Broj 1118, 31. avgust 2007.

Koalicioni sporazum postoji, koalicija funkcioniše
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je zadovoljan radom vlade, odnosima i funkcionisanjem koalicije i ocenio da koalicioni sporazum postoji. Na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada Vlade Srbije, Koštunica je rekao da su osnovi za rad i funkcionisanje vlade postavljeni u njegovom ekspozeu od 15. maja ove godine i da su navedenih pet ključnih prioriteta rada najčvršća osnova i temelj saradnje. "U jednom ili drugom obliku, pisanom ili nepisanom taj sporazum postoji", rekao je premijer i dodao da se pokazuje da je ekspoze i utvrđivanje pet prioroteta rada bilo dovoljno i da omogućava da vlada radi na odgovarajući i dobro koordinisan način. Koštunica je ocenio da je ugovor o koncesiji na autoput Horgoš-Požega, valjan i da su garancija za to što je prošao "sito i rešeto" države, državnih organa, državnog pravobranioca, obe vlade i javosti. "Jedino što mogu da poželim je da se nešto šsto je veliki problem za Srbiju, a to je da se Ibarska magistrala što pre zameni jednim novim modernim putem i na taj način Beograd poveže sa Crnom Gorom a srednja Evropa na najkraći način poveze sa morem", kazao je Koštunica. On je dodao da je Vlada Srbije na današnoj sednici izabrala zastupnika za koncesiju na autoput Horgoš-Požeg, ali nije naveo ime zastupnika. Koštunica je istakao i da su se prvi put sreli za zahtevom javnosti da se jedan takav ugovor objavi i izrazio iznenađenje da je interasovanje javnosti pobuđeno baš za taj ugovor, a ne za neke druge. "Učinićemo sve da se u skladu sa evropskim pravilima objave novi i stari ugovori", naveo je on. Na pitanje kada će vlada da utvrdi kadrovska rešenja u najvećim javnim preduzećima, Koštunica je rekao da su do sada bili zauzeti dosta krupnijim pitanjima, ali da će javnost biti obaveštena onog časa kada se ta rešenja budu znala. Koštunica nije želeo da odgovara na pitanja vezana za predstojeće lokalne i predsedničke izbore, navodeći da će to učiniti na nekom drugom mestu, kao predsednik DSS, a ne kao premijer i dok govori o radu vlade. Premijer je rekao da u vladi do sada nije bilo reči o eventualnoj izmeni Ustavnog zakona. Koštunica je izjavio da je zadovoljan saradnjom Vlade Srbije sa Haškim tribunalom i da se čine intezivni napori da se ispuni ta međunarodna obaveza. "Siguran sam da će Srbija svoje obaveze kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, ispuniti u celosti", istakao je on. Koštunica je rekao da će Vlada Srbije uskoro imenovati ambasadore na nekoliko važnih mesta u svetu, među kojima i u Podgorici. On je rekao da srpsko zakonodavstvo nije prepreka da građani Crne Gore koji to žele dobiju državljanstvo Srbije, a na pitanje da li će uskoro posetiti Crnu Goru, Koštunica je odgovorio da će se međusobne posete predstavnika državnih organa dve zemlje nastaviti.

Razrađujemo odgovore za negativno rešenje
Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da vlada razrađuje razne modele reagovanja u slučaju negativnog rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije. "Ako vam neko nanese štetu, onda mu, prema okolnostima i situaciji, morate uzvratiti određenom štetom. Na taj način čuvate sopstveni integritet i nešto što je dostojanstvo države i svakog građanina", rekao je Koštunica na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Koštunica nije želeo da precira koji se modeli reagovanja razmatraju ali je dodao da se mogućnosti kreću u "sferi nečega što su uobičajena reagovanja u takvim prilikama". "U ovom trenutku nije prilično o tome govoriti jer je počela nova runda pregovora i mi ćemo učiniti sve kao i do sada da se jedan deo međunarodne zajednice i neke uticajne zemlje podsete na to da međunarodno pravo postoji da bi bilo poštovano a ne da bi bilo kršeno", rekao je Koštunica. Govoreći o tome da li će brojne izjave ministara o stvaranju NATO države na Kosovu negativno uticati na napore Srbije da se priključi procesu evro-atlantskih integracija, Koštunica je ocenio da se nijedan državni organ nije izjašnjavao o članstvu u toj organizaciji već isključivo o Partnerstvu za mir. Premijer je ponovio da je plan Martija Ahtisarija "mrtav", ali je ipak pozvao medije da objave aneks 11 plana tog pregovarača kako bi se javnost upoznala sa namerama da se NATO-u daju veoma velika ovlašćenja u odnosu na civilnu misiju u pokrajini. Ponovio je uverenje da Srbija nikada na legalan način neće moći da izgubi Kosovo i Metohiju i ocenio da to neće dozvoliti Savet bezbednosti. Koštunica je upozorio da bi eventualno jednostrano priznanje nezavisnosti pokrajine negativno uticalo na ostale krizne regione u svetu. Dodao je da Srbija u potpunosti poštuje Dejtonski sporazum i priznaje integritet BiH ali je dodao da to isto očekuje i od ostalih zemalja kada je u pitanju status Kosova. Usprotivio se vremenskom ograničenju pregovora o budućnosti Kosova kao i o nametanju unapred određenog rešenja za status pokrajine.

