|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1117, 24. avgust 2007.
| Naj seksi žene sveta! |
| |
Srpska teniserka Ana Ivanović proglašena je za treću najseksepilniju ženu
sveta u izboru čitalaca magazina FHM! Ispred nje su samo glumice Anđelina
Džoli i Džesika Alba, za kojima uzdišu milioni muškaraca širom planete. A
koliko je Ana popularna među muškim svetom govori i činjenica da je za
drugoplasiranom Anđom zaostala samo 200 glasova, i to u anketi koja je
trajala čitavih pet meseci.
 Džesika Alba ostala je neprikosnovena sa više od 30.000 glasova. Iako uvek
napominje da joj gode priznanja koja dobija u raznoraznim anketama o
najlepšim teniserkama, Ana kaže da je u ovom trenutku zanima samo tenis i da
nema nameru da krene stopama, recimo, Ane Kurnjikove, koja je batalila "beli
sport" i prepustila se manekenstvu.
- Trenutno sam koncentrisana samo na tenis, na teren, ali moram da priznam
da mi godi kada mi kažu da sam lepa. Ipak, tu lepotu pokušavam da nosim sa
sobom i kada igram. Uvek vodim računa o načinu na koji se ponašam na terenu,
kako se obraćam suparnicama i sudijama. Mislim da je to sve deo imidža koji
svaka osoba mora da neguje - rekla je Ana dok su oko nje sevali blicevi na
ovogodišnjem Vimbldonu.
Ana je baš na najpoznatijem turniru na svetu proglašena za najlepšu
teniserku na planeti i to u anketi tiražnog tabloida "San". Ona je prema
izboru čitalaca, koji je trajao čitave dve nedelje, za vreme trajanja
turnira, dobila čak 25 posto više glasova od drugoplasirane Ruskinje Marije
Šarapove, a ništa joj nije mogla ni imenjakinja Kurnjikova, koja je dobila "vajd
kartu" za ovo takmičenje, pošto se već dugo ne bavi tenisom.
Međutim, to nije jedini izbor u kojem je Ana pobedila na "takmičenju lepote"
pošto je u izboru gotovo svih teniskih magazina ona zauzela ubedljivo prvu
poziciju. Najpoznatiji od tih izbora jeste onaj u magazinima "Tenischenel" i
"Tenis riporters".
Međutim, bez obzira na to što se često pojavljuje kao "selebriti" osoba, Ana
ne voli previše da priča o privatnom životu. Tako nikada u karijeri nije
povezivana ni sa jednim muškarcem, niti o tome pristaje da govori, a kada je
život van terena u pitanju, uglavnom želi da priča samo o modi, odnosno o
šopingu, koji joj je jedna od najvećih zanimacija, naravno, posle tenisa.
Tako je svet nedavno saznao da je kao mala trenirala u praznom bazenu, u
nedostatku pravih, profesionalnih terena, a dosetljivi fotografi su to
iskoristili i slikali je nedavno u tom ambijentu. |
| |
| |
|
|
| Zapad ne zna kako da ode sa Kosova |
| |
Jedinstvo predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, pa i
celokupne političke scene u Srbiji oko Kosova iznenadilo je međunarodnu
zajednicu čiji je problem - posebno za NATO - što je nemoguće zamisliti
istinski nezavisno Kosovo odakle ona može da ode, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
 Nijedno rešenje kosovskog pitanja, osim rešenja zasnovanog na malo
verovatnom sporazumu Beograda i Prištine, ne može da ispuni u celini
očekivanja NATO i zapadnih zemalja, ocenio je za BBC britanski profesor,
stručnjak za Balkan, Mark Almond.
"Problem za međunarodnu zajednicu, a posebno za NATO, je što je nemoguće
zamisliti istinski nezavisno Kosovo odakle ona može da ode i kojem neće biti
potrebno prisustvo medunarodnih snaga. Otuda i pitanje kakvo će biti to
Kosovo koje ćemo morati da podržavamo i štitimo što je dovoljno težak posao
i bez Srbije i Rusije koje ne sarađuju", rekao je on.
