|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1114, 3. avgust 2007.
| U padu mosta u Mineapolisu najmanje sedmoro
mrtvih |
| |
 Najmanje
sedam osoba je poginulo, a desetine je povređeno kada se u sredu uveče u
vreme najveće saobraćajne gužve srušio most preko Misisipija, u Mineapolisu.
Tone betona mosta urušile su se na pedesetak automobila i u reku u blizini
gradskog univerziteta. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost u Vašingtonu
saopštilo je da nema indicija da je rušenje 40-godišnjeg mosta teroristički
akt.
Most od čelika i betona sa osam traka bio je u opravkama i urušio se i pao u
reku oko 18.00 sati po lokalnom vremenu. Gradski zvaničnici tvrde da je više
od 60 ljudi hospitalizovano. Sedmoro je potvrđeno da su nastradali ali se
strahuje da bi broj mogao da bude veći.
Lekar u obliznjem Medicinskom centru Henepin kaunti rekao je novinarima da
je centar primio 22 povređenih od kojih šestoro u kritičnom stanju.
Spasilačke službe tragaju u reci za eventualnim preživelima. Jedan žuti
školski autobus za dlaku je izbegao pad mosta, ali je voz koji je bio na
šinama ispod mosta prepolovljen.
Osam kilometara Misisipija sa obe strane srušenog mosta je zatvoreno za
saobraćaj. Reka je najduža u SAD i glavna transportna ruta. |
| |
| |
|
| |
| Ludilo na italijanskim putevima |
| |
Veliki broj saobraćajnih nesreća i poginulih na putevima u Italiji ovog leta,
konačno je srušio verovanje Italijana da veštinom za volanom mogu da
nadoknade opuštenost u vožnji.
U Italiji, drugoj zemlji na svetu po broju vlasnika automobila, putevi su
puni drskih vozača koji ne poštuju saobraćajna pravila, svaka slobodna
površina za njih je parking mesto, a pešaci glineni golubovi. Motociklisti
trotoare koriste kao prečice, a semafori služe kao signali za start trke
nestrpljivim vozačima skutera i motora.
 "Kada
me je jednom udario auto na pešačkom prelazu, policajac me je strogo
upozorio da bi trebalo da budem pažljiviji", naveo je Marko d'Eramo u svojoj
kolumni u listu "Manifesto".
Prema podacima Ministarstva zdravlja, godišnje u Italiji 8.000 ljudi pogine
u saobraćajnim nesrećama, dok 170.000 njih završi s težim i 600.000 s lakšim
s povredama.
Samo u Rimu ima 2,4 miliona automobila na 2,5 miliona stanovnika. U proseku,
na hiljadu ljudi njih 8,47 pogine ili zadobije povrede u saobraćajnim
nesrećama, u odnosu na 0,85 ljudi u Londonu ili 0,4 u Parizu.
Nedavno je na pešačkom prelazu ispred rezidencije predsedničkog para, jedan
"nepažljiv" vozač oborio i prvu damu Italije, a posle nekoliko nesreća koje
su izazvali pijani vozači i u kojima su život izgubila deca, italijanski
političari konačno su odlučili da reaguju.
Premijer Romano Prodi, poznat po tome što često koristi bicikl, iako je
crveni ferari tipičan statusni simbol u Italiji, pozvao je javnost na "buđenje
moralne i građanske svesti".
Katolička crkva takođe je osudila "kolektivno ludilo" na putevima, a papa
Benedikt Šesnaesti objavio je "deset zapovesti" za vozace, u kojima je naveo
da automobili "izazivaju primitivnu stranu ljudskog bića".
Šminkanje ili korišćenje mobilnog telefona za volanom u Italiji je rutina.
Prošlog meseca, 82-godišnji Sicilijanac uleteo je, dok je razgovarao
mobilnim telefonom, kolima na plažu gde je povredio decu i jednu trudnicu.
