|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1112, 20. jul 2007.
| Srpske državne sponzoruše |
| |
Moj dečko je bizmismen! Ova rečenica koja je san svake sponzoruše. Ona se ne
stidi što ne ume pravilno da izgovori tu reč, koja je u njenom slučaju naziv
za žestokog momka u državnom odelu. Ono što je nekada bio fenomen u povoju
danas je masovna pojava koja košta svakog poreskog obveznika.
Ljubavnice u ime karijere koštaju debelo građane Srbije, a posledice na buduće
naraštaje tek će se sagledavati.
 Ovo upozorenje izrekla je nedavno dr Marina Rasenović - Pavlović, docent
Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, dok je pokušavala da
odslika ovaj novi društveni fenomen u Srbiji, koji je lako prepoznati.
Reč je o mladim, atraktivnim damama, koje se kao miljenice ili ljubavnice
direktora ili predsednika firmi i državnih ustanova, zapošljavaju da bi im se
obezbedio lični i profesionalni status, što one koriste da bi, bez znanja, bez
diploma, napravile karijeru.
Srpske karijerne sponzoruše su mlade dame, ljubavnice direktora, predsednika
upravnih odbora i drugih visokih rukovodilaca, koje kada uđu u neku firmu, u
početku su samo seksualna ikebana, koja ulepšava prostor u kome se nalazi i
kreće direktor.
Ali, vremenom one pokušavaju da postanu gazdarice, prvo tog prostora, a potom
osoblja i na kraju samog direktora.
Naša sagovornica dr Marina Rasenović - Pavlović kaže da osobe na visokim
položajima, čak i na vlasti, vole ovakve žene da bi manipulisali njihovom
inteligencijom.
Sponozoruše od karijere to dozvoljavaju, ne samo da bi stekle napredovanje u
hijerarhiji i moć nad drugima, nego često i zbog toga što moraju da hrane
svoju decu.
Ne treba isključiti ni emotivna i seksualna uživanje u tim odnosima, jer to je
posebna vrsta prostitucije. Na beogradskim fakultetima nije redak slučaj da
ove metrese svog mentora, dekana ili profesora, koriste da im napišu diplomski,
magistarski, doktorski rad.
A često se sastavljaju i komisije po njihovom nahođenju za odbranu tih radova.
Dešava se da je takve žene budu inteligentnije nego njen državni sponzor i
čovek na vlasti - priznaje dr Rasenović - Pavlović.
OPASNA POHLEPA
Sociolozi se slažu da je masovna pojava ovih modernih robinja, koje prodaju
telo i dušu, ali i svoju mladost za posao, za lažne privilegije, sjaj i sve
ono što joj položaj uz šefa i novac, direktno donose proizvod su ordinarne
bede koja vlada u Srbiji.
 Kragujevačka književnica Milica Blagojević - Janković u svom romanu "Ulična
zebra" opisuje karijerne sponzoruše kao fenomen koji nije samo srpski izum.
Naprotiv, metrese uspešnih, bogatih i moćnih postoji od antičkog doba. Ali,
kako naša sagovornica ističe, fenomen sponzoruša kod nas je kulminirao
zahvaljujući tome jer su ove lake dame sa velikim prohtevima bile favorizovane
od strane društvene elite.
Novi srpski moćnici svoj uticaj prikazuju i svojim manirima da vladaju ženama.
U takvim okolnostima, oni koji u javnim preduzećima imaju ljubavnice su
robovlasnici, a njihove metrese su moderne robinje. Jer, te mlade žene, koje
imaju u proseku 25 do 35 godina, prodaju moćnim ljudima svoje telo i svoju
mladost za karijeru.
Ta praksa se u Srbiji toliko omasovila da se danas bez sponzoruša ne može
zamisliti nijedna dobrostojeća državna ili privatna firma, univerzitet,
bolnica, čak politička stranka. A sponzoruša nisu pošteđeni ni umetnički i
estradni krugovi - tvrdi Milica Blagojević - Janković i dodaje.
