|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1116, 16. avgust 2007.
| Odakle Milu milion i po evra? |
| |
Pojedine opozicione stranke u Crnoj Gori zatražile su od Uprave za sprečavanje
pranja novca da ispita kako bivši premijer Milo Đukanović sa poslaničkom
platom od 800 evra može da kupi akcije za milion i po evra.
Zahtev je usledio nakon objavanja informacije da je Kompanija Kapital
invest, čiji je osnivač predsednik Demokratske partije socijalista (DPS)
Milo Đukanović, kupila akcije Prve banke Crne Gore za milion i po evra.
 Prema pisanju Vijesti, pojedinačno najveći akcionar te banke sa oko 30 odsto
kapitala je kompanija Monte nova Đukanovićevog brata Aca.
Tokom dokapitalizacije banke jedan od vlasnika, sa nešto više od jedan odsto
kapitala, postala je i advokat Ana Kolarević, sestra Đukanovića. Ona je,
prema navodima medija, svoj deo akcija platila 240 hiljada evra.
Predsednik Socijalističke narodne patrije Srđan Milić predlažio je da se
proveri da li je izvor za kupovinu akcija nasledstvo, poklon ili možda
profit iz poslovanja firme koja je počela da radi pre svega nekoliko meseci.
"Biću zadovoljan bilo kojim objašnjenjem Uprave i ostalih nadležnih organa,
pa čak ako se ispostavi da je transakcija bila legalna, recimo da su akcije
kupljene povoljnim kreditom banke", naveo je on u saopštenju.
To bi, smatra Milić, odagnalo "sumnje da tu postoji bilo kakvo pranje
kriminalnim aktivnostima stečenog novca".
Opozicioni Pokret za promjene (PzP) smatra da je to što je bivši premijer
kupio akcije banke čije je najveći pojedinačni vlasnik njegov brat, prvi
korak ka pretvaranju države Crne Gore u privatno preduzeće.
"Niko ne može da sazna kojim kreditom i od koje banke je Đukanović krenuo u
biznis sa fakultetom kao i iz kojeg posla je zaradio toliki novac, ako se 17
godina nije bavio biznisom, osim onim najunosnijim - rukovodio državnim
organima i vladao Crnom Gorom", kazao je predsednik PZP-a Nebojša Medojević.
Prema njegovim rečima, "ovo je završna faza privatizacije Crne Gore".
Bivši crnogorski premijer nedavno je, sa još dvojicom univerzitetskih
profesora i jednim biznismenom, osnovao privatni univerzitet. Na pitanje
odakle mu novac, on je tada odgovorio da je uzeo kredit, ali nije kazao od
koje poslovne banke.
U Prvoj crnogorskoj banci danas nisu želeli da javno saopšte ko su novi
vlasnici banke, koji su njene akcije kupili u postupku dokapitalizacije. |
| |
| |
|
| |
| MUP CG u zakonskom roku o zahtevu Filareta |
| |
Crnogorsko ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave (MUP) potvrdilo je
da je dobilo zahtev episkopa mileševskog Filareta za dobijanje crnogorskog
državljanstva.
Kako se navodi u saopštenju crnogorskog MUP, taj zahtev biće razmatran u
zakonskom roku od 30 dana.
Ministar Jusuf Kalamperović kazao je podgoričkim medijima da odluka o
zahtevu vladike Filareta neće zavisiti od bilo čije volje, nego isključivo
od toga da li su ispunjeni zakonski uslovi.
Episkop mileševski je, nakon što mu dva puta nije dozvoljen ulazak u Crnu
Goru, zatražio od Kalamperovića crnogorsko državljanstvo.
On je ranije najavio da će 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, doći u Crnu
Goru, na čijoj teritoriji je deo Eparhije mileševske. Vladika Filaret je
dodao da će, ukoliko mu ulazak bude ponovo zabranjen, početi štrajk glađu na
graničnom prelazu Ranče.
