Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1120, 14. septembar 2007.
Nerešeno za nadu u odlazak na EP |
|
Dva koraka nazad, jedan napred ili kako od gotovog napraviti veresiju, triler
je koji režira fudbalska reprezentacija Srbije a u kojoj učestvuju i ostale
reprezentacije iz grupe A u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo.
Posle dva loša rezultata, srpski Orlovi su, na možda najtežem gostovanju na
stadionu Sportinga u Lisabonu, igrali nerešeno protiv domaćina, ekipe
Portugala. Zahvaljujući ostalim rezultatima u grupi (pre svega podeli bodova
na utakmici Finska Poljska), Srbija još nije otpisana.
U
Lisabonu srpski tim je pokazao da ume da odigra disciplinovano. Sastav za
koji se trener Havijer Klemente opredelio, sa pojačanom desnom stranom a sve
zbog Kristijana Ronalda, uspeo je da u većem delu utakmice i te kako parira
atraktivnim i favorizovanim protivnicima.
Doduše, kada je Kovačević napravio faul na ivici šesnaestrca nad Ronaldom
koji se i nije baš pokazao u svoj raskoši svog talenta, slobodan udarac je
maestralno izveo Simao i iskoristio "talasanje" našeg živog zida pa preko
glave Ivanoviću pogodio Stojkovićev gornji desni ugao. Od tog 11 minuta na
dalje srpski tim je bio više nego ravnopravan.
Razmenjivali su se napadi pa i šanse na obe strane, a u drugom poluvremenu
izgledalo je čak da su gosti u beloj opremi opasniji. Doduše, mogu zažaliti
Portugalci zbog propuštenog, posebno kada je Nuno Gomeš sa pet metara sam
glavom pogodio desnu stativu, a kada je odbijenu loptu Deko šutnuo ponovo iz
16 metara, golman Stojković je zaustavio.
Iako su odolevali napadima domaćina, Orlovi su imali prilično poteškoća da
stignu do njihovog gola. Klemente je pokušao izmenama da promeni stanje na
terenu. Uveo je dva napadača. Žigić i Pantelić su doneli živost, što je
važnije, preneli igru ispred gola protivnika.
Ipak, izjednačujući pogodak je postigao defanzivac Ivanović. U tom trenutku
kao da je sreća bila na strani Srba. Ivanović jeste bio u ofsajd poziciji,
ali lopta koju mu je Pantelić uputio odbila sa od Fereire pa linijski sudija
naravno da nije imao razloga da reaguje. Taj izjednačujući pogodak u
poslednjim minutama meča doneo je mnogo napetosti na terenu. U situaciji
kada Portugalci nisu vratili loptu Orlovima (koji su je izbacili zbog
povrede Vidića), odmah po zvižduku sudije reagovao je Ivica Dragutinović.
Selektor Portugala Luis Felipe Skolari je burno reagovao, čak i ošamario
našeg igrača pa je usledilo dugo gurkanje i koškanje. |
|
|
|
|
Prioritet izrada zakona o dijaspori |
|
Prioriteti Ministarstva za dijasporu su izrada zakona o dijaspori,
evidentiranje dijaspore i ostvarivanje njenog prava glasa i pronalaženje
modaliteta za rešavanje pitanja vojnog roka, izjavila je danas ministarka
Milica Čubrilo (slika dole).
Predstavljajući
rezultate rada Ministarstva za dijasporu u proteklih sto dana rada, ona je
na konferenciji za novinare rekla da su "započete aktivnosti na izradi
Nacrta zakona o dijaspori".
"Ono što će biti važno kada dođemo do donošenja zakona jeste napraviti
razliku između Srba koji žive u zemljama bivše Jugoslavije, koji su zapravo
autohtoni Srbi u državama koje više nisu iste, kao one u kojima su u
prethodnom periodu živeli i prave dijaspore. U smislu da reč dijaspora
pretpostavlja da je neko napustio svoju zemlju svojevoljno", kazala je
Čubrilo.
Ona je kazala da se izradi tog zakona mora pristupiti sistematično i u
saradnji s drugim nadležnim ministarstvima i institucijama.
