|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1122, 28. septembar 2007.
| Kad Divac i drugovi pomažu |
| |
Veče Vlade Divca i njegovih prijatelja u Belom dvoru na Dedinju počelo je pod
svećama, jer u trenutku kada je oko 300 zvanica dolazilo nestala je struja.
Princeza Katarina se brzo snašla i donela dva svećnjaka, a potom su i ostali
ukućani upalili sveće. Njihova kraljevska visočanstva prestolonaslednik
Aleksandar II i princeza Katarina su nastavili da primaju i pozdravljaju
goste, među kojima su bili Ružica Đinđić, Maja Gojković, Ivica Dačić, Savo
Milošević, Igor Milanović, ali i Divčevi drugari, NBA zvezde Kris Veber sa
suprugom, Skot Polard, Predrag Stojakovića, Bob Džekson, Greg Popović, Toni
Kukoč, Glen Rajs, Saraus Marciulionis i Panazatis Fasulas.
Obraćajući se prisutnima, prestolonaslednik Aleksandar je rekao:
 -
Ovaj događaj je istovremeno radostan i tužan. Radostan, jer odajemo počast
blistavoj sportskoj karijeri Vlade Divca, tužan - jer se od te karijere
opraštamo. Šta je časnije nego biti ambasador dobre volje među ljudima, i
šta je teže nego zadržati dobru volju među narodima. Moja supruga Princeza
Katarina, moja porodica i ja smo veoma ponosni što možemo ovde, u našem domu,
da označimo početak jedne velike i ozbiljne akcije - izgradnje kuća za
izbeglice u Srbiji. Zahvaljujemo svima vama, posebno proslavljenim asovima
svetskog i domaćeg sporta, koji svojim prisustvom pružate podršku jednom
plemenitom projektu i iskazujete prijateljstvo i poštovanje čoveku koji nam
je podario toliko trenutaka sreće i ponosa.
SPAS ZA LjUDE
Divac je osnivač Fonda "Vlade Divac" i Grupe 7, koji prikuplja sredstva za
decu pogođenu ratom, a nedavno je pokrenuo kampanju "Možeš i ti" za kupovinu
seoskih imanja izbeglicama. Obilazeći 70 porodica u izbegličkom kampu Čardak
u Vojvodini u kojem žive izbeglice iz Hrvatske, BIH i s Kosova, porodica
Divac shvatila je još jednom s kakvim problemima se izbeglice bore i u kak-vim
uslovima žive.
Cilj humanitarne akcije "Možeš i ti", koju Vlade Divac organizuje paralelno
sa obeležavanjem završetka svoje karijere, jeste, kako reče, da svim
izbeglicama u Srbiji obezbedi krov nad glavom:
- Slanjem SMS poruka na brojeve 6312 (za Telenor mrežu) ili 6412 (za MTS
mrežu), čija je cena sto dinara (uključujući PDV) svako od nas može postati
donator ove akcije i pomoći rešavanje jednog od najvećih socijalnih problema
u našoj zemlji. Jer, ukoliko bi svaki član četvoročlane porodice poslao
poruku u kojoj se odriče sto dinara, problem izbeglica u Srbiji bio bi rešen,
odnosno ovi ljudi bi dobili krov nad glavom - kažu košarkaška legenda Vlade
Divac i njegova supruga.
Snežana Divac je iznenađena odnosom građana prema izbeglicama.
- Ljudi misle da ovaj problem ne postoji i zbog toga mi sve ovo radimo. Mi
smo prva zemlja u Evropi po broju izbeglica, a takvim odnosom prema
unesrećenom narodu ne ulazi se u Evropu. Ako hoćemo da budemo deo EU i ako
se stalno pozivamo na to kako se u Evropi živi, onda treba da rešimo ovaj
problem. I to ne samo država nego i njeni građani, jer državu ne čine samo
političari već svi mi. Ne možemo na njih stalno da prebacujemo odgovornost.
To je odgovornost svih nas. Nezamislivo je da nekome ne pružiš ruku pomoći.
Tih sto dinara za slanje poruke znači krov nad glavom nekoj porodici.
A Vlade Divac dodaje: Prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice, u
izbegličkim kampovima ima 7.850 ljudi. Ako prosečna porodica ima četiri
člana, a za otkup jedne kuće potrebno je od četiri do pet hiljada evra, može
da se izračuna koliko nam treba. Znam, mnogi će reći da je ta cifra velika,
ali sve je moguće.
NAJVEĆA ŽURKA NA BALKANU
Na humanitarnoj večeri, koja je bila zatvorena za predstavnike medija,
sprovedeno je osam aukcija: za NBA ol-star vikend, Finalnu četvorku
košarkaške Evro lige, fudbalske utakmice Real Madrid - Barselona, Čelsi -
Mančester Junajted, Inter - Milano, zatim Kobi Brajantov potpisani dres, pa
potpisani dres Andreja Kirilenka i potpisani reket Novaka Đokovića.