Spozoruše su rezultat, sa jedne strane njihove potrebe da zasite svoj apetite
u pogledu statusa i materijalnog blagostanja, i sa druge strane želje sponzora
da pored sebe imaju mladu, atraktivnu ženu koja će im biti na raspolaganju 24
sata.
I koja će da zadovoljava sve njihove skrivene želje, pohlepu za ženama,
seksualne hirove, kao potrebu da se u javnosti pokažu i kao ljubavnici, ali i
kao vlasnici tuđeg života.
Što je sponzor bogatiji, to je halapljiviji u svojim prohtevima i izdašniji u
svojim darovima. A dame to umeju da koriste - smatra Blagojević.
GOLE KOPAČICE ZLATA
Kabinetske družbenice su zapadni model komunikacije na radnom mestu.
Istraživanja u SAD su pokazala da je danas, gotovo, normalno da se direktori
zbliže intimno sa sekretaricama, jer su jako dugo zajedno u određenom
poslovnom prostoru. I međusobno dele sve lepe, ali i ružne trenutke.
Kada su ekonomski potencijali u posedu malog broja ljudi, po pravilu,
muškaraca, ženama su obično zatvoreni svi konvencionalni putevi ka poštovanju,
prestižu ili bogatstvu, ka "društvenoj muškosti" - kaže Bram Dajkstra,
profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, u knjizi "Zle sestre:
pretnja ženske seksualnosti i kult muškosti".
Na engleskom se sponzoruša kaže gold-digger (kopačica zlata). U prevodu
profesora Dajkstra to znači:
Ako sperma, krv i zlato čine društveni kalibar muškarca, mnoge od njih su
izgleda zaključile da bi trebalo poći od zlata. Posedovanje muškarca koji
poseduje za mnoge žene bio je jedini način da dođu u poziciju da kažu "posedujem,
dakle postojim".
I Beti van Deventer, autorka knjige "Ispovest jedne sponzoruše", ima svoje
opravdanje za postojanje karijernih sponzoruša i iskreno priznaje:
- Uspešna sponzoruša se ne rađa, već postaje. Jer, žena je uskraćena u
ekonomskom svetu i ja mislim da je biti sponzoruša samo jedna od pravednih
kompenzacija.
Starije srpske karijerne sponzoruše, koje više nemaju atraktivni izgled,
ucenom uspevaju dugo da zadrže svoju visoku poziciju.
Mogu biti ružne, neprimereno obrazovane za posao koji obavljaju, ali takve
matore ljubavnice godine čine inteligentnijim, a samim tim i moćnijim.
Služeći se stečenim znanjem i informacijama o intimnom životu svojih šefova,
ove moderne konkubine dugo opstaju u našim kabinetima.
Sponzoruše u Srbiji, kako objašnjava dr Rasenović Pavlović potiču iz sredina u
kojima nisu mogle da se probiju u vrh i da se dokažu, bilo kao lepotice, bilo
kao ličnost.
- Neke su gradskog, a neke seoskog porekla, dakle pripadnice proleteterijata,
koje imaju očajničku nameru da pobegnu i da se uzdignu iznad svojih bednih
uslova života.
Za sponzoruše ulazak u državne firme i institucije preko bogatih ljubavnika u
početku je borba za golo preživljavanje, očajnički trud da prehrani sebe i
svoje mladunče.
Međutim, kako su ove modersne metrese veliki manipulatori, tu borbu za
egzistenciju pretvaraju u svoju ličnu bitku za moć i ugled.
Surove su prema drugim osobama, posebno prema pametnim i vrednim ženama, jer
su svesne da su mnogo teže došle do visoke pozicije u firmi ili državnoj
ustanovi - kaže Rasenović.
Nastavlja se...
|
| |
| |
|
|
| Nametanje nezavisnosti - garant za
destabilizaciju |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbija Vuk Jeremić ponovio je u Lisabonu da se
Srbija protivi nametanju nezavisnosti Kosova, javljaju agencije.