Čubrilo je istakla da dijasporu iz Srbije najčešće interesuje "pitanje
vojnog roka".
"Sa ministarstvom odbrane načelno je dogovoren otkup vojnog roka", kazala je
ona i dodala da to mora da "prođe kroz razne procedure da bi se videlo da li
je to ostvarivo".
Kao prioritet Ministarstva za dijasporu Čubrilo je navela i "omogućavanje
dijaspori da masovnije glasa".
Ona
je ukazala da je do sada na izborima, u konzularnim predstavništvima,
glasalo manje od 30.000 Srba koji žive u inostranstvu, iako se procenjuje da
u dijaspori ima između dva i četiri miliona Srba.
"Želimo da znamo zašto je to tako i želimo da bude drugačije", kazala je
Čubrilo i navela da je uspostavljena saradnja ministarsva sa Centrom za
slobodne izbore i demokratiju (Cesid) kako bi se "sagledao model za
efikasnije ostvarivanje biračkog prava dijaspore".
Čubrilo je navela da ministarstvo želi da "pospeši registraciju Srba u
dijaspori u konzulatima, kako bi mogli da glasaju", ali i da se razmotri
uvođenje glasanja elektronskim putem ili poštom.
Prema njenim rečima, veoma je važno da Ministarstvo za dijasporu inicira
potpisivanje "bilateralnih sporazuma za konverziju vozačkih dokumenata", jer
je to pitanje "veoma praktično i važno za svakodnevni život".
Čubrilo je kazala da je "ministarstvo uspelo da progura takav sporazum sa
Italijom" i da će predstavnici ministarstva krajem meseca otputovati u Rim
gde će se raditi na njegovoj finalnoj verziji, nakon čega će Srbi u Italiji
moći da voze sa srpskim vozačkim dozvolama.
Ona je kazala i da je plan Ministarstva za dijaspore da se do kraja 2007.
godine otvori ukupno 17 centara za dijasporu u gradovima u Srbiji.
"Ministarstvo za dijasporu, planira i poboljšanje kvaliteta nastavnog kadra
u dopunskim školama srpskog jezika u inostranstvu", kazala je Čubrilo i
dodalo da Ministarstvo prosvete plaća svega 34 nastavnika, kao i da ne
postoje programi za učenje srpskog jezika kao stranog jezika u redovnoj
nastavi van matice. |
|
|
|
|
Glasanje pod velom |
|
Pitanje zara i feredža i glasanja se produbljuje. Posle negodovanja u Kvebeku,
oglasio se premijer Stiven Harper, koji je zatražio od nacionalne Izborne
komisije da povuče svoju odluku da žene pod velom mogu da izađu na birališta
i ne pokažu svoje lice.
Odgovor Izborne komisije bio je da žene koje iz religijskih razloga nose
velove, ne moraju da otkrivaju lice.
Mark
Mejrand, prvi čovek ove agencije, koji kaže da će žene koje ne žele da im se
vidi lice morati da se zakunu i tako potvrde svoj identitet, naglašava da bi
bilo kakvu izmenu zakona trebalo da potvrdi Parlament.
Na konferenciji za štampu, Mejrand je pomenuo i da postoje različiti načini
glasanja, gde birači ne moraju da pokažu lice, kao recimo poštom, ili preko
ovlašćenog lica, na primer. On je rekao da je na prethodnim izborima oko 80
hiljada građana glasalo putem pošte.
Ontario, pak, ne insistira na otkrivenom licu, iako muslimanski kanadski
Kongres zastupa stav da bi trebalo. Oni tvrde da zarovi i feredže nemaju
veze sa muslimanskom verom, već da se nose iz kulturoloških i društvenih
razloga.
Federalna vlada je uzvratila napad Izbornoj komisiji, tako što je optužila
za tvrdoglavu doslednost i zatražila od nje da ponovo razmotre svoj stav
prema davanju dozvole da žene mogu da glasaju sa velom na licu.
Ministar za demokratske reforme Piter Van Loun je izjavio da se ovde radi o
pogrešnoj interpretaciji prošlog proleća usvojenog zakona, koji je usmeren
ka unapređivanju glasačkog procesa kroz vizuelnu identifikaciju glasačka.