Episkopu Filaretu je zabranjen ulazak u Crnu Goru jer je na spisku osoba
osumnjičenih da su pružali pomoć haškim optuženicima u bekstvu. Vladika
Filaret, čije je svetovno ime Jelenko Mićević, rođen je 8. avgusta u Borcima,
kod Konjica, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve. |
| |
| |
|
| |
| Sa biračima na internetu |
| |
Predsednički izbori u Sloveniji će se održati 21. oktobra, a izborna trka do
sada prijavljenih kandidata je u punom jeku.
Tri glavna pretendenta za novog šefa države: predsednik prve slovenačke
vlade i poslanik u Evropskom parlamentu Lojze Peterle, bivši guverner Banke
Slovenije Mitja Gaspari i profesor Pravnog fakulteta i bivši pomoćnik
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) Danilo Turk, odlučili su da
pored tradicionalnih metoda kampanje koriste internet.
 Na
isti pristup kampanji se odlučila i većina drugih kandidata, kojih za sada
ima dvanaest, a prijava traje do 20. avgusta.
Danilo Turk (desno) se odlučio za dinamičan pristup internet-konferencije
sa potencijalnim biračima. Turk, koji u jeku kampanje završava i udžbenik
međunarodnog prava za svoje studente, odlučio je da se na stranici, pored
pružanja informacija o sebi, svojoj kampanji i drugim za birače
interesantnim temama, oproba i kao bloger.
Zbog velikog interesovanja zaljubljenika u internet, na njegovu stranicu -
www.dargivolilici.si - se teško ulazi, ali zbog užitka komuniciranja "uživo"
sa predsedničkim kandidatom vredi biti uporan.
Lakši pristup bogato opremljenoj stranici sa video snimcima i fotografijama,
omogućio je Lojze Peterle, čija se adresa sa kojom želi da istakne svoje "evropejstvo"
završava sa EU, dok je internetna stranica Mitje Gasparija najskromnija.
Dosadašnju kampanju, kandidati i javnost ocenjuju kao najkorektniju, bez
međusobnih napada i podmetanja. Međutim, i ako je tek počela, kampanja je
žestoka.
Drugih 12 kandidata, među njima i predsednik Slovenske nacionalne stranke (SNS)
Zmago Jelinčič, ističu neravnopravnu zastupljenost potencijalnih predsednika
države u medijima.
"Imam osećaj da da neki mediji žele da već pre početka kampanje, koja
počinje 21 septembra, da podele kandidate i kandidatkinje po svom izboru na
'vodeće' i na 'ostale ožalošćene,' kaže kandidatkinja Elena Pečarič,
predsednica društva JHD za jednake mogućnosti, koje okuplja lica sa
invaliditetom.
Pečarič, i sama invalid, sa svojim zahtevom za jednake mogućnosti svih u
predizbornoj kampanji je već postigla deo željenog cilja - njen apel je
prenela sva slovenačka štampa.
Elena Pečarič svakako računa i na neočekivana reagovanja slovenačkog
biračkog tela. Ono je, recimo, polovinom osamdesetih godina u predsedništvo
tadašnje Jugoslavije izabralo slovenačkoj javnosti potpuno nepoznatog
sadašnjeg predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka.
Takođe se desilo da je malo nedostajalo da za prvog predsednika Slovenije da
bude izabran dobročinitelj Ivan Kramberger, čija je smrt i do danas ostala
nerazjašnjena. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Sindikat RS traži nultu stopu PDV-a na
životne namirnice |
| |
Savez sindikata Republike Srpske (RS) zatržio je od Saveta ministara BiH da
hitno pokrene proceduru za uvođenje nulte stope poreza na dodatnu vrednost (PDV)
na osnovne životne namirnice.
Savez sindikata RS je od Vlade RS zatržio da održi posebnu sednicu na kojoj
bi se razmotrili načini za ublažavanje posledica poskupljenja osnovnih
životnih namirnica.
Predsednik Saveza sindikata RS Ranka Mišić izjavila je za Radio RS da jedna
trećina građana ovog entiteta živi na ivici siromaštva, ističući da će
najavljena poskupljenja dodatno otežati socijalnu situaciju radnika i
građana RS.
"Jedno od rešenja je uvođenje nulte stope PDV-a", kazala je Mišićeva.
