|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1120, 14. septembar 2007.
| Glasanje pod velom |
| |
Pitanje zara i feredža i glasanja se produbljuje. Posle negodovanja u Kvebeku,
oglasio se premijer Stiven Harper, koji je zatražio od nacionalne Izborne
komisije da povuče svoju odluku da žene pod velom mogu da izađu na birališta
i ne pokažu svoje lice.
Odgovor Izborne komisije bio je da žene koje iz religijskih razloga nose
velove, ne moraju da otkrivaju lice.
 Mark
Mejrand, prvi čovek ove agencije, koji kaže da će žene koje ne žele da im se
vidi lice morati da se zakunu i tako potvrde svoj identitet, naglašava da bi
bilo kakvu izmenu zakona trebalo da potvrdi Parlament.
Na konferenciji za štampu, Mejrand je pomenuo i da postoje različiti načini
glasanja, gde birači ne moraju da pokažu lice, kao recimo poštom, ili preko
ovlašćenog lica, na primer. On je rekao da je na prethodnim izborima oko 80
hiljada građana glasalo putem pošte.
Ontario, pak, ne insistira na otkrivenom licu, iako muslimanski kanadski
Kongres zastupa stav da bi trebalo. Oni tvrde da zarovi i feredže nemaju
veze sa muslimanskom verom, već da se nose iz kulturoloških i društvenih
razloga.
Federalna vlada je uzvratila napad Izbornoj komisiji, tako što je optužila
za tvrdoglavu doslednost i zatražila od nje da ponovo razmotre svoj stav
prema davanju dozvole da žene mogu da glasaju sa velom na licu.
Ministar za demokratske reforme Piter Van Loun je izjavio da se ovde radi o
pogrešnoj interpretaciji prošlog proleća usvojenog zakona, koji je usmeren
ka unapređivanju glasačkog procesa kroz vizuelnu identifikaciju glasačka.
Van Loun tvrdi da u zakonu stoji da bi biračima trebalo omgućiti da dokažu
svoj identitet uz ličnu kartu ili uz izjavu druga dva birača, potvrđenog
identiteta, ali da je očigledno da bi lice moralo da se vidi dok se to radi.
On smatra da se ne radi o rupi u zakonu i da poslanici ne moraju da donose
novi, već da je tvrdnja da bi to bilo jedino rešenje za nastali problem u
suštini Mejrandov hir.
Ministar Van Loun je naglasio da su muslimanski lideri dali zadovoljavajuća
objašnjenja u ovoj debati, insistirajući da pripadnici njihove zajednice
treba da imaju isti tretman kao i ostali građani. |
| |
| |
|
| |
| Dobar glas o Torontu i Montrealu daleko se
čuje |
| |
Za Toronto i Montreal se, sasvim sigurno, čulo u svim krajevima sveta no,
pitanje je ko i šta pronosi slavu ovih kanadskih gradova.
Upravo to je bio predmet istraživanja Influece Communication, kompanije koja
je sačinila godišnji pregled svetske štampe za potrebe Toronto Stara i La
Presa, od 1. maja prošle, do 30. aprila ove godine. Oni su pregledali 50
dnevnih novina iz osam zemalja, tražeći u njima članke u kojima su se
pominjali Toronto i Montreal, ali van sportskih rubrika.
Ispostavilo se da se o Torontu skoro dvostruko više izveštava, budući da je
on pomenut šest hiljada, a Montreal 3.500 puta.
 Što
se Toronta tiče, svaki treći članak je iz oblasti biznisa, i gotovo isto
toliko je iz kulture. Ono što svakako treba istaći je da je jedna četvrtina
priča vezana za Međunarodni filmski festival, koji tako poprima
karakteristike najbolje reklame za grad. Ni jedna druga tema, ličnost ili
institucija ne može se ni približiti ovoj manifestaciji. Direktor Festivala
Pirs Hendling je prokomentarisao da to, skoro kao pariski Luvr, postaje
kulturna ikona, brend ne samo grada, već i Kanade.