Van Loun tvrdi da u zakonu stoji da bi biračima trebalo omgućiti da dokažu
svoj identitet uz ličnu kartu ili uz izjavu druga dva birača, potvrđenog
identiteta, ali da je očigledno da bi lice moralo da se vidi dok se to radi.
On smatra da se ne radi o rupi u zakonu i da poslanici ne moraju da donose
novi, već da je tvrdnja da bi to bilo jedino rešenje za nastali problem u
suštini Mejrandov hir.
Ministar Van Loun je naglasio da su muslimanski lideri dali zadovoljavajuća
objašnjenja u ovoj debati, insistirajući da pripadnici njihove zajednice
treba da imaju isti tretman kao i ostali građani. |
|
|
|
|
Ličimo više nego što bismo želeli |
|
Koliko god bi većina Kanađana želela da se kao nacija razlikujemo od svojih
suseda Amerikanaca, toliko se pronalaze sličnosti koje nas sve više
približavaju.
Najnoviju listu podudarnosti izneo je Dejvid Šmit, profesor sa univerziteta
Bredli u Ilinoisu, koji je analizirao geografsku rasprostranjenost
ekstrovertnosti, otvorenosti, usaglašavanja stavova, neurotičnosti i
svesnosti, kod ispitanika iz 56 nacija.
Za
polazni kriterijum je uzeta SAD, sa statističkom osnovicom od 50,0 u svakoj
od pet kategorija. Vrednosti dobijene u Kanadi iznose 48,32 za
ekstrovertnost, 48,75 za otvorenost, 49,14 za usaglašavanje stavova, 49,05
za svesnost i 50,58 za neurotičnost. To znači da su Kanađani tek neznatno
manje ekstrovertni i otvoreni, i za nijansu neurotičniji od komšija
Amerikanaca.
Takođe, primećuje se i da su žitelji Kanade malo manje spremni za kompromis,
što razbija uvrežene stereotipe o Kanađanima kao ljubaznim i blagim osobama.
Džejson Kinej, državni sekretar za multikulturalizam i kanadski identitet,
podsećajući na vic u kojem se Kanađanin izvinjava onome ko mu je stao na
nogu, naglašava da možemo da budemo veoma civilizovani, ali da nismo
beskičmenjaci, niti pak osobe koje ne žele da uđu u poštenu borbu. On
kritikuje način na koji je istraživanje urađeno, jer ne podržava kriterijum
po kojem se jedna nacija uzima kao merilo za druge.
Kinej primećuje da nema potrebe stalno se porediti sa SAD-om, jer je sasvim
normalno da među nama postoje sličnosti i razlike.
Profesor Šmit napominje da je severnoamerički kontinent specifičan po
verovanju u sebe. On kaže da u ovom delu sveta postoji jača ljubav prema
sebi i vera da smo vredni ljubavi, dok se drugima veruje manje nego što je
to običaj igde drugde u svetu.
Primećeno je, međtim, da se žitelji Kvebeka razlikuju od severnoameričkog
modela, najverovatnije zbog jačeg francuskog nego engleskog uticaja na
kulturu i ponašanje uopšte.
Kad se već pominje Francuska, treba reći da je u istraživanju primećeno da
su Francuzi po ekstrovernosti gotovo na samom začelju, kao i da se teže
usaglašavaju sa drugima i da su jedna od najneurotičnijih nacija iz grupe
ispitanih. |
|
|
|
|
Tri Srbina u kući slavnih |
|
U madridskom predgrađu Alkobendasu 20 poznatih ličnosti iz sveta košarke
primljeno je u Fibinu kuću slavnih, otvorenu proletos povodom 75. rođendana
Svetske košarkaške federacije (FIBA). Među njima su i tri Srbina - Borislav
Stanković (82), Ranko Žeravica (78) (slika dole) i Dražen Dalipagić
(56) (slika sasvim dole).
Pored
naše zemlje samo su Brazil i SAD imali tri člana. Iz Brazila su to Amauri
Pasos, Ortensija Markari i Togo Renan Soares (jedini danas primljen
posthumno) a iz SAD - Bil Rasel, Din Smit i En Mejers.