Grupe poput organizacije "Zaštitimo decu" tvrde da samo jedan od pet
Italijana vezuje pojas, roditelji najmlađe ne stavljaju u specijalna sedišta,
a cesto i voze sa detetom u krilu.
Zbog brojnih nesreća, italijanske vlasti razmatraju uvođenje drakonskih
kazni u okviru Zakona o bezbednosti na putevima. Neki od predloga uključuju
oduzimanje automobila pijanim vozačima, zabranu prodaje alkohola na
autoputevima i štampanje upozorenja na flašama sa alkoholnim pićima.
Predlaže se i da vozači koji u pijanom stanju izazovu smrt budu optuženi za
ubistvo sa predumišljajem.
Stručnjaci, međutim, sumnjaju da će novi zakon pomoći ukoliko se ne bude
rigorozno primenjivao i ako se ne poveća broj policijskih patrola.
Oni takođe upozoravaju da će interesovanje za novi zakon opasti posle "letnjih
krvoprolića", kada je povećan broj nesreća koje izazivaju, ili u kojima ginu
tinejdžeri pod dejstvom alkohola.
Ovog meseca je zato italijanska vlada pokrenula kampanju za bezbednost u
saobraćaju pod sloganom "Poštovati pravila u saobraćaju znači poštovati sebe
i život".
Italijanske radio stanice počele su da emituju poruke najviših zvaničnika,
počev od predsednika Đorđa Napolitana, preko ministara, do gradonačelnika
Rima Valtera Veltronija.
Premijer Prodi poručio je vozačima da je "voziti lepo i zabavno, ali da za
volanom treba osim srca uključiti i mozak". Ministar za javne radove Antonio
Di Pjetro upitao je vozače "ko sme da se usudi da se napije ili drogira pre
nego što sedne za volan?", a zatim takvima poručio: "Vi ste ubice i
zaslužujete zatvor".
Citirajući reči pisca Milana Kundere, ministar za visoko školstvo Fabio Musi
upozorio je na opasnosti brze vožnje: "Čovek koji želi da pamti usporava
korak, a onaj koji želi da zaboravi ga ubrzava. Nemojte biti bez sećanja". |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci više ne mogu da gledaju svet s
visine |
| |
Stanovnici SAD su nekada bili najviša nacija sveta. Od kako je njihova zemlja
proglasila nezavisnost, preko industrijske revolucije, pa do oba svetska
rata, Amerikanci su ceo svet "gledali s visine".
U zemlji sa nebrojenim prostranstvima i neograničenim prirodnim bogatstvima,
mlada nacija je svoje rastuće blagostanje prenela i na rast, odnosno visinu
stanovnika.
Ali, kao i na mnogim drugim poljima, američka "prevlast" u visini je počela
da bledi. Amerikanci su dostigli vrhunac u visini posle Drugog svetskog
rata, a potom su ih nadmašili drugi narodi.
 Tokom
1960-ih godina, većina nacija severne i zapadne Evrope dostigla je a čak i
prestigla stanovnike SAD. Adolescenti Japana i drugih naprednih azijskih
zemalja sad su gotovo jednake visine kao Amerikanci, prenosi agencija AP.
U Holandiji, najvišoj naciji sveta, prosečan muškarac je visok 183
centimetra, što je za dobrih pet centimetara više od prosečnog Amerikanca.
Godine 1850. situacija je bila obrnuta: ne samo Holanđani, već i stanovnici
svih drugih zemalja zapadne Evrope, bili su 6,4 centimetara niži od
Amerikanaca.
A da li visina pruža Holanđanima bilo kakvu prednost u odnosu na Kineze (165
centimetara za mušakrce, 154 centimetara za žene) ili Brazilce (169
centimetara za muškarce i 160 centimetara za žene)?
Mnogi smatraju da je visina povezana sa mnogim činiocima blagostanja jedne
nacije. Visoki ljudi su navodno zdraviji, bogatiji i žive duže nego niske
osobe. Neki stručnjaci čak tvrde da su visoki ljudi među najinteligentnijima.
