|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1120, 14. septembar 2007.
| Sumnja u rešenost Zapada da reši status
Kosova |
| |
Sve više je sumnji u to koliko se zapadne zemlje zaista pripremaju za moguću
nezavisnost Kosova u narednim mesecima, a čini se da će se rešavanje statusa
pokrajine i dalje samo odlagati, ocejunje "EU Obzerver".
U tekstu objavljenom na sajtu "EU Observera", glavni blok u EU koji koči
nezavisnost Kosova predvodi Nemačka koja sa Rusijom uspostavlja novo
partnerstvo u oblasti energije.
 Zbog
te saradnje počeo je da slabi blok koji su činile Francuska i Češka, dok
istovremeno francuski predsednik Nikola Sarkozi radi na jačanju veza sa
Vašingtonom i Londonom.
Sarkozi se, u skladu sa namerom da Francuska ima jaku i uticajnu ulogu u
svetu, približava "važnim silama SAD i njenom najvećem partneru u Evropi,
Velikoj Britaniji".
Ta nova kretanja - Nemačka-Rusija i Francuska sa SAD i Britanijom,
nagoveštavaju "novu eru" i utiču na rešavanje statusa Kosova. "EU Obzerver"
podseća da su u poslednje tri godine zapadne zemlje više puta obećavale da
će se status pokrajine rešiti "do kraja godine".
"Zašto pitanje statusa Kosova nije rešeno kada zvaničnici u Vašingtonu
stalno ponavljaju: sa ili bez Rusije i UN" Kosovo će biti nezavisno, navodi
"EU Obzerver" i postavlja pitanje da li je nezavisnost Kosova važnija od
situacije u Gruziji ili Ukrajini.
List ocenjuje da možda SAD i Britanija nameravaju da stvaranjem nove vlade
Kosova, u kojoj bi sve strane imale svoj deo, obezbede još nekoliko godina
status kvo.
Najbolji način da se to ostvari za Zapad jeste da se formira koalicija
stranaka - Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova,
nastalih iz bivše OVK, i umerenog Demokratskog saveza Kosova, bivšeg
predsednika Ibrahima Rugove, ali, kako se navodi, "to će biti teško".
Čini se ipak da ako zapadne zemlje mogu da zadrže nestabilnost Kosova unutar
granica pokrajine, status neće biti rešen uskoro.
Prema drugom scenariju, Rusija bi mogla da sa SAD i Britanijom postigne
dogovor o nekom drugom spornom pitanju u zamenu za nezavisnost Kosova, ali
tada bi se na proveri našla privrženost SAD, Britanije i EU nameri da Kosovo
bude nezavisno.
"EU Obzerver" ocenjuje i da bi do preokreta moglo da dođe posle izbora u
Rusiji sledeće godine ako bi se sadašnji predsednik Vladimir Putin zaista
povukao. Ako bi cene gasa i nafte pale, oslabljenoj Moskvi bi možda bio
potreban Zapad pa bi tako i pitanje Kosova moglo biti konačno rešeno.
Ipak, čini se da sa situacijom u Iraku i Avganistanu, šanse da se odlazeća
administracija SAD i nova vlada u Londonu uhvate u koštac sa još jednim
ozbiljnim međunarodnim problemom i sukobe sa Rusijom samo oko nezavisnosti
Kosova, izgledaju "veoma, veoma male".
"Na dnevnom redu, kada je u pitanju rešavanje kosovskog statusa, biće ipak
otezanja i odlaganja", zaključuje se u komentaru "EU Obzervera". |
| |
| |
|
| |
| Srbija se priklanja Moskvi a demonizuje SAD i
NATO |
| |
Da se srpski nacionalisti pitaju, zemlja bi sada konkurisala za članstvo u
Ruskoj Federaciji i prodavala svoju imovinu ruskim tajkunima, u znak
zahvalnosti Moskvi što sprečava nezavisnost Kosova, piše u analizi agencije
Asošijeted pres (AP)
Sve učestaliji pozivi za tešnje političke i ekonomske veze s Rusijom
izazvali su strahovanja na Zapadu da bi Srbija mogla da odustane od
proklamovanih ciljeva - pridruženja Evropskoj uniji i NATO - i da se odluči
za varijantu kontrolisane demokratije ruskog predsednika Vladimira Putina.
