|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1117, 24. avgust 2007.
| Dominirali bezbednost i trgovina |
| |
Lideri Kanade, SAD-a i Meksika, premijer Stiven Harper, predsednik Džordž Buš
i predsednik Felipe Kalderon, završili su dvodnevni samit u luksuznom
odmaralištu Montebelo. U razgovorima su dominirale teme koje tiču
bezbednosti i trgovine, posebno kada su se lideri sastali sa savetom čelnika
korporacija, koji su insistirali na široj saradnji na kontinentu u velikom
broju bitnih segmenata.
 Premijer
Harper je rekao da je postignuto jedinstvo u stavu da pogranična bezbednost
ne sme ugroziti prijateljske i dobrosusedske odnose koji postoje među
zemljama na kontinentu.
Čelnici tri zemlje smatraju da su godišnji sastanci od ključnog značaja za
prosperitet njihovih zemalja. Oni veruju da će sporazum o slobodnoj trgovini
doprineti otvaranju novih radnih mesta i većem blagostanju. Kalderonu je
sastanak potvrdio uverenje da kontinent nije iskoristio svoj puni potencijal,
do koga će doći zajedničkom akcijom ne samo na poboljšanju živtnog standarda
ljudi sa ovog prostora, već i sprečavanjem procesa brze integracije koji se
ostvaruju u drugim delovima sveta, posebno u Aziji i Evropi.
Suverenitet Arktika, sigurnost na granicama i rat u Avganistanu bila su prva
pitanja kojima su se bavili na samitu.
Kanadski premijer Stiven Harper upoznao je američkog predsednika Džordža
Buša sa idejom da će kanadske trupe biti povučene iz Avganistana februara
2009. godine, osim ako se ne obezbedi politička podrška za produžetak misije.
Harper i Kalderon razgovarali su o mogućnostima da veći broj radnika,
posebno poljoprivrednih, dolazi iz Meksika u Kanadu.
Meksički predsednik Kalderon, koji je sa porodicom proveo vikend sa
Harperovom porodicom u premijerskoj rezidenciji u Herington Lejku, Kvebek,
morao je nešto ranije da napusti samit zbog uragana Din, koji je pretio
meksičkom poluostrvu Jukatan.
Na samitu u Montebelu nije bilo previše naznaka da bi po pitanju obaveznog
posedovanja pasoša nešto moglo da se promeni za kanadske građane koji putuju
u SAD. I dalje figurira 31. januar sledeće godine kao datum od koga će
početi stroža provera putnika koji putuju kopnenim ili morskim putem, dok za
one koji koriste avionski saobraćaj to važi od prošlog januara.
Trojica lidera po završetku samita izdala su zajedničko saopštenje, po kojem
su se saglasili da treba:
Stvoriti zajedničke protokole kroz kanadsko-meksičko-američki Savet za
delovanje u vanrednim situacijama, po kojima će se odvijati kretanje dobara
i ljudi, uključujući i zadužene za pomoć, preko granica u vreme prirodne ili
stvorene vanredne situacije, poput terorističkog napada ili epidemije
ptičjeg gripa.
 Unaprediti
multilateralnu liberalizaciju trgovine kroz uspešno zaključivanje Doha runde
pregovora u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Učvrstiti saradnju na identifikaciji i stopiranju hrane i proizvoda
sumnjivog kvaliteta pre nego što uđu u tri zemlje.
Usaglasiti propise i učiniti ih kompatibilnima kako bi se pospešio
trgovinciski protok na kontinentu i eliminisali izlišni zahtevi za
testiranje i sertifikovanje.
Bolje procenjivati i unaprediti postupak otkrivanja i sprečavanja
falsifikovanja i piraterije u Svernoj Americi. Povećati svest građana o
važnosti prava na intelektualnu svojinu i važnosti zaštite zdravlja privreda
i potrošača u Severnoj Americi.
Stvoriti plan kojim bi se odgovorilo na sve veći pritisak na američku,
meksičku i kanadsku konkurentnost na svetskim tržištima.
Kako su nadležni i očekivali, sastanak trojice lidera okupio je i veliki
broj demonstranata, te su bile sprovedene najrazličitije mere bezbednosti
kako bi čitava oblast bila pod kontrolom. Na stotine policajaca i radnika
obezbeđenja rasterivali su demonstrante suzavcem, biberom u spreju i
plastičnim mecima, koji su na policiju krenuli kamenjem, paradajzom i
napunjenim flašama. Bilo je povređenih i na jednoj i na drugoj strani, a
nekoliko osoba je uhapšeno.
