|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1117, 24. avgust 2007.
| Nedostatak vode i loše saobraćajnice |
| |
Crnogorsko turističko udruženje (CTU) ocenilo je da se i ove godine u skoro
svim turističkim opštinama ponavljaju isti problemi među kojima loša putna
infrastruktura, nerešen problem sive ekonomije, nedostatak vode.
Na sastanku Upravnog odbora CTU navedeno je da su problem i deponije pored
saobraćajnica, nelegalno organizovanje i prodaja izleta, nedostatak parking
prostora, divlja gradnja, nelegalni privremeni objekti i neprijavljeni gosti.
Predstavnici hotelijera, turističkih agencija, restorana, kampova, privatnog
smeštaja i transporta tog udruženja su istakli da ti problemi predstavljaju
ograničavajući faktor daljeg razvoja turizma.
"Uprkos, po dosadašnjim zvaničnim pokazateljima, dobroj turističkoj sezoni,
navedeni nedostaci će, ukoliko ne budu što pre otklonjeni, ozbiljno ugroziti
crnogorski turizam", upozorili su iz CTU.
Oni navode da se, pre svega, i ove godine postavlja pitanje buke i ocenjuju
da se koliko god da je turizmu i mladim ljudima svojstvena zabava, ipak može
obezbediti mir za one turiste koji žele da odmor provedu drugačije od njih.
Hotelijeri se, navode u CTU, iz godine u godinu suočavaju sa novim, uvećanim
dažbinama i uslovima koji se neretko ustanovljavaju i menjaju usred
turističke sezone, te kao neplanirani izdaci predstavljaju dodatno
opterećenje za hotelske kompanije.
"Povećanje cene vode, struje, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta,
porezi, doprinosi i mnoge druge obaveze destimulativno utiču na hotelijere,
koče dalje investicije i dovode u pitanje održavanje visokog kvaliteta
usluge, naglašavaju oni.
Sektor transporta tog udruženja smatra da je veliki problem i loša
prohodnost crnogorskih saobraćajnica koji prouzrokuje kašnjenje autobusa na
svim relacijama.
"Posebno izražena 'uska grla' su prolazak kroz Podgoricu i trajektni prelaz
Kamenari-Lepetane", navode u CTU. |
| |
| |
|
| |
| 42% više korisnika nego stanovnika |
| |
Na kraju jula broj korisnika mobilne telefonije u Crnoj Gori je bio rekordan,
jer je za 42 odsto nadmašio ukupan broj stanovnika.
Prema izveštaju Agencije za telekomunikacije, mobilne priključke imalo je
881.519 korisnika, od čega su 727.772, odnosno 82,5 odsto pripejd brojevi.
Prethodni rekord u broju korisnika postignut je prošlog septembra, kada je u
Crnoj Gori za 27,6 odsto bilo više korisnika mobilne telefonije nego
stanovnika.
Prema podacima Agencije, lider na tržištu i dalje je Promonte, čiju mrežu
koristi 54,7 odsto korisnika. Udeo T-mobajla na tržištu je 40,14 odsto, a
trećeg operatera m:tela koji je u julu i počeo da radi, 5,16 odsto.
Ulazak m:tela, koji je vlasništvo Telekoma Srbije i ho-landskog Ogalara,
smanjio je tržišno učešće Promontea za oko tri odsto, a T-mobajla za jedan
procenat. |
| |
| |
|
| |
| Gotovina u pritvoru do suđenja |
| |
Tužilaštvo Haškog tribunala usprotivilo se zahtevu penzionisanog hrvatskog
generala Ante Gotovine, optuženog za zločine nad Srbima tokom ofanzive Oluja
1995, da bude pušten na slobodu do početka suđenja.
"Postoji rizik da Gotovina pobegne. Privremeno oslobađanje bi ugrozilo
interese pravde i treba ga uskratiti. Gotovinina prošlost pokazuje njegovu
rešenost da izbegne suđenje", naglasio je u objavljenom podnesku tužilac
Alan Tiger .
Tužilac je precizirao da je Gotovina, pošto ga je Tribunal 2001. optužio,
pobegao iz Hrvatske i četiri i po godine se krio po svetu, koristeći lažne
identitete i falsifikovane pasoše sve dok u decembru 2005. nije uhapšen u
Španiji.