Analitičari ocenjuju da nacionalisti nastoje da Srbiju udalje od prozapadne
politike za koju se opredelila posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa
vlasti 2000, kako bi Rusiji uzvratili zbog njenog uspeha u sprečavanju
američkih i evropskih planova o davanju državnosti Kosovu kroz Savet
bezbednost UN.
Lider ultranacionalista Tomislav Nikolić koji je lider najveće političke
stranke i očekuje se, kako piše AP, da na narednim izborima dođe na vlast,
izrazio je želju da Srbija postane "ruska provincija pre nego članica EU".
On je zatražio da vlada oživi Miloševićevu inicijativu da Srbija i zvanično
uđe u savez Rusija-Belorusija.
 Premijer
Srbije Vojislav Koštunica koji se sve više priklanja krajnjim nacionalistima,
rekao je da će Beograd "znati kako da zahvali" Moskvi za podršku po pitanju
Kosova.
On je još rekao da Srbija neće pristupiti NATO ako Kosovo dobije nezavisnost
i žestoko kritikovao Vašington i NATO zbog njihove podrške nezavisnosti
Kosova, podseća agencija AP.
Ministar unutrašnjih poslova i član Koštuničine konzervativne stranke Dragan
Jočić izjavio je da je zaokret ka Rusima "logičan zato što je Rusija u
Savetu bezbednosti sprečila podelu teritorije Srbije".
Nacionalističku strategiju prema kojoj bi Srbija postala bliska saveznica
Rusije u centralnoj Evropi, blokirale su dve prozapadne stranke koje se
nalaze u vladajućoj koaliciji.
Politički zaokret Beograda bi, ocenjuje AP, omogućio Rusiji da kontroliše
energetsku mrežu na Balkanu, koju ona smatra važnim koridorom za prenos gasa
i nafte ka Zapadnoj Evropi. To bi omogućilo povećanje broja ruskih
investitora koji su tek na 18. mestu po ulaganjima, daleko iza kupaca iz EU
i SAD.
To bi takođe godilo Kremlju zato što su ruske vlasti iznervirane zbog
širenja NATO na istok. Član opozicione Liberalno-demokratske partije Zoran
Ostojić ocenjuje da bi krajnji cilj Rusije bilo "stvaranje banana republike
u srcu NATO-a kako bi poljuljala taj brod".
Iako je Srbija oduvek imala tesne veze sa svojim pravoslavnim saveznikom, te
dve nacije nikada nisu bile u zvaničnom političkom ili vojnom savezu pošto
se Srbija na kraju uvek priklanjala Zapadu.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev opisao je trenutne
rusko-srpske odnose "najboljim" od Drugog svetskog rata i dodao da se Moskva
"neće protiviti članstvu Srbije u EU ako ona želi da ide tim putem".
Koštuničina vlada izgleda favorizuje ruske firme u planiranoj prodaji nekih
od najvećih državnih preduzeća, ali je on odbacio optužbe da je to direktno
povezano sa diplomatskom podrškom Moskve po pitanju Kosova.
Ruski Lukoil je, ocenjuje AP, u veoma dobroj poziciji kad je reč o
privatizaciji kompanije NIS, Aeroflot se smatra "strateškim" kupcem
nacionalnog avioprevoznika Jat Ervejza, a ruski tajkun Oleg Deripeska je,
nakon sastanka sa Koštunicom koji je bio veoma medijski ispraćen, viđen je
za glavnog ponuđača na novom tenderu za prodaju najvećeg rudnika u zemlji
RTB Bor. |
| |
| |
|
| |
| VJ treba da ima jedinice za operacije van
zemlje |
| |
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je da smatra da "Vojska
Srbije u okviru svoje tri (međunarodne) misije treba da ima i jedinice za
operacije van granica zemlje".
On je u intervjuu za novi broj NIN-a rekao da je Srbija trebalo da iskoristi
šansu da sa Norveškom pošalje lekare u misiju u Avganistanu, koji bi lečili
ne samo vojnike iz norveškog kontingenta nego i tamošnje civile.
