|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1120, 14. septembar 2007.
| Umesto britanskog sna moderno ropstvo |
| |
Poljaci koji su masovno otišli u gastarbajtere u Veliku Britaniju i Irsku
često su žrtve modernih oblika ropstva a kod nekih poslodavaca radni sat
traje 100 a ne 60 minuta, tvrdi se u najnovijoj studiji britanskih sindikata.
Britanska sindikalna federacija TUC, koja okuplja 66 tamošnjih sindikata,
sprovela je istraživanja među Poljacima i Litvancima koji u Velikoj
Britaniji rade legalno a čiji položaj je neizmerno bolji nego radnika na
crno.
 Više
od 50 odsto anketiranih gastarbajtera priznalo je da na poslu ima problema,
svaki četvrti radi bez ugovora, samo na časnu reč poslodavca, a isto toliko
Poljaka dobija manju platu nego što je dogovoreno, citiraju studiju poljski
mediji.
Poslodavci češće krše prava gastarbajtera nego domaćih radnika, a Poljaci i
drugi "novi" Evropljani 10 puta češće od Britanaca rade za platu manju od
minimalca koji propisuju britanski zakoni.
Britanski poslodavci i kada sklapaju ugovor pronalaze razne, čak bizarne
načine da prevare gastarbajtere, konstatuju tamošnji sindikati.
"Računaju nam sat kao 100, a ne 60 minuta i tvrde da je jednostavno takav
kompjuterski sistem", požalio se u anketi jedan od Poljaka.
Drugi način da uštede novac je to da poslodavac sam organizuje smeštaj za
svoje radnike i odbije im od plate veću sumu nego što bi normalno dali za
takav stan ili sobu, a takođe ih ucenjuje da pristanu na loše uslove s
pretnjom da će ih izbaciti iz stana.
"Terali su nas da radimo 60 sati nedeljno i pretili da će nas izbaciti iz
stana, ako se bunimo", tvrdi jedan od anketiranih.
Ima i nesporazuma i problema koji proističu iz nepoznavanja britanskih
zakona i običaja i Poljake začudi zašto im razrezuju disciplinske kazne i
odbijaju od plate ako nekog svog indijskog ili afričkog kolegu u svađi
nazovu "crnim majmunom".
"Studija pokazuje da je reč o sistematskom iskorišćavanju gastarbajtera i o
modernoj formi ropstva. Suviše se mnogo nepoštenih poslodavaca obogatilo na
njihov račun", rekao je nedavno poljskom dnevniku Gazeta viborča generalni
sekretar TUC Brendan Barber.
Gastarbajteri su za sada minimalno uključeni u sindikalni pokret, svega oko
tri odsto Poljaka u Velikoj Britaniji. U želji da im pomogne TUC već osniva
specijalna "istočnoevropska" odeljenja.
Od maja 2004. godine do danas u registar zaposlenih se u Velikoj Britaniji
prijavilo 430.000 Poljaka i 70.000 Litvanaca. |
| |
| Daša Pavlović |
|
| |
| Smrtnost dece u svetu smanjena za četvrtinu |
| |
Napori na svetskom nivou da se poveća vakcinacija dece, podstakne dojenje i
pojačaju mere protiv malarije pomogli su da se smrtnost dece mlađe od pet
godina smanji za gotovo četvrtinu od 1990. godine, navodi se u izveštaju
UNICEF-a.
 Veliko
poboljšanje u Kini i Indiji, koje zajedno predstavljaju trečinu svetske
populacije, doprinelo je padu smrtnosti na svetskom nivou ali vrlo veliki
broj dece i dalje umire u pod-saharskoj Africi, precizira izveštaj.
Prema nalazima UNICEF-a, 9,7 miliona dece ispod 5 godina umrlo je u svetu
2006. godine, od čega skoro polovina, ili 4,8 miliona, u pod-saharskoj
Africi, rekao je Piter Salama, šef UNICEFA za globalno zdravlje.
On je dodao da virus Side umanjuje napredak u Africi.
Stopa smrtnost dece u 2006. je za 23 odsto manja nego 1990. godine kada je
93 dece umrlo na svakih 1.000 pre nego što navrši pet godina, a za 61 posto
je manja nego 1960. kada je bilo 184 smrti na svakih 1.000 dece i kada je 20
miliona male dece umrlo.