Nevidljivi ljudi
U Srbiji u proseku godišnje nestane više od 500 ljudi, ali se sumnja da je broj neprijavljenih nestanaka i znatno veći. Najviše nestaju deca, starije osobe i mlade devojke. Mnogi od njih su žrtve mafije i sekti Dvanaestoro ljudi je nestalo bez traga u staropazovačkoj opštini u poslednje dve godine. Nestajali su u po bela dana, kao da su u zemlju propadali. Nikome od njih ni danas nema traga. Pre dve godine krenuo je Milan Stokuća (52), iz Nove Pazove, inače poznati zanatlija i vlasnik radnje "Lav", u šetnju i kod prijatelja na slavu. I na tom putu gubi mu se svaki trag. Još zagonetniji je nestanak krepke starice Mare Rodić(68), koja je iz kuće u ulici Save Kovačevića 27, Stara Pazova otišla, časkom, do obližnje prodavnice, u papučama i više se nije vratila. - Pošla je da kupi sebi nešto u prodavnicu, koja je nekih desetak metara daleko od kuće. Ništa nismo posumnjali pošto je to činila mnogo puta ranije. Ali, kada se duže vreme nije vratila pošli smo da je tražimo. No, kao u zemlju da je propala. Saznali smo da je bila u prodavnici i potom joj se gubi svaki trag. Više od godinu dana uzaludno tragamo. Svašta smo pomišljali - od toga da je negde zalutala, otišla kod rodbine, pregazio je auto. Gde nismo sve bili i obišli. Ali, ni traga ni glasa. Čekamo bilo kakav glas o njoj i da znamo na čemu smo: živa ili mrtva. Ovako, ubi nas neizvesnost - još se uvek nada zet Mikajlo Marjanović da je Mara, ipak, živa. PAZOVAČKA ENIGMA Detektiv Radomir Misaljević iz Srpske istraživačke agencije "Pravac" smatra da u Srbiji ima 3.000 nestalih lica u toku godine, jer se nestala lica slabo prijavljuju policiji. Među nestalima u opštini Kikinda je 13 muškaraca i pet žena, a najviše njih je u poznim godinama. Najviše nestalih je iz opštine Kanjiža - šest, po tri muškarca i žene. Četiri osobe potiču iz ađanske, a po dva iz opština Kikinda, Senta i Novi Kneževac. Četvrtog maja, nestao je Iva Rauk (57), zvani Džeger, instruktor vožnje, iz Golubinaca. Kupio je novine, ali se kući nije vratio. Prilikom nestanka Milan Stokuća je na sebi imao crni kačket, crni sako i maslinasto zelene farmerke, Mara Rodić visoka 155 centimetara nestala je u crnoj haljini i papučama, a Iva Rauk u plavim farmerkama, belim patikama i plavo-beloj majici. Niko od ovo troje nestalih kod sebe nije imao nikakvih ličnih isprava. Nisu ih poneli pošto nisu imali nameru da idu nigde iz mesta stanovanja već u šetnju, do najbliže prodavnice ili kioska za novine. Nada Sremčević Popović traga za svojom majkom, tako što objavljuje oglas sledeće sadržine: "Ako iko vidi ovu staricu, molimo vas, javite se na broj telefona taj i taj". - Moja majka je nestala 5. marta ove godine iz Doma u Novom Bečeju. To je Specijalizovan dom za stara i psihički obolela lica. Nestala je tako što je tog dana tražila propusnicu da izađe do pošte da telefonira, dobila je dozvolu, izašla je, imala je dozvolu da bude van Doma dva sata, međutim nije se vratila do podne. Pošto je nije bilo na ručku, onda su nas obavestili, već negde oko jedan sat mi smo imali informaciju da je nestala. Ljudi iz Doma i policija tražili su je već tog dana u Novom Bečeju na mestima gde bi eventualno mogla da bude, gde se inače kretala. Bila je pretpostavka da je možda sela na autobus i krenula za Beograd. IVANE NIGDE NEMA Pre 18 meseci, u naselju Kovači kod Kraljeva, iz svog doma izašla je Ivana Čukić, stara 27 godina i više je niko nije video. Kraljevačka policija od tada neprestano traga za ovom crnomanjastom devojkom. Razgovarali smo sa preko 70 lica, od toga