|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1114, 3. avgust 2007.
| Najgori Kanađani |
| |
Četiri premijera, troje kriminalaca, dva pevača, jedan lekar i jedan bivši
Kanađanin
Istorijski časopis The Beaver, sa sedištem u Vinipegu, sproveo je
interesantnu anketu među posetiocima interneta - ko je najgori Kanađanin.
Ideja iniciranja ove ankete je bila naterati ljude da govore o istoriji, ali
se napominje da se rezultati mogu sagledati kao primer nenaučne prirode
internet nadmetanja.
 Na
listi su se među prvih deset našla četiri premijera, troje kriminalaca, dva
pevača, jedan lekar i jedan bivši Kanađanin.
Urednik časopisa Mark Rajd smatra da su ljudi svojim glasovima želeli da
pokažu svoj negativan stav prema onima koji su na bilo koji način se
ogrešili o nacionalne interese i identitet, kao i prema onima koji su
pokušali da svoju slavu i bogatstvo steknu drugde.
U anketi je svoj glas dalo oko 15 hiljada ljudi.
Na zaprepašćenje mnogih, prvo mesto na listi zauzeo je nekadašnji premijer
Pjer Trido.
Ova anketa još jednom dokazuje da on nikoga nije ostavljao ravnodušnim i da
i dalje reaguju na njega. Ne tako davno, 2004. godine, na listi Najvećih
Kanađana, koju je sačinio CBC, Trido je zauzeo izuzetno visoko treće mesto.
Pored Pjera Tridoa, od premijera se tu još nalaze i bivši Brajan Malruni, na
četvrtom, sadašnji Stiven Harper, na šestom i ponovo bivši, Žan Kretjen, na
osmom mestu.
Na drugom mestu našao se frontmen pank grupe Propagandi iz Vinipega, Kris
Hana koji je, po rečima urednika Rajda, i započeo anketu ne bi li on sam
dobio'laskavu' titulu.
Pored njega, iz sveta muzike na listi se našla i Selin Dion, s tim da je ona
zauzela sedmu poziciju.
Treće mesto pripada dr Henriju Morgentaleru, poborniku sigurnog abortusa,
koji se još od šezdesetih godina prošlog veka bori da svaka žena ima pravo
da se na siguran način oslobodi neželjenog deteta.
Od osoba koje su u sukobu sa zakonom, tu su se našli Pol Bernardo i Karla
Homolka, zajedno na petom mestu, a na sedmom Kliford Olson, koji je
osamdesetih ubio dvoje dece i devetoro tinejdžera.
Na samom začelju je Konrad Blek, pored koga stoji etiketa 'bivši Kanađanin'.
Njegovu nepopularnost potvrdila je anketa Kanadijen Presa i Desima pula, u
kojoj skoro polovina anketiranih veruje da je porota u pravu, više od petine
smatra da je trebalo da bude stroža, a svega osam odsto zamera da su bili
prestrogi prema Bleku.
U isto vreme dok je trajala ova anketa, časopis je pozvao i deset istoričara
i pisaca da i oni izaberu svoje kandidate za listu najgorih Kanađana.
Tu su se našla imena bivših premijera ser Džona Mekdonalda i Džona
Difenbejkera, vojnih lidera Džona Rajfenštajna i Sema Hjudžisa, Kamlups
Kida, čuvenog mučitelja u japanskoj vojsci, administratori politike prema
sterosedeocima Dankan Skot i Džozef Trač, osnivač nacističke partije u
Kanadi Edrijen Arkand, novinar Edvard Farer, poznat po mržnji prema
Francuzima i katolicima, i medijski magnat lord Biverbruk. |
| |
| |
|
| |
| Autobusi kao podzemna železnica |
| |
Zahvaljujući Dejvidu Lepofskom uskoro će u svim autobusima i tramvajima TTC-a
biti najavljivana imena stanica. Kompanija je od provincijskog Tribunala za
ljudska prava dobila rok od mesec dana da izvrši neophodne pripreme i da
uvede novu praksu.
