|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1112, 20. jul 2007.
| I narednih dana iznad 40 u Podgorici |
| |
U Podgorici je juče u 10 sati izmereno 34, a za danas se, kao i naredne dane,
najavljuje maksimalna dnevna iznad 40 stepeni Celzijusa.
 Iz
Hidrometereološkog zavoda je saopšteno da narednih dana nema izgleda za
padavine i neće biti ozbiljnijeg pada temperature pre druge polovine naredne
sedmice.
Direktor Hidrometerološkog zavoda Luka Mitrović izjavio je da će, sve do
polovine avgusta, temperatura vazduha u Crnoj Gori biti iznad normalnih
vrednosti za ovo doba godine.
U Podgorici je juče u 15 sati izmereno 43,2 stepana, što je najveća ikada
izmerena temperatura.
Crnogorska vlada danas bi trebalo da se izjasni o uvođenju vanrednog stanja,
iako Zakonom o elementarnim nepogodama nisu uređeni kriterijumi za uvođenje
vanrednog stanja.
Ministar za vanredne situacije Suad Numanović je kazao medijima da nema
razloga za uvođenje vanrednog stanja jer "vlada drži stvari pod kontrolom".
On je kazao i da prema njegovim informacijama nu u jednom gradu nije povećen
broj toplotnih udara.
U Crnoj Gori ne postoji statistika o tome koliko ljudi strada od vrućine.
Iz Hitne službe je saopšteno da je povećan broj pacijenata koji traže pomoć.
Građanima se preporučuje da ne izlaze u periodu od 10 do 18 sati, da piju
dosta tečnosti, nose laganu odeću svetlih boja, šešire i naočare za sunce. |
| |
| |
|
| |
| Rusija uložila 79 miliona evra u 2006. u Crnu
Goru |
| |
Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić izjavio je u Podgorici da
su ruski investitori prošle godine u Crnu Goru investirali 79 miliona evra.
Krivokapić je, na konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom
Državne dume Rusije Borisom Grizlovim, kazao da je 64 miliona evra investirano
u kupovinu nekretnina, 14 miliona evra u preduzeća i banke i milion evra u
ostale delatnosti.
Grizlov je kazao da je za 30 odsto povećana robna razmena između Crne Gore i
Rusije i dodao da ima prostora da se ta saradnja nastavi.
Crnu Goru je prošle godine posetilo i 60 hiljada ruskih turista, koji su
ostvarili pola miliona noćenja, što je 20 odsto svih noćenja turista.
Predsednik Državne dume Rusije je kazao da je danas sa crnogorskim premijerom
Željkom Šturanovićem razgovarao o klirinškom dugu Crne Gore prema Rusiji, koji
iznosi 18,6 miliona evra, i dodao da će u narednom periodu biti dogovoren
način regulisanja tog duga.
Krivkapić i Grizlov su istakli i da su odnosi dva parlamenta primer
parlamentrane demokratske saradnje. |
| |
| |
|
| |
| RS protiv, Federacija za centralizaciju |
| |
Protiv centralizacije BiH danas je 71 odsto ispitanika u Republici Srpskoj
(RS), dok je 59 odsto javnog mnjenja u FBiH mišljenja da RS treba da se
integriše u jedinstvenu državu BiH bez entiteta, rezultati su istraživanja
agencije "Stratedžik marketing", koje prenose banjalučke "Nezavisne novine".
 Na
pitanje da li je bolje da RS sačuva i jača svoju državnost ili da se integriše
u centralizovanu BiH, 71 odsto ispitanika iz RS odgovarilo je "da sačuva i
jača svoju državnost".
Da će se RS vremenom integrisati u BiH misli 23 odsto ispitanika iz RS, dok
šest odsto ispitanika ne zna, odnosno odbija da se izjasni na postavljeno
pitanje.
Potpuno drugačije mišljenje vlada u FBiH, gde 59 odsto ispitanika misli da će
se RS vremenom integrisati u jedinstvenu BiH.