- Ovo je kruna moje karijere - rekao je Borislav Stanković koji je bio
generalni sekretar Fibe u njeno zlatno doba, od 1976. do 2002. - Košarka je
moj život. Ostvario mi se stari san da organizujemo Kuću slavnih koja će
biti svetska, za razliku od one u SAD u kojoj preovladavaju Amerikanci. To
je i osnovna razlika između Alkobendasa i Springfilda. Ovo je važan i lep
trenutak za Fibu. Nećemo nikada zaboraviti one koji su je osnovali i one
koji su doprineli da košarka postane svetska igra. Evo, danas su ovde i
Furlong, Smit, Rasel, Žeravica... Tu su i sudije Kašaji i Raj...
Ranko Žeravica je naš najtrofejniji selektor sa sedam medalja na najvećim
takmičenjima među kojima najveću težinu ima naše jedino olimpijsko zlato,
osvojeno u Moskvi 1980:
- Ovo je najveće priznanje koje sam dobio u životu. Lepo je biti u društvu
svih ovih velikana. Bilo je krajnje vreme da Fiba osnuje svoju Kuću slavnih.
Zahvalan sam košarci što me je prihvatila, što me je oblikovala i vaspitala.
Sve što imam dala mi je ona. Hvala mojoj supruzi, mojoj porodici i svim
igračima koje sam trenirao.
Borislav Stanković je prvi "originalni" stranac primljen u Nejsmitovu kuću
slavnih u Springfildu, a u nju je ušao na stoti rođendan košarke, 1991.
godine.
Dražen
Dalipagić (desno, 14) je poslednji Srbin kome je pripala ta čast (2004.) a
njih dvojica su uz pokojnog profesora Aleksandra Nikolića jedini iz naše
zemlje koji su uvršteni i u američku i u Fibinu kuću slavnih.
- Pošto sam već primljen u Kuću slavnih u Springfildu, znao sam kako sve ovo
izgleda - rekao je Dalipagić. - Ipak, američka Kuća slavnih je bolja od ove,
ali pošto je Fibi ovo prvi put, nema veze, naučiće. Drago mi je što sam
jedini srpski košarkaš među 20 novih članova Fibine kuće slavnih.
Za osnivanje Fibine kuće slavnih najveće zasluge pripadaju slavnom španskom
treneru Pedru Ferandizu (proteklog vikenda primljen u američku Kuću slavnih)
i Borislavu Stankoviću. Njihova ideja iz 1990. ove godine je postala
stvarnost, a Fiba je za svoj 75. rođendan (osnovana 18. juna 2007.) dobila
svoj "dom besmrtnih".
Posle današnje ceremonije ova kuća ima 64 "stanovnika", pošto su 2. marta
primljena 43 posthumno (kao 44. član vode se zajedno osam zemalja osnivača
Fibe). U prvoj inauguraciji našlo se pet poznatih imena srpske i evropske
košarke - Nebojša Popović, Radomir Šaper, Radivoj Korać, Aleksandar Nikolić
i Obrad Belošević. Ispred Kuće slavnih se nalazi bista Bore Stankovića a
iznad ulaza ispisano je njegovo ime, što dovoljno govori kolike su njegove
zasluge. Njega je predsednik Fibe Bob Elfinston (Australija), koji je vodio
inauguraciju, predstavio kao "ličnost koja je uz oca košarke Džejmsa
Nejsmita i prvog generalnog sekretara Fibe Vilijama Džonsa najzaslužnija za
razvoj košarke".
Upitan kakvu je imao ulogu u osnivanju Kuće slavnih, Stanković je odgovorio:
- Pedro Fernandez je hteo da napravi Fondaciju koja je takoreći muzej
košarkaškog sporta. Onda smo rešili da je proširimo na Kuću slavnih. Ovde
imamo veliku biblioteku o košarci, diplome, plakete, medalje, dresove,
opremu... Kad je Pedro ovo osnovao nije imao novac, pa je gledao ka Fibi u
nadi da će dobiti pomoć. Otuda moje ime na Kući slavnih. Zahvalni smo i
gradu Alkobendasu koji je poklonio zemljište i delom finansirao ovaj
poduhvat.