"Nametanje nezavisnosti Kosova izvan Saveta bezbednosti UN je garancija za
destabilizaciju zapadnog Balkana", upozorio je srpski ministar na konferenciji
za novinare sa šefom portugalske diplomatije Luišom Amadom.
 Jeremić je rekao da je stav Srbije "suprotan stavu SAD po pitanju Kosova". "Uopšte
se ne slažemo", ponovio je i dodao da "nijedna zemlja ne bi bila spremna da se
odrekne teritorijalnog integriteta".
Posle razgovora sa portugalskim kolegom, Jeremić je istakao želju Srbije da
radi sa SAD kako bi se pronašlo "rešenje koje garantuje mir u regionu".
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs koja takođe boravi u Lisabonu, uoči
posete je izjavila da su SAD odlučne da "na ovaj ili onaj način" dođu do
nezavisnosti Kosova.
"Odlučni smo da dođemo do nezavisnosti Kosova... Ostvarićemo to na ovaj ili
onaj način", rekla je Rajsova novinarima tokom putovanja za Lisabon, na
sastanak "četvorke" za Bliski istok.
Kondoliza Rajs u Lisabonu razgovara sa šefom portugalske diplomatije Luišom
Amadom sa kojim se sastao i Jeremić. Prema Stejt departmentu, nije predviđen
njen susret sa Jeremićem.
"Ako ne bude rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu, EU bi mogla da počne
pregovore kako bi imala predstavnike na terenu (na Kosovu)", rekao je Amado
uoči susreta s Rajsovom.
Savet bezbednosti UN će danas u Njujorku održati zatvorene konsultacije o
najnovijem nacrtu rezolucije o Kosovu u kojem se prvi put pominje da će
Kontakt grupa posredovati u novim pregovorima.
Predsednik ruske Dume Boris Grizlov izjavio je juče u Podgorici da se Rusija
zalaže za nastavak pregovora o Kosovu i najavio da će Rusija uložiti veto
ukoliko se u Savetu bezbednosti UN nađe bilo koji od aktuelnih predloga
rezolucije o rešenju statusa Kosova. |
| |
| |
|
|
| Da li i vama internet ulepšava život? |
| |
U neka romatičnija vremena, ne baš davno prošla, smisao životu davali su ljudi
oko nas. Sve više, međutim, postajemo zavisni od stvari kojima smo okruženi,
ponajviše iz oblasti komunikacione tehnologije.
To bi, u najkraćem, mogao biti zaključak ankete Angas Rajd Stratedžiz, po
kojoj osamnaest odsto Kanađana kaže da ne može da živi bez mobilnog telefona,
a dve petine da ne bi mogli zamisliti život bez interneta. Tome treba dodati i
više od polovine anketiranih koji kažu da im je Gugle učinio život lepšim.
 Sudeći po ovim podacima, moderna tehnologija nije samo sredstvo za
komunikaciju, već i mnogo više od toga.
Istini za volju, treba reći da osamnaest odsto Kanađana ne poseduje mobilni
telefon.
Jedan od svakako najinteresantnijih podataka iz ove ankete je da sa različitim
ljudima komuniciramo putem različitih vidova tehnologije. Primera radi, dok sa
prijateljima mnogo češće razmenjujemo poruke e-mejlom ili mobilnim telefonom,
sa članovima porodice i dalje najviše volimo da pričamo preko starog, dobrog,
fiksnog telefona.
Stručnjaci napominju da je to stoga što nas prijatelji bolje poznaju i neće
nam zameriti preskakanje konvencionalnosti i direktnost, međutim, sa članovima
porodice je potrebno ostvariti ličniji i prisniji odnos koji se bolje
ostvaruje kada čujemo glas.
