|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1114, 3. avgust 2007.
| Hrvatska sve privlačnija stranim turistima |
| |
Najnoviji talas stranih turista koji je zapljusnuo Hrvatsku, potvrđuje najave
stručnjaka o vrlo dobroj, čak rekordnoj turističkoj godini.
U Hrvatsku je proteklog vikenda, prema podacima policije, ušlo oko 950.000
stranih gostiju, a izašlo oko 750.000.
Tako su i prošlog vikenda, kao i svih ostalih od polovine juna, kilometrima
bile dugačke kolone vozila na putevima prema moru, usporena vožnja svim
glavnim saobraćajnicama od severa prema jugu, gužva na ulazima u sva veća
turistička mesta.
 Gužve
je bilo i u vazduhu. Na aerodromima u Puli, Zadru, Splitu, Dubrovniku i na
Krku zabeležen je porast broja sletanja čarter-aviona iz cele Evrope.
Na aerodrom u Splitu je tokom vikenda u proseku sletalo oko 100 aviona
dnevno, što je maksimum koji taj aerodrom može da podnese.
Gotovo svi turistički centri u Hrvatskoj, prema dosadašnjim podacima, beleže
porast broja noćenja od dva do pet odsto u odnosu na prošlu godinu, a u
nekim manjim mestima porast je veći od 10 odsto.
Prema podacima Hrvatske turističke zajednice (HTZ), od januara do kraja juna
na Jadranu je boravilo ukupno 2.869.848 gostiju, što je čak devet odsto više
nego u istom razdoblju prošle godine.
Od toga broja 491.786 je bilo domaćih gostiju što je sedam odsto više, a
2.378.062 je bilo stranih gostiju, odnosno 10 odsto više nego prošle godine.
Turistički stručnjaci ocenjuju da će se porast broja noćenja nastaviti i
tokom avgusta i u prvoj polovini septembra što bi trebalo da maksimalno
popuni kapacitet hotelskog i privatnog smeštaja.
Među stranim turistima koji dolaze u Hrvatsku na prvom mestu su i dalje
Nemci, a slede ih jednako brojni Austrijanci, Slovenci, Italijani, Česi,
Slovaci, Francuzi, Holanđani, Britanci, Poljaci i Mađari.
Među klijentelom koja tek otkriva Hrvatsku kao turističku destinaciju i čiji
broj iz godine u godinu raste su Amerikanci, Japanci i Rusi.
Studija pod nazivom "Hrvatski turizam - realnost i izgledi", koju je u junu
ove godine napravila firma "Roland Berger Strategy Consultants", u saradnji
sa Ekonomskim fakultetom u Zagrebu, pokazala je da među 38 zemalja Evrope
hrvatski turizam zauzima 15. mesto, sa prošlogodišnjih 10 miliona dolazaka.
Hrvatska je sa prošle godine zarađenih 6,3 milijarde evra od turizma, na 13.
mestu po turističkim prihodima u Evropi.
Sa prošlogodišnjim udelom od 18,4 odsto u bruto društvenom proizvodu,
turizam je, prema toj studiji, najsnažniji pokretač hrvatske ekonomije.
Iako je Hrvatska poslednjih godina postala pravi turistički hit ne samo u
Evropi, već i u svetu, mnogi turistički autoriteti i ugledni stručnjaci
upozoravaju da je za dalji uspešni razvoj nužno ulagati u poboljšanje
infrastrukture, posebno u kvalitet usluga, proširenje turističke ponude i
školovanje zaposlenih u turizmu.
Sve to je nužno, upozorava se u mnogim stranim časopisima koji su proteklih
meseci ocenjivali hrvatsku turističku ponudu, kako bi se turistička sezona
sa sadašnja tri letnja meseca produžila na čitavu godinu, za šta postoje
potencijali. |
| |
Sandra Carić Hercog,
Zagreb |
|
| |
| Izbeglička udruženja obeležavaju godišnjicu
Oluje |
| |
smima hrvatskim zvaničnicima, Koordinacija izbegličkih udruženja Srba iz
Hrvatske obeležiće u subotu dvanaestu godišnjicu akcije Oluja.