Pored Stankovića danas je najveće ovacije doživeo legendarni američki
košarkaš Bil Rasel (73) koji je 11 puta bio prvak NBA sa Bostonom. Brazilska
košarkašica Ortensija Markari (48), svetski prvak iz 1994, nagrađena je
dugim aplauzom svog svoje manekenske figure. španski veteran Emilijano
Rodrigez (70), veliki rival Radivoja Koraća i Jugoslavije, održao je dirljiv
govor. Tu su bili i Sergej Belov (Rusija, olimpijski prvak 1972, 4 puta
svetski prvak...), Ivo Daneu (Slovenija, bio kapiten Jugoslavije koja je
1970. u Ljubljani došla do svog prvog zlata na velikim takmičenjima), Oskar
Furlong (Argentina, junak prvog SP 1950. u Buenos Airesu), Nikos Galis (Grčka,
evropski prvak 1987, rekorder EP sa ukupno 1032 poena), Mario Hopenhajm (Urugvaj,
prvi neevrpski sudija na EP), Ervin Kašai (sudio dva puta finale OI),
Pjerluiđi Marcorati (Italija, srebro na OI 1980, zlato na EP 1983, rekorder
Italije sa 273 meča), En Majers (SAD, svetski prvak 1979), Amauri Pasos
(Brazil, dva puta svetski prvak), Alen Raj (Kanada, sudio na četiri OI,
pored ostalog i finale EP 1975. u Beogradu), Din Smit (SAD, dva puta prvak
NCAA, 4 puta trener godine u SAD, učitelj Majkla Džordana i Vinsa Kartera).
Uljana Semjonova (Letonija, 10 puta uzastopce evropski prvak sa ŠSR-om, 18
godina bez poraza, najviša žena u košarci sa 213 cm) bila je sprečena da
dođe, kao i Lidija Aleksejeva (Rusija, višestruka olimpijska i svetska
prvakinja). Togo Renan Soares (Brazil, pet medalja na SP od čega dva zlata)
preminuo je 1992. godine. |
|
|
|
|
Seks umesto odlaska na posao |
|
Guverner centralane ruske oblasti Uljanovsk pozvao je bračne parove svog
regiona da preskoče odlazak na posao i umesto toga vode ljubav.
A ako žena rodi dete posle tačno devet meseci - na državni praznik Rusije
12. juna - ona će se kvalifikovati za nagradu.
"Biće to nešto za kuću - frižider ili televizor," saopštila je Jelena
Jakovljeva iz regionanog bira za štampu Uljanovska.
"Nije
važno da li je devojčica ili dečak."
"Ako postoji dobra, zdrava atmosfera u kuću, ako muž i žena vole jedno drugo
i vole svoje dete, oni će biti dobro raspoloženi, a to će se onda odraziti i
na poslu. Onda će biti i zdrava atmosfera u zemlji", rekao je Morozov
televiziji Aošijeted pres (AP).
Regionalni guverner, Sergej Motozov, naložio je zaposlenima da daju svoj
doprinos naporima Kremlja da se poveća broj novorođenih u Rusiji. Dao im je
slobodan dan u sredu da vode ljubav.
Rusija se upinje da prekrene trend u kome se stanovništvo zemlje smanjuje za
oko 700.000 ljudi godišnje jer stopa rađanja ne uspeva da se nosi sa brojem
umrlih.
Alkoholizam, ejds i samoubistva uveliko doprinose tom broju.
Ovo je treća godina da region Uljanovsk, poznat kao rodno mesto osnivača
sovjetske države Vladimira Lenjina, posvećuje jedan dan bračnim parovima da
stvore više beba.
Nagrade će biti pođednako dodeljene neudatim ženama koje rode dete na pravi
dan, mada manjveća nagrada ide bračnim parovima.
Na Dan Rusije ove godine, porodica će dobiti džip ako njihovo četvrto dete
bude rođeno na praznik.