Ne radi se o tome da je onaj ko je visok samim tim pametniji, bogatiji ili
zdraviji, već da iste stvari koje ljude čine visokima - zdrava ishrana,
dobra roditeljska briga i zdravo detinjstvo - podjednako pozitivno utiču i
na te druge kvalitete.
Visina je dobar pokazatelj koliko jedna država ulaže u svoje stanovnike u
prvim godinama njihovog života, smatraju naučnici koji se time bave.
Visina nam govori o segmentu nacije koji je nevidljiv u tradicionalnim
ekonomskim statistikama. Deca ne rade i ne poseduju kuće, ne kupuju trajne
proizvode, ne investiraju u akcije. Ali očigledno da je investicija u
njihovo blagostanje od izuzetne važnosti za ekonomsku budućnost jedne nacije.
Stručnjaci već godinama pokušvaju da ustanove zašto stanovnici SAD počinju
da zaostaju kada je reč o visini. Kako to da stanovnici najbogatije zemlja
sveta, za vreme njene najveće ekonomske ekspanzije naprosto prestaju da
rastu?
"Možda smo dostigli trenutak kada ćemo početi da se smanjujemo", kaže
demograf Ajlin Krimins sa Univerziteta Južna Kalifornija.
Kao i mnoge druge ljudske karakteristike, visina pojedinca je određena
mešavinom gena i uticaja sredine. Eksperti se slažu da, osim afričkih
Pigmeja i nekoliko drugih sličnih izuzetaka, većina naroda sveta ima
otprilike iste genetske predispozicije kada je reč o visini.
Zato sredina određuje razlike u visini među narodima sveta, a posebno
sredina u kojoj deca žive od rođenja do adolescencije. Bilo kakvi nedostaci
na tom putu, od loše roditeljske brige do dečjih bolesti i loše ishrane,
mogu da spreče pojedinca da dostigne svoj pun genetski potencijal u visini.
"Znamo da sredina može da utiče na visinu sa 7, 10 ili 12 centimetara", kaže
Ričard H. Stekel, sa Univerziteta Ohajo.
Stanovnici bogatih zemalja često su viši samo zato što imaju više novca za
ishranu i brigu o deci. Ali bogatstvo ne garantuje uvek da će neko društvo
svojoj deci davati ono što im je neophodno da napreduju. Tako su u Češkoj,
gde je zarada po stanovniku upola manja nego u SAD, stanovnici viši od
Amerikanaca. |
| |
| |
|
| |
| Nova kažnjavanja zbog korišćenja ropskog rada |
| |
Sudovi u severnoj Kini osudili su 31 lice, uključujći policajca, na zatvor do
pet godina zbog korišćenja robovskog rada u ciglanama, navode danas državni
mediji.
Skandal je izbio u junu kada su mediji izvestili da su deca, i do 8 godina,
otimana ili odvođenja sa autobuskih i železničkih stanica uz lažna obećanja
dobro plaćenog posla, a zatim prodavana ciglanama za 500 juana (65 dolara).
Žrtve su bile prinuđene da rade gotovo bez prekida, tučene, lišene plate,
hrane i osnovne zdravstvene zaštite.
 Četvorica
državnih službenika iz okruga Hongton i grada Jongdži kažnjenji su sa dve do
tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, navodi zvanična
agencija Sinhua.
Ostalih 27 kažnjenih uključuju direktore ciglana i poslovođe, zvaničnike
lokalnih uprava za industriju i trgovinu, jednog policajca i radnika službe
za radna i socijalna prava.
Na drugom suđenju, jedan predradnik u ciglani, gde su radnici bili tučeni i
primoravani da rade 18 sati dnevno, osuđen je prošlog meseca na doživotnu
robiju. Njegov potčinjeni je osuđen na smrt jer je ubio radnika.
Oko 1.000 radnika robova oslobođeno je posle policijskih racija i naređenja
premijera Vena Džiabaoa da se kazne umešani vlasnici ciglana i zvaničnici.