Takođe, interesantno je da muškarci sa kolegama radije komuniciraju licem i
lice, dok se žene pre opredeljuju za elektronsku poštu. To se mnogo više
ogleda kod žena sa univerzitetskim obrazovanjem, preko 55 godina starosti i
prihodima u domaćinstvu preko 100 hiljada dolara.
Dženifer Pabiljno, koordinator za korporativne komunikacije pri Angas Rajdu,
veruje da žene više vole elektronsku poštu zato što tu ostaje trag o
komunikaciji i zato što ona nije ometena spoljašnjim faktorima, u koje mogu
spadati i način odevanja sagovornika ili boja njegovog glasa.
Elektronska pošta je definitivno nešto što postaje sastavni deo naših života.
Skoro dve trećine ljudi koji žive na ovim prostorima svakodnevno čita poruke
koje su stigle, a gotovo je neverovatno da svaka treća osoba to radi na svakih
sat vremena.
Mnogo više se čitaju internet izdanja novina, nego ona starinska, a čitalaca
najviše ima među fakultetski obrazovanim muškarcima, starosti preko 55 godina,
iz domaćinstava sa godišnjim prihodom preko 100 hiljada dolara.
Oni mlađi odlaze na neke druge sajtove, najčešće za druženje. Tu se mogu
sresti osobe svih obrazovnih profila, sa malim i velikim platama, a dve petine
su u starosnoj kategoriji od 18-35 godina.
Zanimljivo je da interesantniji žiteljima atlanskih provincija, a pored toga i
ženama nego muškarcima, jer one misle da ovakve mreže ojačavaju osećaj
zajedništva sa drugima.
Da je potrebno neko vreme pre nego što najnovija tehnologija počne masovnije
da se upotrebljava, dokazuje podatak da iPod i BlackBerry ima tek 40, odnosno
20 odsto anketiranih. |
| |
| |
|
|
| Nuklearke i zemljotresi |
| |
Japan je jedno od najtrusnijih područja sveta i istovremeno zemlja koja ima
čak 55 nuklearnih centrala.
Na arhipelagu koji se slabije ili jače trese gotovo svakih pet minuta i na
kome se svake godine dogodi 20 odsto najsnažnijih svetskih potresa, u
izgradnji nuklearnih reaktora poštuju se drakonske bezbednosne norme.
 Jak zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Japan, izazvao je požar u
nuklearnoj centrali Kašivazaki-Kariva, jednoj od najvećih na svetu, i
isticanje oko 1.000 litara radioaktivne vode, ali nije prouzrokovao veću
katastrofu. To je još jedan dokaz kvaliteta japanskih reaktora sagrađenih da
odole i najjačim potresima.
Nuklearna energija je od strateškog značaja za Japan, drugu po redu svetsku
ekonomsku silu, koja gotovo da uopšte nema energetske resurse kao što su nafta,
ugalj ili zemni gas.
Danas 55 japanskih nuklearki podmiruje oko 35 odsto potreba zemlje za strujom,
a vlada želi da do 2010. godine to dostigne 40 odsto, kako bi se dodatno
smanjila zavisnost od energetskih resursa iz uvoza.
A sve se to događa u zemlji u kojoj je sveprisutno antinuklearno raspoloženje,
posebno zbog atomskih bombi koje su 1945. bačene na Hirošimu i Nagasaki.
Nuklearka Kašivazaki-Kariva, u vlasništvu giganta "Tokio elektrik pauer",
strujom snabdeva Tokio. Sa svojih sedam reaktora, ukupnog kapaciteta 8.212
megavata, to je jedna od najjačih centrala na svetu, piše Frans pres.
|
Stradali auto-industrija i proizvodnja struje
Jak zemljotres koji je početkom nedelje pogodio severni Japan, zakočio je rast
nekih od najvažnijih industrija druge najveće privrede sveta.
Pojedinosti o šteti još pristižu posle potresa od 6,8 stepeni Rihtera koji je
u ponedeljak pogodio obalu Japanskog mora.