"Prvi put beležimo da je manje od 10 miliona dece umrlo. Ovo bi stvarno
mogla biti prekretnica i znak da ćemo od sada videti dramatično smanjenje
smrtnosti", rekao je Salama. Međutim u telefonskom intervju Rojtersu izvršna
direktorka UNICEF-a An Veneman je konstatovala da jeste napravljen opšti
napredak ali je rekla da je "jasno da je potpuno neprihvatljivo da 9,7
miliona dece umre svake godine".
Neki od glavnih uzročnika smrtnosti su zapalenje pluča, prevremeno rađanje i
urođeni defekti, diareja, malarija, Sida i male boginje.
UNICEF navodi da je poboljšanje rezultat nekoliko kampanja, uključujući
kampanju za vakcinaciju dece protiv malih boginja i nekoliko drugih bolesti,
davanje dodatka vitamina A i ubeđivanje majki da doje odojčad u prvih šest
meseci.
Među drugim akcijama navode se mreže za komarce natopljene insekticidima da
bi se sprečila malarija i upotreba lekova za decu koja su inficirana HIV
virusom, navodi UNICEF.
U industrijalizovanim zemljama šestoro dece ispod pet godine umre na svakih
1,000 živorođene dece dok je ta stopa u zapadnoj i centralnoj Africi 186 na
svakih 1,000 dece.
Pored Kine i Indije veliko poboljšanje je zabeleženo u Latinskoj Americi,
Karibima, Centralnoj i istočnoj Evroi, delovima Azije i bivšim Sovjetskim
državama, navodi se u izveštaju. |
| |
| |
|
| |
| Kina gubi državne tajne preko Interneta |
| |
Kina "masovno" gubi državne tajne preko Interneta, rekao je visoki zvaničnik
te zemlje Lu Ćinđian, u vreme kada je države Zapada optužuju da špijunira
njihove kompjuterske mreže.
Lu, zamenik kineskog ministra za informatičku industriju, ocenio je u
magazinu "Čajniz kedrs tribjun" da je Kina na meti kampanje kompjuterske
infiltracije i subverzije, i predložio je kontramere poput jačanja cenzure,
uvođenja novih bezbednosnih tela i kontrole stranih poslovnih poteza. Lu se
u svom članku nije osvrnuo na optužbe zapadnih zemalja da ih Kina
sajber-špijunira, a napisao je da je "Internet postao glavni tehnološki
kanal za spoljne špijunske aktivnosti protiv centralnih, vitalnih organa"
Kine.
Prema njegovim rečima, "(komunistička) Partija, vlada, vojni organi i
nacionalne naučno-istraživačke jedinice za odbranu zemlje su proteklih
godina imale krupne slučajeve gubitaka, krađe i odliva tajni, i šteta po
nacionalne interese je masivna i šokantna".
Lu nije pružio podatke ni o jednom konkretnom slučaju.
Kineske kompjuterske mreže su, kako je objasnio, prorešetane; bezbednosne
rupe su napravile sprdnju od cenzure Interneta koju sprovodi Komunistička
partija, i dragocene tajne su tako došle špijunima pod ruke.
"U internetskoj tehnologiji koju izvoze SAD postoje 'stražnja vrata' koja su
ugrađena radi omogućavanja tehnološke infiltracije i krađe tajni", ocenio je
Lu i naveo da SAD i druge "neprijateljske" sile zloupotrebljavaju te
slabosti i svoju dominaciju na tehnološkom planu kako bi im Internet služio
za "političku infiltraciju".
Američke kompanije odbacuju ovakve optužbe, a zvaničnici zapadnih zemalja
tvrde da Kina izvodi sve više "sajbernapada" na kompjuterske mreže vlada u
SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama.
Ministarstvo za informatičku industriju Kine jedna je od nekoliko agencija -
među njima i Ministarstvo za javnu bezbednost, kao i odeljenje za partijsku
propagandu - koje se bore za kontrolisanje Interneta u ovoj zemlji.
Lu je zatražio njihov udruženi pristup i pozvao Kinu da pravi i kupuje
sopstvenu informatičku tehnologiju za bezbednost.
U Kini postoji 140 miliona registrovanih korisnika Interneta, a prema Luovoj
oceni, njih kvare "degenerisani i nazadni" sadržaji na svetskoj
informatičkoj mreži, pa je potrebna još stroža cenzura od one koju vlada već
sprovodi. |
| |
| |
|
| |
| Belgija se primiče plišanom razvodu |
| |
Raspad Čehoslovačke na dve samostalne države pre 15 godina nazvan je "plišanim"
razvodom. Dve zemlje rastale su se mirno i bez sukoba, na prijateljski način,
u meri u kojoj je to bilo moguće kada je u pitanju raskid.
