|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1118, 31. avgust 2007.
| Abdulah Gul - islamista na čelu sekularne
države |
| |
Prvi put u istoriji turske republike šef države nije iz redova sekularista.
Turski parlament je u trećem krugu glasanja izabrao novog predsednika -
Abdulaha Gula, umerenog političara iz stranke Pravde i razvoja (AKP), koji
političke korene vuče iz radikalnog islama.
Nakon neuspešnog glasanja u prva dva kruga, u kojima je bila neophodna
dvotrećinska većina glasova poslanika, Gul je postao predsednik prostom
većinom.
Opozicija i vojska su upozorile da bi izborom Gula za predsednika mogla da
bude ugrožena turska sekularna država.
Ko je novi turski predsednik?
Ekonomista po obrazovanju, 56-godisnji Gul je studirao na univerzitetima u
Britaniji i Turskoj i ima dugo političko iskustvo. Ovaj bivši ministar
inostranih poslova, protekle četiri i po godine je proveo u političkoj senci
prodornijeg i harizmatičnijeg premijera Redžepa Tajipa Erdogana, navodi BBC.
Gul uživa reputaciju umerenog čoveka, po karakteru je daleko manje sklon
sukobima od Erdogana, a važi i za većeg kosmopolitu od svog stranačkog
kolege.
Kako u zemlji tako i u inostranstvu, Gul je dobio aplauze zbog umešnosti
kojom je omogućio da se Turska, posle skoro četvorodecenijskog čekanja,
izbori za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
"Jedan od mojih ciljeva biće i potpuno sprovođenje u delo turskog Ustava.
Jedno od mojih vodećih načela biće zaštita sekularizma, i u to niko ne bi
trebalo da sumnja", rekao je Gul u jednom od obraćanja turskoj javnosti.
Gulovi protivnici, međutim, u njemu i pored svega vide pretnju sekularnom
ustrojstvu zemlje. Sekularisti ga optužuju da ima "tajni plan", čiji je cilj
udaljavanje Turske od sekularnih Ataturkovih principa i njeno pretvaranje u
islamističku državu.
Gulovi protivnici strahuju da će Stranka pravde i razvoja, sada kada
kontroliše i predsednika i parlament, imati odrešene ruke da sprovodi "planiranu
islamističku politiku".
Onur Ojmen, potpredsednik vodeće opozicione Republikanske narodne stranke, o
tome kaže:
"Mi ne verujemo da se on promenio jer je pre samo dve godine, javno rekao da
muslimani u Turskoj nisu slobodni. Da li to možete da zamislite? Koje oni to
slobode pa nemaju, osim slobode da uspostave svoju sopstvenu islamsku državu.
Gul je istom prilikom rekao i da je u zemlji u kojoj žive muslimani 'zamisliva
demokratija bez sekularizma'".
Gulove kritičare brine još nešto - simbolični značaj koji će za zemlju imati
ulazak u predsedničku palatu žene sa maramom na glavi.
Gulova supruga Hajrunisa, naime, nosi maramu, koju sekularisti smatraju
simbolom političkog islama. Nošenje marama je, faktički, zabranjeno u svim
državnim objektima u Turskoj, ali Abdulah Gul ni jednom nije od rođene žene
zatražio da skine maramu.
Staviše, on je još više skrenuo pažnju javnosti kada je od turskog modnog
kreatora Atila Kutoglua, koji radi u Beču, naručio da za Hajrunisu posebno
dizajnira maramu.
Na Gula će pažljivo, pored opozicije, motriti i armija. Vojska je, naime,
zabrinuta zbog nominacije Gula za predsednika početkom godine, već
intervenisala i uticala na održavanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Turska armija je u proš-losti znala da vojnim udarima onemogući dolazak na
vlast islamističkih stranaka. Abdulah Gul se nada da će uveravanja koja
pruža, u kombinaciji sa velikom podrškom birača koju uživa, sprečiti
ponavljanje tog scenarija. |
| |
| |
|
| |
| Sve više Amerikanaca bez zdravstvenog
osiguranja |
| |
Stopa siromaštva u SAD opala je prvi put u poslednjih deset godina, ali više
ljudi živi bez zdravstvenog osiguranja, a veliki deo siromašnih u toj zemlji
su deca, navodi se u objavljenom zvaničnom izveštaju vlade SAD.
Stopa siromaštva u SAD opala je sa 12,6 odsto 2005. na 12,3 odsto u 2006.
godini, navodi se izveštaju Statističkog zavoda SAD o zaradama, siromaštvu i
zdravstvenom osiguranju.
