|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1117, 24. avgust 2007.
| Rusi se rukovode svojim interesima u vezi
Kosova |
| |
Rusija će se rukovoditi svojim potrebama kada bude odlučivala da li da
podstakne Srbiju da pošalje ograničen broj trupa na Kosovo, piše u analizi o
Kosovu teksaška agencija za strateško istraživanje Stratfor.
U tekstu se razmatra mogućnost da Srbija iskoristi svoje pravo koje joj je
odobreno po mirovnom sporazumu iz 1999. godine i pošalje 1.000 svojih
vojnika na Kosovo da zaštiti tamošnje Srbe nakon najnovijih poziva da to
uradi posle napada na mladi par Srba 20. avgusta blizu Gračanice.
U proteklih nedelju dana mnogi srpski političari su pozvali da se srpske
snage vrate na teritoriju pokrajine.
Najistaknutiji među njima bio je premijer Vojislav Kostunica čija
Demokratska stranka Srbije kontroliše ministarstvo unutrašnjih poslova,
odakle bi te snage bile upućene kada bi se na to odlučilo, piše Stratfor.
Agencija navodi da Koštunica ne bi to uradio bez podrške druge dve stranke u
vladajućoj koaliciji koje su za sada protiv takvog poteza, ali da je moguće
da bi se na to odlučio na podstrek Rusije.
"Srpski nacionalisti, uključujući tu Koštunicu, smatraju da je Rusija njihov
najmoćniji, ako ne i jedini, strani saveznik i zahvalni su Moskvi što je
odbila da podrži bilo kakav plan Ujedinjenih nacija koji bi formalno odcepio
Kosovo od Srbije", piše Stratfor.
Rusija, međutim igra svoju igru. Kremlj ne mari ništa za Kosovo ali ruski
stratezi vide značaj tog problema koji može da pocepa Zapad, navodi Stratfor.
"NATO operacija na Kosovu 1999. je bila kontroverzna na Zapadu dok se
odvijala, a nametanje konačnog statusa Kosova je kontroverzno danas," piše
agancija.
Činjenica da Rusija može da utiče na Srbe i da Moskva ima institucionalnu
moć preko svog veta u UN daje Rusiji opciju da ili pokrene krizu, ili da
jednostavno dozvoli da se ona rasplamsa, kad god to zaželi.
A taj trenutak je možda sada kada Rusija pokušava da prekroji međunarodni
sistem što više može pre nego što se SAD povuku iz Iraka, i to po najnižoj
ceni po sebe.
Disfunkcionalna Srbija i Kosovo je u najboljem ruskom interesu, jer unosi
trajnu nestabilnost u region koji je sada pod kontrolom NATO-a i Evropske
unije, kaže agencija.
Ako bi srpske snage krenule na Kosovo, u okviru svog dozvoljenog broja od
1.000, NATO snage se ne bi usudile da intervenišu ukoliko bi taj pokret bio
politički podržan od Rusije.
Iako bi to bile srpske snage, bilo bi jasno da se Zapad javno povlači pred
konfrontacijom sa Moskvom, a to je ono što Rusija zapravo želi, jer bi joj
to dalo moć da sebi prilagodi niz bezbednosnih problema a da pritom sav
rizik za slučaj da nešto krene naopako snosi Srbija.
"To znači da pravo pitanje nije da li će Srbi da krenu (na Kosovo) već da li
će ih Rusi na to podstaći.
I to je odluka koja će se rukovoditi ruskim potrebama, sto apsolutno nema
nikakve veze sa Srbijom ili sa Kosovom" piše Stratfor. |
| |
| |
|
| |
| Sabor o kome sanjaju svi Krajišnici |
| |
U Manastiru Krka, duhovnom centru Eparhije dalmatinske, svake godine na
Preobraženje Gospodnje, okupi se više hiljada Srba iz Hrvatske, Srbije,
Republike Srpske i drugih zemalja širom sveta.
Bogosluženjem u manastiru, počinje Svedalmatinski sabor o kome i mladi i
stari Krajišnici, ma koliko daleko od rodne grude bili, sanjaju tokom godine
jer im, kako kažu, budi uspomene na srećna vremena.
Manastir Krka, nazvan po istoimenoj reci koja protiče pored njega, podigla
je 1350. godine princeza Jelena, sestra cara Dušana, udata za hrvatskog
kneza Mladena II Šubića. Nalazi se 3,5 kilometra od Kistanja u opštini Knin.