Predstavnici Koordinacije najavili su danas na konferenciji za novinare da
će poslati protestno pismo hrvatskom Saboru, predsedniku Hrvatske Stjepanu
Mesiću i premijeru Ivi Sanaderu.
U pismu, koje će 4.avgusta biti predato ambasadi Hrvatske u Beogradu,
zahteva se da Srbima "konačno" bude vraćen status konstitutivnog naroda u
Hrvatskoj, kao i da se "što pre prekine sa diskriminacijom povratnika".
U pismu se apeluje na Hrvatsku da "doslednije" poštuje sve međunarodne
ugovore koji se odnose na rešavanje problema izbeglih i raseljenih lica na
području bivše Jugoslavije.
Predstavnici Koordinacije izbegličkih udruženja izneli su podatak Udruženja
porodica nestalih i poginulih lica u Krajini i Hrvatskoj, prema kome je
hrvatska dokumenta uzelo oko 220.000 Srba koji su izbegli tokom sukoba.
Međutim, rečeno je, manje od 25 odsto izbeglih se stvarno i vratilo u
Hrvatsku, a većina i dalje živi u Srbiji ili u drugim državama. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska nije obezbedila uslove za povratak
Srba |
| |
Savet za izbegla, prognana i raseljena lica pri Izvršnom veću Vojvodine
kritikovao je hrvatske vlasti jer još nisu obezbedile uslove za povratak oko
200.000 Srba izbeglih iz Hrvatske 1995. godine.
U saopštenju Saveta se navodi da se ni posle 12 godina od egzodusa Srba,
nakon akcije Oluja, "nisu stekli uslovi za njihov bezbedan i održiv povratak".
U saopštenju, povodom godišnjice akcije hrvatske vojske, navodi se "da se
Srbi, i pored deklarativne spremnosti hrvatske države da primi izbegle, na
terenu susreću sa brojnim problemima koji im onemogućavaju povratak".
"Osnovni uslov za povratak - krov nad glavom, još je san svima onima koji su
imali stanarska prava. Nedovoljni su pomaci učinjeni da bi se 30.000
nosilaca tog prava i članova njihovih porodica uskoro vratilo u svoje
stanove", saopšteno je.
Savet je upozorio i da se nedovoljno primenjuje Ustavni zakon koji bi
omogućio ostvarivanje prava Srba u Hrvatskoj.
U saopštenju se dodaje da je nezadovoljavajuća zastupljenost Srba u javnim
službama u Hrvatskoj, a u mnogim mestima nije obezbeđeno ni školovanje na
srpskom jeziku.
"Obnova porušene infrastrukture ide sporo, a najveći problem Srba je
nemogućnost zaposlenja, jer su privredni objekti u područjima sa kojih su
izbegli devastirani ili uništeni", navodi se u saopštenju Saveta za izbegla,
prognana i raseljena lica.
Savet je izrazio očekivanje da će Hrvatska stvoriti "sve uslove za bezbedan,
dostojanstven i održiv povratak svih izbeglih" |
| |
| |
|
| |
| Domaćim izdajnicima ne status žrtve |
| |
Demokratska stranka penzionera Slovenije zapretila je da će izaći iz vladajuće
koalicije ako Vlada ne povuče iz parlamentarne procedure predlog zakona o
žrtvama ratnog nasilja.
Priča o spornom predlogu nije nova, a suština je jasno izjednačavanje
partizana i onih koji su se u Drugom svetskom ratu borili na strani
fašističkog okupatora ili bili njegovi saradnici.
