|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1119, 7. septembar 2007.
| Dodik kritikovao Lajčaka |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da ga upozorenje
Visokog predstavnika da BiH može da bira između integracije ili izolacije,
neće dovesti do toga da ne poštuje Ustav BiH i da zanemari interese RS.
Reagujući na obraćanje Miroslava Lajčaka poslanicima parlamenta BiH, kojem
je i sam prisustvovao, Dodik je zamerio Lajčaku što je po završetku govora
napustio sednicu, ne ostavljajući mogućnost da se s njim polemiše.
"Reforma policije je teška, jer je na početku postavljena kao nepravičan
zahtev koji je došao od bivšeg Visokog predstavnika Pedija Ešdauna", kazao
je premijer RS, pojašnjavajući da je Ešdaun obećavao Bošnjacima da će kroz
reformu policije biti ukinuta policija RS.
 Navodeći
da podržava reformu policije, Dodik (desno) je poručio da "ne može
pristati na reformu u kojoj nema prepoznatljive policijske strukture koja se
zove policija RS, koja deluje i ima ovlašćenja na prostoru tog entiteta,
kordinisano sa strukturama na nivou BiH prema zakonu koji bi trebalo da
donese parlament BiH".
"Od tih principa i pored pretnji izolacijom nećemo odustati, ne da bih ja
trenirao strogoću, već što je to naprosto vitalni interes ljudi u RS",
naglasio je Dodik.
Navodeći da podržava mnoge segmente Lajčakovog obraćanja, on je poručio da
je privržen Dejtonskom sporazumu i dejtonskoj organizaciji BiH sve dok se ne
postigne dogovor o promeni ustavnog poretka.
On je, međutim, ocenio da se vrlo često zalaganje za poštovanje Ustava BiH
tumači kao "loš posao i nesposobnost", naglašavajući da se mora prekinuti s
praksom da se pojedinim reformama menja ustavni poredak u BiH.
"Postojeći plan za reformu policije značio bi menjanje Ustava BiH", ocenio
je premijer RS, pozivajući da se reforma policije usvoji prema postojećoj
ustavnoj strukturi, a da se posle ustavnih reformi novom ustavnom uređenju
prilagodi i struktura policijskih snaga u BiH.
Govoreći o evropskoj integraciji BiH, Dodik je ocenio da nijedna zemlja nije
promenila svoje ustavno uređenje da bi se priključila EU, pozivajući ostale
političare u BiH da postignu dogovor o reformskim procesima na način koji je
trenutno moguć u BiH.
On je još poručio da RS podržava sve reformske procese, ali koji ne krše
ustavni poredak, navodeći da neće pristati na prenos nadležnosti nad
supervizijom banaka na državni nivo. |
| |
| |
|
| |
| BiH se mora odlučiti između integracije ili
izolacije |
| |
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak (slika
dole) poručio je juče da BiH mora da izabere između integracije i izolacije.
 Obraćajući
se poslanicima oba doma parlamenta BiH Lajčak je kazao da politički
establišment u BiH nije postigao konsensuz o strateškom cilju zemlje, o tome
šta se zaista želi ostvariti i šta je politički realno ostvariti.
Sednici oba doma parlamenta BiH prisustvovali su i bošnjački član
Predsedništva BiH Haris Silajdžić, premijeri RS i Federacije BiH Milorad
Dodik i Nedžad Brankvić, predstavnici entitetskih parlamenata i članovi
Saveta ministara BiH.
"Danas sam ovde da vam kažem da se morate kolektivno odlučiti da li želite
integraciju ili želite izolaciju", poručio je Lajčak poslanicima.
On je ocenio da je politička atmosfera u BiH "zatrovana negativnom retorikom,
uzajamnim optuživanjem i nepostojanjem želje da se pronađu rešenja za goruće
probleme".
Navodeći da u poslednjoj godini nisu postignuti nikakvi pomaci u sprovođenju
reformi kako bi se BiH približila Evropi i kako bi se poboljšao standard
građana, on je poručio da se političari "moraju vratiti normalnoj,
konstruktivnoj političi koja svima donosi korist".
"Treba da se prekine krug preispitivanja ove države. BiH je međunarodno
priznata država. RS i Federacija BiH su entiteti u okviru države BiH i
izmene ustava možete činiti jedino u skladu sa postupkom predviđenim ustavom",
naveo je dalje Lajčak.
Prema njegovim rečima, to znači da se niko ne može jednostrano otcepiti, kao
što niko ne može ukinuti entitete ili druge ustavne kategorije.
"Pozivam sve političare da se uzdrže od praznih pretnji i širenja straha i
vrate se izradi konsenzusa kako planirati put u Evropu", naglasio je Lajčak,
pozivajući političare da "odbace maksimalističku retoriku, jer je BiH država
tri konstitutivna naroda i ostalih građana".
Visoki predstavnik je dalje kazao da je osnovi uslov da bi BiH krenula ka
evropskom putu usvajanje reforme policije na osnovu tri postavljena principa
EU.
Oni podrazumevaju da sve budžetske i zakonodavne nadležnosti nad policijom
budu na državnom nivou, eliminisanje uticaja politike na policiju i
uspostavljanje tehnički funkcionalnih policijskih oblasti.