Niko ne zna kada je tačno počelo održavanje sabora u manastiru, ali monasi
veruju da je to tradicija duga nekoliko vekova.
"Na taj praznik sve je uvek bilo lepo i veselo, a i danas je kao da se
nikada nisu desile strahote, koje su mnoge od nas odvele daleko od rodnog
kraja", kaže penzioner Milan Karna. On se nakon nekoliko godina u
izbeglištvu vratio u Oton kod Knina, dok su mu deca i dalje "po svetu" - u
Australiji, Rusiji i Beogradu.
Zorka Šuša (40) iz obližnjeg Kolašca, izbelga u Srbiju, s ponosom ističe da
je šestogodišnji sin uvek pita "kada će leto da idemo u manastir na sabor".
Sava Ljuna iz istog sela kod Kistanja u šali kaže da ga gužva na saboru
podseća na dane kada se u Davosu, u kome živi od 1977. godine, održava
Svetski ekonomski forum.
Sredovečne žene koje od detinjstva uvek, kad mogu, zajedno dolaze na
liturgiju, kažu da je na saboru "svake godine sve lepše, jer se sve više
ljudi vraća". Da bar na kratko zaborave nedaće kroz koje su prošli.
Njihov vršnjak, penzioner Milan Karina takođe kaže da se ništa nije
promenilo u odnosu na vreme kad je bio mlad, ljudi su veseli i oklupljaju se
u velikom broju. "Jedina je razlika, što se onda dolazilo ili pešice ili na
konjima. Neki su do manastira pešačili deset i više kilometara".
Jelena Knežević (15) od 1995. godine sa porodicom živi u Australiji. Kaže da
je jedva dočekala dan kada je opet mogla da dođe u rodni kraj i manastir u
kome je krštena. "Malo čega se sećam jer sam bila mala, kuću sam jedva
prepoznala, ali divno je opet biti ovde".
Jelenina dve godine starija rođaka Milica Bradaš, koja u Zagrebu ide u
srpsku pravoslavnu školu, kaže da u Krku dolazi stalno od kada se sa
roditeljima i sestrom vratila u Knin 2000. godine.
"Uvek mi je lepo na neki drugi način. Mada je na mene najveći utisak ostavio
onaj Sabor, održan prve godine kad smo se vratili kući, nakon više godina
izbegličkog života", kaže Jelena.
Prema Jeleninim rečima, na početku je bilo problema sa komšijama Hrvatima
koji su na svaki način pokušali da im zagorčaju život. "Srećom, danas je
gotovo i sa tim i sve je dobro", dodala je ona.
Uz reku Krku, koja protiče na manje od sto metara od malog uzvišenja na kome
je sagrađen manastir posvećen Svetom arhangelu Mihajlu, postavljeni su
šatori, štandovi sa roštiljem i pićem, igračkama.
Do ranih jutarnjih sati mladi i stari se vesele i druže uz muziku... Pevaju
se pesme i Cecine i Vajtine i one od Atomskog skloništa.
I kako najstariji pamte, na saboru se nikada nije desio neki veći incident.
Ali, kako kaže Petar Mandić, izbegao u Banja Luku, kome "do stote fali 13
godina", par puta se neko potukao zbog devojke. "To je bilo i normalno jer
sabor je i bio mesto da se cure i momci zagledaju".
I pored sveopšteg veselja posvećenog Preobraženju, nemoguće je ne primetiti
da dolazak u manstir i paljenje sveća u nekima probudi ogromnu tugu za
najbližim koje su izgubili. |
| |
| Aleksandra Otašević |
|
| |
| Niko iz trojke nema realne interese na Kosovu |
| |
S tačke gledišta geopolitike, ni jedan od međunarodnih igrača od kojih zavisi
sudbina Kosova - ni EU, ni Rusija, ni SAD - tamo nemaju realne interese,
ocenio je glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici" Fjordor
Lukjanov.
U članku "Više cinizma", koji je objavilo internet izdanje "Gazeta",
Lukjanov je izrazio sumnju da se bilo šta može promeniti u pozicijama
Beograda i Prištine do decembra, jer bi bilo koje odstupanje označavalo
kapitulaciju. A ideja podele Kosova, ako se bude ozbiljno razmatrala, preti
teškim posledicama, naveo je on.
Lukjanov navodi da Rusija ne namerava da jača pozicije u jugoistočnoj Evropi,
a braneći teritorijalnu celovitost Srbije, Moskva se ne poziva ni na
slovensko ni na pravoslavno bratstvo.
