|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1114, 3. avgust 2007.
| Za 16 godina milijardu evra pomoći
izbeglicama |
| |
Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić izjavio je da su oduzeta stanarska prava
i priznavanje staža i dalje najveća prepreka za povratak izbeglica u
Hrvatsku.
U intervjuu agenciji , Dabetić je ocenio da je dvanaest godina posle progona
200.000 Srba u akciji hrvatskih snaga "Oluja" dosta toga učinjeno na
rešavanju problema izbeglica, ali da je to i dalje nedovoljno.
"Mi na sve moguće načine u međunarodnoj zajednici forsiramo da se pitanja
staža i stanarskih prava reše", kazao je Dabetić i dodao i da "međunarodna
zajednica uslovljava ulazak Hrvatske u EU rešavanjem problema izbeglica".
On je naveo da trenutno u Srbiji ima oko 100.000 ljudi sa formalnim
izbegličkim statusom, kao i da je od toga oko 80.000 izbeglica iz Hrvatske.
"Povratak izbeglih Srba u Hrvatsku je daleko ispod onog koji bi trebalo da
bude. U BiH je dinamika povratka bila mnogo bolja, jer je u toj zemlji 99
odsto imovinskih prava rešeno, a izvršena je i restitucija stanarskih prava",
objasnio je Dabetić.
"I dan danas tražimo da izbeglice imaju ista prava kao građani Hrvatske.
Najveći problemi su stanarska prava", naveo je Dabetić uz procenu da su
izbegli Srbi izgubili oko 30.000 stanarskih prava.
Podaci o broju povratnika razlikuju se u zavisnosti od izvora. Prema proceni
KOmesarijata za izbeglice, u Hrvatsku se vratilo oko 70.000 izbeglih Srba.
Prema Dabetićevim rečima, u najvećem broju su se vrati-li poljoprivrednici i
penzioneri, odnosno oni koji imaju neka primanja.
Teško da će se neko mlad odlučiti na povratak, ako nema mogućnosti da u
Hrvatskoj nađe posao, kazao je Dabetić.
On je ukazao i da su velike prepreke za povratak i krivične prijave koje se
vode protiv Srba za počinjene navodne ratne zločine.
"Niko ne zna tačno ko je na toj listi. Ta lista nije napravljena objektivno",
ocenio je srpski komear za izbeglice.
On je dodao i da su Srbi bili potpuno isključeni i iz procesa privatizacije
u Hrvatskoj.
"Kada slušate izjave predsednika i premijera Hrvatske, njihove izjave su
korektne. Problem je inplementacija. U praksi imate niz problema i ljudi
teško dolaze do svojih prava', kazao je Dabetić i dodao da je Hrvatska
uradila dosta, ali da je to i dalje nedovoljno.
Kako je naveo, Srbija je kao država 2001. godine napravila demokratski potez
i omogućila izbeglicama da dobiju državljanstvo, što je formalni preduslov
za integraciju.
"Ako izbeglice pretvorite u socijalne slučajeve, onda ništa niste postigli,
samo ste formalno smanjili broj izbeglica. Realno je ono gde su dobili
stambena rešenja. Ogroman broj ljudi je u problemu. Ne mogu da raspolažu
imovinom i ne mogu da se vrate", kazao je Dabetić.
Govoreći o procesu integracije izbeglica u Srbiju, Dabetić je naveo da je
oko 200.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH uzelo državljanstvo Srbije i naveo
da je u poslednjih 16 godina izdvojeno oko milijardu evra za pomoć
izbeglicama.
"U početku je najveći deo sredstava išao na humanitarnu pomoć, a kasnije se
prešlo na fazu trajnih rešenja, odnosno na integraciju. U ovom momentu
izbeglice Srbiju koštaju 45 miliona evra godišnje, ukoliko se uračuna
besplatno zemljište koje je ustupljeno za izgradnju, zdravstveno osiguranje
i druge benificije", kazao je Dabetić.