Organizatori demonstracija povodom samita trojice severnoameričkih lidera
optužuju policiju da je koristila provokatore za izazivanje nasilnog
sukobljavanja na protestima. Slične optužbe i ranije su stavljane na teret
policiji, ali ovog puta je načinjen video zapis i objavljen na YouTube.
Navodni provokatori su prepoznati po žutim trouglovima na đonovima svoje
obuće, istim kakve imaju i policajci i po tome što nisu uhapšeni, iako su
provocirali policiju. |
| |
| |
|
| |
| Lak za nokte za raspoznavanje devojčica |
| |
Porodica Džep iz Letbridža, 200 kilometara jugozapadno od Kalgarija, koja je
već imala sina Sajmona, starog dve godine, 12. avgusta više se nego
udvostručila. Tada je majka Karen, 35, rodila četiri devojčice, Otom, Bruk,
Kalisu i Daliju. Ove četiri devojčice odmah po rođenju ušle su u istoriju,
kao izuzetno retke identične četvorke i, što takođe treba naglasiti, začete
prirodnim putem.
 Stručnjaci
naglašavaju da je verovatnoća da se rode identične četvorke jedan u 13
miliona, do čak jedan prema 64 miliona, i da je poznato svega 50 ovakvih
slučajeva.
Devojčice su rođene u bolnici u Greit Fols, Montana, zato što ni jedna
bolnica u zapadnom delu Kanade, u trenutku porođaja, nije imala uslova za
prihvat sve četiri bebe. One su rođene carskim rezom, u 31. nedelji trudnoće,
koja je protekla sasvim normalno.
Sada se bebe i njihova majka nalaze u bolnici u Kalgariju.
Roditelji Karen i J.P. ne kriju sreću što su bebe zdrave i što ih ima puno,
ali istovremeno počinju i da strahuju i da razmišljaju kako će se
organizovati kada za nekoliko nedelja bebe budu puštene kući. Kažu da će
morati da kupe veću kuću i minikombi. Majka Karen kaže da počinje lagano da
je hvata panika, jer nije sigurna kako će uspeti da brine o petoro dece.
Porodica Džep ima i jedan problem više - kako razlikovati bebe. One se sada
nalaze u krevetićima na kojima su napisana njihova imena, tako da je
relativno lako voditi računa o svakoj od njih, ali postavlja se pitanje
kojim trikom se koristiti kasnije. Majka je smislila da im nalakira noktiće
raznim bojama i tako ih razlikuje, kao i da nastave da koriste oznake sa
imenima.
Što se tiče Sajmona, roditelji misle da je previše mali da bi shvatio šta mu
se dešava, ali da će vrlo brzo moći da primeti da se njegov svet umnogome
promenio. |
| |
| |
|
| |
| Budućnost pripada gojaznosti i lečenju |
| |
Eksperti okupljeni oko Kanadske mreže za borbu protiv gojaznosti upozoravaju
da će biti potrebna dodatna sredstva kako bi se klinike i bolnice pripremile
za saniranje posledica epidemije gojaznosti, koja bi zdravstvo mogla jednog
dana koštati više nego što sada košta lečenje posledica pušenja.
 Procenjuje
se da u Kanadi ima oko 11 miliona gojaznih osoba, od toga su oko pola
miliona osobe kojima je neophodno lečenje i operacija, jer je kod njih to
poprimilo razmere bolesti. Arja Šarma, naučni direktor Mreže, napominje da
najveći broj zdravstvenih ustanova nije adekvatno opremljen za prijem i
lečenje ovih pacijenata, što se sadašnjim tempom i prilivom sredstava ne
može popraviti. Ako se uzme u obzir da je skoro svako četvrto dete gojazno,
onda postaje jasnije da se o ovom problemu mora sistematskije razmišljati.
Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman je ovih dana u Hamiltonu
najavio 700 hiljada dolara pomoći lokalnoj bolnici za lečenje još 500
pacijenata kod kojih je debljina postala bolest. Marej Martin, predsednik
hamiltonske Medicinske naučne bolnice, tim povodom istakao je da vlade ne
mogu više da ignorišu ovaj zdravstveni problem koji pogađa sve veći deo
populacije. Ministar Smiterman je predvideo da bi u sledećih nekoliko godina
potreba za lečenjem ovih pacijenata mogla da se uveća i do deset puta, u
odnosu na sadašnjih oko 400 operacija zbog debljine u nekoliko bolnica u
provinciji.