Ovo je druga pobeda Lepofskog, slepog advokata, pobornika za zaštitu prava
osoba sa nedostacima i predsednika nacionalne Asocijacije slabovidih osoba,
koji je pre dve godine uspeo da obezbedi da se u svim vozovima podžemne
železnice najavljuju stanice. Borba je bila duga i mukotrpna - trajala je
punih deset godina.
 Lepofski
veruje da TTC neće uložiti žalbu, pošto bi to samo značilo rasipanje novca
poreskih obveznika. On naglašava da posle prve odluke nije trebalo da se po
drugi put dokazuje isto pravo, već da je trebalo da TTC odmah usmeri snage
ka pružanju adekvatne usluge korisnicima sa nedostacima.
Tokom iznošenja stavova, pred tribunalom je istaknuto da slepi putnici ne
mogu da se opuste tokom vožnje, iz straha da vozač može da zaboravi na
njihovo prisustvo i da ih ne podseti kada vozilo stigne na njihovu stanicu.
Oni moraju da sede napred i da istaknu beli štap, kao oznaku svog nedostatka.
Predstavnici TTC-a su potencirali da je očito bilo dovoljno najavljivanje
stanica na zahtev, glavnih raskrsnica i stanica metroa, pošto su od 1995. do
2006. godine stigle svega četiri pritužbe slabovidih putnika koji su
promašili svoju stanicu.
Takođe, oni su istakli da vozači već moraju da najavljuju svaku stanicu kada
je u vozilu velika gužva i kada je zbog vremenskih prilika teško razaznati
gde se vozilo nalazi.
Predstavnici TTC-a kažu da su nameravali da do kraja godine uvedu svugde
automatsko najavljivanje stanica, ali će sada vozače morati da obuče da to
rade. |
| |
| |
|
| |
| Širokogrudo za multikulturne zajednice |
| |
Premijer Dalton Mekgvinti je prošle nedelje, uz izvinjenje poreskim
obveznicima, saopštio da je ontarijski ministar za državljanstvo i
imigraciju Majk Kol morao da podnese ostavku na svoju funkciju, zato što je
etičkim i opštinskim grupama davao donacije bez otvorenih, pouzdanih i
transparentnih kriterijuma i procesa. Ovu neregularnost otkrio je generalni
revizor Džim Mekkarter, u svojoj istrazi koju su inicirali navodi opozicije.
 Ministar
za vladine službe Geri Filips dobio je zaduženje da do izbora, 10. oktobra,
on vodi i resor za državljanstvo i imigraciju, umesto Majka Kola.
Posle ostavke ministra Kola, provincijska vlada je sa olakšanjem primila
ocenu provincijskog inspektora Džima Mekkartera da političko favorizovanje
nije imalo nikakvog udela u podeli novca. Ta činjenica je izuzetno važna,
pošto je do provincijskih izbora ostalo manje od tri meseca.
Inspektor Mekkarter je u poslednja dva godišnja izveštaja upućivao kritike
na račun vlade, navodeći da ishitrena raspodela sredstava pre kraja fiskalne
godine ukazuje na nedostatak očekivane odgovornosti i kontrolnih parametara.
Novi ministar Filips već je najavio da će preispitati neke od najspornijih
donacija koje je podelio njegov prehodnik za 111 multikulturnih grupa, da bi
se videlo da li se nešto novca može povratiti. Međutim, vlada uverenje da je
tako nešto gotovo nemoguće, pošto sredstva nisu data sa jasnom namenom.
Između ostalih, tu je pomoć u iznosu od milion dolara datih ontarijskoj
Asocijaciji za kriket, iako su oni tražili 150 hiljada dolara. Od dobijenih
sredstava, više od 600 hiljada nije potrošeno, s tim da je 500 hiljada
oročeno na pet godina.
Sporno je i davanje 15 miliona dolara, skoro polovine od ukupne svote od 32
miliona, za United Jenjesh Appeal Federation. Mekkarter kaže da je pomoć
bila zasnovana na detaljnom podnesku o novom opštinskom centru u Vonu i
modernizaciji postojećeg prostora, ukupne vrednosti od 300 miliona dolara.