Prema njegovim rečima, do sada je obezbeđeno oko 7.000 stambenih rešenja za
izbeglice, odnosno 28.000 osoba je dobilo krov nad glavom. |
| |
| |
|
| |
| Bez jasne definicije načina služenja vojske |
| |
Nacrt zakona o odbrani, koji se nalazi u javnoj raspravi, ne definiše način
služenja i trajanje vojnog roka i civilne službe već predviđa da se to
pitanje reguliše posebnim zakonom.
"Vojna obaveza je pravo i dužnost građana da se pripremaju i osposobljavaju
za učešće u odbrani. Vojnu obavezu građani izvršavaju pod uslovima i na
način koji su propisani posebnim zakonom", navodi se u nacrtu koje je
objavilo Ministarstvo odbrane na sajtu www.mod.gov.yu.
Vojni rok u Srbiji traje šest meseci dok civilna služba traje devet meseci.
Strategijski pregled odbrane, koji se u skupštinskoj proceduri prvi put
našao u Skupštini SCG ali koji još čeka na usvajanje, predviđa potpunu
profesionalizaciju do 2010. godine kada će se ukinuti obaveza služenja
vojnog roka.
Osim Strategijskog pregleda odbrane, do kraja godine očekuje se i usvajanje
Zakona o vojsci, o službama bezbednosti i Bele knjige odbrane.
Prethodni Nacrt zakona o odbrani, iz avgusta 2005. godine, predviđao je
mogućnost otkupa roka za regrute koji žive u inostranstvu. |
| |
| |
|
| |
| U Prohoru Pčinjskom Ilinden bez zvaničnika |
| |
U manastiru Sveti Prohor Pčinjski jučerašnjoj liturgiji povodom praznika sveti
Ilija nije prisustvovao niko od zvaničnika Makedonije i Srbije što je ranije
bilo uobičajeno.
Sekretar Eparhije Vranjske Vladan Milutinović izjavio je za agenciju da ta
eparhija nije dobila ni zvaničan ni nezvaničan zahtev za prisustvo
makedonskih državnika na liturgiji, a, da ga je dobila, "bili bismo dobri
domaćini gostima".
 "Kao
izraz dobre volje za prevazilaženje konflikta počeli smo izgradnju kapele
ispred manastira koja je namenjena obeležavanju svih važnijih datuma iz
bogate istorijske prošlosti manastira koji je podigao vizantijski car Roman
Diogen", kazao je Milutinović.
On je naveo da će se u kapeli obeležavati važni datumi iz vremena kralja
Milutina, koji je obnovio manastir, cara Dušana, Skupštine predstavnika Srba
na Kozjaku 1878. godine, stvaranja četničkog pokreta kao otpora otomanskoj
vlasti, događaja iz Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata, kao i zasedanje
ASNOM-a.
U tom manastiru u opštini Bujanovac, nekoliko kilometara od granice Srbije i
Makedonije, 2. avgusta 1944. godine je na zasedanju Antifašističkog sobranja
narodnog oslobođenja (ASNOM) doneta odluka o proglašenju makedonske države.
Tog dana su srpski i makedonski komunisti na čelu sa Svetozarom Vukmanovićem
Tempom nedaleko od manastira, a prema nekim izvorima i u manastirskom konaku,
održali zasedanje koje za Makedoniju ima isti značaj kao održanje sednice
AVNOJ-a za ostale bivše jugoslovenske republike.
Nova makedonska država je datum održavanja ASNOM-a proglasila najvažnijim
nacionalnim praznikom, a od Srbije je traženo da se manastir Svetog Prohora
Pčinjskog pripoji Makedoniji, odnosno da se na njemu istaknu makedonska
znamenja.
Konflikt je prevaziđen kada je pre tri godine na makedonskoj strane kod sela
Peljince podignut spomenik posvećen Ilindenu gde se sada održava centralna
proslava dana makedonske državnosti.
Poslednja makedonska delegacija na bila je 2003. godine nedaleko od
manastira u istoimenoj vojnoj karauli.