njih četvoro smo stavljali na poligraf. Saslušali smo i dva Ivanina bivša momka, proverili listinge svih njenih telefonskih poziva. Svi su nam rekli da je Ivana bila mirna i dobra devojka, nijednu ružnu reč o njoj nismo čuli. U pomoć smo pozvali i kolege iz policijskih uprava u Beogradu, Novom Pazaru, Kuršumliji i Lešku, a i Prištini, gde smo kontaktirali UNMIK. Prosto je neverovatno da nikakve naznake o motivima ili razlozima njenog nestanka nema. I da nema nijednog traga o njenom kretanju u Kraljevu, u Beogradu, u Sandžaku i na Kosovu i Metohiji. Objavili smo i mnoge apele preko medija. Niko se na naše apele nije odazvao - otkrio nam je inspektor Žarko Aleksić, koji u kraljevačkoj policiji vodi ovu potragu. Inače, Ivana nije prva nestala osoba s područja kraljevačke regije kojoj se izgubio svaki trag. Pre četiri godine nestao je i novopazarski profesor muzike Bojan Nešović. Kako nam je rekao načelnik kraljevčka policije Bogoljub Živković, godišnje u rejonu koji ova policija pokriva nestane oko 20 osoba. - Tokom 2006. nama je prijavljen nestanak 20 lica. reč je, uglavnom, od maloletnicima ili starijim osobama. Deca beže od kuće zbog loših ocena ili nestašluka, a starije osobe zbog bolesti i psiholoških smetnji. Većinu njih mi brzo pronalazimo, jer oni odlaze kod svojih rođaka, prijatelja, drugova ili na velike skupove, koncerte i vašare, tako da smo 19 osoba vratili kućama, ali Ivanu Čukić još nismo. Imamo i dva nestala lica iz ranijeg perioda, koja nismo pronašli, ali smo na tragu da i njih vratimo kućama. Policijska uprava Kraljevo, kako nam je naglašeno, nastaviće intenzivnu potragu za Ivanom Čukić, jer će u nju uključiti i ostalih 24 policijskih uprava u Srbiji. Uspostavljena je saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a u planu je i da se potraga preko MUP-a Srbije proširi na Republiku Srpsku i Crnu Goru, kao i čitavu Evropu. OTMICE DECE I DEVOJAKA Bisera Pavić iz Odeljenja za potrage beogradske policije tvrdi da u Srbiji godišnje nestane oko 500 ljudi, a da se samo u Beogradu prijavi nestaka 400 osoba. Broj neprijavljenih nestanaka je znatno veći. - Najviše nestaju lica stara od 14 godina, pa ona od preko 60 godina. Samo iz ustanova, bekstva iz domova prošle godine je bilo, prihvatilišta, Zavoda za vaspitanje dece i omladine i ostalih domova, bilo je 63 prijave, a bude i od 150 do 200 nestale dece godišnje. Mladi nestaju zbog nestašluka i problema, a stari zbog bolesti i senilnosti. Deca imaju svoje probleme naravno, ne mogu da izlaze do pet ujutru, ne da mama da ide kod ove drugarice ili loše ocene, loše društvo ili brza udaja. Udaja kod devojčica između 14 i 18 godina, naročito kod romske populacije, onda oni dođu kod nas i traže da se to dete vrati. Od tih 400 slučajeva, beogradska policija je 380 rešila, a 20 nije. Među rešenim slučajevima nestanaka, 23 osobe su bile mrtve - kaže Bisera Pavić. Ima devojaka koje "nestaju" zbog trudnoće, a stariji tinejdžeri isprazne roditeljsku "slamaricu", otputuju, a vrate se kad potroše novac. Dešava se da roditelji prijave nestanak ćerke, a posle mnogo vremena saznaju da je bukvalno oteta i primorana na prostituciju u zemlji ili inostarsntvu. I ubistvo se nekad kamuflira nestankom. Obdukcija može da otkrije istinu. - Ivanu su oteli trgovci belim robljem, koji su je ilegalno odveli u inostrantsvo gde je koriste za prostituciju. Nju je neko od njenih novih poznanika namamio da izađe na trenutka iz kuće, onesvestio, stavio u gepek automobila i odvezao tako u Italiju ili Nemačku. Bilo je u Kraljevu dosta takvih