O Međunarodnom filmskom festivalu najviše se pisalo u Velikoj Britaniji,
SAD-u i Indiji, što se objašnjava povezanošću sa Bolivudom. Gradonačelnik
Dejvid Miler veruje da bi trebalo iskoristiti ovakvu medijsku pozornost i
promovisati i druge mogućnosti grada, posebno u poslovnom i turističkom
pogledu.
Naporima za unapređenje turizma očigledno je potrebna pomoć, jer je zatajila
pozornost medija. Za taj segment života Toronta odvojen je tek jedan odsto
prostora u novinama, dok su se turistički poslenici iz Montreala izborili za
mnogo veću pažnju - šest odsto od svega u vezi sa Montrealom.
Tu se naglašava povoljan geografski položaj, blizina ski-centara,
kulturno-istorijske znamenitosti i, naravno, francuski šmek, tako da je
najviše publiciteta dobijao u američkoj štampi, a o Torontu se više pisalo u
britanskoj štampi.
 U
godinu dana istraživanja, najčešća priča o Montrealu, ipak, bila je o
pucnjavi u koledžu Doson.
Za kulturu Montreala, pak, najviše i najčešće se vezuje ime indi benda
Arcade Fire, pošto se oko pet odsto novinskih članaka bavi njime. Drugo
mesto dele Cirljue du Soleil i festival Just for Laughs, sa tek nešto manjim
prostorom, da bi sa po dva odsto sledili Džez festival, i Filmski festival.
Među ličnostima, Leonard Koen je na ubedljivom prvom mestu.
Od obrazovnih institucija, u internacionalnoj štampi najviše se pominju
Univerzitet u Torontu i Mekgil u Montrealu. |
| |
| |
|
| |
| Ličimo više nego što bismo želeli |
| |
Koliko god bi većina Kanađana želela da se kao nacija razlikujemo od svojih
suseda Amerikanaca, toliko se pronalaze sličnosti koje nas sve više
približavaju.
Najnoviju listu podudarnosti izneo je Dejvid Šmit, profesor sa univerziteta
Bredli u Ilinoisu, koji je analizirao geografsku rasprostranjenost
ekstrovertnosti, otvorenosti, usaglašavanja stavova, neurotičnosti i
svesnosti, kod ispitanika iz 56 nacija.
 Za
polazni kriterijum je uzeta SAD, sa statističkom osnovicom od 50,0 u svakoj
od pet kategorija. Vrednosti dobijene u Kanadi iznose 48,32 za
ekstrovertnost, 48,75 za otvorenost, 49,14 za usaglašavanje stavova, 49,05
za svesnost i 50,58 za neurotičnost. To znači da su Kanađani tek neznatno
manje ekstrovertni i otvoreni, i za nijansu neurotičniji od komšija
Amerikanaca.
Takođe, primećuje se i da su žitelji Kanade malo manje spremni za kompromis,
što razbija uvrežene stereotipe o Kanađanima kao ljubaznim i blagim osobama.
Džejson Kinej, državni sekretar za multikulturalizam i kanadski identitet,
podsećajući na vic u kojem se Kanađanin izvinjava onome ko mu je stao na
nogu, naglašava da možemo da budemo veoma civilizovani, ali da nismo
beskičmenjaci, niti pak osobe koje ne žele da uđu u poštenu borbu. On
kritikuje način na koji je istraživanje urađeno, jer ne podržava kriterijum
po kojem se jedna nacija uzima kao merilo za druge.
Kinej primećuje da nema potrebe stalno se porediti sa SAD-om, jer je sasvim
normalno da među nama postoje sličnosti i razlike.
Profesor Šmit napominje da je severnoamerički kontinent specifičan po
verovanju u sebe. On kaže da u ovom delu sveta postoji jača ljubav prema
sebi i vera da smo vredni ljubavi, dok se drugima veruje manje nego što je
to običaj igde drugde u svetu.
Primećeno je, međtim, da se žitelji Kvebeka razlikuju od severnoameričkog
modela, najverovatnije zbog jačeg francuskog nego engleskog uticaja na
kulturu i ponašanje uopšte.
