|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1123, 5. oktobar 2007.
| Idemo dalje! |
| |
Od početka utakmice se videlo da Zvezda neće braniti rezultat iz Poljske (1:0
za beogradski tim). Jestrović je, doduše, u 4 minutu ipak preslabo glavom
uputio loptu ka golu Pžirovskog. Kako je utakmica odmicala, crveno-beli su
bili sve sigurniji, sve lakše su dolazili do šesnaestrca Groklina.
 Anđelković
sa leve strane i Molina sa desne su uspešno protrčavali pored, činilo se i
zbunjeni atmosferom igrača iz Poljske. Centaršutevi su ipak završavali ili u
naručju golmana Pžirovskog, ili je nedovoljno pokretni igrači domaćina nisu
stizali.
Posle pola sata igre Ranđelović je pokazao da je naučio školu ove sezone.
Ovoga puta nije se dao iznenaditi kada je Kumbev pokušao da ga lobuje sa
preko 30 metara. Iako je lopta išla pod samu prečku, golman crveno belih je
reagovao onako kako se to od njega očekuje.
Lakši dah punog severa beogradske Marakane je osigurao Kastiljo u 43. minutu.
Posle slobodnog udarca koji je Molina izveo sa desne strane, najspretniji u
gužvi je bio tamnoputi Ekvadorac.
Crvena zvezda je sama dozvolila protivniku da odigra bolje u drugom
poluvremenu. Izgledalo je da su Beograđani rešili da sačuvaju, svakako dobar
rezultat, i da iskoriste priliku da iz kontranapada postignu možda još jedan.
Igrači Groklina su više bili u šesnaesercu Crvene zvezde, ali sem nekoliko
pokušaja, nisu se proslavili preciznošću.
Poljski tim pokazao je da ume da igra organizovano, ali i da ima ipak
ograničena fudbalska znanja, zasnovana na individualnom kvalitetu Sikore.
Iako skoncentrisana na odbranu, Zvezda je imala svoju šansu za drugi gol.
Molina je pokazao da će tek zablistati kada je sjajno šutirao sa desne
strane pet minuta pre kraja meča. Lopta se odbila o prečku, udarila u zemlju
i odbila u polje, ali Koroman nije bio spretan.
Samo minut kasnije Koroman je uspeo da "ukrade" loptu. Protrčao je do
golmana Pžirovskog, ali ga je Leonardo oborio. Po pravilima fudbalske igre,
za to je, kao poslednji igrač odbrane, mogao da dobije i žuti karton, ali
sudija iz Rumunije kao da je odlučio da nikoga ne kazni na ovom meču. Tako
se provukao i Gaj, koji je imao nekoliko startova na ivici dozvoljenog.
Na kraju, navijači sa severa su bili gromoglasni: IDEMO DALjE! Odavno se
nije čulo na Marakani, ali ovoga puta je istina: Crvena zvezda će dočekati
proleće u grupi u takmičenju Kupa UEFA.
Trener Groklina, Jacek Zjelinski je nakon utakmice rekao:
- Ovo je drugi put da u kratkom vremenu čestitam Crvenoj zvezdi. Želim da im
čestitam na prolasku u dalje takmičenje. U ovom trenutku je Crvena zvezda
bolja, što je danas pokazala i na terenu, kao i pre dve nedelje. Mi smo
danas osetili šta je evropski fudbal, nastupajući na stadionu Crvene zvezde
u lepom ambijentu.
