|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1112, 20. jul 2007.
| Parkovi za zdravlje i zaradu |
| |
Ne treba posebno naglašavati značaj parkova i svih zelenih površina za sve
generacije stanovnika jednom gradu i njihovo zdravlje u svakom pogledu.
Čini se, ipak, da Evropa i Severna Amerika više cene zelene površine, nego
žitelji Azije. U Japanu, primera radi, po stanovniku imaju tek šest kvadratnih
metara otvorenih zelenih površina, dok na jednog Londonca dolazi 27 kvadratnih
metara.
 London je, inače, sa 4.000 hektara parkovskih površina grad sa najvećom
ukupnom pokrivenošću zelenilom.
U Kanadi je najdalje u tom pogledu otišao Vankuver, budući da u poređenju sa
drugim urbanim centrima ima veći procenat pod parkovskim površinama.
Ukupno postoji 200 zelenih oaza, koje zahvataju 1.300 hektara, ili nešto preko
jedne desetine ukupne površine grada. Samo park Stenli zauzima površinu od oko
400 hektara, u koje spadaju i plaže i 8,8 kilometara dug potporni zid duž
obale.
U Kalgariju takođe, postoje velike površine pod parkovima, a najavljuje se i
formiranje novih. Prošle godine je rančer i filantrop Nil Harvi poklonio gradu
zemljište u vrednosti od 80 miliona dolara, i uslovio gradske oce da tu ne sme
ništa da se gradi.
U Otavi ima oko osam hektara pod zelenim površinama na svakih hiljadu
stanovnika, a u Montrealu tek 1,2 hektara.
Ni Toronto nije mnogo bolji, sa 3,24 hektara pod zelenilom na svakih hiljadu
stanovnika. Godinama već se najveći kanadski grad nalazi na udaru kritike zbog
toga što ne sredi obalu jezera Ontario onako kako je Čikago uradio početkom
veka.
Uvek se kao najveći problem za rešavanje određenih problema pominje novac, pa
je tako i u ovom slučaju.
Parkovi su skupi za održavanje, a sređivanje obale je još skuplje, zbog
podvodnih radova, izolacije, češće zamene parkovske opreme zbog blizine vode,
i slično.
Ali, ne treba zaboraviti koristi koje imamo od parkovskih površina. Nikako ne
treba odbaciti pozitivan efekat po životnu sredinu, a posredno i po zdravlje
stanovnika.
Nije za zanemarivanje ni podatak do kojeg su došli u jednom istraživanju u
Čikagu, u kojem stoji da bi se zasađivanjem deset procenata više drveća u
gradu uštedelo otprilike isto toliko energije potrebne za zahrevanje i
hlađenje.
Takođe, brižljivo osmišljeni tematski parkovi mogu da privuku turiste i
doprinesu prilivu novca u grad. |
| |
| |
|
| |
| Voda sa glečera hit u vodenom baru |
| |
Bračni par Tim i Andrea Bejts, koji su januara započeli biznis sa 10 Thousand
BC Njater, koju uzimaju sa glečera oko 300 kilometara severno od Vankuvera,
već su uspeli da njihova voda bude najprodavanija u ekskluzivnom 'vodenom baru'
Via Đenova, otvorenom nedavno u veoma bogatom i otmenom gradiću Čipakva,
Njujork, SAD. Flaša ove vode, zapakovana kao vino, u folijom obmotanu staklenu
flašu sa zapušačem, prodaje se za 30 američkih dolara.
Po rečima Tima Bejtsa, za maksimalni užitak vodu treba staviti u zamrzivač na
15 do 20 minuta, kako bi počeli da se prave kristali glečerskog leda. Voda
tada izgleda kao dijamant na preseku, kaže Bejts.
Na listi od ukupno 76 najrazličitijih flaširanih voda iz čitavog sveta koje se
mogu dobiti u restoranu, najskuplja je po ceni od 55 dolara Bling H2O, iz
Tenesija, sa pridodatim Svarovski kristalima.
Vlasnica restorana Via Đenova, Dajana Felicisimo, kaže da je 10 Thousand BC
Njater najluksuznija i najelitnija voda koju ima. Ako se uzme u obzir da na se
'vodenoj karti' nalaze najpoznatije svetske marke vode, onda status koji ima
kanadska voda treba shvatiti kao veliko priznanje.
 Od kanadskih voda, tu je još i ontarijska One Litre Canadian, koja se prodaje
za 10,5 dolara, ali je ona u plastičnoj flaši.
Bez obzira na popularnost kanadskih voda u ovom restoranu, stručnjaci ne
veruju da bi kanadske vode mogle da budu u vrhu po prodaji na svetskom tržištu.