 Kako se navodi u tom dokumentu, oko 35 odsto stanovništva koje živi u
siromaštvu su deca.
Prosečna zarada u SAD, koja trenutno iznosi 48.200 dolara, u porastu je
drugu godinu za redom, iako ekonomija u SAD beleži blagi pad, što se tumači
činjenicom da više Amerikanaca u istom domaćinstvu radi.
Oko 36,5 miliona Amerikanaca, ili oko 12,3 odsto populacije, živi ispod
granice siromaštva, sa godišnjim prihodima od 10.000 dolara po osobi ili
20.000 dolara za četvoročlanu porodicu.
"Ovi podaci pokazuju ono što većina Amerikanaca zna: desetine miliona naših
sugrađana živi bez ekonomskog napretka u kojem uživaju pojedinci ili
korporacije na samom vrhu", rekao je predsednički kandidat Demokratske
stranke Džon Edvards.
Pojedinačno Amerikanci sada zarađuju manje, a zarade opadaju već treću
godinu za redom, navodi se u izveštaju.
Rezultati istrazivanja pokazali su i da je u 2006. broj ljudi koji nisu
imali zdravstveno osiguranje porastao sa 44,8 miliona 2005. godine, na 47
miliona. To se objašnjava pre svega odbijanjem poslodavaca da uplaćuju takve
beneficije.
Predsednički kandidat Demokratske stranke Hilari Klinton ocenila je da
rezultati istraživanja ukazuju na problem u društvu.
"Kada sam pre skoro 15 godina pokrenula borbu za opštu zdravstvenu zaštitu,
oko 37 miliona ljudi u SAD nije imalo osiguranje. To je bilo sramota tada, a
sa deset miliona neosiguranih ljudi više danas, to je još veća sramota",
rekla je Klintonova.
Prema istom izveštaju, procenat zaposlenih ljudi koji imaju zdravstveno
osiguranje opao je sa 60,2 odsto 2005. godine na 59,7 odsto.
Izveštaj je izrađen prema podacima iz 50 američkih država i distrikta
Kolumbija. |
| |
| |
|
| |
| U Avganistanu rekordna proizvodnja opijumskog
maka |
| |
Uzgoj opijumskog maka u Avganistanu ove godine je dostigao novi rekord, uz
opasnost da prihod od više milijardi dolara dodatno podstakne talibanski
ekstremizam, navodi se u izveštaju UN.
U Avganistanu se opijum uzgaja na 193.000 hektara, što je u odnosu na
prošlogodišnjih 165.000 hektara porast od 17 odsto, navodi se u godišnjem
pregledu kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC).
 Ta zemlja proizvodi 93 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma - sirovog
materijala za proizvodnju heroina i u odnosu na 2005. godinu izvoz je
udvostručen.
"Situacija je dramatična i postaje gora svakim danom", ocenio je izvršni
direktor UNODC Antonio Maria Kosta i dodao da se ni u jednoj drugoj zemlji
na svetu, osim Kini pre 100 godina, ne koristi tolika površina za uzgoj
nelegalnih kultura.
Ekspanzija proizvodnje opijuma i trgovine drogom dovodi u sumnju i
efikasnost projekata, koje finasiraju SAD i druge zapadne države, za borbu
protiv ilegalne trgovine.
Povećana proizvodnja narkotika, takođe, predstavlja problem za vladu
predsednika Hamida Karzaija, za koju se ocenjuje da je uveliko korumpirana,
a smatra se i da priliv novca od proizvođnje opijuma jača pozicije Al Kaide
i talibanskih pobunjenika u toj zemlji.
Karzai je prošle godine odbacio predlog SAD da se površine zasađene makom
prskaju herbicidima uz obrazloženje da bi to ugrozilo druge, legalne useve,
uzgoj stoke i snabdevanje vodom.
Kosta je rekao da UN podržava taj stav avganistanske vlade, uprkos ocenama
iz SAD da je strahovanje neosnovano, ali dodaje da je uništenje useva
opijumskog maka ključno za strategiju borbe protiv trgovine drogom.
Godišnja vrednost proizvedenog maka na izlazu iz farmi je oko milijardu
dolara, dok je ulična vrednost dobijenog heroina mnogostruko veća.