Zbog nesporazuma SPC i Makedonije, predstavnici Eparhije vranjske nisu
odobrili prisustvo najvišim državnim zvaničnicima ni sa srpske, ni sa
makedonske strane, te su premijeri Vojislav Koštunica i Branko Crvenkovski,
zajedno sa brojnim ministrima obe vlade, manastir videli iz karaule.
Današnjoj liturgiji u manastiru Sveti Prohor Pčinjski prisustvovalo je
desetak ekipa medija iz Makedonije. |
| |
| |
|
| |
| Najprodavanije knjige domaćih autora |
| |
Najprodavanije knjige u Srbiji tokom jula bila su dela domaćih pisaca, a na
vrhu liste bestselera je roman Marije Jovanović "Idi, vreme je", pokazalo je
istraživanje internet portala Knjižara.com.
Među deset najprodavanijih knjiga u julu su žanrovski veoma raznovrsna dela
domaćih autora raznih generacija i umetničkih dometa: Dragoljuba Mićka
Ljubičića, Dobrice Ćosića, Srđana Valjarevića, Jasmine Mihajlović i Mirjane
Bobić Mojsilović.
Čitaoci u Srbiji i Crnoj Gori, međutim, i dalje rado kupuju dela turskog
nobelovca Orhana Pamuka, čiji su se romani "Dževdet beg i njegovi sinovi" i
"Zovem se Crveno", u izdanju "Geopoetike", našli na drugoj i trećoj poziciji
liste bestselera tog portala.
Roman "Dževdet beg i njegovi sinovi" je Pamukov prvenac, u Turskoj objavljen
1982. godine, a njegovo srpsko izdanje prvi je prevod tog dela u svetu.
Roman "Zovem se Crveno", koji kroz priču o turskim kaligrafistima iz 16.
veka razmatra suštinu islamske vere i umetnosti, na listi bestselera je od
aprila prošle godine, kada je objavljen. Od avgusta do marta taj roman bio
je najprodavanija knjiga u Srbiji i Crnoj Gori.
Na četvrtoj poziciji liste julskih bestselera je "Nacionalni park Srbija 2"
Dragoljuba Mićka Ljubičića. |
| |
| |
|
| |
| Svratište za decu ulice |
| |
U Beogradu će biti otvoreno "Svratište za decu ulice" u kojem će sva napuštena
i zanemarena deca moći da prenoće i dobiju zdravstvenu i svaku drugu vrstu
pomoći i podrške.
U Beogradu ne postoji slično "svratište" gde deca mogu dobrovoljno da dođu i
prenoće, već samo prihvatilište u koje se deca dovode po nalogu Centra za
socijalni rad, u pratnji policije i gde su dužni da ostanu.
 Svratište
u Drinčićevoj ulici broj 24 na Dorćolu otvara se u okviru projekra "Deca
ulice-program smanjenja štete".
U Srbiji ne postoji tačna evidencija o tome koliki je broj "dece ulice", a u
nedavno predstavljenom projektu o ranjivim grupama, žrtvama trgovine ljudima,
ukazano je da je tokom 2006. godine u Beogradu identifikovano oko 200 dece
bez dokumenata i pratnje.
"U najvećem broju slučajeva 'deca ulice' i hjihove porodice nisu
registrovane, pa se u Srbiji ne zna tačana razmera ovog problema. Oni potiču
iz svih socijalnih miljea, a zajedničko im je da su žrtve nasilja u porodici
koje više nisu mogli da trpe", rekla je Milica Đorđević iz Centra za
integraciju mladih.
Centar za integraciju mladih, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom sproveo
je projekat otvaranja novog svratišta u kome za sada postoje tri kreveta i
dnevni boravak od 95 kvadratnih metara.
Jedan od finansijera novog svratišta je Fond za socijalne inovacije u okviru
Ministarstva rada i socijalne politike.
Mihaela Jamša iz tog Fonda, kaže za da su "deca ulice" van sistema i Centar
za socijalnu zaštitu registruje ih tek kada dođe do nekog ozbiljnog problema.
"Svratište za decu ulice" jedan je od načina da se preventivno deluje, a
ujedno i pobolj-ša evidencija takvih slučajeva, kazala je Jamša.
