|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1122, 28. septembar 2007.
| Preko hiljadu jahti u kotorskoj luci |
| |
U luku Kotor je za osam meseci ove godine uplovilo 119 brodova i 1.100 jahti,
što je za oko 30 odsto više nego u istom razdoblju prošle godine.
"Ove godine u luku su uplovljavale jahte i brodovi čija je veličina
respektabilna i koje pripadaju najznačajnijim svetskim kompanijama," izjavio
je za Betu direktor luke Ljubo Radović.
Trenutno je na vezu 50 jahti, među kojima i luksuzna Felix vredna 74 miliona
eura koju koristi vlasnik automobilske industrije Škoda. Ovog leta u luci
Kotor boravile su i druge poznate ličnosti iz sveta biznisa i umetnosti.
 Najveća
mediteranska pomorska kompanija - italijanski Mediteran Shipping Company
(MSC) iz Napulja - ove godine je u kotorsku luku poslala tri putnička broda
među kojima i brod MSC Orchestra.
To je najveći putnički brod na Sredozemnlju i najveći brod koji je ikada
uplovio u Bokokotorski zaliv. Ima 18 paluba i može da ukrca 3.013 putnika.
Izgrađen je u jednom francuskom brodogradilištu početkom godine.
Pored Dubrovnika, Krfa. Venecije i Barcelone na listi najatraktivnijih
putničkih luka svoje mesto zauzima i Kotor.
Kotor je jedinstvena luka na Mediteranu jer predstavlja deo grada. Putnike
koji se iskrcaju u luci od istorijskog urbanog jezgra grada, koji je kao deo
svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO, deli samo ulica.
Za razliku od Dubrovnika u čiju luku Gruž godišnje uplovi preko 1.000
velikih putničkih brodova, Kotor se nije našao pod naletom prevelikog broja
kruzera i turista koji njima stižu.
Vlasti Dubrovnika planiraju da od 2.009 godine ograniče dnevno uplovljavanje
kruzera, kako bi izbegle saobraćajni, ugostitljeski i drugi kolaps do koga
je dolazilo ovog leta zbog odgromnog broja turista koji obično provedu jedan
dan u istorijskom jezgru grada.
"Zaliv Boke Kotorske zbog njegove konfiguracije predstavlja prirodnu granicu
za tako velike brodove," kaže Radović. Ove godine brodovima i jahtama u
Kotor je stiglo 36.745 putnika turista. Luka Kotor, stara koliko i grad, ima
problema sa neodgovarajućom infrastruktorum - vodom i strujom, kao i sa
odlaganjem otpadnih voda sa brodova i jahti, kaže Radović.
Zato se u sanaciju i revitalizaciju luke koja je poslednji put
rekonstruisana posle zemljotresa 1979. godine, svake godine ulažu znatna
sredstva. Ove godine investirano je oko 100.000 evra.
Operativna obala kotorske luke duga je oko 600 metara. Može da opsluži 50-ak
jahti, tri velika putnička broda na vezu i dva na sidru. Ovog leta
kapaciteti su svakodnevno bili potpuno iskorišteni. |
| |
| Cvijeta Zanović |
|
| |
| Nema ukidanja policije RS bez obzira na
posledice |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Banjaluci da ne može da
prihvati nijedan predlog reforme policije BiH koji narušava jasnu strukturu
policije RS.
 Dodik
je posle sastanka sa visokim predstavnikom Miroslavom Lajčakom ocenio da je
zahtev da se RS odrekne policije "zadiranje u ustavno uređenje" i istakao da
neće prihvatiti ukidanje policije RS bez obzira na moguće posledice.
Prema njegovim rečima, u BiH bi policiju trebalo reformisati tako da
zakonodavstvo, budžet i forenzika budu na nivou države, a da se novim
ustavom BiH odredi unutrašnja struktura policije na entitetskom nivou.
Prema Protokolu o reformi policije u BiH koji je prošlog meseca političkim
predstavnicima u BiH ponudio visoki predstavnik Miroslav Lajčak, policija RS
se tretira kao uprava policije.
Lajčak boravi u Banjaluci gde pristustvuje četvrtoj rundi tehničkih
pregovora o reformi policije. Ta reforma ključni je uslov koji BiH mora da
ispuni do kraja meseca kako bi nastavila sa evropskim integracijama. |
| |
| |
|
| |
| Svet će promeniti politiku prema BiH ako nema
reforme |
| |
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak izjavio je da će međunarodna
zajednica promeniti politiku prema BiH ako do 30. septembra ne bude
postignut dogovor o reformi policije između političkih stranaka.
 Obraćajući
se poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske u Banjaluci, Lajčak je
podsetio da komisija EU završava izveštaj o zabeleženom napretku u BiH u
poslednjih godinu dana i da političari u BiH još imaju šansu da pokažu da je
ostvaren napredak u reformskim procesima.