Iako je broj avganistanskih provincija u kojima se ne proizvodi opijumski
mak na severu zemlje porastao sa šest, koliko ih je bilo 2006. godine, na 13
u ovoj godini, uzgajanje maka naglo je poraslo posebno u južnoj provinciji
Helmand, gde su uglavnom stacionirani talibanski pobunjenici.
U Helmandu se mak uzgaja na 102.770 hektara, što je više od polovine ukupnog
zasada te biljke u Avganistanu.
Kosta smatra da pobunjenici i pripadnici Al Kaide dopuštaju uzgajanje
opijuma, ali i da uzimaju namet za zaštitu useva i konvoja isporuke u
susedne zemlje. Procenjuje se da je od 25 miliona Avganistanca oko 3,3
miliona uključeno u proivodnju opijuma.
Kosta je u izveštaju ocenio i da "vladina benigna tolerancija korupcije"
podriva budućnost zemlje.
Uz ocenu da situacija nije "benadežna", Kosta je zatražio veće angažovanje
međunarodnih snaga predvođenih SAD, kao i od avganistanske vlade. Prema
njegovim rečima, smanjenje uzgoja se može postići i većom kontrolom uvoza
hemikalija neophodnih za stvaranje heroina iz opijuma. |
| |
| |
|
| |
| Otkrivena ogromna bela rupa u svemiru |
| |
Američki astronomi sa univerziteta u Minesoti pronašli su ogromni pusti
prostor u vasioni, veličine više desetina milijardi biliona kilometara.
Uz pomoć satelita koji istražuje mikrotalasna zračenja u svemiru otkriveno
je prazno područje u sazvežđu Eridanus, jugozapadno od Oriona.
 Takozvana bela rupa ili gigantsko "ništa" za sada ne podleže naučnom
objašnjenju. Ono ne sadrži u sebi ni jednu poznatu vrstu materije - ni
galaksiju, ni zvezde, ni gas, ni crne rupe.
Ovo otkriće može biti revolucionarno, jer protivreči postojećim modelima
evolucije vasione, piše "Vašington post".
Naučnici smatraju da praznina predstavlja nepravilnost u razvoju svemira i
ističu da nije u skladu sa dosadašnjim istraživanjima i kompjuterskim
simulacijama širenja vasione.
Naučnici čak nisu spremni da ponude adekvatni izraz za označavanje tog
fenomena. Novinari su ga, međutim, već prozvali "bela rupa". Dobijeni podaci
su bili toliko neočekivani za istraživače da oni još ne daju konkretnije
zaključke o tome.
"Nenormalno" je, prema misljenju naučnika, to što kosmos, ispunjen zvezdama,
gasom i prašinom, ostaje nevidljiv u nekim svojim regionima.
Na osnovu gravitacionog efekta "tamne mrlje" moguće je pretpostaviti gde se
nalazi određeni objekat, ali u otkrivenoj "beloj rupi" nema čak ni skrivene
mase.
Prema jednoj verziji, najverovatnije se radi o tome da je u dalekoj
prošlosti neki događaj isprovocirao oblast statičnosti koja je taj prostor
učinila nepokretnim.
Prema drugoj verziji, taj prostor možda i nije usamljen u vasioni.
Pojavljivanje "belih rupa" je rezultat delovanja krajnje moćnog galaktičkog
klastera ili "zvezdanog jata", uz čiju pomoć se teže iz regiona aktivno "crpi"
materija.
Sam klaster je mogao odavno već nestati, a praznina bez kosmičkih tela,
postoji i danas. Naučnici veruju da to nije samo teorija.
Verovatno će se vremenom doći do novih hipoteza porekla gigantskih praznina.
Bez obzira na to što su neke tajne vasione već odgonetnute, veliki deo i
dalje ostaje nedostižan za naučna objašnjenja. |
| |
| |
|
| |
| Bogatašica najviše novca ostavila psu |
| |
Američka bogatašica Leona Helmsli koja je umrla početkom meseca, najveći sumu
novca, 12 miliona dolara, ostavila je svom psu, a zauzvrat dvoje unuka
potpuno lišila nasledstva, javljaju svetske agencije.
 Leona Helmsli, nekadašnja vlasnica imperije nekretnina, za života nazivana i
"kraljicom cicija", testamentom je zaveštala 12 miliona dolara (8,8 miliona
evra) voljenom belom maltezeru zvanom Trabl (Nevolja).
Trabl će nastaviti da živi luksuznim životom, a kad ugine, biće sahranjen u
mauzoleju pored svoje vlasnice i njenog supruga Harija, koji je umro 1997.