U FBiH 26 odsto ispitanika misli da će RS sačuvati i jačati svoju državnost,
dok ih 15 odsto ne zna, odnosno odbija odgovoriti na ovo pitanje.
Više od polovine ispitanika u Republici Srpskoj ili tačnije njih 51 odsto,
smatra da će RS u budućnosti ostati entitet u sastavu BiH onako kako je to
sada.
 Ispitanici
u Federaciji BiH podeljenog su mišljenja i 43 odsto njih misli da će FBiH i u
budućnosti ostati entitet u sastavu BiH, dok 41 odsto da će se FBiH potpuno
reintegrisati u BiH, odnosno da će entiteti nestati.
Opcija da RS ostane u sastavu BiH, i to u onakvom obliku kako je sada,
dominira u odnosu na ujedinjenje sa Srbijom i na nezavisnost.
Na pitanje šta je najbolje za RS, 46 odsto ispitanika je odgovorilo da ostane
u sastavu BiH, za ujedinjenje sa Srbijom je 28 odsto ispitanika, dok je za
nezavisnost RS 23 odsto ispitanika.
Dugoročno gledano, ispitanici iz RS ističu da je za ovaj entitet bolje da
sačuva i jača svoju državnost unutar BiH, dok u FBiH misle da se tako nešto
neće desiti i da entiteti treba da se potpuno integrišu u zajedničku državu.
Agencija "Stratedžik marketing" istraživanje je sprovela u periodu od 15. do
21. juna na ukupno 1.699 ispitanika s pravom glasa, i to u RS 992, i u FBiH
707. |
| |
| |
|
| |
| Makedonski poslanici traže odgovornost
premijera |
| |
Poslanici svih političkih stranaka u skupštini Makedonije osim vladajuće
VMRO-DPMNE su pokrenuli inicijativu za sazivanje vanredne sednice na kojoj bi
premijer Nikola Gruevski trebalo da objasni o čemu se maja ove godine
dogovorio sa liderom opozicione stranke DUI Ali Ahmetijem.
 Predsednik
Sobranja Ljubiša Georgijevski iz VMRO-DPMNE je odbacio zahtev s obrazloženjem
da je sada prioritet skupštine budžet.
U inicijativi se između ostalog traži da premijer kaže da li je u okviru
sporazuma na kojem je insistirao Brisel, dogovoreno da se dodele penzije
bivšim pripadnicima paravojne albanske oružane grupacije ONA, i da se donese
zakon da albanski jezik postane drugi službeni jezik na čitavoj teritoriji
države.
Gruevski je do nedavno poricao da dogovor postoji i tvrdio da je papir koji se
pojavio u medijima samo nepotpisani zapisnik sa pregovora sa Ahmetijem u
prisustvu EU i SAD. Juče je posle razgovora sa visokim zvaničnicima EU
Havijerom Solanom i Olijem Renom u Briselu makedonski premijer rekao da je to
bio samo "usmeni" dogovor u tri tačke u kojem nije pominjana penzija za
pripadnike ONA ili albanski kao drugi jezik.
"Budite pošteni prema građanima Makedonije i priznajte da smo se dogovorili",
pozvao je danas Gruevskog Dževat Ademi, poslanik i visoki funkcioner u stranci
Ali Ahmetija.
"Makedonska vlada ima prioritete, a to su reforme na našem putu ka EU i NATO",
odgovorio je portparol Vlade Ivica Bocevski ocenivši najnovije inicijative za
vanrednu sednicu kao "cirkus i pozorište" u režiji opozicije. |
| |
| |
|
| |
| U Hercegovini stanje elementarne nepogode |
| |
Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona, proglasila je stanje elementarne
nepogode zbog požara na severnom prilazu Mostaru, Trebinju i Čitluku.
Opštinski štabovi civilne zaštite ovlašćeni su da angažuju ljude i sredstva za
civilnu zaštitu i gašenje požara.