 Protiv
predloga da status žrtve ratnog nasilja dobiju i saradnici okupatora, u
parlamentu su leva opoziciona partija Socijalnih demokrata (SD) i, što vladu
posebno zabrinjava, članica vladine koalicije Stranka penzionera.
Vođa poslaničke grupe te partije Franc Žnidaršič je najavio da će u slučaju
da predlog prođe, pokrenuti inicijativu za izlazak penzionera iz koalicije.
Izlazak penzionera iz vladine koalicije bi ozbiljno poremetio odnos snaga u
parlamentu.
Zakon o žrtvama ratnog nasilja nije jedini koji uoči parlamentarnog letnjeg
"raspusta" rasplamsava nove polemike na vrućoj slovenačkoj političkoj sceni.
Nepuna tri meseca pred predsedničke i nešto više od godinu dana pred
parlamentarne izbore, u Sloveniji je u žiži interesovanja javnosti još jedna
afera.
Pošto je vlada pre dva meseca otkrila javnosti da je nacionalna tajna
obaveštajna služba raspolagala uređajima za prisluškivanje telefonskih
razgovora, opozicioni poslanik Liberalno demokratske stranke Tone Anderlič
objavio je da identičan uređaj poseduje i vojna obaveštajna služba.
Javnost nije baš ubeđena u iskrenost tvrdnje vojnih izvora da je uređaj
namenjen za prisluškivanja u inostranstvu, odnosno za veću bezbednost
slovenačkih vojnika u međunarodnim misijama u Avganistanu, na Kosovu i u BiH.
Vojni zvaničnici optužuju Anderliča za otkrivanje poverljivih podataka,
vlada tvrdi da za kupovinu uređaja za prisluškivanje nije znala, a Anderlič
da je to nemoguće jer je ta stavka bila u vojnom budžetu za ovu godinu.
Samo pola godine pre preuzimanja predsedavanja Evropskom unijom (EU), afere
ovakve vrste ne idu u prilog slici Slovenije u svetu i EU, koja je, pored
ostalog, izgrađena u antifašističkom duhu i na tradiciji poštovanja ljudskih
prava i sloboda. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Napadnuta makedonska karaula na granici prema
Kosovu |
| |
Nepoznata lica su u sredu oko 22.45 automatskim puškama i ručnim bombama
napala makedonsku karaulu Gošnice na granici prema Kosovu, saopštila je
makedonska policija.
Meci ispaljeni iz vatrenog oružja završili su u zgradi policijske stanice,
dok su dve ručne bombe eksplodirale u dvorištu. Istovremno je pucano i na
policijski punkt, udaljen oko dva kilometra od karaule Gošnice, kod
pograničnog sela Presnica u blizni brane Glažnja.
U istrazi za sada napadači nisu otkriveni, a makedonsko ministarstvo
unutrašnjih poslova nema jasan odgovor da li su incidente na granici
izazvali šverceri ili naoružane grupe koje se kreću u blizini granične
linije.
Portparol makedonske policije Ivo Kotevski je rekao da je stanje u
pograničnoj oblasti prema Kosovu stabilno, kao i da nema većih opasnosti za
destabilizaciju.
"Preduzimamo mere za sprečavanje grupa koje krijumčare akciznu robu preko
granice. Preduzimamo i mere za sprečavanje eventualne destabilizacije. Na
Kosovu ima grupa koje su nezadovoljne ali je to problem Kosova", izjavio je
Kotevski. |
| |
| |
|
| |
| Makedonija obeležila svoj najveći praznik |
| |
Predsednik Republike Makedonije Branko Crvenkovski izjavio je juče na
svečanosti obeležavanja godišnjice Ilindenskog ustanka i zasedanja ASNOM-a
da će Makedonija 2008. biti pozvana u NATO i da počne pristupne pregovore sa
Evropskom unijom.