 U
Belgiji, Flamanci i Valonci sada proučavaju čehoslovački primer,
pokušavajući da utvrde da li je primenjiv i na njihovu zemlju.
Tri meseca posle parlamentarnih izbora, Belgija i dalje nema vladu dok na
obe strane jačaju glasovi koji pozivaju na raskid 117 godina stare
federacije sa 10.5 miliona stanovnika.
Separatistički pozivi čuju se i sa bogatog severa i sa siromašnijeg juga
zemlje.
Ne skrivajući da traži sličnosti sa slučajem Čehoslovačke, vodeći dnevnik na
francuskom, "Soar", posvetio je tri strane sećanjima na rastanak Čeha i
Slovaka 1. januara 1993, nazivajući taj događaj "civilizovanim i otmenim
sporazumom" koji je pozitivno uticao na buduće odnose dva naroda.
Vođa ekstremne stranke Flamanska interesna grupa, Filip Devinter, čiju
partiju izbegavaju sve druge stranke u zemlji, rekao je pred poslanicima
parlamenta flandrijske oblasti da je došlo vreme za "plišani razvod" na
čehoslovački način.
I dok je njegova partija jedina koja otvoreno zagovara raspad zemlje -
ostale flamanske političke grupacije odbacile su njegov predlog o održavanju
referenduma o raspadu - tema više nije tabu ni među umerenim političarima, a
poređenja sa Čehoslovačkom se sve češće čuju.
Za sada, vodeće ličnosti na flamanskoj političkoj sceni, poput
demohrišćanskog mandatara za sastav nove vlade Krisa Petersa, ili njegovog
prethodnika Iva Leterma, insistiraju jedino na široj autonomiji bogatog
severa, gde živi 6,5 miliona stanovnika čiji je maternji jezik holandski,
odnosno flamanski.
Za razliku od Belgije, razdvajanje zajedničke države u Čehoslovackoj je
tražila manje razvijena Slovačka, optužujući Čehe za "viševekovno
ugrožavanje nacionalnog identiteta Slovaka."
Flamanci u Belgiji traže ustavne reforme koje bi vlastima u tom delu zemlje
dale više autonomije u oblasti zdravstva, pravosuđa i saobraćaja. Reč je o
nekoliko preostalih oblasti o kojima se i dalje odlučuje u prestonici,
Briselu - zvanično jedinom dvojezičnom regionu.
Takav scenario ima sličnosti sa onim što je svojevremeno zahtevao slovački
populistički lider Vladimir Mečijar. On je zastupao ideju labave
konfederacije, u kojoj bi zajedničke bile samo najosnovnije stvari, poput
armije i valute.
Mnogi Flamanci gunđaju da njihova imućnija privreda, orijentisana na usluge,
subvencionira Valoniju. Oni su skloni uverenju da četrnaestoprocentna
nezaposlenost u osiromašenim frankofonskim gradovima, dvostruko viša nego na
severu, spada u nasleđe tvrdokorne vladavine socijalista.
I Česi su takođe gunđali, da bi na kraju pristali na brzometni razvod sa
Slovacima, onda kad je postalo očigledno da je nestalo volje za zajedničkim
životom.
"Sličnosti nesumnjivo postoje. Belgija je dvočlana federacija, često
nestabilna, pogotovu u uslovima kad je jedna nacija ekonomski nadmoćna,"
kaže Jirži Pehe , češki politički analitičar i direktor odeljenja Njujorškog
univerziteta u Pragu.
"Razlika je u tome što je demokratija u Čehoslovačkoj bila mlada, tako da
nije bilo tradicije koja bi stala na put rascepu", kaže Pehe. "Raspad je bio
diktiran odozgo i bio je okončan vrlo brzo".
Posle izbora u junu 1992. godine, bilo je potrebno tek nešto više od šest
meseci da se raspadne 74 godine stara federacija dve republike vrlo sličnih
kultura i gotovo istog jezika.
Međutim, Čehoslovačka nikada nije imala svoj Brisel, ugaoni kamen debate o
budućnosti zemlje. Šta bi se desilo sa prestonicom zemlje - i Evropske unije
- o tome se može samo nagađati, jer ni Flamanci, ni Valonci nisu raspoloženi
da tu zalaze u detalje.