Najuspešnije aukcije bile su za Brajantov potpisani dres i Novakov potpisani
reket, koji su licitirani sa krajnjim iznosom od po 16.000 evra. Ukupno je
prikupljeno 70.000 evra. Ako se zna da je cena jedne kuće za izbeglice 5.000
evra, onda je moguće kupiti 24 doma za raseljene ljude.
U nedelju je u centru prestonice održana "Najveća žurka na Balkanu", na
kojoj je učestvovalo desetak dobrih pevača i muzičara. Među njima su bili
Mori Kante, "Džej bi femili", Šaban Bajramović, Slobodan Trkulja i "Balkanopolis",
Vlada Divljan, "Negativ", Darko Rundek, Bruno Langer, Aleksandra Kovač, "Deca
loših muzičara", Esma Redžepova i orkestar Bobana Markovića.
Na 16 terena s eigrala košarka, koju su gledali Skot Polard, Panajotis
Janakis, Greg Popović, Predrag Stojaković i Denis Kuper. Oni su zajedno sa
Tonijem Kukočem, Krisom Veberom i Šarunasom Marčuljonisom otputovali u
Prijepolje, da u rodnom mestu Vlade Divca odigraju poslednji meč i otvore
muzej diva srpske košarke.
Humanitarna akcija nastavljena je u Grčkoj. Njihova kraljevska visočanstva
prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina nastavljaju svoje
humanitarne napore jer zajedno sa bračnim parom Divac organizovali su prijem
za pomoć bratskom narodu Grčke koji je podneo velike žrtve u šumskim
požarima koje su zahvatile ovu zemlju prošlog meseca. |
| |
| |
|
|
| Pozivamo kosovske Albance da ne prejudiciraju
ishod |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je juče u Ujedinjenim nacijama da je za
Srbiju nezavisnost Kosova neprihvatljiva i podsetio da je Beograd kosovskim
Albancima ponudio posebna prava i nadležnosti za autonoman razvoj njihove
zajednice unutar Republike Srbije.
 Govoreći
na generalnoj debati 62. zasedanja Generalne skupštine UN, Tadić (na slici
desno) je rekao da je pregovarački tim Srbije, braneći državni suverenitet i
teritorijalni integritet zamlje, ponudio model decentralizacije, zasnovan na
evropskim rešenjima, koji bi efikasno zaštitio interese kosovskih Albanaca,
ali i ugrožene srpske i druge, nealbanske etničke zajednice u pokrajini.
"Srbija nudi rešenja kojim bi se obostranom saglasnošću, uz primenu
evropskih vrednosti i pravila, trajno rešio jedan stari međuetnički sukob,
otvorila perspektiva pomirenja i zajedničkog života unutar moderne,
demokratske i evropske Srbije", rekao je Tadić.
Naveo je da je Srbija spremna za postizanje kompromisa, ali uz uvažavanje
legitimnih interesa Srbije i "specifične potrebe ugrožene srpske zajednice u
pokrajini, kao i drugih zajednica koje su doživele izgon, poput romske i
goranske".
Predsednik Srbije je podsetio da je više od 200.000 Srba napustilo Kosovo od
1999. a da se do danas, prema zvaničnim podacima UNHCR-a, vratilo samo njih
7.100.
Tadić je naglasio da se Srbija zalaže da se do kompromisnog rešenja dođe
diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima, a nikako ratom i nasiljem.
"Upravo zbog toga demokratska Srbija ne prihvata da je pretnja nasiljem
strane sa kojom pregovaramo, argument za prekrajanje granica legitimnih
demokratija i rušenje normi međunarodnog prava. Srbija zato uporno upozorava
na nesagledive posledice ovakve neprincipijelne i opasne politike, i ostaje
privržena traganju za mirnim i kompromisnim rešenjem kroz dijalog, uz puno
poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija", rekao je Tadić.
Osvrćući se na pretnje da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost 11.
decembra, Tadić je upozorio da posle eventualnog jednostranog priznanja
nezavisnosti Kosova međunarodni pravni poredak nikada više ne bi bio isti, a
da bi mnogi separatistički pokreti u svetu iskoristili novouspostavljeni
presedan, čime bi bili destabilizovani mnogi regioni u svetu.
"Zato, pozivamo legitimne predstavnike kosovskih Albanaca da pristupe
obnovljenim pregovorima, bez prejudiciranja ishoda, kako bi došli do
kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, koji bi vodio dugoročnom
srpsko-albanskom pomirenju", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je govorio i o strateškom interesu Srbije da postane članica Evropske
unije, nastojanjima da do kraja 2008. postane kandidat za punopravno
članstvo u EU, kao i o angažmanu Beograda u procesu evroatlantskih
intergacija, u programu Partnerstvo za mir.
"Time jasno manifestujemo prihvatanje evropskih vrednosti i spremnost da se
razvijamo u skladu sa najvišim evropskim standardima", rekao je Tadić
izražavajući uverenje da je evropska perspektiva čitavog zapadnog Balkana
najefikasniji put za stabilizovanje situacije i ubrzavanje razvoja svih
zemalja regiona.