Britanski profesor, koji predaje savremenu istoriju na Orijel Koledžu
univerziteta u Oksfordu, smatra da postoji nekoliko scenarija za buduće
rešenje kosovskog pitanja, a jedno od njih je i takozvani Veliki sporazum
Amerikanaca i Rusa o svim nerešenim separatističkim pitanjima.
Drugu bi, dodaje Almond, činio nastavak statusa kvo, a treću situacija u
kojoj bi Zapad jednostrano priznao nezavisno Kosovo, što bi direktno vodilo
odvajanju severnog Kosova čime bi položaj Zapada bio još komplikovaniji.
"Prema tome, sadašnja nezadovoljavajuća situacija je na neki način, bar sa
stanovišta Zapada, najmanje očajna opcija. Da li je to tako i za Srbe i
Albance sasvim je drugo pitanje", ocenio je britanski stručnjak za Balkan.
Almond istovremeno ističe da je jedinstvo predsednika Borisa Tadića i
premijera Vojislava Koštunice, pa i celokupne političke scene u Srbiji oko
Kosova iznenadilo Ameriku i Evropu.
"Kakvi god bili ciljevi bilo koje srpske vlade, ako dođe do razlika između
premijera i predsednika, ili između stranaka vladajuće koalicije, to slabi
njenu pregovaračku poziciju", rekao je on.
"Moram da kažem da su Amerikanci i Evropljani bili iznenađeni jedinstvom
Koštunice i Tadića, pa manje više i celokupne srpske političke scene, po
pitanju Kosova. To jedinstvo, uz pretnju ruskog ili kineskog veta, dovelo je
do ove sadašnje, druge runde pregovora i, barem, odlaganja onog što su NATO
i EU očekivali", dodao je on.
BBC navodi da zvaničnici Vlade Srbije iz redova DŠ-a već tri nedelje
pozivaju Sjedinjene Države da odustanu od stvaranja NATO države na Kosovu i
da se zvanično odreknu plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Zahtev o povratku srpske vojske i policije u pokrajinu samo je pojacao anti
NATO kampanju čije bi posledice, procenjuju brojni posmatrači, mogle uskoro
da budu vidne i čini se dalekosežne kako na unutrašnjem tako i na
medunarodnom planu", prenosi BBC. |
| |
| |
|
|
| Tražili Karadžića, uhvatili Ivu i Janeza |
| |
Nemačka obaveštajna služba (BND) je, tražeći osumnjičenog za ratne zločine
Radovana Karadžića, u svom sistemu prisluškivanja "uhvatila" razgovor
hrvatskog premijera Iva Sanadera sa tadašnjim vođom slovenačke opozicije
Janezom Janšom.
 Savetnik nemačke vlade za tajne službe Udo Ulfkote rekao je za komercijalnu
televiziju Pop TV i da su obaveštajci razgovarali sa Karadžićem.
BND je 2004. godine, navodi Pop Tv, iz tajnog stana na glavnoj ljubljanskoj
Slovenskoj cesti, zajedno sa slovenačkom obaveštajnom službom (SOVA)
presrela razgovor dvojce političara, koji je zatim, verovatno, prosleđen
tadašnjem slovenačkom premijeru Antonu Ropu.
Rop je nedavno izneo u javnost da su se u telefonskom razgovoru sadašnji
premijeri Janez Janša i Ivo Sanader dogovarali o izazivanju incidenata u
Piranskom zalivu, što je pomoglo Janši i njegovoj partiji da dođe na vlast.
SOVA je danas saopštila državnoj novinskoj agenciji STA da ne raspolaže
arhivom o tom događaju, a nikakav dokument nije stigao ni od BND.
Ulfkote je u emisiji Pop Tv potvrdio da su BND i SOVA iz stana u Ljubljani
tražile Karadžića, da su njihovi obaveštajci s njim čak i razgovarali, i da
bi morali da postoje podaci o razgovoru Sanadera i Janše.
"Da, naravno da postoje dokumenti i o tome. Svaki zadatak BND je
dokumentovan i postoje izveštaji, koji su, naravno, tajna i nisu dostupni
javnosti", rekao je Ulfkote.