U nacionalnoj Asocijaciji za flaširanje vode objašnjavaju da je osnovno to što
kanadske vode uglavnom potiču iz potoka, i one se ne cene kao mineralne vode
koje dolaze sa italijanskih ili francuskih Alpa.
Treba reći i da Kanada uvozi 14 puta više vode nego što izvozi.
I, naravno, nikako ne treba zaboraviti da voda iz kanadskih vodovoda spada u
najbolje u svetu zato što dolazi iz čistih izvora, i da je treba piti ma kako
primamljive bile reklame za flaširanu vodu. |
| |
| |
|
| |
| Osamdesetogodišnjaci sve mlađi |
| |
Statističari već nego vreme skreću pažnju da kanadska populacija stari, ali
nas njihovi podaci ipak svaki put iznova iznenade.
Samo ako se uporede oni iz 2001. i 2006. godine, vidi se da je u ovih pet
godina broj stogodišnjaka porastao za više od petine i da ih sada ima 4.635 (
oko 3.800 su žene), a da je broj onih koji su prešli osamdesetu godinu
dostigao skoro 1,2 miliona.
 Ako
se ovako nastavi, statističari veruju da bi 2031. godine broj stogodišnjaka
mogao da se utrostruči.
Srednja vrednost godina žitelja Kanade je 39,5. To je životna dob koja deli
populaciju na dve podjednako velike grupe -mlađih je isto toliko koliko ima
starijih.
Poređenja radi, 1966. godine, ova brojka je bila 25,4 godina.
Gerontolozi pronalaze najrazličitija objašnjenja za sve duži životni vek,
počevši od zdravog načina ishrane, preko umerenosti, genetske predispozicije,
produžene fizičke i mentalne aktivnosti, pa do ljubavi i pažnje kojom su
seniori okruženi.
Kolin Milner, direktor Međunarodnog saveta za starenje u Vankuveru, smatra da
je najbitnije nalaženje i očuvanje smisla života jer to predstavlja pokretačku
snagu, čije gašenje gasi i život u čoveku.
Sve ovo lepo zvuči, ali samo u jednom slučaju - ako zdravlje služi. No,
najčešće zrele godine donose sobom i sve krhkije zdravlje i obavezno gutanje
velikog broj lekova za olakšavanje različitih fizičkih i mentalnih tegoba,
kako bi se očuvalo dostojanstvo.
Žak Leger, penzionisani profesor demografije na Univerzitetu u Montrealu,
smatra da bi težište u budućnosti trebalo da bude stavljeno na povećanje
kvaliteta, pre nego kvantiteta života, kako bi u dodatnim godinama našeg
očekivanog životnog veka očuvali dobro zdravlje.
Društvo, takođe, treba da se prilagođava promeni starosne strukture građana.
U čitavom nizu segmenata biće nužna drugačija organizacija, ali još ima
vremena da se adaptiramo, kaže Lorent Martel, viši analitičar pri Statističkoj
službi.
On naglašava da Kanada nije izuzetak i da je u Japanu, recimo, svaka peta
osoba starija od 65 godina, a da i privreda i društvo nesmetano funkcionišu.
Kanada do 2011. godine, kada prva generacija bebi-bumera puni 65 godina, treba
da započne makar neke programe koji će biti prilagođeni potrebama starosno
izmenjenog društva. |
| |
| |
|
| |
| Avantura za proučavanje klimatskih promena |
| |
Uskoro na krajnjem severu zemlje počinje najveća arktička avantura koja je
ikada organizovana, veliko naučno istraživanje koje će se baviti klimatskim
promenama.
 Članovi
ekspedicije će biti na ledolomcu Amundzen, brodu kanadske obalske straže koji
je pretvoren u ploveću laboratoriju. Na put, dugačak oko sedam hiljada
kilometara do zapadnog Arktika, brod isplovljava 26. jula. Vlada će
finansirati ovaj izuzetno skup projekat, čije izvođenje košta oko 40 hiljada
dolara dnevno.
Najavljujući izdvajanje 25,5 miliona dolara za njegovu realizaciju, predsednik
Trezora Vik Touvz je naglasio značaj projekta kako za nauku, tako i za
suverenitet zemlje. Po njegovim rečima, veoma je važno obezbediti pored vojnog,
i naučno i drugo prisustvo u arktičkom regionu.
Ovaj projekat ostvaruje se u okviru četvrte Međunarodne polarne godine,
međunarodnog istraživanja Arktika i Antarktika. Prva je bila davne 1882.
godine.