"Samo na taj način imaćemo trajno prevazilaženje problema nasleđenih iz
prošlosti, podsticanje duha tolerancije i osećanje privrženosti istim
ciljevima i vrednostima, i to će predstavljati osnovu za izgradnju stabilnog
i trajnog mira u našem regionu", rekao je Tadić.
Navodeći da, na žalost, pitanje ratnih zločina i dalje opterećuje odnose
zemalja na Balkanu, predsednik Srbije potvrdio je rešenost i "potpunu
opredeljenost" Beograda da uspešno okonča saradnju sa Haškim tribunalom.
"To nije samo naša međunarodna obaveza, to dugujemo pre svega sebi, ali i
svojim susedima. Kažnjavanjem zločinaca i izgradnjom stabilnog i
prosperitetnog regiona, našeg zajedničkog prostora integrisanog u Evropsku
uniju, možemo da obezbedimo bolju budućnost za sve građane", rekao je Tadić.
Ipak, prostor jugoistočne Evrope izrasta, korak po korak, u region
dobrosusedstva i saradnje i zajedničkog stremljenja njegovih zemalja ka
punom uključenju regiona u evropske integracije, rekao je Tadić.
Predsednik Srbije dotakao se i globalnih problema i u tom kontekstu govorio
o globalnom zagrevanju, kao i o terorizmu kao jednom od najopasnijih
savremenih izazova.
"Efikasna borba za njegovo iskorenjivanje iziskuje globalan, koordinisan
pristup, ali i aktivno delovanje na regionalnom i državnom nivou", rekao je
Tadić.
Govoreći o Ujedinjenim nacijama, Tadić je rekao da je Srbija čvrsto uverena
da UN ostaju nezamenjiv međunarodni autoritet i mehanizam za sprečavanje
kriza i rešavanje sukoba.
Takođe, Srbija ostaje trajno opredeljena ka ostvarivanju ciljeva UN i
spremna je da zajedno sa drugim državama radi na daljem jačanju integriteta
svetske organizacije, u skladu sa njenom Poveljom, rekao je predsednik
Srbije na Generalnog skupštini UN. |
| |
| |
|
|
| Večni mir ili rat |
| |
Pregovori oko statusa Kosova i Metohije još nisu počeli punom parom, a
albanska strana već izjavljuje da je nezavisnost pokrajine za njih gotova
stvar. Albanski teroristi planiraju da za Dan zastave, inače, državni
praznik Albanije, organizuju proteste u Prištini. A kosovski premijer
general Agim Čeku javno govori da će pregovori biti okončani 10. decembra, a
da će on potom proglasiti nezavisnost Kosova.
Iz Beograda stiže odgovor da će Srbija odgovoriti u slučaju jednostranog
proglašenja nezavisnosti njene pokrajine. Ali, dok general Zdravko Ponoš,
načelnik Generalštaba Vojske Srbije, posle vojne vežbe sa Amerikancima u
Nišu, kaže da je to proba za mogući rat, ministar odbrane Dragan Šutanovac
je rekao da rata neće biti.
Strani izvori, međutim, nagoveštavaju, da se albanski teroristi, vehabije i
mafijaši pripremaju za novu oružanu pobunu. U tome imaju podršku susedne
Albanije, koja je podigla borbenu gotovost svoje armije.
- Teroriste na Kosovu podržava Saudijska Arabija, koja finansira izgradnju
džamija sa dva minareta, a ne sa jednim kakve imaju balkanski muslimani.
Kako je Muslimanska svetska liga - Rabita proglasila Srbiju i Izrael za
terorističke države, koje islamski fanatici treba da kazne, pod ovim se
podrazumeva etničko čišćenje Srba, uništavanje srpskih crkava i srpskih
domova, izazivanja oružanih pobuna i stvaranje nezavisnog Kosova. Novac za
finansiranje vehabija na Kosovu stiže preko Albanije i Arab-Albanian Islamik
banke u Tirani u prištinsku Dardanija banku, koja, inače, služi za
finansiranje naoružavanja albanskih terorista i pranje njihovih mafijaških
kriminalnih para - kaže dr Miroslav Božinović, politički analitičar iz
Detroita, koji nam je otkrio da SAD traže kontakte sa ovim islamskim
ekstremistima ne bi li amotrizovali ili kontrolisali njihove terorističke
aktivnosti.
UGROŽENI SRBI
Kosovsko Pomoravlje, koje obuhvata opštine Gnjilane, Kosovska Kamenica,
Kosovska Vitina i Novo Brdo, sa oko 35.000 Srba, spada u najveće srpske
zajednice na Kosovu i Metohiji. I nije čudno što su vehabije odabrale
Kosovsku Kamenicu za svoj novi štab. Srbima u Kosovskom Pomoravlju
bezbednost zato i dalje predstavlja glavni problem.