Korišćenje robovskog rada izbilo je na videlo posle objavljivanja otvorenog
pisma grupe 400 očeva koji su zatražili pomoć da nađu izgubljene sinove za
koje su verovali da su prodati vlasnicima ciglana. |
| |
| |
|
| |
| Kafa dobra protiv raka debelog creva |
| |
Umereno konzumiranje kafe, do tri šoljice dnevno, može da utiče na smanjenje
opasnosti od dobijanja raka na debelom crevu, saopštili su japanski naučnici.
Stručnjaci iz tokijskog Centra za onkologiju su razmotrili lekarske kartone
više od 96.000 ljudi od 40 do 69 godina tokom 12 godina.
I pored drugih faktora, kao što su pravilna ishrana i fizičke vežbe,
japanski naučnici su otkrili da konzumiranje do tri šoljice kafe dnevno
smanjuje rizik od raka na debelom crevu.
Naučnici su u studiji, objavljenoj u časopisu "Internešenel džornal of
kenser" (International Journal Of Cancer), naveli da nisu otkrili vezu
između konzumiranja zelenog čaja i pojave raka.
U studiji se navodi da je još nepoznat zaštitni mehanizam kofeina na rak i
dodaje da se zna kofein sadrži određene antioksidanse i da stimuliše rad
debelog creva.
"Neki ljudi ne podnose kofein i ne treba onda na silu da piju kafu, a oni
koji je vole, ne treba da odustaju", zaključuje se u studiji. |
| |
| |
|
| |
| Pražani se zabavljaju loveći odbeglog kondora |
| |
Pražani su letos ponovo dobili legendarnog odmetnika - posle morskog lava
Gastona iz praškog zoo vrta kome su razorne poplave 2002. godine otvorile
vrata na slobodu, sada je reč o velikom kondoru.
Dresirani kondor Karel je 17. jula posle predstave praškoj deci, rešio da se
ne vrati kao obično pokorno na ruku sokolara kod kojih je već sedam godina,
i uživa sada neuhvatljiv u slobodi nad zlatnim krovovima i tornjevima češke
prestonice.
 Kao
strvinar hrane ima dovoljno a opasnosti izbegava jer mu ovo bekstvo nije
prvo.
"Pametan je i iskusan. Nije lako nadmudriti ga. Karel pamti da smo ga već
dva puta uhvatili kada je pobegao i sada se ne da", poručuje sokolar Mihal
Prohazka i apeluje na Čehe da ne pokušavaju da ga uhvate već samo da jave
gde je.
Pola Praga sada tako pomno dojavljuje policiji i ornitolozima gde je viđen,
dok druga polovina drži palčeve da Karliček koliko god može uživa u slobodi.
Policiju su preplavili i lažni pozivi sa drugog kraja zemlje, gde nema šanse
da se zaista pojavio.
Ornitolozi upozoravaju da simpatičnog odmetnika moraju da uhvate kako znaju
i umeju do kraja jeseni, da čežnju za slobodom ne bi platio životom kao
legendarni Gaston. "Češku zimu južnoamerički kondor ne bi preživeo. Mora u
toplo, u naš zimovnik", kažu češki ornitolozi. |
| |
| |
|
| |
| Stanovnici Evrope su ekološki (ne)svesni |
| |
Istraživanje Evropske unije pokazalo je da čak ni stanovnici "starog
kontinenta", koji važe za ekološki svesne, nisu voljni da se odreknu svojih
automobila i radi očuvanja prirodne sredine pređu na prevozna sredstva koja
joj manje štete.
Više od petine ispitanih je izjavilo da ne bi smanjilo upotrebu svojih
automobila, čak iako bi javni prevoz bio bolji. Većina anketiranih, 78 odsto
njih, svesno je, ipak, da njihovi automobili i način na koji ih voze mogu da
imaju negativne efekte na prirodu.