Naučnici će se u svojim istraživanjima baviti različitim naučnim oblastima
koje se tiču klime. Dejvid Berber, sa Univerziteta Manitoba, koji će
proučavati ogromne pukotine u arktičkom ledu koje krče put otvorenim vodenim
površinama, kaže da je Arktik pokazatelj klimatskih promena koje će se
dešavati u ostatku sveta. On veruje da će ovo istraživanje pomoći da se odredi
u kojoj meri treba da budemo istinski zabrinuti zbog klimatskih promena koje
se dešavaju.
Stiven Ferguson, naučni saradnik pri Ministarstvu za ribarstvo i okeane,
veruje da će studija baciti svetlo na uticaj koji globalno zagrevanje ima na
sadašnju i buduće populacije arktičkih sisara, kao što su polarni medvedi,
foke i kitovi. |
| |
| |
|
| |
| Pokret kursorom koštao 600 dolara |
| |
Sve veći broj ljudi sa zadovoljstvom kupuje avionske karte putem interneta,
zato što je lakše i efikasnije. Međutim, priča koja sledi može da posluži kao
upozorenje da moramo biti veoma obazrivi pri unošenju podataka.
Samanta Vajthol je želela da poseti prijateljicu koja se preselila u London i
putem interneta je rezervisala kartu. Posle četiri dana dobila je je pismenu
potvrdu o rezervaciji, sa dobrim datumima, ali za pogrešan mesec. Očigledno je
da je do zabune došlo zato što je njen kursor i dalje bio na mestu predviđenom
za datum, iako je ona išla dalje po stranici.
Uvidevši grešku, ona je odmah reklamirala, ali su joj u aviokompaniji rekli da
ništa ne mogu da učine pošto je prošao uobičajeni rok od 24 sata za
ispravljanje greške. Uspela je samo da povrati novac za takse, ali ne i 600
dolara, koliko je koštala avionska karta.
Eksperti za internet skreću pažnju da obavezno treba nekoliko puta proveriti
sve unete podatke pre slanja rezervacije, zato što se ona u najvećem broju
slučajeva odmah potvrđuje. |
| |
| |
|
| |
| Arheolozi traže dobrovoljce |
| |
Na granici između Nju Brunsvika i Nove Skotije arheolozi rade na lokalitetu
sela Bobasen, gde pronalaze značajne predmete iz arkadske istorije. Radove
finansiraju Nacionalni parkovi Kanade.
Radi se o veoma prostranom lokalitetu, koji zauzima 59 hektara pašnjaka.
Arheolog Čarls Barki kaže da je u osamnaestom veku, u istorijski važnoj borbi
između Francuske i Britanije za premoć na severnoameričkom kontinentu, ova
lokacija imala izuzetan značaj.
Lokalitet je otkriven 2000. godine, na infracrvenom snimku terena, koji je
Kraljevska kanadska avijacija napravila još pedesetih godina prošlog veka.
Već su pronađeni temelji jedne od seoskih objekata, kao i nekoliko predmeta od
keramike i stakla.
Zanimljivo je da arheolozi traže dobrovoljce koji bi im se pridružili i
pomagali u iskopavanjima.
Barki kaže da je teren takav da bi radovi na njemu mogli trajati godinama, pa
je zato svaka pomoć dobrodošla. U sledeća tri vikenda svi koji žele mogu da
isprobaju svoje arheološke sposobnosti. |
| |
| |
|
| |
| Razgovor sa farmaceutom za bolju terapiju |
| |
Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman najavio je provincijski program
za formalnu reviziju lekova, koji omogućava pacijentima da jednom godišnje
mogu do pola sata besplatno da se posavetuju sa svojim farmaceutom.
Prvi uslov je da pacijent koristi najmanje tri leka.
Program MedsCheck, prvi ove vrste u Kanadi, osmišljen je tako da uputi
pacijente da svoju terapiju uzimaju ispravno, kako bi se ostvarila njena
maksimalna efikasnost i bezbednost.
Provincijska Asocijacija farmaceuta podržava izvođenje ovog programa, koji bi
trebalo da pomogne pacijentima, farmaceutima, lekarima i drugima koji se brinu
o zdravlju, da zajedničkim snagama doprinesu da pacijentu bude bolje.
Pacijenti će moći da zakažu prijem kod farmaceuta, za koji treba da pripreme i
donesu svoje lekove i sve ostale preparate koje koriste zarad poboljšanja svog
zdravstvenog stanja.
U slučaju da o pacijentu brine neka osoba, tom sastanku i ona može da
prisustvuje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