Od juče, Tojota, Nisan , Honda, Micubiši, Mazda i teška industija Fudži koja
je, između ostalog, prozvođač vozila "Subaru", zaustavili su proizvodnju u
nekim fabrikama zato što je glavni dobavljač delova, Riken, onesposobljen
zemljotresom.
Istovremeno, rastu strahovanja od nestašice električne struje u Tokiju jer je
najveća nuklerana elektrana na svetu, Kašivazaka Karima, zatvorena na
neodređne vreme zbog nebezbednosti.
Zemljotres, u kojem je poginulo 10 ljudi, izazvao je niz problema u atomskoj
centrali TEPCO, uključujući požar i izlivanje radioaktivnog materijala u okean.
U pogođenom regionu većina fabrika ne radi a oštećeni su i putevi.
Automobili i struja su ključni za japansku izvoznu privredu koja se dobro
oporavlja posle decenije posrtanja.
Riken je saošpstio da je 80 odsto štete popravljeno do danas i da se nada
nastavku rada početkom iduće sedmice.
Analitičari smatraju da odlaganje ispruka Rikena - ako ne bude duže - neće
uticati na prodaju vozila jer velike firme kao što je Tojota imaju dovoljno
zaliha da pokriju nekoliko dana bez isporuke delova.
|
|
Nalazi se samo nekoliko kilometara od epicentra zemljotresa jačine 6,8 stepeni
Rihterove skale u kome je u ponedeljak poginulo devet ljudi a više od 1.000
povređeno. Zemljotres iste jačine pogodio je to područje i oktobra 2004.
godine.
Kao i drugi nuklearni reaktori Japana, oni u centrali Kašivazaki-Kariva su
opremljeni detektorima potresa, koji su povezani sa uređajem za hitno
zaustavljanje sistema čim se tlo zatrese.
Japanske nuklearke su sagrađene na stenovitom tlu kako bi se potresi što više
ublažili, a one na obali mora zaštićene su visokim zidovima da bi se odbranile
od eventualnih cunamija.
U zemljotresu jačine 7,2 stepena Rihterove skale koji je 1995. pogodio Kobe,
poginulo je 6.400 ljudi. Reaktori u tom području nisu, međutim, pretrpeli
nikakvu štetu.
Svi aktivni reaktori su u takovom stanju da mogu da izdrže zemljotrese od
najmanje 7,75 stepeni Rihterove skale. U pojedinim oblastima posebno izloženim
riziku, centrale su napravljene tako da mogu da izdrže izuzetno jake potrese i
do 8,25 stepeni Rihterove skale.
Fabrika za preradu goriva u severnom japanskom gradu Rokašu, trenutno je u
fazi testiranja ali navodno može da podnese zemljotres od 8,5 stepeni.
U dokumentu koji je dostupan javnosti na sajtu japanske Komisije za nuklearnu
bezbednost, opisani su drakonski testovi kojima se podvrgavaju nuklearna
postrojenja, od temelja centrale do najmanjih ventila, kako bi odolela
zemljotresima.
Poverenje japanske javnosti je, međutim, ozbiljno ugroženo nakon što su
kompanije koje eksploatišu nuklearke nedavno priznale da su od vlasti prikrile
nekoliko incidenata između 1978. i 2002, od kojih su neki bili u "kritičnim
fazama". Opsežna istraga je u toku.
Pored toga, u martu 2006, jedan sud je prvi put naredio zaustavljanje
nuklearnog reaktora koji je nekoliko dana pre toga svečano otvoren u Šiki, u
centralnom Japanu. Sud je time podržao meštane Šike, koji su optužili
kompaniju da je potcenila rizike od zemljotresa.
Japan se nalazi na četiri tektonske ploče, zbog čega je jedna od zemalja sveta
koju najčešće pogađaju snažni zemljotresi.