Kad se već pominje Francuska, treba reći da je u istraživanju primećeno da
su Francuzi po ekstrovernosti gotovo na samom začelju, kao i da se teže
usaglašavaju sa drugima i da su jedna od najneurotičnijih nacija iz grupe
ispitanih. |
| |
| |
|
| |
| Prsten nije u modi u Kvebeku |
| |
Prednosti i vrednosti braka i porodice kao osnovnih ćelija društva cene se i
dalje, iako se sve manji broj ljudi odlučuje da živi u njima.
Rezultati istraživanja Kanadijen Presa i Harisa-Desime, pojavili su se
neposredno pre iznošenja rezultata statističke obrade podataka iz poslednjeg
popisa i samo su potvrdili jedan te isti stav. Izneto je verovanje da je
biti u braku danas teže nego ranije, ali i da je deci bolje ukoliko rastu uz
oba roditelja. Čak polovina anketiranih veruje da će deca iz kompletnih
porodica biti korisniji članovi društva od onih iz razorenih porodica.
 Ostaje
na svakome od nas pojedinačno da vidimo šta će prevagnuti na našem ličnom
tasu i šta ćemo izabrati kao svoju opciju.
Primećuje se, ipak, da sa godinama zajednica postaje bitnija. Na pitanje da
li je brak postao manje, više ili je ostao podjednako važan kao i ranije,
više od dve petine je dalo odgovor da je važniji nego ranije. Suština, dakle
ostaje ista, ali se forma menja, pa se tako mnogi i dalje odlučuju za
zajednički život, ali radije bez zvaničnog potpisa kod matičara, jer imaju
utisak da ih to manje obavezuje, a opet zadovoljava potrebu da se život deli
sa nekim.
Po broju neformalnih zajednica prednjače žitelji Kvebeka, posebno Montreala
i Kvebek Sitija, i to ne samo u kanadskim, nego čak i u svetskim okvirima.
Više od trećine parova živi u vanbračnoj zajednici, što je povećanje od pet
odsto u odnosu na ono što je ustanovljeno prethodnim popisom, 2001. godine.
Prosek za čitavu zemlju je 18 odsto, što je, gledajući svet, ispod Švedske i
Finske, u kojima je 25, odnosno 24 odsto parova u nezvaničnom braku.
Jedan gospodin koji već decenijama živi u vanbračnoj zajednici sa
izabranicom svog srca, duhovito komentariše da su brakovi osnovni razlog za
razvod, te da su njih dvoje odlučili da se ne venčaju kako bi izbegli razvod.
Interesantno je da u Kvebeku rasprostranjenija vanbračna zajednica kod
frankofonskog stanovništva, dok se anglofoni i imigranti mnogo više uklapaju
u kanadski prosek.
Sociolog Martin Menije objašnjava da je za frankofone brak vezan za
katolicizam te su se oni, počev od šezdesetih godina prošlog veka odbijajući
religiju, odrekli i braka.
Toronto se nalazi na samom začelju po vanbračnim zajednicama, jer u njemu
tek 7,8 odsto parova nije pred matičarem reklo 'da'.
Sve u svemu, u Kanadi je, po podacima iz najnovijeg popisa, po prvi put više
odraslih osoba koje nikada nisu bile u braku, nego onih koje su bile venčane.
Statističari kažu da je 16. maja 2006. godine, kada je urađen popis, bilo
malo preko 51 odsto starijih od 15 godina koji nisu venčani. Pre svega
dvadeset godina, tri petine ove starosne populacije je bilo u braku.
Ipak, i dalje najveću grupu čine porodice sa decom, ali su porodične
strukture poprimile drugačije oblike. Pored vanbračnih zajednica, ima i sve
više porodica sa jednim roditeljem, a u porastu je broj odrasle dece koja
ostaju da žive sa svojim roditeljima ili bakama i dekama.