Projekat se uglavnom finansira iz privatnih donacija, a više od polovine
novca je prikupljeno. |
| |
| |
|
| |
| Neizvesnost traje samo jedan dan |
| |
Počevši od septembra prošle godine, nova klinika u Bolnici princeza Margaret
omogućava ženama da samo u toku jednog dana prođu sve preglede i saznaju da
li je izraslina u dojci dobroćudna ili nije. Umesto da neizvesnost traje
danima, nedeljama, ili čak i mesecima, dok se čeka na pregled i rezultate,
ovde se fizički pregled, mamografija, ultrazvuk i biopsija završava u toku
dana i odmah se kreće sa zakazivanjem terapije.
 Ovakav
pristup, prvi ovakve vrste u zemlji, umnogome smanjuje stres i nemir kod
pacijentkinja, koje su se žalile da im smeta dugotrajna i mukotrpna šetnja
od jednog do drugog lekara, počevši od zakazivanja pregleda pa do
postavljanja dijagnoze. Dr Dejvid Mekkridi, onkolog hirurg pri Bolnici,
našao se na čelu tima koji je želeo da skrati čitavu proceduru.
Oni su se obratili komitetu za Vikend protiv raka dojke, godišnje
manifestacije i šetnje od 60 kilometara za prikupljanje sredstava za borbu
protiv opake bolesti, dobili milion dolara za pilot projekat i započeli
stvaranje klinike.
Ova klinika jedna je od retkih u Kanadi koja ima mašinu za ekspresnu analizu
tkiva, vrednu oko 300 hiljada dolara. U njoj može da se ispita do 120
uzoraka tkiva za jedan sat, tako da lekari dobijaju odmah informaciju o
strukturi i prirodi tumora.
Tokom trajanja pilot projekta klinika je radila jedan dan nedeljno, ali zbog
interesovanja i pohvala nameravaju da to produže na dva dana. Neopravdano je
bilo strahovanje dr Mekkridija i ostalih lekara da pacijentkinjama neće
odgovarati da u jednom danu sve čuju i dobiju i plan lečenja, uz to, pošto
povratne informacije pokazuju da su žene zadovoljne kada odmah saznaju na
čemu su.
Dr Mekkridi i ostali vrhunski onkolozi iz Bolnice princeza Margaret
učestvovaće u ovogodišnjoj vikend šetnji, od 7-9. septembra. |
| |
| |
|
| |
| Povratak konopca za veš |
| |
Pobornici zaštite životne sredine imaju novu ideju - da se ponovo dozvoli
razapinjanje starih, davno zaboravljenih konopaca za sušenje veša na
terasama i u dvorištima. Oni veruju da tu leži deo rešenja problema sa
energijom koji postoji u zemlji.
Sa ovom idejom upoznat je i ontarijski premijer Dalton Mekgvinti, koji je
izjavio da se razmatra pitanje konopaca za veš, ali nije davao nikakve
detalje. Liberali su, nedugo po dobijanju mandata 2003. godine, usvojili
zakon o očuvanju energije sa klauzulom koja dozvoljava provinciji da ukine
lokalne zabrane korišćenja konopaca za veš, koje su sastavni deo
kupoprodajnih stambenih sporazuma i propisa udruženja stanara. Ta klauzula,
međutim, nikada nije iskorišćena.
 Letnji
dani podstiču raspravu na ovu temu zato što na toplom suncu veš zaista može
da se osuši veoma brzo i ekonomično, a da se pri tom ne čini nikakv greh
prema životnoj sredini. U Britanskoj Kolumbiji i Novoj Skotiji postoje
inicijative vraćanje klasičnog načina za sušenje veša.
U Ontariju je najglasniji pobornik 'prava na sušenje' Filis Moris,
gradonačelnica Aurore, grada severno od Toronta. Ona smatra da se tu radi
pre svega o slobodi izbora i da jednostavno ljudima treba dozvoliti da,
ukoliko to žele, suše veš na suncu.
No, razapeti konopci pokreću, ipak, neka pitanja. Uz dužno poštovanje
pobornika za zaštitu životne sredine, mnogi smatraju da se komšijin donji
veš koji leprša na povetarcu, nikako ne nalazi na listi prizora koje želimo
da vidimo kada pogledamo kroz prozor svoje sobe.