Zamerka novinara iz Poljske je da Groklin ponovo nije uspeo da postigne gol,
što je trener Zjelinski prokomentarisao:
- Mi igramo dobro za našu ligu, ali ne za evropski fudbal. Moramo iskreno
pogledati istini u oči i shvatiti to. Isto tako, naša igra nije dovoljno
dobra da postignemo gol protiv ovakvog rivala. U prvoj utakmici smo imali
šansi, ali ovaj put je bilo jako drugačije. Videli ste kolika je razlika
između nas, mi nismo stvorili šansu. |
| |
| Milena Ružić |
|
|
Ministarstvo za dijasporu u poseti Torontu |
| |
Delegacija Ministarstva za dijasporu u sastavu Ministar Milica Čubrilo,
pomoćnik ministra za kulturnu, naučnu i sportsku saradnju Tatjana Garčević
i savetnik Sandra Popović nalaze se od prošle nedelje u radnoj poseti Kanadi.
 Jedan
od ciljeva ove posete je održavanje postojećih i uspostavljanje još tešnjih
veza sa građanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu kao i sa onima
koji su srpskog porekla, a nemaju državljanstvo.
Ministarstvo će težiti da više radi na ostvarivanju njihovih prava, ali i na
tome da doprinesu razvoju zemlje u svakom pogledu, širenju srpske kulture i
identiteta i poboljšanju slike zemlje u svetu, rekla je Čubrilo.
Delegacija je prvih dana posete obišla kompjutersku firmu "MDG" čiji je
vlasnik uspešan Srbin gospodin Goran Varaklić koji je pre dve decenije došao
u Kanadu iz rodnog Prijepolja. Njegova supruga Dragana Varaklić predsedik je
Humanitarne organizacije "Stara Raška" u Torontu, koja već dugi niz godina
učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama.
Ministar Milica Čubrilo i članovi delegacije posetili su Kulturno umetničko
društvo Oplenac i tom prilikom razgovarali Gordanom Dimitrijević. Usledio je
susret sa profesorima univerziteta našeg porekla i novinarima srpskih medija
u Kanadi koji je održan u "Swjeet Gallery" u Torontu.
Takođe Milica Čubrilo je posetila Toronto District School Board i srela sa
unukom Nikole Pašića, advokatom u penziji.
“Iako je prošlo dosta vremena od pada Miloševića, imam utisak da još uvek
postoji veliko nepoverenje dijaspore u odnosu na maticu.
 Za
početak nam je namera da objasnimo zašto Ministarstvo za dijasporu postoji,
čemu služi i na koje sve načine može pomoći našima koji žive van Srbije a i
da im svakako pruži informacije, na koji način mogu da se uključe u rad, što
na intelektualnom, što na sportsko kao i naravno ekonomskom planu”, izjavila
je Milica Čubrilo.
Pokrenuta je i akcija učenja srpskog jezika u saradnjom sa kanadskim
institucijama.
“Mislim da smo mi sada u mnogo boljoj poziciji da tu saradnju obogatimo i
uspostavimo na pravi način. Ministarstvo za dijasporu, zajedno sa
Ministarstvom za nauku i prosvetu treba da usaglase program učenja srpskog
jezika koji bi bio kompatibilan sa kanadskim sistemom.
Takođe bi radili na izradi udžbenika koji bi bili prilagođeni aglofonom
okruženju. Do sada su korišćeni udžbenici koje koriste deca u Srbiji što
nije baš najbolje rešenje za ovu decu koja žive u Kanadi”, rekla je
gospođica Čubrilo.
“Takođe bi voleli da na području kulture, podržimo ljude koji su uspešni u
Kanadi i koji mogu biti ambasadori svoje zemlje. Imala sam priliku da
prisustvujem performensu Vesne Perunović koji me je oduševio. To je dobar
primer jedne osobe koja je uspešna u Kanadi a koji bi sa ponosom mogla da
predstavlja i našu zemlju.
Velika je stvar i uspeh tenisera koji u svetu menjaju naš imidž. Mi smo u
junu mesecu poslali predstavnika našeg ministarstva u Vimbldon da bude sa
njima. Verovatno je tu bilo komentara kako opet eto putujemo i trošimo novac...
ali teniserima je bilo jako drago da je neko iz njihove zemnje došao da ih
podrži. Sa Đokoviđem smo se recimo dogovorili da otvori letnju školu u
Srbiji gde bi znanje i iskustvo preneo deci”.