 Značajne
godišnjice makedonske istorije, 104. godišnjica Ilindenskog ustanka i 43
godine od prvog zasedanja ASNOM kada je proglašena država Makedonija,
obeleženi su velikim narodnim skupovima na Mečkinom kamenu kod Kruševa i u
Pelincima kod Kumanova.
"Brisel i Vašington otvorili su nam vrata i izkazali spremnost da nam
pomognu. Imamo istorijsku šansu, ona nam je data, a da li ćemo je
iskoristiti, zavisi od nas" rekao Crvenkovski u Memorijalnom centru Pelince.
Naglasio je da su reforme nužne za evro-atlantsku integraciju, potrebne
Makedoniji i njenim građanima.
"Mi, a ne Brisel, imamo potrebu za nezavisnim i ažurnim sudstvom, nama, a ne
Evropskoj uniji, potrebne su državne institucije i javna administracija sa
većim kapacitetom i efikasnošću" rekao je Crvenkovski i pozvao sve
političare da ne dele građane po stranačkoj pripadnosti, i da ne dele
Makedoniju na "moju" i "njihovu".
Proslava najvećeg nacionalnog praznika pokazala je duboku podeljenost po
stranačkoj osnovi: u Kruševu su bili vladajuća VMRO-DPMNE i njene pristalice,
a na Pelincu opoziciona SDSM.
Premijer Nikola Gruevski je u govoru na skupu u Kruševu rekao da je pred
novom generacijom izazov očuvanja identiteta i dostojanstva nacije i "stvaranje
stabilne, funkcionalne, ekonomski razvijene i prosperitetne Makedonije koja
će biti integrisana u EU i NATO".
Ove godine niko od makedonskih zvaničnika nije otišao u manastir Prohor
Pčinjski gde je 2. avgusta 1944. održano prvo zasedanje ASNOM na kojem je
proglašena država Makedonija.
Makedonska vlada je pre pet dana povukla zahtev koji je ranije uputila
srpskom Ministarstvu inostranih poslova da makedonskoj državnoj delegaciji
bude dozvoljena poseta manastira jer odgovor iz Beograda do tada nije stigao. |
| |
| |
|
| |
| Predstavnici CPC i pored zabrane održali
liturgiju |
| |
Sveštenstvo i pristalice Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) održali su juče
liturgiju ispred crkve u Broćancu kod Nikšića, kada im kordon specijalaca
crnogorske policije nije dozvolio ulazak u crkvu.
Okupljanje je najavila i Srpska pravoslavna crkva (SPC), ali njeno
sveštenstvo i vernici jutros nisu došli u hram.
Policija je juče zabranila okupljanje predstavnicima obe crkve, uz
obrazloženje da postoje saznanja da može doći do incidenata među vernicima.
Mitropolit kanonski nepriznate CPC Mihailo održao je službu ispred kapije
seoske crkve, pred oko 100 pristalica, dok je kordon policajaca opkolio
seosku crkvu Svetog arhangela Mihaila, zabranjujući ulazak u dvorište hrama.
Te događaje je sa strane, i bez incidenata, posmatralo desetak vernika SPC.
Mitropolit CPC Mihailo je izrazio nadu da će vernicima te crkve naredne
godine biti omogućeno da uđu u hram i naveo da ta crkva želi da u miru
obavlja hrišćanske obrede.
On je izrazio nadu da će vrata pravoslavnih hramova u Crnoj Gori biti
otvoreni vernicima obe crkve.
Predsednik lokalnog crkvenog odbora Miodrag Baletić je novinarima kazao da
je mirni završetak skupa "pokazao da je svaka tvrdnja o prolivanju krvi i
sukobima među meštanima Broćanca neistina i konstrukcija koja nikome nije
donela dobro".
Načelnik Centra bezbednosti Nikšić Zoran Ulama rekao je juče da je rešenje o
zabrani skupa doneto "na osnovu operativnih saznanja da u tom selu postoje
velike podele među meštanima, i da je u nekom ranijem periodu bilo povređeno
100 ljudi". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