Kao odgovor na to, gospođa Moris veruje da oni koji brinu o životnoj sredini
neće zaboraviti da zaštite svoje komšije od oku neprijatnih prizora.
Dajan Saks, advokat, koja se bavi zaštitom životne sredine i prati debatu o
konopcima, kaže da se ovde radi i o snobizmu.
Ona objašnjava da su konopci zabranjeni i zato što se nije želelo da nova
naselja odaju utisak srednje klase, pošto čaršavi koji lepršaju na vetru
pripadaju miljeu radničke klase. Saks veruje da će se uskoro to izmeniti i
da će konopci predstavljati simbol istinske brige za okruženje.
Pre nastavka ove debate možda bi trebalo izračunati stvarnu uštedu. Pri tom,
ne treba zaboraviti da je veš osušen na suncu i vetru drugačiji od onog
osušenog u mašini, pa bi, automatski, morao mnogo više da se pegla nego sada.
To sobom povlači makar dva pitanja:
Koliko struje će potrošiti pegla?
Koliko vremena će otići na peglanje? |
| |
| |
|
| |
| Neka i drugi čuju za nas |
| |
U Vitbiju je, u nedelju 29. jula, po prvi put održan polu-maraton (trka na
21.1km ) gde se na startu našlo nešto više od 300 takmičara. Organizatori su
poslali specijalnu pozivnicu i našem maratoncu Predragu Mladenoviću sa
željom da im on sa svojim nastupom uveliča ovu atletsku manifestaciju.
Predrag se vrlo rado odazvao ovom pozivu i po običaju ponovo osvojio prvo
mesto sa rezultatom 1sat 8min 19sec., što je za poznavaoce atletike veoma
dobar rezultat i potvrda da je Predrag na pravom putu ka svom konačnom cilju
Olimpijadi u Pekingu 2008.
 "Veoma
sam iznenađen postignutim vremenom, prvenstveno zbog toga što sam ovu trku
istrčao iz punog treninga što znači da su mi noge umorne od velikog broja
pređenih kilometara na treningu. Međutim drago mi je jer ovaj rezultat
pokazuje da bih ipak mogao da računam da ću ispuniti normu za Olimpijadu"
rekao je Predrag našem novinaru posle trke.
Držimo palčeve i budimo uz ovog vrsnog sportistu koji će nam nadamo se
doneti još mnogo radosti i pokazati kako on to voli da kaže" NEKA I DRUGI
ČUJU ZA NAS".
Bravo Predraže, kažemo mi, i neka ti se sve želje ispune! |
| |
| |
|
| |
| Sparina, prinosi i bebe |
| |
Jedan od najpoznatijih kanadskih meteorologa Dejvid Filips opominje da je
vrelo i sparno vreme kakvo je bilo tokom jula, ostavilo posledice na sve,
počevši od poljoprivrednih prinosa, pa do ljubavnog života Kanađana. On
prognozira da će se za devet meseci roditi manje beba nego obično i kaže da
je glavni krivac sparina.
Istina, sparno i toplo je bilo više u zapadnom delu zemlje, gde je obično
prijatnije nego u istočnom delu zemlje. Kalgari je izjednačio temperaturni
rekord za juli iz 1936. godine, dok je u Edmontonu živa premašila
prošlogodišnje rekordne vrednosti. Slično je bilo od Viktorije do Halifaksa.
U Ridžajni je prošle nedelje kombinovana vrednost između temperature i vlage,
humideks, iznosila rekordnih 48stepeni i svi se slažu da je bilo kao pod
sačem. U gradskoj bolnici je tada otkazano preko dve stotine operacija zbog
povećanog rizika od postoperativnih infekcija.
U južnom delu Ontarija, pak, juli je bio prijatan, ali Filips upozorava da
se to može promeniti narednih nedelja. On podseća da leto još nije završeno
pa, samim tim, ni topli talas nije prošao. |
| |
| |
|
| |
| Kraljevska snaja iz Montreala |
| |
Proteklog vikenda Bakingemska palata najavila je venčanje kraljičnog unuka
Pitera Filipsa i njegove dugogodišnje devojke, Kanađanke Otm Keli.