Teško je zamisliti da bi se Flamanci odrekli Brisela, grada od milion ljudi
u kojem većina govori francuski. Međutim isto je tako teško zamisliti da bi
Valonija bez njega mogla preživeti. |
| |
| |
|
| |
| Sankt Peterburg može biti skinut sa liste
baštine |
| |
Moda izgradnja nebodera u Rusiji mogla bi da skine Sankt-Peterburg sa spiska
svetske baštine ili, u najmanju ruku, da ga stavi na spisak objekata kojima
preti opasnost.
U mirni, lepu bivšu prestonicu Rusije, čiji je centar ispresecan kanalima
Neve, a zgrade svedoče o bogatoj istoriji, gde iza ugla očekujete da
sretnete Dostojevskog ili Raspućina, mogao bi da bude "dopunjen" neboderom
od 300 metara, od metala i stakla.
 Bogati
monopolista Gazprom namerava da "ugradi" svoje zdanje, visine Ajfelove kule
u istorijski centar najlepšeg grada Rusije, nedaleko od manastira iz 18.
veka.
Gazprom takve zgrade već ima u Moskvi, a kritičari smatraju da je ideja o
izgradnji "čudovišta" u Sankt Peterburgu potekla od gubernatorke Valentine
Matvijenko, koja, navodno, želi da se dodvori peterburšcu - predsedniku
Vladimiru Putinu.
Arhitekte severne Venecije, kako ovaj grad još zovu, dočekali su plan na nož,
tvrdeći da narušava nisku arhitekturu tog dela grada i apsolutno se ne
uklapa u stil neoklasicizma u kojem su izgrađeni dvorci i bogati sabori.
Tokom posete Moskvi, zamenik generalnog direktora UNESCO Mario Barbarosa
upozorio je da ako do 1. februara 2008. godine Rusija ne dostavi detaljan
izveštaj o mogućim rezultatima tog projekta, protiv nje će biti uvedene
sankcije.
"To je kao žuta karta u fudbalu. Ako se situacija ne promeni, mi ćemo
ozbiljno razmotriti mogućnost unošenja tog grada u spisak objekata, koji se
nalaze u opasnosti. Danas je rizično ući u taj spisak", kazao je Barbarosa.
Krajnja mera u tom slučaju, upozorio je on, može biti čak i isključenje iz
spiska objekata svetske baštine, koji je Sankt-Peterburg dobio 1990. godine,
ali je izrazio nadu da se to ipak neće dogoditi.
Gradnja kule u rejonu Malaja Ohta, još nije počelo, a rešenje o tome šta će
biti sa statusom Sankt Peterburga, po rečima Barbosa, biće doneto ne ranije
os sredine naredne godine.
Šef ruske komisije pri UNESCO Grigorij Ordžonikidže smatra, međutim, da je
skidanje Pitera, kako ga od milošte zovu Rusi, sa spiska - nerealno.
"Uopšte nije reč o isključenju. Ako projekat Ohta-centar počne da se gradi,
i bude izgrađen, tek tada mogu da uslede neke akcije. Pa i tada, tek ako ga
ocene negativno", kazao je Ordžonikidže internet izdanju Fontanka.
Po njegovim rečima, projekat za sada još nije ni utvrđen. I, ako se govori
teoretski, ukoliko se nešto preduzme, to će biti najpre stavljanje na spisak
objekata u opasnosti.
Ordžonikidže, uopšte smatra, da su celu stvar naduvali novinari i da se
ništa strašno neće dogoditi.
Bilo kako bilo, stvar bi trebalo da se raščisti posle susreta predstavnika
Gazproma, gradske administracije i UNESCO-a, i kada bi, kako je rekao
Barbarosa trebalo da bude nađena alternativa. |
| |
| Zorana Bojić |
|
| |
| U Andori najduži životni vek |
| |
Andora je zemlja u kojoj ljudi najduže žive, a prosečni životni vek je 83,5
godina, poslednji su podaci američkog Cenzus biroa iz 2005. godine.
 Japan,
Makao, San Marino i Singapur su odmah iza Andore. Prosečni životni vek
Amerikanaca je 78 godina što je najduže u istoriji SAD, pokazuju vladini
podaci. SAD su, međutim, po životnom veku stanovnika iza bar 40 zemalja.
Kada je reč o smrtnosti u SAD, taj broj je 2005. povećan za dva odsto u
odnosu na prethodnu godinu pošto je 2004. zabeleženo 2.397.615 smrtnih
slučajeva a naredne godine 2.447.910.