Milan Ivanović, čelnik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova procenio je
da postoji realna opasnost od novih albanskih terorističkih napada na Kosovu,
uz tvrdnju da će u njih biti uključene i "ćelije Al-Kaide".
- Na osnovu podataka iz izvora bliskih civilnoj misiji UN, KFOR-u i snagama
bezbednosti Srbije, imamo saznanja da albanski teroristi i ekstremisti
planiraju da u južnom delu Mitrovice insceniraju granatiranje Albanaca sa
obližnje lokacije gde žive Srbi, kako bi nas optužili za masakr - najavljuje
dr Milan Ivanović.
Kako tvrdi Klod Monik, francuski ekspret za islamski terorizam, muslimanski
ekstremisti iz Alžira, Maroka, Francuske, Belgije i Nemačke na Kosovu, u
Makedoniji i Bosni spremaju terorističke napade koje žele da pretvore u
džihad.
- To su zapravo sledbenici Al kaide, a njihove organizacije su ćelije Osama
bin Ladena, koji deluju u Makedoniji, a na severu Crne Gore, severu Albanije
i na Kosovu i Metohiji. Oni se naoružavaju iz Bosne i Makedonije, a preko
Sandžaka. Vehabije u Raškoj oblasti oružje dobijaju od OVK, a da je jedan od
ciljeva staviti Srbe iz severnog dela Kosmeta između dve vatre. Kosovske
vehabije i mudžahedini pripremaju pobunu radi eskalacije rešavanja statusa
Kosova. Moguće je da tom priliko napadnu Srbe, ali i pripadnike Kfora i
posebno američke vojnike, jer su protivnici SAD i politike globalizam. Oni
već sutra mogu da podignu u vazduh ambasadu SAD u Italiji ili napadnu NATO
baze u Grčkoj - procenjuje Klod Monik.
I naš sagovornik dr Miroslav Božinović iz Detroita, međutim, pozivajući se
na poverljive nemačke izvore kaže da će Kosovo uskoro ući u fazu nasilne
revolucije. I kaže:
- A to u prevodu znači da nemačka obaveštajna služba BND smatra da će
albanske vehabije, teroristi i mafijaši pokušati da u trenutku kada
nezavisnost pokrajine postane izvesna da likvidiraju članove vlade u
Prištini, pre svega premijera Agima Čekua, ali i svoje konkurente, da bi se
dočepali vlasti.
NOVI BALKANSKI RAT
Oslanjajući se na američke i nemačke izvore politički analitičar dr Miroslav
Božinović iz Detroita napravio je scenario raspleta situacije na Kosovu u
tri faze:
- 28. septembar - Zbog toga što SAD nisu spremne da se suoče sa Rusijom i
jer ima nesuglasica u Eu oko statusa Kosova, na pregovorima će se priča o
nezavisnosti staviti po strani. U prvi plan će doći ideja da se pregovarači
dogovoreda se Kosovo proglasi Kosovo integralnim delom Srbije, ali stavi pod
"internacionalnu kontrolu". Time SAD žele da zadrže pat situaciju u
pokrajini i da nastave dosadašnja politiku pritiska na Vladu Srbije, a
Albancima omogućiti da nastave sa proterivanjem Srba i albanskom
islamizacijom Kosova i Metohije. Politički vrh Albanaca ovo neće prihvatiti,
ali pojedine stranke i frakcije u vlasi na Kosovu hoće, što će zadovoljiti
pregovaračku trojku.
- 28. novembar - Nakon proglašenja Kosova i Metohije integralnim, ali
međunarodno kontrolisanim delom Srbije, u Prištini i Tirani na Dan Zastave,
što je nacionalni praznik države Albanije, biće organizovane velike
demonstracije i protesti. Moguće je i opšti balkanski ustanak Albanaca u
Makedoniji, na Kosovu i na jugu Srbije, u Preševu i Bujanovcu posebno, sa
oružanim napadima na Srbe. Vehabisti i teroristi zagovaraju ovu ideju, jer,
kako kažu, "vide da od pregovora nema ništa". Teroristi se nadaju da će
njihov ustanak izazvati vojnu i policijsku intervenciju Srbije, a ako bi
Beograd odustao od oružane rekacije, vehabisti se nadaju da će američki Kfor
da reaguje i zato će napasti jedinice NATO. Ovakav scenario su razmatrali
eksperti CIA i o tome obavestili Belu kuću.
- 10. decembar - Nakon "propalih i završenih pregovora", čiji epilog je
najavio kosovski premijer Agim Čeku, doći će do jednostranog proglašenja
nezavisnosti Kosova i Metohije. U političkoj konfuziji, koja će nastati zbog
toga, ko će sve priznati ovako nezavisno Kosovo, albanski teroristi,
vehabisti i mafijaši će pokušati da likvidiraju albanske političke lidere,
pre svega generala Čekua i da se dočepaju vlasti.