U najrazornijem zemljotresu koji je ikada pogodio Tokio, 1923. godine poginulo
je 142.000 ljudi, a stručnjaci smatraju da postoji verovatnoća od 90 odsto da
će glavni grad Japana pogoditi još jedan snažan zemljotres u narednih 50
godina. |
| |
| |
|
|
| Spa - moda ili potreba |
| |
Wellness i SPA centri u svetu prevazilaze ono što se zove trend i sve više
liče na svojevrsni pokret. Statistike pokazuju da wellness i SPA industrija
beleži nagli rast i da je u turizmu bez premca.
I u Srbiji je sve više onih koji koriste tretmane namenjene poboljšanju
fizičke kondicije i ulepšavanju. Srbija, međutim, tek u poslednjih nekoliko
godina hvata korak sa svetom u oblasti SPA programa koji nude zdrav način
života, relaksaciju i rehabilitaciju.
 Vrnjačka Banja, Sokobanja, Banja Kanjiža, Banja Koviljača, Ribarska Banja i
Zlatibor - postali su značajni SPA, odnosno wellness centri, sa svim što to
podrazumeva: bazeni, "đakuzi kade", saune, "fitnes sale", trim staze, sportski
tereni.
Pojam "spa" dolazi od latinske izreke "Salus per Aquam", što bi u doslovnom
prevodu značilo "Vodom do zdravlja". Osim uz tu latinsku izreku, pojam "spa"
vezuje se i za istoimeno mesto u Belgiji (Spa) bogato termalnim vodama i
poznato po izuzetno delotvornim tretmanima za poboljšanje telesne kondicije i
lepote.
Osnovni SPA programi razvijeni su u banjama, s termalnom mineralnom i
lekovitom vodom. Moderna tehnologija donela je mnoge inovacije. Spa centri
sada nude sve što treba današnjem čoveku - dnevne ili višednevne tretmane za
lice, telo i dušu, koji za cilj imaju opuštanje i uživanje, anti-stres program
i dobro zdravlje.
Uprkos razlicitim definicijama, u literaturi i praksi, "spa" se često navodi
kao sinonim za wellness . wellness je nastao 1950-tih godina, ali je kao "novi
način življenja" zaživeo tek 1970-tih u SAD, propagirajući nužnost ravnoteže
duha i tela.
Otvaranjem Evropske podružnice Međunarodne Spa asocijacije (International Spa
Association, ESPA - European Spa Association) došlo je do popularizacije SPA
programa i u Evropi, mada oni na Starom kontinentu imaju i "mondensku" i "trendsetersku"
crtu.
Međunarodna SPA asocijacija je 2004. godine objavila definiciju: "SPA je
ustanova posvećena sveukupnom boljitku čoveka". Ova definicija ne pominje vodu,
ali većina takvih centara u svetu u svojim programima ima vodene sadržaje.
Značajno mesto u SPA programima imaju i najrazličitije masaže: od aromo-masaže
koja se preporučuje za učvršćivanje kože, protiv nervoze, stresa i depresije,
do drevne kineske masaže u kojoj se koriste šoljice kako bi se "otvorili"
delovi tela kroz koje energija "putuje" do svih organa, čime se, kažu, telo
revitalizuje.
Tu su i razne masaže toplim ili hladnim vulkanskim kamenjem, zatim
refleksoterapija - istocnjačka metoda masaže refleksnih tačaka na stopalima
čime se omogućava "protok energije" kroz celo telo i uklanja dejstvo stresa i
umora.
U SPA centrima takođe se primenjuje akupunktura, elektro-terapija,
fizioterapija, vežbe disanja, redukcijske dijete i ishrana, tarapeutski
napitci, terapija ozonom i kiseonikom, joga. Naravno, sve to i košta, te nije
pitanje samo hoće li neko brinuti o sebi, već i može li tu brigu da plati. |
| |
| Vera Milosavljević |
|
|
| Deca u Americi ne vole zdravu hranu |
| |
Vlada SAD potrošiće samo ove godine više od milijardu dolara na podučavanje
mladih o ishrani: na užine od sveže šargarepe i celera, reklame sa razigranim
voćem i stotine sati zanimljivih predavanja o tome kako se čovek dobro oseća
kada se zdravo hrani.