U izveštaju se beleži blago povećanje smrtnosti novorođenčadi pa je taj broj
2005. bio 6,9 odsto na 1.000 rođene dece, dok je prethodne godine bio 6,8
odsto. Međutim, istraživači kažu da je to povećanje zanemarljivo.
Istraživači ukazuju na razlike koje postoje među pripadnicima različitih
rasa i pola. Životni vek belaca se nije promenio 78,3 godine, a žene i dalje
žive pet godina duže od muškaraca.
Broj smrtnih slučajeva zbog srčanih oboljenja u SAD je opao, ali je povećan
broj žrtava raka i Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. |
| |
| |
|
| |
| Povećanje cena cigareta ne odvraća pušače |
| |
Povećanje cena cigareta po svoj prilici neće odvratiti sadašnje pušače od te
navike, pokazuju najnovija istraživanja.
"Ljudi koji još puše verovatno su selektivno oni koji imaju jaču ovisnost,
pa je tako manje verovatno da će prestati da puše ako se poveća cena njihove
navike", ocenio je za Rojters doktor Piter Frenks sa Univerziteta
Kalifornija-Dejvis u Sakramentu.
 Frenks
i njegove kolege analizirali su cene cigareta i pušačke navike u SAD među
građanima sa nižim primanjima, u donjih 25 odsto, i onima koji zarađuju
iznadprosečno i po primanjima spadaju u gornjih 25 odsto.
Naučnici su posmatrali period od 20 godina, koji uključuje i 14 godina pre,
i šest godina nakon što su proizvođači cigareta pristali da promene
reklamiranje duvanskih proizvoda i počeli da finansiraju kampanje protiv
pušenja.
Ukupno gledano, broj pušača u tom se dvadesetogodišnjem periodu smanjio.
Istovremeno, prosečna cena kutije cigareta skočila je u SAD sa 2.24 dolara,
pre sporazuma o reklamiranju, na 3.67 dolara posle, objavili su naučnici u
Američkom žurnalu javnog zdravlja.
Međutim, uprkos porastu cene, postotak pušača među siromašnojim populacijom
porastao je sa 27,7 odsto, pre sporazuma, na 28,6 odsto posle u potonjem
periodu. Nasuprot tome, postotak pušača opao je sa 23,9 na 21,6 među
bogatijom populacijom.
Rezultati, prema Frenksovim rečima, ukazuju da su sadašnji pušači postali "relativno
otporni na cene". Istraživanje pokazuje i da su takvi "rezistentni" pušači
neproporicionalno koncentrisani u populaciji sa nižim primanjima.
"Nije verovatno da će buduće povećanje cena (na primer kroz oporezivanje)
uroditi zdravstvenom korišću u tom smislu da značajniji broj ljudi prestane
da puši", ocenio je Frenks. |
| |
| |
|
| |
| Lista najgorih poslova u rok industriji |
| |
Američki magazin Blender, koji donosi bizarne liste u vezi sa rok i pop
muzikom, predstavio je sedam najgorih poslova koji se mogu obavljati u
muzičkoj industriji - sa akterima, često anonimnim, koji moraju da "čiste"
za zvezdama.
Šon Kuran, advokat britanskog pevača Pita Doertija, najmanje je 20 puta
vadio svog klijenta iz pritvora, a samo u jednom danu, u januaru 2006.
godine, to je činio tri puta.
 Doerti
je prvo provalio u kuću bivšeg člana svoje grupe Bejbi šembls, a najčešće je
privođen zbog posedovanja "kreka" i heroina. Kada je jednom zakasnio na
ročište, napao je u sudnici novinara, a sudiji pokazao srednji prst.
Nepokolebljivi Šon Kuran svaki put je uspevao da ga sačuva od zatvora.
Telohranitelji repera poput Eminema i Snupa Dogija Doga prinuđeni su da budu
"katice za sve": voze svoje štićenike, smiruju gnev njihovih devojaka, uleću
u tuče kad situacija postane "vruća" po repere, koji gaje imidž "čvrstih
momaka".
Naročito je rizično biti telohranitelj Snupa Dogija Doga. Mekinli Li je
optužen da je 1993. godine iz pištolja ubio čoveka koji je proganjao tog
repera; drugi telohranitelj je ranjen u kiši metaka koja je zasula Snupova
kola.
Menadžeri turneja "Gans and rouzis", moraju da se bore sa krajnje
nepredvidim ponašanjem Vilijam Eksl Rouza, čija su ogromna kašnjenja na
koncerte dovodila do nereda u publici.