"Time bi naša država na spoljno-političkom planu dobila velike poene", kazao
je Šutanovac i naveo da Austrija nije članica NATO-a, ali da u gotovo svim
operacijama tog saveza ima svoje vojnike.
On je dodao da se 17. mart 2004. ne bi desio u obimu u kom se desio da je
tada "vojska, policija ili bilo ko iz bezbednosnih struktura bio prisutan u
nekoj mirovnoj misiji sa snagama NATO-a na Kosovu".
"Može i pod zastavom UN", precizirao je Šutanovac.
On je posebno naglasio da se ne mogu izjednjačiti slanje regruta na Kosovo i
slanje profesionalanih vojnika u okviru međunarodnih misija.
"Dok sam ja ministar odbrane, regruti neće ići ni na Kosovo niti bilo gde
van granica naše zemlje", istakao je Šutanovać. |
| |
| |
|
| |
| Neprihvatljivo nametanje rešenja za Kosovo |
| |
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izrazio je u Pekingu nadu da će
strateški cilj Srbije da uđe u Evropsku uniju biti ostvaren 2012. i ponovo
ukazao da je nametanje rešenja za Kosovo neprihvatljivo.
"Sudbina Srbije je u Evropskoj uniji, a brzo napredovanje na tom putu
strateški je prioritet Vlade Srbije", rekao je Jeremić u govoru "Spoljna
politika Srbije i odnosi sa Kinom" u pekinškom Institutu za međunarodne
studije.
 On
je naveo da je "težnja za pridruživanje EU zajednički cilj svih zemalja
jugoistočne Evrope" i da Srbija "očekuje da bude spremna za članstvo 2012".
Govoreći o budućnosti Kosova, ponovio je protivljenje Srbije nametanju
rešenje, ali i vremenskom ograničenju pregovora.
"Kada govorim o 'pogrešnim potezima', govorim o pokušajima nekog u
međunarodnoj zajednici da nametne rešenje budućeg statusa za Kosovo, što je
neprihvatljivo za Srbiju ali ne samo za Srbiju", rekao je Jeremić.
On je upozorio da "nasilna podela Srbije priznavanjem secesionističkih
težnji kosovskih Albanaca" direktno pogađa međunarodni sistem.
To bi predstavljalo presedan koji utiče na stabilnost ne samo jugoistočne
Evrope već i na bezbednost drugih regiona u svetu, upozorio je srpski
ministar.
Podsećajući da su u toku pregovori koje, kako je ocenio, ne treba vremenski
ograničavati, on je istakao da je jedini put za učvršćenje nacionalne i
regionalne stabilnosti u postizanju obostrano prihvatljivog rešenja.
Takvo rešenje bi obezbedilo trajni, brzi i harmonični privredni rast i
neophodnu političku stabilnost, istakao je šef srpske diplomatije.
Jeremić je takođe rekao da Srbija neće zaboraviti podršku Kine u cilju
postizanja kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja za budući status
Kosova, što samo produbljuje prijateljstvo dve zemlje.
On je ocenio da principi suvereniteta i teritorijalnog integriteta moraju da
i dalje čine čvrstu osnovu odnosa u svetu, a da će pristupanje Srbije EU
dati novi smisao prijateljskim odnosima s Kinom.
"To će vam ne samo omogućiti veći pristup zajedničkom evropskom tržištu već
će, čvrsto sam uveren, povećati i međusobno razumevanje i saradnju Pekinga i
Brisela", ocenio je srpski ministar.
On je istakao da je, pored ulaska u EU, drugi spoljnopolitički prioritet
Srbije promovisanje saradnje, dobrosusedskih odnosa među svim zemljama
jugoistočne Evrope i da je zato važno promovisati zajedničke vrednosti,
pomirenje i razvoj.
Podsećajući da je bivša Jugoslavija bila među prvim evropskim zemljama koje
su uspostavile diplomatske odnose sa Kinom, 1955, Jeremić je ocenio da su
odnosi Srbije i Kine stabilni bez obzira na veliku geografsku udaljenost dve
zemlje.
On je takođe rekao da Srbija nikada neće zaboraviti podršku Kine tokom
bombardovanja SR Jugoslavije 1999.