Na pitanje televizije da li bi mogla da dobije te dokumente, Ulfkote je
odgovorio da njih sigurno ima i slovenačka tajna služba.
Članovi parlamentarne komisije za nadzor tajnih službi već pola godine te
dokumente nisu uspeli da pronađu u SOVA.
SOVA je u saopštenju za javnost navela da saradnja sa BND nije nikada bila
usmerena na pitanje odnosa Slovenije i Hrvatske i da dokument o
prisluškivanju Sanadera i Janše ne postoji. |
| |
| |
|
|
| Policajci u školskom dvorištu |
| |
U želji da školsko okruženje bude bezbednije i prijatnije što većem broju
učenika i u problematičnim delovima grada, provincijska vlada finansira
pilot projekat i zapošljava 18 policajaca. Oni će se u Torontu, Hamiltonu i
Londonu baviti siledžijama koji maltretiraju školarce, kako u školskom
prostoru, tako i putem interneta.
 Ministar za kaznenu politiku Monti Kvinter je najavio da će provincijska
vlada finansirati ovaj projekat sa 1,7 miliona dolara. Policajci će raditi
sa učenicima šestog, sedmog i osmog razreda na podsticanju načina za
smirivanje siledžija i formiranju poverenja prema policiji, koje će ova deca
poneti i u srednje škole.
Predstavnici policije su naglasili da su od svih ontarijskih gradova
izabrani Toronto, Hamilton i London, kao mesta na kojima ima najviše
problema sa siledžijstvom i kriminalnim delovanjem. Zamenik šefa torontske
policije Kit Fordi je rekao da će lokalna policija u dogovoru sa školskim
vlastima, tek utvrditi koje škole u problematičnim naseljima će biti
pokrivene ovim projektom.
Ministarka obrazovanja Ketlin Vijn je takođe obećala preko deset miliona za
zapošljavanje 170 stručnjaka, psihologa, socijalnih radnika, savetnika za
rad sa decom i mladima, koji će pomagati rizičnim grupama učenika.
Nastavnici škola iz regiona Toronto su još od maja tražili ovakvu stručnu
pomoć, podstaknuti željom da se ne ponovi tragična sudbina Džordana Menersa,
koji je tog meseca ubijen u svojoj srednjoj školi u naselju Džejn - Finč.
Socijalni radnik Klejton Tomas, koji i sam potiče iz ovog dela grada, ističe
da je potrebno decu angažovati i posle redovne nastave kako ne bi, dok
besposleno tumaraju ulicama, bili lak plen bandama. |
| |
| |
|
|
| Konačna podela kolača |
| |
Ruska zastava na morskom dnu ispod leda Servernog pola jedan je od signala da
se neke zemlje spremaju da u zadato vreme, do 2009. godine - u verovatno
poslednjoj velikoj podeli pomorske teritorije u istoriji - uzmu svoj deo
kolača.
U svetu, prema nekim procenama, treba da bude razdeljeno oko sedam miliona
kvadratnih kilometara, što odgovara veličini Australije. Ta površina krije
neznane količine nafte i gasa i bogatstva živog sveta.
 Za podelu je stiglo samo osam zahteva, iako pedesetak priobalnih država ima
pravo da do 13. maja 2009. zatraži da im se, u skladu sa konvencijom iz
1982. godine, utvrde prava na morsko dno. Među dostavljačima zahteva su i
Rusija, Australija, Francuska i Brazil.
Najspektakularniji je bio potez Moskve koja je nedavno objavila da je ruska
trobojka pobodena ispod mora, slike desno, na dubini od 4.261 metar, na Severnom polu.
Priobalnim zemljama, prema Konvenciji o moru iz 1982, pripada i morsko dno
izvan zone od 200 nautičkih milja ako je deo grebena kontinenta i odlikuje
se plićim vodama.
Neki grebeni protežu se stotinama kilometara pre nego što nestanu u dubinama
okeana koje nisu vlasništvo nijedne zemlje.
"To je verovatno poslednja velika podela u istoriji," rekao je Rojtersu Lars
Kulerud koji savetuje zemlje u razvoju kako da podnesu zahteve za
raspolaganje morskim dnom. On radi u fondaciji GRID-Arendal koju vode
Program UN za čovekovu sredinu i Norveška.