Džon Riz, menadžer "Gansa" u vreme njihove najveće slave, morao je da
potplaćuje kolumbijske carinike kako bi bend umakao privatnim avionom iz
Bogote - zbog problema sa narko kartelom.
Šejla Stots, stilstkinja za kosu Britni Spirs bori se sa ekstremnom
impulsivnošću ove pevačice:
"Njeno ponašanje je u stilu: danas hoću da budem plavuša, sutra smeđokosa, a
daj da se danas obrijem, i sutra opet da pustim kosu."
Obezbeđenje američke hardkor metal frupe Hejtbrid se bori sa nasiljem u
publici, koje podstiče sam bend - obožavatelji se podele na tabore,
formirajući "zidove smrti" na suprotnim krajevima dvorane, i onda se zalete
jedni na druge.
Jednom momku je u takvom sudaru stradala jetra, pa je umro, a još 25 ljudi
je povređeno. Članovi obezbeđenja kažu da se nikada ne zna kako će se
publika ponašati, i hoće li neko sa sobom imati oružje.
Iza muzičkog festivala Bonaru u američkoj državi Tenesi, koji traje dve
nedelje u junu - po najgorem suncu - ostaje oko 500 tona đubreta na površini
od 280 hektara. Čistači svakodnevno skupljaju konzerve, boce, opuške,
upotrebljene kondome, odbačenu odeću, obuću, ljudski izmet, pa i nameštaj,
radeći u smenama koje traju deset sati.
Najnezahvalniji posao, po oceni Blendera, jeste raditi odnose sa javnošću za
Paris Hilton.
Publicista Eliot Minc je morao da "pegla" imidž ove bogatašice nakon što se
na Internetu pojavio njen "kućni video" u kojem ona strastveno i nadugačko
vodi ljubav sa bivšim dečkom.
Morao je potom da objašnjava i nove snimke u kojima Paris bez odeće uzima
drogu, da pravda njenu noćnu tuču sa bivšom Plejbojevom devojkom sa
duplerice, i da bude kriv za njeno nedavno hapšenje.
Hiltonova ga je optužila da je kriv za to hapšenje, a kako piše Ben Vidikomb,
trač kolumnista lista Njujork dejli njuz, Minc je "pao na sopstveni mač,
prihvativši da je odgovoran što ona nije znala da joj je vozačka dozvola
suspendovana - a to nije upalilo". |
| |
| |
|
| |
| Atentatori praćeni 18 meseci pre napada |
| |
Pariski dnevni list "Liberasion" objavio je tajni američki izveštaj u kome se
navodi opis aktivnosti izvršilaca terorističkih napada na SAD u septembru
2001, praćenih tokom 18 meseci pre atentata.
Taj "biografski izveštaj", kako tvrdi pariski list do sada neobjavljen, ima
198 strana, odnosno 19 poglavlja - po jedno za svakog teroristu. Izveštaj je
sačinio Nacionalni obaveštajni centar za drogu, podređen Ministarstvu pravde,
i predao ga Federalnom istražnom bi-rou (FBI) čak dva i po meseca pre napada.
 U
napadima na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgradu Pentagona u
Vašingtonu, 11. septembra 2001. poginulo je više od 3.000 ljudi. U njima je
učestvovalo 19 pripadnika Al-kaide, a izvedeni su otetim putničkim avionima
kojima su teroristi udarili u zgrade.
Prema navodima "Liberasiona", izveštaj je nazvan "Tnjinbom-Pentbom", što je
"zvanično ime, koje se moglo pročitati na ostalim sintezama FBI o napadima".
U izveštaju se detaljno opisuju aktivnosti terorista tokom 18 meseci pre
nepada: lažna imena i dokumenti koje su koristili, pravi dokumenti, brojevi
telefona, kretanje, bankarske operacije, susreti sa saučesnicima i
prijateljima, adrese koje su koristili.
Nikakvo geografsko niti tehničko ograničenje nije predstavljalo prepreku za
obaveštajni rad - bilo da se radi o bankarskim virmanima za banke u
Persijskom zalivu ili Africi, bilo o praćenim telefonskim linijama u
Emiratima koje su koristili osumnjičeni, piše pariski list.
Predstavnik FBI pri ambasadi SAD u Parizu Robin Gazavi rekao je za "Liberasion"
da taj biro nastavlja da istražuje sve članove Al-kaide i njihove saveznike
koji su omogućili planiranje i organizaciju terorističkih napada na SAD". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