Ove operacije su skupe, a tu se pojavljuje i pitanje dodatnih građevinskih i
arhitektonskih prilagođavanja prostorija za prijem takvih pacijenata,
proširivanje kupatila i hodnika u skladu sa njihovim potrebama i za
omogućavanje prolaska specijalnih nosila, kolica i ostalih pomagala. Takođe,
tu spadaju i posebne stolice, kao i aparati za merenje pritiska, koji moraju
svojim dimenzijama biti prilagođeni za drugačije obime.
Posebno pitanje, koje nikako ne treba zanemariti, je obuka medicinskog
osoblja za dostojanstven pristup i tretman lečenju ovih pacijenata. |
| |
| |
|
| |
| Povećao se broj organizovanog kriminala |
| |
U izveštaju Obaveštajne službe za kriminal, objavljenom sredinom avgusta,
navodi se da je ove godine policija identifikovala 950 organizovanih
kriminalnih grupa koje deluju u Kanadi.
 Po
prošlogodišnjem izveštaju, pak, bilo ih je 800. No, kako ističe Vilijem
Eliot, komesar RCMP koji je vodio izveštaj, to ne mora da znači da je u
poslednjih godinu dana toliko uvećan broj kriminalnih grupa, već može
značiti da je policija postala efikasnija u njihovom pronalaženju.
Najveći broj, oko četiri petine grupa organizovanog kriminala uključen je u
nelegalnu trgovinu narkoticima. Najviše se radi sa marihuanom, a najveći
zasadi su pronađeni u Britanskoj Kolumbiji, Ontariju i Kvebeku.
Kokainom se bave neke od najiskusnijih kriminalnih grupa. Ova droga uglavnom
dolazi iz Kolumbije i drugih zemalja Južne Amerike, ali i iz SAD-a, Jamajke,
Meksika i Haitija, koji se nalaze na putu ove droge.
Što se tiče oružja, napominje se da mnoge grupe imaju oružje, ali samo za
svoje potrebe. Budući da je posao sa oružjem mnogo manje unosan nego
trgovina drogom, najveći broj se time ne bavi. Do oružja se dolazi
krijumčarenjem iz SAD-a, krađom ili putem interneta.
Pored ovih aktivnosti, organizovani kriminal je uključen u pranje novca,
preprodaju krijumčarene robe, trgovinu ljudima, telemarketing, krađe
automobila i prevare sa hipotekama.
Policijski izveštaj navodi da je rad najorganizovanijih grupa teško otkriti,
pošto njima u radu pomažu profesionalni advokati, knjigovođe, poslovni ljudi,
a prisutna je i saradnja sa drugim, ali i manjim kriminalnim grupama koje za
njih obavljaju određene poslove. |
| |
| |
|
| |
| Policajci u školskom dvorištu |
| |
U želji da školsko okruženje bude bezbednije i prijatnije što većem broju
učenika i u problematičnim delovima grada, provincijska vlada finansira
pilot projekat i zapošljava 18 policajaca. Oni će se u Torontu, Hamiltonu i
Londonu baviti siledžijama koji maltretiraju školarce, kako u školskom
prostoru, tako i putem interneta.
 Ministar
za kaznenu politiku Monti Kvinter je najavio da će provincijska vlada
finansirati ovaj projekat sa 1,7 miliona dolara. Policajci će raditi sa
učenicima šestog, sedmog i osmog razreda na podsticanju načina za smirivanje
siledžija i formiranju poverenja prema policiji, koje će ova deca poneti i u
srednje škole.
Predstavnici policije su naglasili da su od svih ontarijskih gradova
izabrani Toronto, Hamilton i London, kao mesta na kojima ima najviše
problema sa siledžijstvom i kriminalnim delovanjem. Zamenik šefa torontske
policije Kit Fordi je rekao da će lokalna policija u dogovoru sa školskim
vlastima, tek utvrditi koje škole u problematičnim naseljima će biti
pokrivene ovim projektom.