Ove godine, rekordnih 78 beba je rođeno 12. juna u glavnoj bolnici
regionalnog glavnog grada Uljanovska, znatno više od 26 porođaja u 2006.
godini, kaže glavni lekar Anderj Malik.
"Zamisao je delotvorna. Ljudi žele nagrade," navodi Malika agencija Rojters.
Masovna venčanja i specijalna nastava za decu u školama o tome kako se
priviknuti i izboriti za brata ili sestru su takođe planirana u gradu
Uljanovsku, udaljenom nekih 900 kilometara od Moskve.
Prošle sedmice, prvi zamenik premijera Dimitri Medvedev, mogući naslednik
predsenika Vladimira Putina, je rekao da želi da se broj stanovnika Rusije
stabilizuje na oko 142 miliona do 2015. godine i vrati na nekadašnjih 145
miliona do 2025.
Rusija sada ima 141,4 miliona stanovnika, ali stručnjaci predviđaju da će
taj broj do 2050. biti smanjen na 100 miliona. |
|
|
|
|
Najbolje i najgore odevene slavne ličnosti |
|
Bijonse Nouls, Dženifer Lopez i Gven Stefani, nalaze se na listi najbolje
obučenih žena 2007. koju objavljuje magazin "Pipl".
Na tom spisku su i Kejti Holms, Penelopa Kruz, Džesika Bil, Kameron Dijaz,
Dru Barimor i Ris Viderspun.
"Bilo da se oblače klasično, kao devojke iz susedstva ili glamurozno", te
slavne ličnosti su, kad je moda u pitanju, tokom ove godine uvek povlačile
prave poteze, navodi su u magazinu koji u petak stiže u prodaju, a koji ima
i spisak najgore odevenih.
U
najelegantnije muškarce 2007. "Pipl" je uvrstio Dejvida Bekama, Džonija Depa,
Breda Pita i Džordža Klunija koji uvek imaju stila, bez obzira da li su u
sportskoj majici, ili smokingu.
Bred Pit i njegova partnerka Andželina Džoli svrstani su u najbolje obučene
parove, kao što su još Gven Stefani i njen muž Gavin Rosdejl, Hale Beri i
njen partner Gabrijel Obri i Eva Longorija i Toni Parker.
Viktorija Bekam, Kejt Mos, Lili Alen, Ema Votson i Kejt Midlton su
pohvaljene zbog neočekivanog osećaja za stil u posebnoj rubrici "britanski
dodir".
U najgore odevene "Pipl" je svrstao Sijenu Miler, Avril Lavinj, Dženet
Džekson i Kirsten Danst. Te dve poslednje su proglašene za najgore obučene
koje su ove godine prodefilovale crvenim tepihom. |
|
|
|
|
Besmislena upozorenja |
|
Organizacija koja se zalaže za odbranu engleskog jezika, sad je pokrenula
kampanju protiv besmislenih oglasa koji ništa ne znače, kao što je molba
policije "da se ne čine kriminalna dela".
Među
porukama koje ništa ne znače, u "kampanji za običan engleski jezik" citiraju
se upozorenja kao: "pažnje, mokar kolovoz u slučaju kiše", "opasnost od
pospanosti" na kutijama lekova protiv nesanice i tabla na kojoj piše: "pažnja,
kraj keja" postavljena na kraju keja.
Navedeno je i upozorenje "pažnje, sadrži orahe" - na kutiji oraha, kao i
uputstvo za upotrebu pegle u kojem piše da "ne treba peglati odeću dok je na
ljudima". Citira se i upozorenje sa bombe sa suzavcem da "može da iritira
oči".
Slično je i s upozorenjem na vratima aviona da se "ne otvaraju tokom leta
izuzev u slučaju opasnosti", a u poruci za upotrebu holandskog bicikla piše
da "skidanje jednog točka može da utiče na funkcionisanje bicikla".
Lanac supermarketa Tesko (Tesco), koji svoje klijente voli da obavesti da
mileram sadrži mleko i da slani buter sadrži mleko i so, pravda se da mu je
želja da mušterijama pruži "sve informacije koje su im potrebne".
|
|
|
|
|
|
|