U trenutku hapšenja, imao je dva lažne hrvatska pasoša, a prema pečatima u
njima, tokom bekstva je boravio u Španiji, Italiji, Brazilu , Argentini,
Peruu, Čileu, Singapuru, Maleziji, Mauricijusu, Japanu, Dominikanskoj
Republici i drugim zemljama. |
| |
| |
|
| |
| Bez podataka o Crnogorcima koji su ilegalno u
EU |
| |
Crna Gora nema tačne podatke koliko njenih državljana bez dozvole boravi u
zemljama Evropske unije (EU), izjavio je sekretar crnogorskog Ministartva
unutrašnjih poslova Svetozar Đurović.
Đurović je kazao da države članice EU imaju podatke o strancima koji nemaju
pravo boravka ili kojima je prestalo pravo da legalno borave na njihovoj
teritoriji, ali da su u proteklom periodu vođeni za Državnu zajednicu Srbija
i Crna Gora.
"To znači da u ovom trenutku nije realno iskazivati brojke o građanima Crne
Gore kojima je prestalo pravo da legalno borave na teritoriji država članica
EU", kazao je on.
Đurović je kazao da je u poslednje tri godine vraćeno 810 lica koji su u
zemljama EU boravili ilegalno.
On je dodao da ih je najviše vraćeno iz Nemačke, Luksembrurga, Švedske,
Holandije i Belgije.
Đurović je kazao da zbrinjavanje tih lica po povratku u Crnu Goru nije u
naleznosti MUP-a, već organa koji se bave socijalnim zbrinjavanjem,
zapošljavanjem i drugim poslovima.
Predstavnici Vlade Crne Gore i Evropske komisije parafirali su Sporazum o
readmisiji, koji reguliše prinudni povratak u zemlju lica koja nemaju
boravak ili kojima je prestalo da važi pravo legalnog boravka na teritoriji
određene države.
Taj Sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna plata u junu 660 evra |
| |
Prosečna neto zarada u junu u Hrvatskoj iznosila je 4.848 kuna ili oko 660
evra objavio je Državni zavod za statistiku.
Junska plata je u odnosu na majsku manja za 0,55 odsto, ali se to smanjenje
dovodi u vezu sa isplatama regresa uz plate uglavnom tokom maja ove godine.
U poređenju sa junskom platom prošle godine prosečna neto zarada u
preduzećima je u junu ove godine veća za 208 kuna ili za 4,48 odsto.
Prosečna bruto zarada ja jun iznosila je 7.065 kuna ili oko 965 evra.To je
nominalno 0,52 odsto manje nego u maju a u odnosu na jun prošle godine
predstavlja povećanje od 5,7 odsto. |
| |
| |
|
| |
| U Podgorici 43o Celzijusa |
| |
U Podgorici je juče u 14 časova izmerena temperatura od 43 stepena Celzijusa,
saopštio je Hidrometeorološki zavod Crne Gore.
Apsolutni temperaturni rekord u glavnom gradu Crne Gore postignut je 18.
jula ove godine, kada je izmereno 43,3 stepena .
Novi talas vrućina, prema prognozama meteorologa, trajaće još nekoliko dana.
Veoma toplo je i u planinskim krajevima Crne Gore. Tako je u Kolašinu
temperatura u 14 časova iznosila 36, a na Žabljaku 32 stepena.
U Pljevljima je nešto pre 15 časova izmereno 38,7 stepeni Celzijusa, što je
najviša ikad izmerena temperatura u tom gradu, saopštili su lokalni
meteorolozi.
Prethodna maksimalna temperatura bila je 38 stepeni i izmerena je 29.
avgusta 1956. godine.
Visoka temperatura i dugotrajna suša pogoduju pojavi i širenju brojnih
požara, trenutno pljevaljski vatrogasci gase desetak šumskih požara. |
| |
| |
|
| |
| Problem je što RS proglašavaju genocidnom
tvorevinom |
| |
Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) poručio je visokom predstavniku u BiH
Miroslavu Lajčaku da problem u poštovanju Ustava BiH i Dejtonskog sporazuma
nije u Republici Srpskoj, SNSD i njegovom lideru Miloradu Dodiku, već u onim
političarima koji RS svakodnevno proglašavaju genocidnom tvorevinom.