Ovaj scenario je izradila nemačka tajna služba BND na osnovu izveštaja
svojih špijuna iz Prištine i Peći, ali i iz Vašingtona, jer su Nemci otkrili
da Amerikanci ne žele da priznaju tako proglašenu nezavisnost Kosova i novog
predsednika Agima Čekua. BND se u svojoj studiji poziva na poverljivu izjavu
Džordža Buša, koju je u Sofiji dao bugarskim političarima, da "nezavisnost
baš i nije važna, jer su važniji dogovor i sigurnost u regionu i složio se
sa Bugarima da celom Balkanu preti opasnost sa Kosova". |
| |
| Dušan Lopušina |
|
|
| Građani tuže proizvođače automobila |
| |
Advokatska firma Jurovjecki i Riči započela je parnicu, pred ontarijskim
Vrhovnim sudom, u ime četvoro građana Toronta protiv velikih proizvođača
automobila Dženeral Motorsa, Honde, Nisana i Krajzlera.
Ovi građani traže odštetu u iznosu od dve milijarde, plus 100 miliona za
troškove, zbog toga što su prinuđeni bili da u Kanadi po veštački višim
cenama nego u SAD-u, kupe ili uzmu na lizing automobile ovih proizvođača.
Kao tužene strane navedeni su i kanadska predstavništva ovih firmi i njihovi
dileri, a u tužbi se navodi da su prekršene odredbe Zakona o konkurentnosti
i Zakona o zaštiti potrošača u Kanadi.
Henri Jurovjecki, vodeći partner u advokatskoj firmi veruje da postoji
dogovor između proizvođača automobila da u Kanadi veštački zaračunavaju više
cene.
U prilog tome ide i činjenica da se ne priznaju garancije za vozila kupljena
preko granice, čime se kupci u Kanadi prisiljavaju ako žele automobil sa
garancijom da ga plate 25 do 35 odsto više nego američki kupac.
Predstavnici ovih proizvođača automobila i njihovi dileri odbili su da
komentarišu parnicu, mada portparol Dženeral Motorsa za Kanadu kaže da je
ova kompanija određuje visinu cena svojih modela za određeno tržište na
osnovu praćenja poteza rivalskih kuća. Stev Lou kaže primećuje da postoje i
određeni troškovi transporta koji ulaze u cenu vozila, a potom treba dodati
i troškove oko izmena na modelima u skladu sa drugačijim propisima koji važe
u Kanadi.
Cene automobila u Kanadi i SAD-u zaista se poprilično razlikuju. Na primer
honda akord sedan iz 2007. godine, u Kanadi ide od 25 hiljada kanadskih, dok
u SAD-u košta 20.360 američkih dolara. Budući da su valute izjednačene,
razlika nikako nije zanemarljiva. Kod skupljih modela razlike su još veće.
Jedan od oštećenih građana kupio je u Kanadi DžM jukon denali za 69.615
dolara, za koji se kod komšija plaća 50 hiljada dolara. Slična razlika je i
za džip grand čeroki overlend, koji je na lizing dobijen za 58.645 dolara, a
u Americi se on reklamira za manje od 40 hiljada.
Sud tek treba da potvrdi da li će odobriti sprovođenje parničnog postupka.
Sličan spor već se vodi pred sudom u američkoj saveznoj državi Mejn, još od
2003. godine, kada je američka valuta bila daleko ispred kanadskog dolara.
Ovih dana je Porše najavio da planira smanjenje cena za svoje modele iz
2008. godine za osam odsto, kako bi smanjio drastičnu razliku između
kanadskih i američkih cena.
Advokat Jurovjecki kaže da je to premalo i da su zakasnili, bar dve do tri
godine, otkako je kanadska valuta počela svoj rast. |
| |
| |
|
|
| Ne ležimo na parama |
| |
Zadatak je ispunjen. Naša muška teniska reprezentacija se domogla Svetske
grupe Dejvisovog kupa savladavši u doigravanju, u prelepom ambijentu,
velesilu Australiju s 4:1. Teniski savez je dobio još jedan podstrek da
unapredi delovanje u zemlji u kojoj su teniseri preko noći postali
najomiljeniji.
 Utisak
je stanje je mnogo bolje nego što je bilo pre uzleta naših tenisera. Ima
više razumevanja za probleme s kojima se teniska organizacija suočava, ali
daleko od toga da su naprečac potekli med i mleko, pa čak ni posle prizora
kojem je svedok bilo više desetina hiljada duša. O svemu tome generalni
direktor teniske organizacije Dušan Orlandić kaže:
Crtu još nismo podvukli, ali ne ležimo na parama. Smatram da su cene karata
bile pristupačne pogotovo one ulaznice od 800 dinara za sva tri dana za
9.700 mesta u najvišem nivou dvorane. Oko 2.500 karata smo besplatno dali
igračima koji su registrovani u Savezu, oko 500 su dobili reprezentativci i
stručni štab, jedan deo je otišao sponzorima...