Datum nije objavljen.
Filips i Kelijeva upoznali su se u Montrealu, 2003. godine, za vreme auto
trka za Gran pri, gde je on tada bio poslovno angažovan, kao menadžer za
sponzorstvo pri timu BMV - Vilijems.
Ljubav je planula i Kelijeva se uskoro preselila u Britaniju kako bi mogli
da budu zajedno. Ona radi u međunarodnoj kompjuterskoj kompaniji, a on u
Royal Bank of Scotland u Edinburgu.
Piter Filips, 29, jedini sin princeze Ane i njenog prvog muža kapetana Marka
Filipsa, deseti je po redosledu pretendenata na britanski presto. On ne nosi
nikakvu titulu, nema zvanične kraljevske dužnosti i pokušava da se ne ističe,
iako su on i Kelijeva često prisutni na važnim nacionalnim događajima.
Otm Keli, 31, rodom iz Montreala, završila je menadžment na Univerzitetu
Mekgil. Iako potiče iz građanskog okruženja, veoma uspešno se uklopila u
kraljevsku porodicu. Ona i Filips bili su na proslavi kraljičinog 80.
rođendana, a prošle godine i na devetodnevnom krstarenju sa članovima
kraljevske porodice. |
| |
| |
|
| |
| Od prvog dana pred TV |
| |
Prošle nedelje je započelo probno emitovanje programa na kanalu BabyFirstTV,
namenjenom najmlađem uzrastu, što je iniciralo rasprave među roditeljima i
stručnjacima od kog uzrasta, u kojoj meri i da li uopšte treba maloj deci
dozvoljavati da gledaju TV program.
Roditelji imaju svoje razloge koji 'opravdavaju' smeštanje deteta ispred TV
ekrana, a osnovni je želja za malo slobodnog prostora za predah ili
obavljanje najnužnijih kućnih poslova.
Pored toga, neki kažu da decu treba navikavati na ono što će činiti sastavni
deo njihovog života, a naglašavaju da nikako ne treba zaboraviti obrazovni
značaj programa, u kojima se moguvideti stvari, bića i pojave koje nam nisu
uvek dostupne.
Stručnjaci ne preporučuju nikako da se deci mlađoj od dve godine dozvoli da
budu ispred televizora. Istina, nisu završene analize koje bi pokazale da li
postoje štetne posledice i kolike su, ali se jedna takva upravo sprovodi.
Preliminarni rezultati studije na kojoj radi Metju Hertenstejn,
eksperimentalni psiholog iz Indijane, pokazuju da prosečna beba u prvoj
godini životi pred televizorom provede više od 500 sati. |
| |
| |
|
| |
| Kanada interesantnija Amerikancima |
| |
Prošlogodišnji podaci, koje je sakupila i obradila Asocijacija za kanadske
studije, govore da se smanjuje odliv mozgova ka SAD-u. Trbuhom za kruhom put
najbližeg suseda otišlo je 23.913 Kanađana, skoro tačno šest hiljada manje
nego samo godinu dana ranije.
Sa druge strane, pak, iz SAD-a je prošle godine ovde došlo da živi 10.942
lica. Povećanje je zaista veoma primetno - broj je dvostruko veći nego 2000.
godine. Direktor Asocijacije Džek Džedveb naglašava da je veliki broj
došljaka iz Amerike izuzetno obrazovan (49,5 odsto je bar sa višom školom)
što, po njegovim rečima, dokazuje da je kod Amerikanaca Kanada u usponu na
listi poželjnih i zanimljivih destinacija za život.
On dodaje da je ovo obnovljeno interesovanje makar delimično podstaknuto
usporavanjem privrednog rasta u SAD-u, uz dodatne socijalne i političke
razloge. Džebveb citira i Galupov podatak da preko devedeset odsto
Amerikanaca ima pozitivan stav prema Kanadi.
Više od polovine došljaka iz SAD-a došao je u Ontario, svaki četvrti u
Britansku Kolumbiju, a slede Kvebek i Alberta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