"Ako tražite dosledno poštovanje Ustava BiH, Ustava RS za koji je
Venecijanska komisija Saveta Evrope konstatovala da je usklađen sa
Dejtonskim sporazumom, onda problem nije u RS, SNSD-u i Miloradu Dodiku.
Problem je u onim političarima koji RS svakodnevno proglašavaju genocidnom
tvorevinom, kao i njene institucije", navodi se u saopštenju te stranke.
Iz SNSD-a poručuju da "za taj govor mržnje i antidejtonsko ponašanje nisu
čuli da je OHR nekoga od njih poimenice upozorio i zapretio sankcijama".
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak je upozorio Dodika da svojim "potpirujućim
izjavama" ruši ustavni poredak i Dejtonski mirovni sporazum, kao i da
usporava BiH na putu ka evroatlantskim integracijama.
SNSD je saopštila da deli zabrinutost Lajčaka za integrisanje BiH u
evroatlantske institucije, ocenjujući da je taj put blokiran zbog "neodgovornih
stavova bošnjačkih političkih stranaka i njihovih lidera, nespremnih da
poštuju Dejtonski sporazum i donošenje reformi po procedurama propisanim
Ustavom BiH".
Navodeći da su predstavnici EU više puta ponovili da je osnovni način
donošenja svih reformi u BiH dogovor domaćih političkih struktura, SNSD
ističe da sve dok političke stranke sa sedištem u Sarajevu veruju da će
međunarodni faktori nametnuti ili iznuditi reformu policije po kojoj se
ukida policija RS, dotle neće biti spremni za dogovor u okviru tri evropska
principa. |
| |
| |
|
| |
| Đukanović i Marović da ne ugovaraju poslove |
| |
Opoziciona Demokratska srpska stranka (DSS) zatražila je da se čelnicima
vladajuće Demokratske partije socijalista Milu Đukanoviću i Svetozaru
Maroviću zabrani da sa strancima ugovaraju poslove koji se tiču investicija
u razvojne projekte Crne Gore.
Povodom informacija da je Đukanović sa bivšim generalnim sekretarom NATO-a
Vesli Klarkom razgovarao o gradnji puteva u Crnoj Gori, a Marović sa šeikom
Ujedinjenih Arapskih Emirata o podizanju novih hotela, DSS je ocenila da oni
bez ovlašćenja "sklapaju milionske aranžmane sa crnogorskom zemljom".
Prema oceni DSS, takvi aranžmani Đukanovića i Marovića su dokaz da je
nezavisna Crna Gora "privatna država".
U saopštenju DSS se dodaje kako su se "i nadležne institucije, koje su
odgovorne za ove vrste poslova, uklopile u dekor privatne države, te samo
potpišu ono što im pomenuti dvojac (Đukanović i Marović) biznismena prinese
na sto". |
| |
| |
|
| |
| Protiv najavljene podele Kosova na srpski i
albanski deo |
| |
Savet bezbednosti Makedonije, na čijem čelu je predsednik države Branko
Crvenkovski, se na sastanku posvećenom Kosovu izjasnio protiv najavljene
eventualne podele Kosova na srpski i albanski deo.
"Makedonija je protiv podele Kosova, opciju koju testiraju zapadne diplomate",
zaključak je sa sednice Saveta.
Na sednici su, pored Crvenkovskog, bili premijer Nikola Gruevski, ministar
unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska, šef diplomatije Antonio Milošoski,
ministar odbrane Lazar Elenovski i načalnik generalštaba vojske Makedonije
Miroslav Stojanovski.
Crvenkovski je posle sastanka rekao da je "Makedonija protiv iscrtavanja
novih granica po etničkom principu" i da "nova trojka pregovarača treba da
se drži osnovnih principa koje je usvojila Kontakt grupa na početku
pregovora".
Predsednik je istakao da je dogovoreno da Makedonija zatraži sastanak sa "trojkom"
za Kosovo, kako bi im predočila da je od izuzetne važnosti da se završi
demarkacija neobeležane makedonsko-srpske granice u delu prema Kosovu.
"Informacije i saznanja sa kojim raspolažemo ukazuju da za sada nema
ozbiljnije pretnje po bezbednost Makedonije", rekao je šef makedonske
diplomatije Antonio Milošoski.
Makedonija, kao susedna zemlja, ne sme da potcenjuje rizike. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
