cilj igre bio je da se u grupama od dvoje razmeštaju predmeti na četvrtastoj
podlozi i to tako što bi jedan od igrača bio "gospodar" koji je svom "slugi"
naređivao gde da postavi predmete.
Zaključeno je da su se, za razliku od Amerikanaca, kineski igrači lakše
fokusirali na predmete koji su bili u vidnom polju "gospodara".
Amerikancima je u proseku bilo potrebno duplo više vremena nego Kinezima da
rasporede predmete.
"Očigledno je da međuzavisnost svojstvena kineskoj kulturi opstaje i da je
Kinezima ostavila u nasleđe prirodnu sposobnost da se stave na mesto drugog i
anticipiraju njegove poteze", objašnjava se u studiji. |
| |
| |
|
| |
| Lopovi ukrali oko 300 miliona dolara |
| |
Skoro 300 miliona dolara ukradeno je iz jedne banke u Bagdadu, u jednoj od
najvećih krađa u Iraku od početka invazije na tu zemlju 2003, saopštili su
zvaničnici banke i policije.
Policija je kao lopove identifikovala trojicu čuvara koji su radili u
privatnoj banci Dar Es Salam u bagdadskoj oblasti Karada.
Kako je navela policija, kada su radnici banke došli na posao vrata banke su
bila otvorena, a novac, kao i čuvari, koji obično spavaju u banci, nestali su.
Zvaničnik banke rekao je da je ukradeno oko 300 miliona dolara, kao i 220
miliona iračkih dinara (176.000 dolara), odbivši da detaljnije govori o krađi.
Ministarstva unutrašnjih poslova i finansija odmah su formirala komisiju koja
će voditi istragu o toj krađi.
Od početka rata u Iraku 2003, većina novčanih transakcija se vrši u gotovini,
zbog ograničenih uslova za transfer novca kroz banke ili druge finansijske
institucije.
Ogromni iznosi novca opljačkani su iz iračkih banaka tokom invazije na tu
zemlju. |
| |
| |
|
| |
| Porast broja piratskih napada u svetu |
| |
Broj piratskih napada naglo je porastao u poslednja tri meseca, saopštila je
agencija UN za pomorski saobraćaj (IMB).
 Od
aprila do juna ove godine bilo je 66 piratskih napada, dok je prošle godine u
isto vreme zabeležen 41 takav napad, navodi se u izveštaju.
Iako je u prvoj polovini ove godine zabeleženo 126 piratskih napada, a prošle
godine u isto vreme 127, nagli porast ovih napada u drugom kvartalu ove godine
je zabrinjavajući, saopštila je međunarona agencija sa sedištem u Lonodonu, na
osnovu podataka centra te organizacije u Maleziji.
Kako se navodi, situacija se pogoršala u celom svetu, posebno u Nigeriji i
Somaliji.
Direktor centra IMB-a u Kuala Lumpuru, Potengal Mukundan, rekao je da su "Somalija
i Nigerijia zemlje sa velikim brojem nasilnih otmica".
Dok su neki delovi Afrike i dalje problematični, agencija UN za pomorski
saobraćaj ističe da se situacija u Malačkom moreuzu popravila u odnosu na
prošlu godinu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