Na pitanje da li je dolaskom nove postave zatečeno nešto od informacija koje
je prethodno Ministarstvo sakupilo, iskustva sa ljudima koje su sretali i
podataka o organizacijama, grupama i pojedincima Milica Čubrilo je rekla:
"Mi nismo zatekli nikakav izveštaj niti u formalnom niti u neformalnom
obliku.
Zatekli smo samo spisak organizacija i pojedinaca ali bez ikakvih napomena
ili širih informacija o svim tim ljudima, tipa ko su, šta su, od kada
postoje, koliko ljudi ili članova imaju, da li su dobili neka finansijska
sredstva i sl. Znači sve u svemu veoma šturo. Nikakva baza podataka u
elektronskoj formi nije zatečena.
Znači opet idemo sve iz početka što uzrokuje osećanje nepoverenja i
skepticizma sa uobičajenim pitanjem dokle će nas više upoznavati...? Svesna
sam da samo svojim rezultatima i akcijama možemo dokazati da ćemo nešto
kvalitetnije i drugačije uraditi".
Na pitanje šta može Ministarstvo za dijasporu da pomogne u oblasti nauke
gospođica Čubrilo je izjavila: "Naša ideja i jeste da se komunikacija između
dijaspore i matice poveća na svim poljima nauke. Zato i radimo na internet
portalu koji će omogućiti ljudima iz raznih struka da se registruju sa
namerom da se napravi baza podataka i samim tim omogući ljudima kontakt sa
našim naučnicima u svetu".
Na koktelu koji je priređen u konzularnom predstavništvu u Torontu u
četvrtak 4 oktobra delegacija se susrela sa velikim brojem
uspešnih poslovnih ljudi i predstavnika dijaspore u Kanadi sa željom, kako kažu, "da se upoznaju sa
dijasporom Toronta i ako je moguće naprave most saradnje “.
Skupu je prisustvovao i novi ambasador u Otavi gospodin Bataković koji se
ovom prilikom predstavio zvanicama.
Ovom prilikom uručene su “Zlatne značke” Kulturno prosvetne zajednice Srbije
za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju
srpske kulture. Priznanje su dobili: “Novine Toronto”, Dragana Varagić,
Radovan Gajić, knjižara “Srbika”, KUD “Kolo” i Dušan Stepanović. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
|
Ljiljana Karadžić ponovo poziva supruga na
predaju |
| |
Ljiljana Zelen-Karadžić je u intervjuu sarajevskom nedeljniku "Slobodna Bosna"
kazala da su njenu porodicu stalno posećivali agenti CIA, podsetila je da je
njen sin Saša bio zatvaran, te da joj međunarodni predstavnici godinama
poručuju da će "gladovati" i imati "ozbiljne posledice zato što se Radovan
nije predao".
 Objašnjavajući
svoj poziv Karadžiću da se preda, koji je uputila jula 2005. posredstvom
američke novinske agencije AP, Ljiljana Zelen-Karadžić je rekla da je to
učinila na nagovor agenta CIA, da je "dobila zadatak" da pozove supruga da
se preda, ali da to nije učinila pod "velikim pritiskom".
"Naprosto sam, posle svega, mislila da je najbolje da ga na taj način
pozovem da se preda, jer drugi način komunikacije između nas nije postojao,
kao što ni danas ne postoji. Poslednju poruku od Radovana sam primila 2002.
i nikada više nismo imali nikakvog kontakta", tvrdi Ljiljana Karadžić.
Takođe navodi da joj je suprug rekao da je krajem juna 1996. potpisao tajni
sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, da se obavezao da će
napustiti mesto predsednika države i stranke SDS, te da se neće pojavljivati
u javnom i političkom životu. Zauzvrat je dobio garancije da neće biti
proganjan i da "može zaboraviti Hag".