Lajčak je upozorio da se preko reforme policije ne mogu rešiti svi problemi
u zemlji - od ratnih zločina do ustavne reforme, dodajući da se problemi
moraju rešavati korak po korak, jer se u suprotnom stvara "čvor koji nikada
neće biti moguće razrešiti".
On je upozorio političare u BiH da će nepostizanje dogovora o reformi
policije biti prepreka da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU i biti signal međunarodnoj zajednici da promeni svoj
odnos prema BiH.
Lajčak je potom naglasio da BiH kroz ustavnu reformu treba da dobije
praktičan, ekonomičan i efikasan sistem upravljanja, upozoravajući da je
nespremnost političara na dogovor uslovila da BiH "ostaje siromašna,
podeljenja i nefunkcionalna". |
| |
| |
|
| |
| Lajčak nije naveo krivce za situaciju u BiH |
| |
Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić (na slici dole)
izjavio je juče da je Visoki predstavnik u BiH ispravno ocenio stanje u
zemlji ali da nije naveo ko je odgovoran za takvo stanje.
Komentarišući obraćanje Visokog predstavnika Miroslava Lajčaka u parlamentu
BiH, Silajdžić je ocenio da raspodela i izjednačavanje krivice za loše
stanje u zemlji na sve političare u BiH ne vodi ničemu.
 On
je istakao da su stranke iz Federacije BiH do sada prihvatile sve predloge
za reformu policije, a da su stranke iz RS takve predloge odbile.
"Izjednačavanje krivice nije korektno jer sam očekivao da Lajčak to kaže",
rekao je Silajdžić.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica u BiH i dalje deluje linijom
manjeg otpora zbog političkih odnosa, lobiranja ali i zbog stanja u regionu.
Silajdžić je dalje rekao da se Dejtonski mirovni sporazum na koji se svi
pozivaju, godinama krši u delu koji se odnosi na povratak izbeglica,
uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog tržišta i u delu poštovanja ljudskih
prava.
"Ne možemo selektivno sprovoditi Dejtonski sporazum i selektivno ga svoditi
na poštovanje Ustava BiH kao jednog njegovog aneksa", upozorio je on.
Silajdžić je dalje rekao da su Stranka za BiH i Stranka demokratske akcije (SDA)
odbile najnoviji predlog OHR-a za reformu policije jer su ispoštovani svi
uslovi koje je postavila srpska strana.
"Svi zahtevi RS su ispoštovani, Federacija BiH je tim predlogom potpuno
devalvirana i time se latentno stvara problem između Bošnjaka i Hrvata",
ocenio je Silajdžić.
Prema njegovim rečima, predlog OHR-a nudi "asimetriju koja je neshvatljiva i
čak liči na provokaciju".
Lajčak je poručio polsanicima u parlamentu BiH da zemlja mora da izabere
između integracije i izolacije. |
| |
| |
|
| |
| 40.000 nestalih u sukobima u bivšoj SFRJ |
| |
Direktor za odnose sa vladama Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP)
Džefri Binger izjavio je da se posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji oko 40.000
ljudi smatralo nestalim, od kojih je 30.000 iz BiH.
U intrervjuu za agenciju Beta, on je dodao da se posle dugogodišnjih
identififikacija, od ukupno 40.000 nestalih, danas na području bivše
Jugoslavije traži još oko 17.000 osoba.
Povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, Binger je naveo da Srbija
još uvek traga za oko hiljadu osoba u Hrvatskoj koje se vode kao nestali iz
1995. godine, dok je broj nestalih Srba na Kosovu oko 500.
BiH traga za još oko 13.500 osoba nestalih tokom rata u toj državi.
Binger je, takođe, istakao da nije u potpunosti zadovoljan saradnjom sa
vladama država u kojima je ICMP prisutan: "Informacije o masovnim grobnicama
još uvek su nedovoljne, a zna se da postoje ljudi u nekim vladama koji bi
mogli dati takve informacije".
Prema njegovim rečima, politička volja je izuzetno značajna za proceš
traženja nestalih i dodao da bi se, "kada bi svi političari u regionu imali
volju da se to pitanje okonča, nestali mogli pronaći vrlo brzo".
Binger je ocenio kao "odvratan čin" manipulacije brojem žrtava u političke
svrhe i dodao da se ICMP suprostavlja tome.
Odgovarajući na pitanje koja država u regionu ima najbolju saradnju sa
ICMP-om, on je rekao da se ta organizacija susreće s poteškoćama u celom
regionu, ali da ne može da precizira koja zemlja najbolje ili najgore
sarađuje u prosecu traženja nestalih osoba.
"Zbog toga je i glavni zadatak saradnja sa onim vladinim predstavnicima koji
razumeju koliko je važan ovaj problem i preko kojih možemo da utičemo na
države da obezbede odgovore porodicama nestalih", rekao je Binger.
Međunarodna komisija za nestale osobe osnovana je 1996. godine na samitu
zemalja G7 u Lionu, u Francuskoj, kako bi se bavila rešavanjem problema
nestalih na području bivše Jugoslavije u sukobima 1990-ih godina.
Sedište ICMP-a je u Sarajevu, sa regionalnim kancelarijama u Hrvatskoj,
Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