Ali, za dve nedelje korišćenja Arene morali smo da platimo oko 100.000 evra.
Na sreću, imali smo razumevanje Grada Beograda koji nam je "oprostio" novac
na koji polaže pravo. Deo zarade od karata smo dužni da damo Međunarodnoj
teniskoj federaciji (ITF). Od 86.000 dolara, s koliko smo nagrađeni za
plasman u Svetsku grupu, savezu ide 30 odsto, a igračima 70. Po pravilima
Dejvisovog kupa, imali smo pravo na samo dva sponzora. To su nam bili Delta
Đenerali i Eltim. Sa svim troškovima, teško da ćemo da izbegnemo "minus",
sumira Orlandić finansijsku stranu spektakla protiv Australije, ističući i
neočekivane manjkavosti u Areni koji su pratili organizaciju meča.
Najveće nevolje smo imali sa šljakom. Vlažnost vazduha u dvorani je bila
tolika da teren nije mogao da očvrsne, a jedva smo pronašli način da podlogu
na vreme dovedemo u kakav-takav red.
Orlandić kaže da su takva iskustva dragocena jer Beogradska arena ostaje
jedini izbor.
U njoj bismo, na primer, igrali i da smo bili domaćini u plej-ofu u Kupu
federacije u julu, ali smo išli u goste Slovačkoj. Objekti su suštinski
problem koji će biti rešen tek izgradnjom nacionalnog teniskog centra kod
Hale sportova na Novom Beogradu. Najzad su rešeni svojinski odnosi na
zemljištu na kojem treba da se gradi.
Očekujem da tender bude raspisan do kraja godine, a da centar, u najboljem
slučaju, bude završen za Univerzijadu 2009. Tu bi trebalo da bude 11 terena
na otvorenom, osam njih sa šljakom i tri s tvrdom podlogom, i hala sa četiri
do šest terena s dve vrste brze podloge i s 3.000 do 4.000 mesta. Tako bismo
imali podloge na kojima se igraju veliki turniri. Zamisao je da centar
prevashodno bude u službi razvoja mladih igrača, ali bi tako bili stvoreni i
uslovi za organizaciju ATP i VTA turnira. Primera radi, mi ne možemo da
priredimo takmičenje u Prvoj grupi Evroafričke zone Kupa federacije, gde je
naša ženska reprezentacija, a koje je prethodne dve godine igrano u Plovdivu,
pošto ne u Beogradu nego u celoj zemlji, nemamo 16 terena s istom podlogom i
četiri zatvorena za svaki slučaj. To je još teže organizovati sada kada je
turnir pomeren iz aprila na početak godine pa nije ni čudo što još nema
zainteresovanih među 17 učesnica, ističe Orlandić.
Beograd je zbog uspeha tenisera našao svoje mesto na svetskoj teniskoj mapi,
ali zbog oskudne infrastrukture još nema ni govora o priređivanju značajnih
turnira.
Bila bi to velika stvar za Beograd i državu, ali to nije lako. Turniri su
pod okriljem ATP koji je, zapravo, tržišno orijentisana firma. Ko ponudi
zadovoljavajuće uslove, dobiće turnir. Ali, u prebukiranom godišnjem
kalendaru neko mora da odustane ili da, recimo, kao Zagreb kupi turnir od
Milana, na tri godine.
Mi sada ne bismo mogli da izdejstvujemo veliki turnir s najboljim igračima
čiji dolazak košta već manje atraktivni, s nagradnim fondom od 450.000
dolara kakvi su u Zagrebu i Umagu. Generalno, postoji interes sponzora da se
i uz pomoć države sastavi fond koji za turnire takvog kalibra iznosi 1,5
miliona dolara. U najboljem slučaju, to ćemo moći od 2009, kaže Orlandić.
U svetskom tenisu danas se okreću velike pare. Zato ima i više muzike. Naš
sport se i dalje dovija pomoću štapa i kanapa, a organizacijama sve
funkcioniše kao po zakonu spojenih sudova.
Najveći problem u savezu danas je, verovali ili ne, mali broj zaposlenih.
Ima ih četvoro i oni podnose veliki teret. Naša želja je da
profesionalizujemo savez jer smo i dalje prinuđeni da u mnogim segmentima
delujemo amaterski. Budžet nam je 600.000-700.000 evra, a za normalan rad je
potrebno najmanje milion i po. Mimo države, a očekujemo da iz druge
kategorije za finaniranje pređemo u prvu, novac možemo da dobijemo samo od
sponzora. Ali, šta da im ponudimo osim reprezentacije. Sponzori imaju
interes da daju pare ako smo domaćini, ali kako to da im omogućimo na duge
staze kada tek posle žreba znamo gde igramo.