 Drumski
saobraćaj u ukupnoj emisiji ugljen-dioksida u EU učestvuje sa otprilike 20
odsto. Taj trend, međutim, nastavlja da raste, pošto sve više ljudi poseduje
automobile sa kojima prelazi sve veće distance.
Automobili su glavno prevozno sredstvo za 51 odsto stanovnika EU, dok se 21
odsto njih odlučuje za javni prevoz, a 15 za pešačenje, prenela je agencija
Asošiejted Pres.
Izuzetak su Holanđani, pošto 46 odsto njih koristi bicikli kao glavno
prevozno sredstvo.
Istraživanje koje je obuhvatilo 26.000 ljudi u svih 27 zemalja članica EU
pokazalo je da većina smatra da bi na smanjenje emisije ugljen-dioksida
trebalo da utiču vlasti i kompanije, a ne oni sami.
Više od 50 odsto ispitanih su naveli da su proteklih godina pokušali da
smanje vreme provedeno za volanom i više pešače ili voze bicikl.
Najbolji način da se smanji emisija štetnih gasova, prema mišljenju 35 odsto
ispitanih, bio bi propis po kome bi bila dozvoljena prodaja samo "ekoloških"
automobila.
Sa tom ocenom se ne slaže 16 odsto anketiranih, koji smatraju da bi vlasti
trebalo da kupcima obezbede bolje informacije o ekonomičnosti automobila,
koje ih trenutno zbunjuju.
Ipak, tek nešto preko 50 odsto ispitanih je izjavilo da bi izdvojilo više
novca za prevoz koji manje šteti okolini. Međutim, ne mnogo više, možda do
10 odsto više. |
| |
| |
|
| |
| Irak i Avganistan koštaće više od $1.000
milijardi |
| |
Ratovi u Iraku i Avganistanu mogli bi da koštaju SAD više od 1.000 milijardi
dolara, odnosno dvostruko više od onog što je već potrošeno, ocenio je
američki Kongres.
Američka vojska trenutno ima oko 160.000 vojnika u Iraku i 25.000 u
Avganistanu, a SAD su već potrošile 500 milijardi dolara.
Služba za budžet Kongresau, koja nije povezana ni s jednom strankom,
predviđa dve vrste scenarija do 2017. godine.
Prema jednom scenariju, broj američkih vojnika u Iraku i Avganistanu će se
smanjiti na 30.000 do 2010. godine i na tom nivou ostati do 2017. godine.
Kako bi se smanjivao broj, tako bi troškovi bili od 481 milijardi do 603
milijardi dolara od 2008. do 2017. godine.
Prema drugom scenariju, broj vojnika će se smanjiti na 75.000 do 2013.
godine i tako bi ostalo do 2017. godine. Troškovi bi bili od 924 milijardi
do 1.010 milijardi za period od 2008. do 2017. godine.
U oba slučaja, troškovi uključuju održavanje vojnika na terenu, finansijsku
i medicinsku pomoć povređenim vojnicima i njihovim porodicama, formiranje i
snabdevanje bezbednosnih snaga u Iraku i Avganistanu i pomoć njihovim
vladama. |
| |
| |
|
| |
| Svet automobila |
| |
Japanska Tojota proglašena je za najbolji brend u oblasti automobilizma u
istraživanju kompanije Interbrend i časopisa "Biznis Vik" .
Tojota je zauzela šesto mesto na listi najboljih sto brendova sveta.
Cena brenda Tojote je procenjena na 32,1 miliona dolara (23,3 miliona evra).
Brend Tojote je najviše i poskupeo - za 15 odsto.
Drugo mesto pripalo je Mercedesu, čiji brend vredi 23,6 miliona dolara (17,2
miliona evra), a nešto jeftiniji su BMV sa 21,6 miliona dolara (15,7 miliona
evra) i Honda sa 18 miliona dolara (13 miliona evra).
Petu poziciju zauzeo je Ford, čiji je brend, međutim, jedini na listi u
oblasti autobilizma kome je cena pala i to za čak 19 odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