Isto tako, u porastu je broj sklopljenih brakova supružnika istog pola, čak
petostruko u odnosu na porast broja venčanih osoba različitog pola. Muškarci
se malo češće od žena odlučuju na taj korak, a treba reći da oko polovine
takvih parova žive u tri najveća grada, u Torontu, svaki peti, 18,4 odsto u
Montrealu i svaki deseti u Vankuveru. Ukoliko deca žive sa homoseksualnim
parovima, mnogo češće o njima brinu dve mame nego dvojica tata. |
| |
| |
|
| |
| Toksini i zagađivači u krvi stranačkih lidera |
| |
Svoj neuobičajen doprinos borbi za zaštitu životne sredine dala su lideri
vodećih ontarijskih stranaka Liberalne, Progrsivno konzervativne i NDP-a,
Dalton Mekgvinti, Džon Tori i Hauard Hempton. Oni su dali uzorak svoje krvi
da bi se proverilo koliko ko od njih trojice ima toksina i zagađivača u krvi
se i tako se odazvali pozivu organizacije Odbrana životne sredine, koja se
zalaže za donošenje zakona o strožoj kontroli karcinogena, toksina i
hemikalija koje narušavaju genetski sklop čoveka.
 Kod
svakog od trojice lidera pronađeni su tragovi više od 40 štetnih supstanci.
Radi se zagađivačima kojima smo okruženi svakodnevno, poput pesticida,
preparata za odstranjivanje mrlja ili bisfenola A, koji se nalazi u mnogim
proizvodima od plastike, kao što su plastične flaše.
Rik Smit, direktor Odbrane, kaže da za sada nema naučnih dokaza u kolikoj
meri pronađene sustance mogu uticati na zdravlje trojice stranačkih vođa.
Primećeno je, međutim, da je nivo toksina kod njih veći nego kod ostalih
građana koji su učestvovali u istraživanju.
Organizacija Odbrana životne sredine očekuje da će dobiti podršku stranaka
kod usvajanja zakona o zagađenju i prevenciji raka. |
| |
| |
|
| |
| Kanada sigurnija nego ikada |
| |
Povodom obeležavanja godišnjice terorističkih napada na SAD, koji su bili 11.
septembra 2001. godine, ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je izjavio
da je Kanada sigurnija nego ikada ranije.
Ministar Dej je primetio da ni jedna demokratska zemlja u svetu, pa ni
Kanada, nije imuna na opasnost koja preti od terorizma. Ipak, ono što je
urađeno posebno u poslednje dve godine, čini da možemo da verujemo da smo
bezbedniji nego što smo ikada bili.
 Ministar
Dej je, takođe istakao da se u Parlamentu radi na tome da se zakonskom
regulativom o nacionalnoj bezbednosti ne krše prava pojedinaca. Ministarstvo
za javnu bezbednost će razmotriti ubacivanje preventivnog privođenja i
informativnog saslušanja u Zakon protiv terorizma.
On apeluje da poslanici Liberalne stranke, koji su glasali protiv
obnavljanja ovih odredbi iako ih je njihova stranka predložila, ovog puta
podrže inicijativu. Zakonom bi trebalo da se reguliše i omogućavanje žrtvama
terorizma da tuže vlade drugih zemalja i grupe koje podržavaju terorizam.
Povodom održavanja komemoracije žrtvama terorističkog napada na Ameriku,
šeste godišnjice tragičnog događaja u kojem je stradalo gotovo tri hiljade
ljudi u Nacionalnom klubu u centru Toronta, pridružili su im se i
predstavnici porodica stradalih u avionu Er Indije.
Ministar Dej je, u svom obraćanju, između ostalog rekao da će Kanada ostati
dosledna u svojoj borbi protiv terorizma, zarad bezbednosti i sigurnosti
svih svojih građana.