"Srbija posmatra vaš napredak i nastavlja da podržava politiku jedne Kine
kao i ostale prioritete koji čine osnovu naših bilateralnih odnosa", rekao
je Jeremić i dodao da će Srbija nastaviti da traži načine za dublju saradnju
sa Kinom ali i sa ostalim zemljama koje žele bliske veze sa Srbijom. |
| |
| |
|
| |
| Izbori na Kosovu bez Srba |
| |
Vlada Srbije preporučila je kosovskim Srbima, posle konsultacija s
predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da ne izađu na parlamentarne izbore na
Kosovu i Metohiji, zakazane za 17. novembar.
"Vlada Srbije i predsednik Republike nastaviće konsultacije oko pitanja
lokalnih izbora koje su raspisali organi Privremenih institucija samouprave
(u Pokrajini)", navodi se u saopštenju vlade.
Dodaje se da Vlada Srbije smatra da "ni posle osam godina od kada je uvedena
misija UN na Kosovu i Metohiji nisu obezbeđeni elementarni uslovi za
bezbedan i slobodan život Srba i (drugih) nealbanaca u Pokrajini".
"Posebno je poražavajuće da dve trećine Srba sa Kosova i Metohije i dalje
žive kao prognanici van Kosmeta i da im nije omogućeno da se vrate svojim
kućama", navodi se u saopštenju.
Vlada Srbije je navela da je odluku donela posle "detaljno obavljenih
razgovora s predsednikom Republike Borisom Tadićem, koji u potpunosti
zastupa isti stav kao i Vlada Srbije". |
| |
| |
|
| |
| "Jugo GV" na listi najgorih automobila svih
vremena |
| |
Automobil "Jugo GV" kojeg je proizvodila kragujevačka "Zastava" i izvozila ga
u SAD, našao se među najgorih 50 automobila svih vremena, na listi
objavljenoj u nedeljniku "Tajm" (www.time.com).
Listu je sastavio Den Nil dobitnik Pulicerove nagrade za kritiku u oblasti
automobilizma, a prema njegovim rečima "Jugo GV" je "Mona Liza loših
automobila".
 "Jugo
GV" se na američkom tržištu pojavio 1985. godine, a uvezao ga je Malkolm
Briklin , proizvođač kola "briklin SV1" iz 1975. godine koja su se takođe
našla na Nilovoj listi najgorih automobila svih vremena.
"Briklin, onaj što je napravio 'briklin SV1', nije bio zadovoljan dok svakog
Amerikanca nije primorao da na posao ide peške", napisao je Nil u osvrtu na
"kvalitete" kragujevačkog "jugića",
Uz opasku da je zemlja porekla, Jugoslavija, bila u "sovjetskom bloku", Nil
je dao ocenu da mu "Jugo" deluje "kao nešto što je sastavljano pod pretnjom
revolvera".
"Interesantno, u kolima gde se među standardnom opremom nalazio 'tepih',
postojao je i grejač zadnjeg stakla - navodno da vam šake budu tople dok
gurate automobil", naveo je cinično Nil, kolumnista lista "Los Anđeles tajms".
Prema njegovim rečima, motor je znao da otkaže, "a električni sistem, takav
kakav jeste, bi zacvrčao, i sve bi se prosto raspalo". Posle svega toga, "kreneš,
a možda i nećeš", dodao je Nil, uz korišćenje neprevodive igre reči "Yugo.
Or not".
U SAD je postojao klub ljubitelja "Juga GV"; ta kola su se pojavila u
nekoliko američkih filmova, a u romanu Stivena Kinga "Potrebne stvari"
(1991) vozila ga je jedna od junakinja, pripadnica niže srednje klase iz
jedne varoši u američkoj državi Mejn.
"Jugić" se na Nilovoj listi našao u društvu kola kao što su fordovi modeli
T, "edsel", "eksplorer", i "ekskuržn", "krajsler imperijal", "lotus elit",
"jaguar DžK-E V12 serija 3", "trabant", "ševi ševet", "ferari mondijal 8", "kadilak
simaron", "maserati biturbo", "lamborddžini LM002", "fiat multipla" i "BMV
7". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