Brat Leone Helmsli, Alvin Rozental, imenovan za Trablovog staratelja "u
njenom odsustvu", dobio je 10 miliona dolara (7,34 miliona evra).
Dvoje od četvoro dece njenog pokojnog sina nasledila su takođe po 10 miliona
dolara, ali će izgubiti polovinu nasledstva, ako bar jednom godišnje ne
obilaze grob svog oca.
Drugo dvoje unuka ne dobijaju ništa "iz njima poznatih razloga", piše u
testamentu Leone Helmsli.
Bogatašica koja je umrla u 88. godini, i njen muž Hari, upravljali su
imperijom vrednom četiri milijarde dolara. Godine 1992. Leona Helmsli bila
je osuđena na zatvorsku kaznu zbog utaje poreza. Tada je, navodno, izjavila:
"Mi ne plaćamo porez. Samo sirotinja plaća porez".
Pored tri miliona dolara (2,2 miliona dolara) koje je ostavila za održavanje
mauzoleja u kojem počiva, Leona Helmsli je odredila da se sav novac od
prodaje njenih rezidencija i druge imovine, uplati u dobrotvorni fond koji
nosi njeno i ime njenog supruga. |
| |
| |
|
| |
| Zaljubljeni slon zaveo slonicu |
| |
Zavodnika ima svih veličina i vrsta a jedan od njih je divlji slon koji je
očarao slonicu iz cirkusa i odveo je sa sobom, saopštili su danas zaposleni
u cirkusu koji je gostovao u jednom selu u indijski državi Zapadni Bengal.
 Slon,
koji je živeo u džungli, i kojem je verovatno vreme parenja, pojavio se pred
šatrom i kavezima putujućeg cirkusa, i provalio ogradu iz koje su se
nalazile četiri slonice.
Ženka Savitri i ostale tri su krenule za njima, a izlazak na slobodu
oglasile su trubljenjem, koje je uzbunilo radnike u cirkusu.
Zaposleni i stručnjaci uprave za šumu uspeli su kasnije da tri ženke vrate,
ispričao je direktor cirkusa Čandranat Banerđi. Savitri je, međutim, i dalje
na slobodi.
Kad ju je njen čuvar Kalimudin Šeik pozvao i pokušao da je vrati, ona je
obmotala surlu oko mužjakove noge, a on je "zaštitnički stao pored nje, kao
u nekom ljubavnom bolivudskom filmu", naveo je čuvar. |
| |
| |
|
| |
| Hiljade Iračana sahranjeni neidentifikovani |
| |
Hiljade Iračana, koji su poginuli u sukobima u Iraku od 2003, sahranjeni su
neidentifikovani, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta .
Navodeći podatke iračkih službi, ta organizacija je procenila da nije
utvrđena sudbina između 375.000 i milion Iračana nestalih u sukobima.
 "Nestali
su možda zarobljeni, oteti, možda ubijeni ili sahranjeni u neobeleženim
grobovima, a možda se nalaze u nekoj bolnici u teškom stanju ili su u tajnim
zatvorima", navodi se u izveštaju MKCK-a, objavljenom pred Međunarodni dan
nestalih koji se obeležava 30. avgusta.
Direktor operacija MKCK Pjer Krehenbil rekao je da nema podataka o nestalima
u poslednje četiri godine od početka invazije SAD na Irak, iako su
mrtvačnice pune neidentifikovanih leševa, a ljudi nestaju svakodnevno.
On je rekao da oko 10.000 tela donetih u bagdadski Institut za legalnu
medicinu u poslednjih godinu dana nije do sada identifikovano, a da je 4.000
nepoznatih žrtava sahranjeno u posebnim grobnicama u Nadžafu i Kerbali od
2003. godine.
MKCK je istakao da je neophodan centralni izvor informacija o nestalim
osobama i neidentifikovanim žrtvama.
"Za iračku porodicu, proces traganja za nestalim članom može biti veoma
komplikovan i čak i veoma opasan, a ponekad i nemoguć", navodi se u
izveštaju i objašnjava da putovanje radi preuzimanja tela može biti veoma
rizično.
Krehenbil je pozvao vlade širom sveta da pomognu porodicama nestalih da
otkriju sudbinu svojih članova i ocenio da je to pitanje "humanitarnog
principa".
"Ako ne znate da li je neko koga volite mrtav ili živ, to izaziva nemir, bes
i duboko osećanje nepravde", rekao je Kehenbil.
U Iraku živi više od 27 miliona ljudi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