Analitičar ocenjuje da Amerika teži da završi "nedovršen posao" oko raspada
Jugoslavije - ako se imperija raspala na šest delova, može i na sedam i
bolje završiti proces i staviti tačku, objašnjava Lukjanov.
S druge strane, Albanci su verovatno jedini muslimani koji iskreno vole
Ameriku i u uslovima sve dubljeg konflikta između SAD i muslimanske
zajednice, "oslobađanje" Kosovara biće veoma važan gest. Ta dva faktora
zajedno, zaključuje Lukjanov, čine američku poziciju veoma neelastičnom.
Lukjanov ocenjuje da će nakupljene probleme, na kraju krajeva, morati da
rešava Evropa, ali da je i ona u procepu. EU s jedne strane nije sposobna da
iskaže volju da reguliše konflikt i zato zavisi od SAD, a s druge strane
govori o humanitarnim ciljevima. Ekspert smatra da će jednostrano
proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova biti "logičan završetak
procesa, započetog vojnom akcijom". Ali to će, kao prvo, paralizovati EU
koja ne može da funkcioniše u pokrajini bez mandata UN, a kao drugo, može da
utiče na situaciju u nekoliko država EU, koje se suočavaju sa problemima
separatizma, upozorio je Lukjanov.
Takođe navodi da nije jasno kako će se ponašati EU u kojoj je najmanje pet
država protiv nezavisnosti Kosova.
Što se tiče Rusije, ona nema ozbiljne interese na Kosovu, ali joj je zato
garantovana opštepolitrička korist. Moskva čuva međunarodno pravo i poziva
na rešenje koje će odgovarati obema stranama, i pri svakom rešenju, ona
pobeđuje, navodi Lukjanov.
Ukazuje da, ako se "dogodi čudo" i strane nađu kompromis, Kremlj ima osnova
da sebi pripiše uspeh. Ako događaji krenu jednostranim putem, Moskva će
raširiti ruke i reći da je učinila sve da se izbegne neprijatan presedan.
Lukjanov dodaje da apsolutno ne znači da će u tom slučaju Moskva krenuti u
priznavanje Abhazije ili Pridnjestrovja, ali da će se "stepen nervoze u
Tbilisiju i Kišinjovu naglo skočiti".
"Dil u duhu tradicionalne, pa i veoma cinične geopolitike više bi pomogao
rešenju kosovskog problema. Sadašnja situacija, kada sve velike države
deklarišu svoje blagonaklone ideje i prave se da se rukovode ideloškim
motivima, vodi u ćorsokak.
Neusaglašeni izlazak iz tog ćorsokaka dovešće do pojave stvarnih
geopolitičkih problema među velikim državama, nešto ozbiljnijih nego što je
paradoksalni sukob oko Kosova", piše Lukjanov. |
| |
| |
|
| |
| Sto dana vlade Srbije |
| |
Vlada Srbije, formirana 15. maja, pola sata pre zakonskog roka, navršla je
juče 100 dana rada.
Druga vlada Vojislava Koštunice izabrana je glasovima 133 poslanika
vladajuće većine koju su činili poslanici Demokratske stranke, Demokratske
stranke Srbije/Nove Srbije i G17 plus.
Izboru vlade prethodili su tromesečni pregovori, a koalicioni sporazum DS,
DSS/ NS i G17 plus još nije potpisan, jer, prema nezvaničnim izvorima, nije
postignuta saglasnost o terminu i ključnim pripcipima održavanja
predsedničkih i lokalnih izbora i podeli nadležnosti nad javnim preduzećima.
Mandatar Vojislav Koštunica u parlamentu je, podnoseći ekspoze pre izbora
vlade, naveo pet ključnih principa o kojima su se usaglasili koalicioni
partneri - Kosovo, evropske integracije, saradnju sa Hagom, ekonomski razvoj
i suzbijanje kriminala i korupcije.
Vlada je za prvih 100 dana uspela da ode i na odmor. Iako je zvanično
saopšteno da pauze neće biti, sednice nisu održane 9. i 16. avgusta, a
većina članova Vlade bila je na putu.
Predsednik i potpredsednik Vlade, Vojislav Koštunica i Božidar Đelić,
predstaviće 29. avgusta izveštaj o prvih 100 dana rada Vlade.
Od 30. avgusta svakoga dana u zgradi Vlade Srbije biće održane konferecije
za medije na kojima će ministarstva predstaviti aktivnosti u prvih 100 dana
mandata.
Posle dvonedeljne pauze, juče je održana redovna sednica Vlade Srbije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