slučajeva, pa se bojim da je ta sudbina zadesila i Ivanu Čukić - rekao nam je jedan Ivanin poznanik, sa kojim je radila u jednom kafiću. Slobodan Petrović iz Centra za istraživanje prirodnih nauka pak tvrdi da i mnoge destruktivne sekte u Srbiji otimaju decu. - To posebno rade satanisti, koji decu prinose kao žrtvu svojim bogovima. U SAD na Dan veštica policija upozorava roditelje da čuvaju decu, jer u katoličkom svetu tog dana nestane oko 50.000 mališana. U Srbiji se zbog verskih rituala otme, kidnapuje i nestane desetak dece - tvrdi Petrović. Drama i potraga za trogodišnjim Brankom Aleksićem, koji je u martu ove godine, nestao iz porodične kuće u mestu De-ževci kraj Požege, trajala je punih 20 sati. Ispostavilo se da je mali Branko iskoristio bakinu nepažnju i otišao u obližnju šumu, na proplanak gde se igrao. Pored policije, međutim, nestale traže i rodbina, koja angažuje i detektive, ali i vidovnjake. - Ja znam ženu koja je angažovala čak 60 vidovnjaka da joj nađu nestalog sina. Od tih 60 vidovnjaka žena je dobila 66 različitih verzija gde je njen sin. Nezadovoljna pronašla je vidovnjake iz Londona, koji su joj našli sina - kaže Radomir Misaljević. "Traži se", piše na mnogim banderama širom Srbije. Piše i u oglasima novina. Oglas da traži majku nije pomogao Danijeli Kovačević, studentkinji iz Beograda. Pre tačno sedam godina, njena majka krenula je kod svoje koleginice na kafu i od tada joj se gubi svaki trag. U međuvremenu je proglašena mrtvom, a otac se ponovo oženio. - A ako se lice ne pronađe, onda se ono zvanično preko suda proglašava mrtvim - otkriva Bisera Pavić iz Odeljenja za potrage beogradske policije - To lice je upisano u Matičnu knjigu umrlih po rešenju suda, jer nije pronađeno, da bi porodica podelila imovinu, koja bi kasnije izgubila neku vrednost. Mi u policiji, međutim, nastavljamo sa potragama tako da Policijska uprava Beograd od 1964. ima na snazi 324 potrage za nestalim osobama.

U Srbiji trenutno oko 80.000 turista
U Srbiji trenutno boravi oko 80.000 turista iz zemlje i inostranstva, što je za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle letnje sezone, saopštila je Turistička organizacija Srbije. Od tog broja, neprijavljeno u privatnom smeštaju boravi oko 25.000 turista. Najposećeniji srpski turistički centar i dalje je Sokobanja, gde boravi 13.500 gostiju, od kojih 3.500 neprijavljenih u privatnom smeštaju, kao i nekoliko stotina turista iz inostranstva. Na drugom mestu po posećenosti je Vrnjačka Banja sa više od 10.000 gostiju, među kojima je takođe nekoliko stotina stranaca i oko 3.000 neprijavljenih turista. Treći najposećeniji centar je Zlatibor, desno, sa oko 10.000 turista, od kojih je polovina neregistrovana, a među njima je i najveći broj stranih turista u Srbiji - nešto više od hiljadu. Posle Zlatibora, najposećeniji turistički centar je Kopaonik sa Brzećem gde se odmara oko 1.300 turista, među kojima i mala grupa stranih turista. Na Divčibarama i Tari odmara se oko 1.000 turista, uglavnom domaćih, a na Zlataru oko 500 domaćih turista. Niška banja je među srpskim banjama treća po posećenosti, sa 700 turista iz Srbije, a sledi je Ribarska banja sa oko 500 gostiju, koliko se odmara i u Banji Koviljači. Manje od 500 turista imaju ostale manje, srpske banje, poput Prolom banje, Bogutovačke banje i banje Kanjiža. U većim gradovima Srbije, poput Novog Sada i Niša, boravi nekoliko stotina turista, među kojima su značajne grupe turista iz inostranstva, navodi se u saopštenju TOS-a.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"