U studijama naučnika koji su ispitali oko 60 takvih programa, utvrđeno je,
međutim, da oni uglavnom nisu uspešni.
 Samo četiri programa, kako navodi AP, dala su rezultate u promeni načina
ishrane, ili bar nagoveštaje da bi mogli da pomognu u smanjivanju epidemije
gojaznosti školske dece.
"Svako ko pogleda objavljenu literaturu o ovim programima može da zaključi da
oni uglavnom ne funkcionišu", kaže Tom Baranovski, profesor pedijatrije na
hjustonskom Medicinskom fakultetu Bejlor.
Rezultati tih programa su, u najmanju ruku, bili razočaravajući.
Prošlogodišnji veliki državni pilot-program, tokom kojeg je školskoj deci
nuđeno besplatno voće i povrće, pokazao je da su đaci manje želeli da ih jedu
nego na početku programa. Kako su objasnili, nije im se svideo ukus.
U Pensilvaniji, istraživači su čak davali nagrade đacima koji su jeli voće i
povrće. Taj sistem je bio uspešan dok je bilo nagrada, ali sedam meseci
kasnije deca su se vratila starim navikama u ishrani: gaziranim sokovima i
pomfritu.
U istraživanjima u kojima su deca navela da su se hranila zdravije i više
fizički vežbala, rezultati su pokazali da se njihova telesna težzina ili nivo
holesterola u krvi uglavnom nisu promenili: žele da se hrane zdravije, možda i
misle da se hrane zdravije, ali to u stvari ne čine.
Prema statističkim podacima, gojaznost dece uzrasta od šest do 11 godina u SAD
se povećala skoro pet puta, a dece uzrasta od dve do pet godina utrostručila
od '70-ih godina prošlog veka.
Procenjuje se da medicinske posledice gojaznosti - dijabetes, visoki krvni
pritisak, čak i ortopedski problemi, koštaju SAD oko 100 milijardi dolara
godišnje.
Ono što utiče na decu da postanu gojazna "zaista su jake sile i teško je
boriti se protiv njih samo programima koji se sprovode u školama", smatra
doktor Filip Cajtler, endokrinolog iz Dečije bolnice u Denveru.
Stručnjaci se slažu da iako se većina sredstava u borbi protiv gojaznosti
izdvaja za školske programe, roditelji imaju veći uticaj na to šta će njihova
deca jesti.
Cajtler smatra da deca mršave uglavnom onda kada porodica postane svesna
važnosti zdrave ishrane i toga šta treba promeniti. To se, međutim, ne događa
često.
"Ako majka jede čips i beli hleb, fetus koji nosi rodiće sa takvim sklonostima
u ishrani. Ako majka jede šargarepu i žitarice, dete će se roditi sa sklonošću
ka takvim ukusima", kaže Robert Trevino, iz Zdravstvenog istraživačkog centra
u San Antoniju u Teksasu.
Većina dece nauči do desete godine šta ima dobar, a šta loš ukus. "Ako ne
uspemo da detetu približimo zdravu hranu pre puberteta, biće veoma, veoma
teško izmeniti njegov način ishrane", upozorava Trevino.
Siromašnija deca su naročito ugrožena, jer je nezdrava hrana jeftinija od
zdrave i do nje se lakše dolazi. Roditelji često rade, te deca sama kupuju
užinu.
Istovremeno, deca sve teže sama fizički vežbaju. Parkovi često nisu bezbedni,
a bavljenje sportom je skupo.
Deca između osam i 12 godina svakog dana na televiziji vide u proseku 21
reklamu za slatkiše, grickalice i brzu hranu, ili više od 7.600 godišnje,
rezultati su istraživanja Fondacije Kajzer za brigu o porodici.