Ministarka obrazovanja Ketlin Vijn je takođe obećala preko deset miliona za
zapošljavanje 170 stručnjaka, psihologa, socijalnih radnika, savetnika za
rad sa decom i mladima, koji će pomagati rizičnim grupama učenika.
Nastavnici škola iz regiona Toronto su još od maja tražili ovakvu stručnu
pomoć, podstaknuti željom da se ne ponovi tragična sudbina Džordana Menersa,
koji je tog meseca ubijen u svojoj srednjoj školi u naselju Džejn - Finč.
Socijalni radnik Klejton Tomas, koji i sam potiče iz ovog dela grada, ističe
da je potrebno decu angažovati i posle redovne nastave kako ne bi, dok
besposleno tumaraju ulicama, bili lak plen bandama. |
| |
| |
|
| |
| Četiri preobuke za vikend |
| |
Pojedine razlike između lepšeg i jačeg pola bile su predmet istraživanja
stručnjaka Leger marketinga. Oni su, recimo, utvrdili da oko dve petine žena
smatra da je sasvim prihvatljivo imati više od pet pari sličnih cipela, što
odobrava svega oko 15 odsto muškaraca.
 Što
se tiče pakovanja garderobe za vikend putovanje, dve trećine žena i oko dve
petine muškaraca kaže da treba imati garderobu za tri do četiri različite
prilike. Svega tri odsto žena misli da je sasvim u redu pripremiti garderobu
za sedam presvlačenja, a njihovo mišljenje ne deli ni jedan muškarac. Nešto
preko polovine muškaraca veruje da je dovoljno presvući se dva puta ili čak
i manje, sa čime se slaže svaka sedma žena.
Koliko različitih proizvoda nam je potrebno za negu kose i održavanje
frizure? Mišljenja se ponovo veoma razlikuju. Svaka treća žena kaže da je
idealan broj četiri, ali se sa tim slaže tek svaki deseti muškarac. Više od
polovine predstavnika jačeg pola nikako ne odobrava korišćenje toliko
razlitih sredstava.
Žene mnogo više uživaju i u kupovini kozmetičkih proizvoda. Najveći broj
njih u tome provede više od pet minuta, dok najveći broj muškaraca za do
odvoje tek pola minuta, ili čak i manje. Svaki deseti muškarac kaže da
uopšte ne kupuje higijenske proizvode. Treba verovati da umesto njih to rade
njihove lepše polovine.
Anketa MasterCard potvrdilo je da su žene važnije kao kupci. Prikupljeni
podaci pokazali su da je 92 odsto žena i 96 odsto majki zaduženo za
porodične kupovine.
A rezultati nedavnog američkog istraživanja kažu i da se navike vezane za
kupovinu primećuju već u ranoj mladosti. Oni tvrde da će predstavnice lepšeg
pola u istom stilu u svojim tinejdžerskim godinama pristupiti kupovini
farmerica, kao što će u četrdesetim kupovati kuću jer, kako objašnjavaju
autori ankete, to je naprosto zapisano u njihovom genetskom kodu. |
| |
| |
|
| |
| Mobilni telefoni u nastavi |
| |
Na upotrebu mobilnih telefona na časovima, pa čak i ispitima, žale se
nastavnici, ali i pojedini učenici, no, ne ne slažu se svi da njih treba
izbaciti iz učionica. U najvećem broju škola mobilni telefoni su nepoželjni,
ali ima i onih u kojima ne važe baš toliko stroga pravila.
 U
regionu Jork, pak, smatraju da se mobilni telefoni mogu iskoristiti kao
obrazovno sredstvo. Oni upravo rade na projektu kojim će pokazati njegovu
primenu u savladavanju veštine pisanja. Učenici će moći putem mobilnog
telefona da stupe u kontakt sa stručnjacima na lokalnom ili nekom drugom
univerzitetu i kroz poruke saznaju odgovor na pitanje koje ih interesuje.
Tod Rajt, koji je zadužen za komunikacione tehnologije u ovdašnjoj školskoj
upravi, kaže da je prednost telefona što je on učenicima tu, na dohvat ruke,
u učionici, za razliku od kompjutera, do koga treba stići. On dodaje da oni
koji nemaju telefon mogu da se pridruže nekoj grupi.
Pored ove primene, ideja je da se na izletima iskoriste prednosti kamera na
mobilnim telefonima. Slike koje se naprave mogu kasnije postati deo
prezentacije ili poslužiti kao podloga za sastav. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