Najvećih nedoumica ima i biće u regionima gde zemlje okružuju vode, poput
Južnog Kineskog mora ili Arktičkog okeana.
Prema stavu Rusije, greben ispod Arktičkog okeana dokazuje da je Severni pol
ruski, iako je obala Sibira daleko 2.000 kilometara. Danska, koja upravlja
Grenlandom, kaže da je pol danski a tu je i Kanada koja je na drugom kraju
istog grebena.
Severni pol, prema zvaničnom procenama SAD, možda krije četvrtinu
neotkrivene nafte i gasa u svetu.
Energetske kompanije danas eksploatišu naftu i gas sa sve veće dubine, čak i
sa 3.000 metara. Niko, međutim, još nije u stanju da vadi naftu u blizini
Severnog pola, ali bi globalno otopljavanje moglo da učini taj region znatno
dostupnijim.
Zemlje koje propuste rok rizikuju da im UN ne priznaju zahteve. Taj rok ne
obavezuje zemlje koje nisu ratfikovale konvenciju, poput SAD.
Komisija UN neće moći da odluči o zahtevima koji se "preklapaju", odnosno
kada dve ili više zemalja traže isti deo morskog dna. Takve zahteve vraćaće
vladama i proces će, kako se očekuje, trajati godinama, možda i decenijama.
Istovremeno će se svaki odobreni zahtev za većom površinom odnositi samo na
morsko dno, ne i na riblji fond.
Eksperti podsećaju da povećanje limita za ribolov na 200 nautičkih milja
sedamdesetih godina jedva da je izazvalo ikakve konflikte.
Neki čak smatraju da će podela morskog dna podstaći saradnju i ukazuju na
Španiju, Francusku, Irsku i Britaniju koje su zajedno podnele zahtev za
raspolaganje morskim dnom Biskajskog zaliva.
I Norveška, jedna od malobrojnih koja je dostavila zahtev, napominje da
blisko sarađuje sa susedima poput Rusije i Islanda, posebno kada je reč o
razmeni stručnih podataka. |
| |
| M.M. |
|
|
| Milijarde evra od emigranata |
| |
Milioni imigranata širim sveta šalju svojima milijarde evra. Novčane doznake
imigranata veće su od vrednosti direktnih stranih ulaganja u Meksiko, izvoza
čaja iz Šri Lanke, turističke zarade Maroka i prihoda od Sueckog kanala u
Egiptu.
 Vrednost novčanih pošiljki, odnosno keša koji imigranti šalju kućama,
približila se prošle godine sumi od 203 milijarde evra, procenjuje Svetska
banka. Od 2000. godine pošiljke su više nego udvostručene i, pošto
globaliziacija podstiče kretanje radnika, kraj im se ne vidi.
Eksperti koji se bave ovim fenomenom kažu da je slika stanja mnogo jasnija
posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. jer vlasti, nastojeći
da imaju bolji uvid u tokove gotovine, sada pažljivije prate i sume koje
imigranti šalju.
Ako bi sve te migrante "ugurali" u jednu kompaniju, ta "multinacionalka" bi
po godišnjem prihodu bila treća na listi 500 najvećih koju sastavlja časopis
Forčun, iza lanca Vol-Mart i Ekson mobila.
I, za razliku od konvencionalne ekonomije, kod imigranata u vreme ekonomskih
potresa, političkih kriza, prirodnih katastrofa, gladi ili rata, više novca
menja vlasnike.
Imigracija, kako navodi AP, zabrinjava ne samo zbog mogućnosti da novac ode
Al Kaidi, već i zbog "odliva mozgova", kao i neoporezovanog oticanja novca
iz zemlje domaćina. Prema Svetskoj banci, SAD su u 2005. tako izgubile 30,2
milijarde evra a iz Švajcarske je "iscurelo" 9,7 milijardi.
Za to vreme novčane pošiljke, od Poljske do Filipina, popravljaju uslove
života familija imigranata, kao i stanje nacionalnih ekonomija.