Nijedna od 8.854 pregledane reklame nije reklamirala sveže voće ili povrće, a
na svakih 50 reklama za neku vrstu namirnica samo jedna je bila za zdravu
hranu. |
| |
| |
|
|
| U Beogradu 40 stepeni |
| |
Sa 40 stepeni Celzijusovih izmerenih juče u 14 sati u hladu, Beograd je
najtopliji grad u Srbiji, dok je u ostalim gradovima "hladnije" ali samo
stepen-dva.
 Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najniža temperatura
izmerena je na Kopaoniku - 23 stepena.
Na ulicama Beograda je smanjen broj vozila, a građani koji čekaju gradski
prevoz sklonili su se u hladovinu.
U Nišu, Negotinu, Velikom Gradištu, Kragujevcu, Kruševcu i Smederevskoj
Palanci izmereno je 39 stepeni.
Stepen niže - 38 na skali Celzijusa - izmereno je u Valjevu i na Paliću, dok
je u Vranju, Dimitrovgradu, Sremskoj Mitrovici i Požegi skala stala na 36
stepeni.
Na Zlatiboru je izmereno 32, a na Crnom Vrhu 31 stepen Celzijusove skale.
Prema prognozi RHMZ-a, tropske vrućine koje su počele pre dva dana trajaće do
narednog utorka. |
| |
| |
|
|
| Sabor trubača u senci sukoba opštine i crkve |
| |
Vlasnik kompanije "Perper" Slobodan Janković izjavio je da je potpisao ugovor
o zakupu crkvene porte u Guči gde bi tokom sabora trebalo da budu postavljeni
ugostiteljski objekti, ali da ne zna da li će dobiti i dozvolu opštinskih
vlasti.
Janković, vlasnik niza objekata brze hrane "Perper" i istoimenog restorana,
rekao je na konferenciji za novinare da su opštinske vlasti iz Lučana najavile
da će ako Crkvena opština da dozvoluz a korišćenje crkvene porte, opštinske
vlasti isključiti vodu i struju crkvi.
 On je kazao da ne odustaje od nastupa na ovogodišnjem 47. Saboru trubača i da
će ako bude trebalo iznajmiti agregate i dovesti cisterne sa vodom kako bi
mogao da radi.
"Ako 'Perper' i ja kao njegov vlasnik smetam opštinarima rado ću prostor
ispred porte prepustiti nekom drugom ugostitelju", istakao je ipak Janković.
Za zakup u crkvenoj porti Guče, od 8. do 12. avgusta kada se Sabor trubača
održava, Janković će platiti 2,7 miliona dinara. On planira da to budu dve
velike šatre u koje može stane do 50.000 ljudi.
On tvrdi da je prošle godine opština Lučani od iznajmljivanja poljana i
crkvene porte ugostiteljima inkasirala pet miliona dinara, a polovinu tih
sredstava po unapred utvrđenom dogovoru ni do danas nije uplatila Crkvenoj
opštini.
Sukob sa Mesnom zajednicom u Guči oko podele prihoda traje nekoliko godina,
jer organizator (opština Lučani) traži 70 odsto, a Crkva polovinu prihoda.
Crkva u Guči ima najatraktivniju lokaciju za postavljanje šatri.
Vlasnik "Perpera" je novinarima ispričao i da navede da je predsednik opštine
Lučani Slobodan Jolović protiv njega pokrenuo tužbu u kojoj se ističe da je
ugovor o zakupu fabrike "Sloga" u Guči od strane Jankovića ništavan.
U tužbi se navodi da nisam ispoštovao ugovorne obaveze, i da nisam uposlio 40
radnika, kazao je Janković koji je "Slogu" zakupio 2004. godine. On je, kako
tvrdi, radnike zaposlio ali kako "grane proleće oni zbog poljoprivrednih
radova gotovo svi traže neplaćeno odsustvo" zbog čega tekstilna proizvodnja i
pored investicija od 15 miliona dinara ima gubitke. |
| |
| |
|
| |
|
|