U "Svratište za decu ulice" napuštena i zanemarena deca će moći da dođu u
bilo koje doba dana. Biće im omogućeno da jedu, operu stvari, okupaju se i
prenoće. Kapacitet će, ukoliko se ukaže potreba, biti proširen.
Angažovani su socijani radnici i psiholozi, a sprovodiće se i razne
edukativne i zabavne radionice.
"Deca će u Svratište dolaziti i odlaziti kad god ona to požele. Njih neće
pod prinudom dovoditi policija i to je velika prednost i inovacija u našem
radu. Sarađivaćemo sa gradskim Centrom za socijalnu zaštitu i u dogovoru sa
njima donositi po decu najbolje odluke", kazala je Milica Đorđević.
Ona je dodala da problem "dece ulice" ne muči samo Beograd, pa bi slične
inicijative trebalo da budu pokrenute i u ostalim gradovima Srbije.
Opremanje i organizaciju beogradskog "Svratišta za decu ulice", pored Fonda
za socijalne inovacije pomogli su Evropska agencija za rekonstrukciju,
program Ujedinjenih nacija za razvoj. |
| |
| |
|
| |
| Zaplenjena velika količina oružja na Kosovu |
| |
Kosovska policijska služba (KPS) zaplenila je više od 500 komada oružja i
veliku količinu municije na tri lokacije na Kosovu, rekli su visoki
funkcioneri KPS.
Na konferenciji za novinare u Prištini oni su kazali da se akcija odvijala
na dve lokacije u Prištini i jednoj u blizini sela Devet Jugovića, na putu
Priština-Podujevo.
"Oko 400 revolvera je pronađeno tokom kontrole u jednom automobilu u
Prištini, dok je 106 revolvera pronađeno tokom kontrola u pet kuća u
Prištini i u Devet Jugovića. Većina revolvera su tipa Zastava kalibra 6,35",
rekao je šef kriminalističkog odseka kosovske policije general Rahman
Sulejmani.
Prema njegovim rečima, zaplenjeno je i oko dve hiljade metaka, i nekoliko
lovačkih pušaka.
Sulejmani je objasnio da je najveći broj oružja na Kosovo dovezen iz
Makedonije.
"Destinacija je bila Kosovo, ali i druge susedne zemlje", rekao je on i
dodao da je cilj osoba uključenih u šverc bio "profit preko prodaje oružja".
Policija je uhapsila dvojicu osumnjičenih, i traga za trećim, za koga je
Sulejmani rekao da je već identifikovan.
Komandant KPS general Šeremet Ahmeti je rekao da će policija nastaviti svoje
angažovanje na sprečavanju nelegalnih aktivnosti i pozvao građane da
sarađuju sa policijom. |
| |
| |
|
| |
| Slovenački trubači idu u Guču |
| |
Na 47. Sabor trubača u Guči do sada je najavilo dolazak sedam inostranih
trubačkih orkestara i pet kulturno-umetničkih društava, najviše iz Slovenije.
 Direktor
Centra za kulturu iz Guče Adam Tadić rekao je agenciji Beta da na Sabor,
koji traje od 8. do 12. avgusta, dolaze tri slovenačka orkestra: "Koroški
bras band" iz Dravograda, "Blancki vinogradniki" iz Blanca i "Godba
slovenskih železnic" iz Zidanog mosta.
Pored Slovenaca u Guču stižu i makedonski "Levis" orkestar iz Kočana, kao i
orkestri iz Nemačke, Grčke i Francuske, a očekuje se dolazak i jedne grupe
iz Sjedinjenih Američkih Država.
Kulturno-umetnička društva (KUD) dolaze iz svih bivših jugoslovenskih
republika izuzev Hrvatske. Jedan KUD dolazi iz Grčke.
Kako je najavljeno, inostrani trubači i KUD-ovi nastupiće u posebnim
terminima u subotu 11. avgusta, a pojaviće se sutradan i u defileu svih
učesnika Sabora |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