Prošle godine su teniseri tri puta bili gosti u Dejvis kupu, a teniserke su
išle u Slovačku. Zato nije čudo što se sponzori okreću teniserima i
teniserkama ponaosob, jer ih "imaju" cele sezone. Kakav onda oni imaju
interes da budu pokrovitelji fjučersa koje organizujemo kada tu igraju
neafirmisani teniseri i teniserke ili državnog prvenstva koje je izgubilo
smisao jer više nismo sigurni da li će se za titulu boriti i naši slabije
rangirani igrači. O vrhunskim teniserima da i ne govorimo, pojašnjava
Orlandić.
Tako su u savezu kao razapeti između neisplativosti manjih turnira i
izuzetne važnosti da oni budu organizovani. Na njima perspektivni igrači
stiču prva iskustva i osvajaju prve bodove za rang-liste, a tako je bilo i s
Đokovićem koji je sada trećeplasirani.
Ove godine smo organizovali pet muških i tri ženska fjučersa koji su nam
strahovito važni. Klubovima domaćinima smo dali po 5.000 dolara i podelili
smo više od 20 takozvanih posebnih poziva našim teniserima. Za njih je to
velika ušteda pošto imaju priliku da se bore za trofeje i bodove kod kuće. O
nadama vodimo računa. Pokušavamo da im olakšamo da dođu do viza i avionskih
karata. U prethodne dve sezone smo finansirali sve odlaske na turnire u
inostranstvo najvećih talenata Bojane Jovanovske, Filipa Krajinovića, Ilije
Vučića, Vanje Ćorović. Ali, moguće je da nam neka nada i promakne što onda "sruši"
čitav sistem pa trpimo kritike.
Francuska je jedan od najvećih rasadnika talenata koje izuzetno neguje, ali
joj se desilo da mimo njenog sistema jedan Sebastijan Grožan ode čak do
četvrtog mesta na svetu, ilustruje Orlandić.
U savezu ističu da savršeno dobro znaju šta treba da čine kako bi i teniska
organizacija s široko raširenim krilima poletela za teniserima. Ali,
stvarnost, koju nam je predstavio generalni direktor teniske organizacije,
mnogo je drukčija. To je sudbina koju tenis deli s drugim sportovima kod nas
od kojih je danas kudikamo popularniji. |
| |
| |
|
|
| Srbija na sajtu Sekond lajf |
| |
Na jednom od najpopularnijih svetskih sajtova Sekond lajf (www.secondlife.com)
biće predstavljena i Srbija kroz projekat "Srbija andr konstrakšn" (Serbia
Under Construction), najavila je kompanija Publicis.
Svečano otvaranje projekta "Serbija under konstrakšn" najavljeno u Beton
halu u Beogradu, nastupom uživo u Sekond lajfu direktora Beogradske
filharmonije, pijaniste Ivan Tasovac, koji je poslednji put nastupao 1998.
godine, a koji je odsvirao skerco druge sonate Sergeja Prokofjeva, Allegro
Marcato.
Sajt Sekod lajf je on lajn trodimenzionalna simulacija sveta na kojem je
Publicis grupa zakupila virtualno ostrvo Srbija za 6.000 dolara, izjavila je
na predstavljanju novog broja časopisa "Marketing Srbija" menadžer u
Publicisu Anja Petrovski.
Telekom Srbija, navela je ona, postala je prva domaća kompanija koja će se
promovisati na tom sajtu, koji je 2003. kreirala kompanija Linden lab i koji
koristi 8,5 miliona ljudi.
Na virtuelnom ostrvu Srbija moći će da se predstave i druge domaće kompanije,
ali i svi relevantni događaji i usta-nove koje su važne za promociju zemlje,
rekla je Petrovski.
Ona je navela da je u planu da se na ostrvu izgradi virtualna zgrada
Ministarstva za dijasporu, Muzej Nikole Tesle, ali i da se predstave turniri
tenisera Novaka Đokovića.
Prognozira se da će broj posetilaca Seknod lajfa do marta naredne godine
biti preko 25 miliona, kazala je ona i dodala da Srbiji trenutno pristup tom
sajtu ima oko 500 ljudi.
 Prema
njenim rečima, novi vid komunikacije i marketinga prepoznale su mnoge
svetske kompanije među kojima su Koka-kola, Tojota, IBM, Beneton.
Na sajtu Sekond lajf su prisutni i francuski prdsednik Nikola Sarkozi koji
je otvorio svoje izborno sedište, Hilari Klinton, pevač grupe "Ju tu" (U2)
Bono Voks, a premijeru su imali mnogi muzičari, ali i filmovi poput "Pirata
sa Kariba", objasnila je Petrovski.
Posetioci sajta su, kako je rekla Petrovski, tehnološki obrazovani ljudu,
starosti oko 35 godina.
Direktor direkcije za usluge Telekom Srbije Igor Jecl rekao je da se ta
kompanija odlučila za pristup Sekond lajfu kao novom načinu komunikacije u
kome je budućnost.