Kanada tek treba da donese odluku o postavljanju zvaničnog spomenika
posvećenog uspomeni na 24 kanadska državljana, koji su stradali u zgradi
Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Postavljene su spomen ploče na
Parlament Hilu i groblju Bičvud u Otavi, ali se u Ministarstvu za baštinu
razmatra zahtev da se uradi nešto značajnije. |
| |
| |
|
| |
| Kvebek za zdraviju decu |
| |
 Vlada
Kvebeka namerava organizovanije da se uključi u borbu protiv 'pandemije
gojaznosti' koja preti učenicima u školama, saopštio je ministar zdravlja
Filip Kulard. On je istakao da vlada treba da bude lider u promovisanju
zdravih navika u ishrani, što je već najavljeno namerom da se iz škola
izbaci brza hrana.
Ministar Kulard je rekao da je mlade i njihove porodice potrebno
obrazovanjem uputiti u mogućnosti zdravijeg izbora u ishrani. |
| |
| |
|
| |
| Nova stvar na dnu ormara |
| |
Da li vam se nekad desilo da sakrijete od svojih ukućana stvar koju ste upravo
kupili?
Ako je odgovor potvrdan, onda ste isti kao svaki peti žitelj Kanade. U
nedavno sprovedenom telefonskom istraživanju, stručnjaci firme ADP Kanada
utvrdili su da se krije gotovo sve, počevši od odeće, obuće, kozmetike,
elektronskih aparata, pa čak do vozila. Žene mnogo češće sakrivaju odeću i
kozmetiku, dok su muškarci tu opsednuti elektronikom, i napominju da kućni
budžet nije bio time narušen. Svako ima svoj razlog zašto to radi (mada
najčešće ne previše uvedljiv), ali to bi mogao biti predmet nekog drugog
istraživanja.
 Anketa
je pokazala i da bi dve petine građana bilo voljno da prima za 20 odsto
manju platu, ukoliko bi to značilo da će sa svojom porodicom biti u stanju
da provedu dvadeset odsto više vremena.
Generalno gledano, sadašnje generacije žive bolje nego njihovi roditelji.
Skoro dve trećine kaže da su u boljem finansijskom položaju od svojih
roditelja, ali većina nije ubeđena da će to stanje potrajati toliko da i
njihovoj deci bude bolje. Anketirani su se podelili u tri gotovo podjednake
grupe, i svaka zastupa svoje gledište - jedni veruju da će njihovoj deci
biti bolje, drugi su ubeđeni da će se svesti na isto, a treća, ipak,
najmanja grupa, brine da će njihovi potomci imati manje para.
Koliko su građani zabrinuti za okruženje u kojem žive pokazuje i činjenica
da je polovina anketiranih rekla da bi bili spremni da daju desetinu svoje
plate da pomognu u čišćenju životne sredine. |
| |
| |
|
| |
| Rastu zgrade |
| |
Čuveni torontski CN toranj više nije najviša slobodna konstrukcija na svetu.
Sada je to zgrada Burdž Dubai, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja se još
uvek gradi, ali koja je već sada dostigla 555 metara.
Kada naredne godine bude završena, biće visoka osam stotina metara i imati
165 spratova sa apartmanima, prodavnicama, hotelskim sobama i kancelarijama.
Sama izgradnja ove građevine je poduhvat za sebe, u kojem učestvuje preko
pet hiljada ljudi. Po rečima Mohameda Alabara, direktora Emaar Propertiz, u
čijem vlasništvu je zgrada, naglašava da svi koji rade na građevini ulažu
svoju kolektivnu inteligenciju da sačine strukturu koja je simbol ljudskih
mogućnosti i dostignuća, kako u arhitektonskom, tako i u građevinskom
pogledu.
Na veb-sajtu CN tornja i dalje stoji da se radi o najvišoj građevini na
svetu. Oni kažu da će kada projekat Burdž Dubai bude završen, čestitati
graditeljima na jedinstvenom uspehu.
Zdanje su projektovali Skidmor, Ouings i Meril iz Čikaga, a gradi ga
korporacija Samsung iz Južne Koreje.
Ostaje nada da će CN toranj imati čime da se ponosi i posle završetka Burdž
Dubaija. Radi se o vidikovcu, koji će na Burdž Dubaiju biti na visini od 442
metra, dok se na torontskom tornju on nalazi na 447 metara iznad tla. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