U Hercegovini, zbog vrućine od 42 stepena Celzijusa, požari su izbili u
crnogoričnoj šumi. Uz vatrogasce, u gašenje su se dobrovoljno uključili
građani i pripadnici EUFOR-a.
Stanje elementarne nepogode retko se proglašava na nivou države BiH ili
entiteta, i uglavnom to čine lokalne vlade i opštinske vlasti ugroženih mesta. |
| |
| |
|
| |
| U RS najviše veruju Dodiku, u Federaciji BiH
Komšiću |
| |
Građani Republike Srpske (RS) najviše veruju premijeru RS i predsedniku Saveza
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradu Dodiku, dok u Federaciji BiH
najveće poverenje ima predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić
(slika niže).
 U
istraživanju javnog mnjenja u BiH koje je sprovela agencija "Stratedžik
marketing", Dodiku je 66 odsto ispitanika u RS dalo pozitivnu, dok mu je svega
15 odsto dalo negativnu ocenu.
U Komšića, desno, poverenje ima 47 odsto ispitanika u Federaciji BiH, dok ga
30 odsto ocenjuje negativno.
Prema istraživanju, građani u oba entiteta u BiH imaju pozitivno mišljenje o
novom visokom predstavniku Miroslavu Lajčaku.
Pozitivno mišljenje o Lajčaku ima 62 odsto ispitanika u RS i 59 odsto
anketiranih građana FBiH.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 21. juna na ukupno 1.699
ispitanika s pravom glasa, i to u RS 992 i u Federaciji BiH 707.
Posle Dodika građani RS najpozitivnije ocenjuju srpskog člana Predsedništva
BiH Nebojšu Radmanovića, kome veruje 51 odsto ispitanih, potom predsednika RS
Milana Jelića, koji ima 26 odsto pozitivnih bodova, zatim predsednika Narodne
skupštine Igora Radojčića i predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikolu
Špirića sa 19 odsto pozitivnih bodova.
Bivša ministarka finansija Svetlana Cenić ima šest odsto pozitivnih, a lider
Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić ima jednak broj pozitivnih i
negativnih bodova.
Najviše negativnih procenata u RS ima lider Stranke demokratske akcije (SDA)
Sulejman Tihić - 51 odsto, potom Haris Silajdžić 49 odsto, Adnan Terzić 44
odsto, Ahmet Hadžipašić 36 odsto, te Zlatko Lagumdžija 33 odsto.
Više negativnih nego pozitivnih ocena u RS, između ostalih, dobili su i bivši
predsednik RS i Srpske demokratske stranke (SDS) Dragan Čavić, kao i aktuelni
lider SDS-a Mladen Bosić.
 Među
građanima RS najviše pozitivnih glasova od političara iz Federacije dobio je
Željko Komšić - 19 odsto.
U Federaciji BiH jedini političar koji ima pozitivan rejting uz Komšića je
Haris Silajdžić, kojem veruje 45 odsto, a ne veruje 37 odsto ispitanika.
Sulejman Tihić ima najmanje negativnih bodova - 20 odsto, a sledi Zlatko
Lagumdžija sa 25 odsto negativnih i Adnan Terzić sa 35 odsto negativnih u
odnosu na pozitivne procente.
Najviše negativnih procenata građani Federacije BiH dali su Miloradu Dodiku
(desno) - 75 odsto i Nebojši Radmanoviću - 73 odsto.
Međutim, zanimljivo je da od političara iz RS građani Federacije BiH najviše
veruju Dodiku, koji ima 12 odsto pozitivnih bodova.
Silajdžić više od ostalih polarizuje javno mnjenje FBiH jer ima najviše
ekstremno dobrih i ekstremno loših ocena. |
| |
| |
|
| |
| U Makedoniji od juče vanredno stanje zbog
vrućina |
| |
Makedonska vlada je zbog ekstremno visokih temperatura proglasila vanredno
stanje koje će trajati narednih 14 dana.
Makedoniju je od početka ove nedelje zahvatio vreo talas sa temperaturama
višim od 40 stepeni, a meteorolozi najavljuju da će u nedelju, 22. jula,
temperatura biti i preko 43 stepena.