Ona je još rekla da se od Vlade RS traži da donese mere kako bi se zaštitile
najugroženije kategorije stanovništva, dodajući da će se Savez sindikata "svim
sredstvima boriti protiv najavljenog poskupljenja struje".
Iz Ministarstva privrede, energetike i razvoja juče je najavljeno da bi do
kraja godine struja u RS mogla poskupeti i do 40 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Tužiću BiH sudu u Strazburu |
| |
Međunarodna zajednica tera vlasti BiH da deportuju mudžahedine čime se krše
evropske konvencije o ljudskim pravima, izjavio je Imad Al-Husein, poznatiji
kao Abu Hamza, kome je oduzeto državljanstvo BiH i odbijeni zahtevi za
stalni boravak i azil.
"Rezultat celog ovog procesa unapred je poznat. Bićemo isterani iz BiH iako
nismo počinili nijednu protivzakonitu radnju. Međunarodna zajednica, posebno
Amerikanci, teraju vlasti BiH da nas deportiraju bez obzira što time krše
naša ljudska prava, te Konvenciju o pravima deteta", prenele su Abu Hamzinu
izjavu banjalučke "Nezavisne novine".
On je najavio da će, nakon što iscrpe sve pravne mogućnosti, zbog svega
ovoga tužiti BiH Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Abu Hamza je državljanstvo BiH dobio pre 12 godina, a početkom ove godine mu
ga je oduzela Komisija za reviziju državljanstava.
Sud BiH je odbio njegovu žalbu na oduzimanje državljanstava, a odbijeni su i
njegovi zahtevi za stalni boravak, te azil.
U obrazloženjima ovih odluka navodi se da je pretnja nacionalnoj sigurnosti.
Abu Hamza tvrdi da je "državljanstvo dobio prema važećim zakonima", kao i da
"nije učinio ništa suprotno zakonima BiH", navodeći da mu se državljanstvo
oduzima zbog pritisaka međunarodne zajednice da mudžahedini moraju otići iz
BiH.
"Niko pri tome ne vodi računa da će razdvojiti porodice, te da moja deca
neće moći odrastati uz oca. Naprotiv, u jednom od rešenja stoji da vlasti
BiH nemaju ništa protiv i da moja porodica napusti BiH zajedno sa mnom",
kazao je Abu Hamza, dodajući da je žrtva sukoba unutar Stranke demokratske
akcije (SDA) i međustranačkih prepucavanja.
Abu Hamzu i Ajmana Avada u rodnoj Siriji čekaju dugogodišnje zatvorske kazne
jer ih tamošnje vlasti smatraju dezerterima i osobama koje su ratovale za
druge vojske u verskim jedinicama što je strogo zabranjeno. |
| |
| |
|
| |
| Ilirida traži federalizaciju Makedonije |
| |
 Pokret
Albanaca u Makedoniji Ilirida pozvao je sve poslanike Albance da napuste
Sobranje i učestvuju u proglašenju skupštine "Republike Iliride" u Tetovu.
U saopštenju, koji prenose svi elektronski mediji, taj pokret se zauzeo za
federalizaciju Makedonije koju bi činila dva ravnopravna državna entiteta -
makedonski i albanski.
Predsednik Iliride Nevzat Halili, međutim, u izjavi za skopsku TV Kanal 5 "u
celini" se ogradio od tog saopštenja.
"Distanciramo se u celini od saopštenja koje je poslato u naše ime", kazao
je Halili.
Uz poziv građanima Albancima u Makedoniji da podrže republiku, "rođenu pre
15 godina kada je na referendumu 99 odsto Albanaca u Makedoniji podržalo
autonomiju Iliride", u saopštenju se navodi i da "naoružani pripadnici
Iliride kontrolišu njenu teritoriju".
Portparol makedonske vlade Ivica Bocevski šturo je komentisao najnoviji
razvoj. "Državni institucije budno prate stanje u Makedoniji", kazao je
Bocevski.
U MUP Makedonije nisu hteli da komentarišu tvrnje da naoružani pripadnici
tog pokreta kontrolišu makedonske teritorije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