On je najavio da će Telekom uvesti nekoliko novih usluga kao što je prvi "veb
self ker" koji će omogućiti korisnicima direktno upravljanje računima u
realnom vremenu, a naredne godine će početi uvođenje i IT televizije. |
| |
| |
|
|
| Sve više milijardera |
| |
Dok na vrhu najnovije liste magazina "Forbs" 400 najbogatijih Amerikanaca nema
promena, dno liste održava značajnu promenu - po prvi put je potrebno više
od milijardu dolara za ulazak na nju.
Sa novim pragom od 1,3 milijarde dolara, što je više od 300 milona dolara
koliko je prošle godine bilo potrbeno za ulazak na listu, 82 Amerikanaca je
ostalo ispod crte.
 Sve
zajedno ljudi koji se nalaze na objavljenoj listi poseduju 1,54 biliona (hiljadu
milijardi) dolara, dok su prošle godine imali "samo" 1,25 biliona dolara.
Vrh liste je nepromenjen. Vlasnik i osnivač "Majkrosofta" Bil Gejts već 14.
godinu zaredom je najbogatiji Amerikanac, a ove godine se njegovo bogatstvo
procenjuje na 59 milijardi dolara.
Na drugom mestu se nalazi investitor Voren Bafet sa procenjenih 52 milijarde
dolara. Bafet je inače 85 odsto svog bogatstva zaveštao Fondaciji Bila i
Melinde Gejts i dobrotovrnim organizacijma.
Na trećem mestu se nalazi vlasnik više kockarnica Šeldon Adelson sa 28
milijardi dolara, dok je četvrto mesto zadržao Leri Elison iz "Orakla" sa
procenjenih 26 milijardi dolara.
Među značajnijim promenama je i ulazak Sergeja Brina i Lerija Pejdža -
osnivača "Gulga" , u 10 najbogatijih. Oni su od 2004. godine
učetvorostručili svoju imovinu i sada imaju 18,5 milijardi dolara.
Većina od 45 novih na listi najbogatijih Amerikanaca su investitroti sa
berze, a uglavnom su zaradili prve milijarde rizičnim ulaganjima. Najmlađi
na listi je 33-godišnjak Džon Arnold, koji se nalazi na 317. mesti sa 1,5
milijardi dolara zarađenih kroz rizične investicije.
Urednik "Forbsove" liste Metju Miler, međutim, kaže da "samo Bog zna koliko
će ih biti (na listi) sledeće godine". |
| |
| |
|
|
| Globalne finansijske prevare najčešće zbog
klijenata |
| |
Najčešći put do bankarskih prevara je upravo "ljudski faktor" - to jest sam
klijent, koji odaje poverljive podatke "prevarantima", rezultat je
istraživanja provedenom u stotinjak vodećih svetskih finansijskih insitucija.
Kako je pokazalo istraživanje revizorsko-konsultantske kuće "Diloit" u
Evropi, SAD-u, Latinskoj Americi, Aziji i Africi, klijenti banaka,
osiguravajućih kuća i investicionih kompanija, najčešće su upravo ti koji
uzrokuju neovlašćene upade u informacione sisteme.
 "Zlonamerni
pojedinci tako lako pristupe privatnim podacima, a da klijenti nisu ni
svesni", pokazalo je istraživanje, a kao "ispomoć" klijentima, tu su i
zaposleni u finansijskim institucijama, koji nenamerno naruše bezbednost
podataka.
Na top listi najčešćih "proboja" u sigurnosne sisteme vodi elektronska pošta
, kojim je protekle godine čak 52 odsto finansijskih institucija doživelo
upad u sigurnostni sistem.
Sledeći na listi su omraženi "virusi" i "kompjuterski cr-vi", koji su sa 40
odsto učešća, nezanemarljiv način upada u sigurnosne sisteme finansijskih
institucija, kroz korišćenje lažne elektronske pošte.
Namerni upadi u sigurnosni sistem samih zaposlenih dostižu skoro trećinu
ukupnih upada, a ove godine prvi put se na listi pojavljuju i slučajni upadi
zaposlenih sa čak 14 odsto, praćeni gubljenjem privatnih podataka o
klijentima.
Za eksperte "Deloita" zabrinjavajuće je što čak više od trećine finansijskih
institucija ispitanih povodom upada u sigurnosne sisteme, nema nikakvu
strategiju za njihovu zaštitu, iako menadžeri kažu da su jako svesni tog
problema.
Iako bi na tržištu mogli da biraju kvalitetne antivirusne programe većina
ispitanika u globalnim finansijskim institucijama, radije kaže da će čekati
da se tehnologije na tržištu učvrste kao standard, pa bi se tek onda
odlučili na njihovo uvođenje.
Kao primer najčešćeg kršenja sigurnosti navodi se prema istraživanju "Dilojta",
slučaj u kojem klijent neke finansijske institucije dobija e-mejl kao
službeni zahtev za dostavu poverljivih podataka. Bez sumnje i provere,
klijent se najčešće odluči da uzvrati mejl sa podacima, što je prostor za
nesavesne prevarante da pristupe računu klijenta. |
| |
| |
|
| |
|
|