Ministarstvo rada je najavilo da će državna administracija raditi skraćeno, od
7,00 do 13.00, a skraćenje radnog vremena preporučeno je i privatnim firmama.
U vladi najavljuju da će otvoriti rashladne punktove u Skoplju a ministarstvo
zdravlja pozvalo je građane da bez potrebe ne izlaze napolje u periodu od
10.00 do 18.00.
Nekoliko ekipa hitne pomoći patroliraju u većim gradovima da bi pomogli
građanima.
Veliki problem za Makedoniju su i šumski požari. Proteklih dana izgorelo je
više stotina hektara mlade šume.
Vladin centar za upravljanje krizom najavio je da |
| |
| |
|
| |
| 26 zatvorenika namerava da štrajkuje glađu |
| |
Ministarstvo pravde prosledilo je Sudu BiH obaveštenje da 26 pritvorenika
namerava da stupi u štrajk glađu i da je reč o osobama kojima je pritvor
određen zbog ratnih zločina.
Kao jedan od glavnih razloga za stupanje u štrajk glađu, zatvorenici su naveli
da "Sud u predmetima ratnih zločina primenjuje Krivični zakon BiH iz 2003.
godine a ne krivični zakon koji je bio na snazi u vreme oružanog sukoba u
BiH".
Zatvorenici traže poništenje svih presuda Suda BiH u predmetima Odela za ratne
zločine, saopšteno je iz Suda BiH.
Iz te institucije se navodi da je Ustavni sud BiH, u odluci od 30. marta ove
godine, jasno ukazao da primenom Krivičnog zakona BiH iz 2003. godine, Sud BiH
ne krši ustavna prava optuženih niti njihova prava zagarantovana međunarodnim
pravom.
"Sud će nastaviti da postupa u skladu sa zakonskim obavezama, obezbeđujući
pravična i efikasna suđenja uz poštovanje svih prava osumnjičenih i
optuženih", saopšteno je iz Suda BiH.
Podseća se da Milorad Trbić, čiji je predmet Međunarodni krivični sud za bivšu
Jugoslaviju ustupio vlastima BiH na dalje procesuiranje, štrajkuje glađu od
24. juna ove godine. Kao razlog za stupanje u štrajk, Trbić je naveo da se ne
oseća krivim i da povlači sve izjave koje je do sada dao jer ih je "dao pod
pritiskom".
Milorad Trbić je tražio oslobađanje od daljeg procesuiranja. On je je prebačen
u bolnicu, a Sud svakodnevno dobija izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju,
navodi se u saopštenju Suda BiH. |
| |
| |
|
| |
| Doris Pak o reformi policije |
| |
Predsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama
jugoistočne Evrope Doris Pak pozvala je u Sarajevu vlasti BiH da ispune uslove
za potpisivanje Sporazuma sa EU o stabilizaciji i asocijaciji.
Posle razgovora sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Nikolom Špirićem Doris
Pak je naglasila da BiH ne bi smela sebi da dozvoli da u tom procesu izgubi
još jednu godinu.
Pak i potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta Hanes Svoboda razgovarali
su sa Špirićem o reformi policije što je ključni uslov koji BiH mora da ispuni
kako bi parafirala Sporazum sa EU o stabilizaciji i asocijaciji.
Špirić je ocenio da je Sporazum najvažniji dokument za BiH posle Dejtonskog
mirovnog sporazuma i dodao da "BiH plaća cenu unutrašnje neiskrenosti".
"Reforma policije je pitanje procesa, a ne trenutka. Moguće je naći rešenje za
reformu policije, ali tome treba da budu pođednako posvećeni svi politički
lideri u BiH", kazao je Špirić.
Delegacija Evropskog parlamenta razgovarće danas u Sarajevu o reformi policije
BiH i sa članovima Komisije za evropske integracije BiH, te sa šefovima
poslaničnih klubova u Parlamentu BiH. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