Novčane pošiljke u Latinskoj Americi u 2006. su bile 45,6 milijardi evra i
Interamerička razvojna banka procenjuje da će do 2010. dostići 74 milijarde.
Najviše keša, uglavnom zarađenog u SAD, kućama pošalju Meksikanci, gotovo 16
milijardi evra.
Indija je br.1 u svetu jer su se doznake toj zemlji prošle godine približile
sumi od 20 milijardi evra. Vestern junion, kompanija koja se bavi transferom
novca, navodi da joj je udeo transakcija u Indiji rastao u svakom od
poslednjih šest kvartala za barem 90 odsto.
Imigranti iz Albanije, jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja, ove će
godine poslati svojima više od 960 miliona evra. To predstavlja 13 odsto
albanskog bruto domaćeg proizvoda i dovoljno je za finansiranje
spoljnotrgovinskog deficita te zemlje.
Trećina od 3,2 miliona Albanaca radi u SAD, Britaniji, Grčkoj, Italiji i
drugim zemljama jer je u Albaniji prosečna mesečna plata oko 180 evra.
Osiromašenom Tadžikistanu radnici iz inostranstva lane su poslali 810
miliona evra ili više nego što vredi bruto domaći proizvod te zemlje.
Filipinci na radu u inostranstvu 2005. su poslali kućama rekordnih 10
milijardi evra.
Moldavija, sa četiri miliona stanovnika, ima više od 600.000 ljudi na radu
van zemlje a od početka godine 900.000 ljudi zatražilo je državljanstvo
susedne Rumunije. Lane su Moldavci iz inostranstva poslali kućama 677
miliona evra, sumu koja premašuje vrednost nacionalnog budžeta.
I, mada ima i onih koji se vraćaju i pokreću neki biznis, većina migranata
ne planira povratak kući.
"Migracija stvara novu migraciju", kaže direktor albanskog Centra za
ekonomske i socijalne studije Ilir Gedeši i dodaje da emigranti iz Albanije
u stranim bankama čuvaju više od deset milijardi evra.
Istovrmeno generalni sekretar albanskog Udruženja banaka Elvin Meka
upozorava: "Mi izvozimo ljude a oni nam šalju keš. Mladi su se navikli na
ideju odlaska. To je najveći kriminal u ovoj zemlji. Vlada im ubija snove". |
| |
| |
|
|
| Đoković treći na listi tenisera po zaradama
ove godine |
| |
Na listi tenisera koji su ove godine ostvarili najveću zaradu Novak Đoković se
nalazi na trećem mestu s osvojenih 2.357.150 dolara, dok se na listi
teniserki na četvrtom i petom mestu nalaze Ana Ivanović (1.475.620 dolara)
Jelena Janković (1.437.780 dolara).
 Prvi na muškoj listi tenisera s najvećom zaradom je Švajcarac Rože Federer,
koji je i prvoplasiran na ATP listi, sa zarađenih 4.663.620 dolara, dok je
drugi na ATP listi i listi tenisera s najvećom zaradom Španac Rafael Nadal
sa zarađenih 4.629.435 dolara.
Novak Đoković, treći po zaradi, takođe je i trećeplasiran na ATP listi.
Prva na listi teniserki s najvećom zaradom nalazi se prva na WTA listi
Belgijanka Žastin Enan koja je zaradila 2.716.410 dolara.
Za razliku od tenisera, kod kojih se lista najvećih zarada uglavnom poklapa
s ATP rangom, kod teniserki se na drugom i trećem mestu po zaradama nalaze
sestre Serena (deveta na WTA) i Venus Vilijams (13. na WTA) s osvojenih
1.799.034 i 1.505.523 dolara.
Drugoplasirana na WTAlisti Ruskinja Maria Šarapova na listi po zaradama se
nalazi tek na šestom mestu sa zarađenih 1.201.149 dolara.
Jelena Janković je trećeplasirana na WTAlisti, dok Ana Ivanović zauzima
peto mesto.
Lista zarada tenisera i teniserki odnosi se samo na premije s turnira i ne
uključuje ostale prihode, poput novca dobijenog za reklame ili slično. |
| |
| |
|
| |
|
|