Prema njegovim rečima, reforma policije ne znači ukidanje entiteta, jer
Dejtonski sporazum osigurava postojanje entiteta u okviru države BiH.
Visoki predstavnik je dodao da Ured visokog predstavnika neće samo stajati
po strani i "promatrati slabljenje države" i naglasio da neće tolerisati
stranku ni političare koji budu ozbiljno radili na izdvajanju Republike
Srpske iz BiH.
Lajčak je dodao da, ako BiH nastavi da "odbija evropski put, odvešće se u
izolaciju" i ostaće "crna rupa" u Evropi.
Visoki predstavnik će u Banjaluci sa razgovarati sa premijerom RS Miloradom
Dodikom, predsednikom Narodne skupštine RS, Igorom Radojičićem i članom
Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem.
U Banjaluci će biti nastavljeni i razgovori eksperata političkih stranaka o
reformi policije u BiH. |
| |
| |
|
| |
| EU je zabrinuta zbog političke situacije u
Bosni |
| |
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer
Solana pozvao je političare u Bosni i Hercegovini (BiH) da zaborave na
prošlost, okrenu se budućnosti i posvete ulasku u EU.
 Solana
je, u izjavi za sarajevski "Dnevni avaz", upozorio političke lidere na
posledice ako se nastavi blokada reformskih procesa u BiH i ako se neophodne
promene budu i dalje odlagale.
"Politička situacija u Bosni i Hercegovini sve je gora, a EU je sve više
zabrinuta zbog takvog stanja", rekao je Solana i istakao da će BiH biti
osuđena na samoizolaciju ako ne bude dogovora o reformi policije.
On je istakao i da su stajali-šta političara u BiH sve uda-ljenija i da bi
bi bio jako loš znak ako bi ta zemlja ostala ove jeseni iza Srbije i Crne
Gore u procesima integrisanja u EU.
Solana je izjavio da ne oče-kuje da će određivanje statusa Kosova imati bilo
kakav uticaj na budućnost BiH. |
| |
| |
|
| |
| Neuspela četvrta runda pregovora |
| |
 Četvrta
runda tehničkih pregovora o Protokolu o reformi policije bez uspeha je
održana u Banjaluci.
Politički predstavnici BiH nisu se dogovorili o nacionalnoj zastupljenosti
kadrova u Ministarstvu bezbednosti BiH, nacionalnom sastavu budućih
policijskih snaga, imenovanju direktora policije i jedinstvenom
zakonodavstvu.
Naredni pregovori o reformi policije nastaviće se danas u Sarajevu.
Protokolu o reformi policije u BiH prošlog meseca je političkim
predstavnicima u BiH ponudio visoki predstavnik Miroslav Lajčak (desno).
Ta reforma ključni je uslov koji BiH mora ispuniti do 30. septembra kako bi
se pridružila evropskim integracijama. |
| |
| |
|
| |
| Tuča u Sobranju |
| |
Najmanje četvoro ljudi je povređeno u intervenciji policije ispred makedonskog
parlamenta, koja je usledila nakon tuče među poslanicima albanskog bloka
tokom skupštinske rasprave, prenose mediji u Skoplju.
Policija je intervenisala kada su se pristalice albanskih stranaka okupile
ispred Sobranja, kako bi, navodno, pružili zaštitu svojim poslanicima, koji
su se prethodno potukli tokom rasprave o novom izbornom zakonu.
Prema izveštajima medija, poslanici Demokratske unije za integraciju,
Partije za demokratski prosperitet i Demokratske partije Albanaca fizički su
se sukobili tokom konsultacija kod predsednika parlamenta Ljubiše
Georgijevskog i nakon tog sastanka u holovima Sobranja.
Potpredsednica DUI Teuta Arifi je u incidentu i povređena, pa joj je ukazana
pomoć u ambulanti u zgradi parlamenta. U opštoj gužvi povređen je i novinar
skopske televizije A1 Ljirim Duvoli, na koga su, prema izveštajima, nasrnuli
pripadnici obezbeđenja parlamentaraca.
Premijer Makedonije Nikola Gruevski osudio je incidente i apelovao na
smirivanje strasti i normalizaciju rada parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Oduzeto 613 državljanstva BiH |
| |
Komisija za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana u BiH donela
je do 31. jula odluke o oduzimanju državljanstva BiH za 613 lica.
Kako se navodi u izveštaju Komisije, među osobama kojima su oduzeta
državljanstva BiH nalazi se 137 lica iz Turske, 63 iz Egipta, 49 iz Sirije,
44 iz Sudana, 39 iz Tunisa, 37 iz Alžira, 26 iz Jordana i 23 iz Rusije.
Komisiju za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana u BiH
formirao je Savet ministara BiH, a njen zadatak je da revidira državljanstva
koja su strancima dodeljivana tokom rata u BiH. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