"Ključni razlog zbog kojeg se Radovan povukao je pretnja da će Republika
Srpska biti ukinuta a SDS-u biti zabranjen izlazak na izbore", rekla je
Ljiljana Karadžić.
Ona tvrdi da je američki ambasador za pitanja ratnih zločina Pjer Rišar
Prosper krajem 2001. godine u Nikšiću posetio Radovanovog brata i majku,
Luku i Jovanku, te da je tada njima kazao da Radovana "više nikada neće
videti živog i da će ga oni, kada ga nađu, ubiti, a vi ćete svi crkavati od
gladi do smrti".
Karadžićeva supruga još ističe da ju je jednom, u kući na Palama, bez ikakve
najave posetio bivši komandant NATO štaba u BiH, američki general Stiven
Šuk, koji se "počeo derati s vrata" i rekao da će "patiti i gladovati".
Prisećajući se pretresa kojeg su u stanu njihove kćerke Sonje i sina Saše
obavili pripadnici EUFOR-a u februaru ove godine, Ljiljana je rekla da se
ispostavilo da su tada tražili DNK kako bi je uporedili sa nekim čovekom
koji je ličio na Radovana a koji je uhapšen u Panami.
Poslednji pretres kojeg su obavili pripadnici EUFOR-a u stanu Ljiljanine
sestre na Palama bio je u junu ove godine, koji je, kako je rekla, obavljen
po nalogu Haškog tribunala, ali da ona nije dobila nikakav dokument koji to
potvrđuje.
Karadžićeva supruga tvrdi takođe da su i policajci Republike Srpske iz bivše
Vlade RS dolazili u njenu kuću i davali joj 50 hiljada maraka (25 hiljada
eura) za Radovanovu predaju.
Govoreći o pismima Karadžića, navodi da je Radovan pisao o porodici, svom
stanju, intimnim stvarima, ali da nikada nije dobijala informacije gde se on
nalazi, te da je njegova ideja i bila da porodica ne sazna gde se on krije.
Ona je rekla da nije imala utisak da se Radovan plaši niti da ga neko traži
do 1998. godine, te da je iste godine "znao po 40 minuta telefonom
razgovarati sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić".
"Da je neko prisluškivao njihove telefonske razgovore, mogao ga je bez
problema locirati", kazala je Ljiljana Karadžić i dodala da je Biljana
Plavšić "dolazila na Pale da Radovanu lično prepriča kako je prošao njen
razgovor sa tadašnjim američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt ".
Dobro se sećam da mu je rekla: 'Znate li, Radovane, da oni u svakom trenutku
znaju u kojoj ste vi sobi", priseća se Karadžićeva supruga razgovora između
Radovana Karadžića i Biljane Plavšić.
Ona je dodala da je više puta razgovarala i sa haškim istražiocima koji su
joj rekli da prema prikupljenoj dokumentaciji, nema Radovanove krivice i da
će optužnica biti oborena.
Upitana da li misli da je Radovan video njenu video poruku u kojoj ga poziva
da se preda, Ljiljana Karadžić je istakla da nije bilo njegove reakcije na
njen poziv, na smrt njegove majke, zatvaranje sina Saše u u Beogradu,
Bijeljini i Banja Luci, kao ni na vest da je njegov unuk imao tešku
operaciju kuka.
"Ne znamo ni gde je, ni da li je živ. Mi samo želimo da se ovo jednom završi,
da se Radovan preda, ili da bude uhapšen. Sve je u njegovim rukama i onih
koji ga traže", zaključila je Ljiljana Karadžić i istakla da njena porodica
već deset godina nema načina da utiče na njegovu predaju.
Upitana da li je pročitala knjigu nekadašnje glasnogovornice tribunala u
Hagu Florens Hartman, Ljiljana Karadžić je kazala da jeste samo neke delove
i da se oni slažu i sa njenim saznanjima. |
| |
| |
|
|
Srbija će učiniti sve za mirno rešenje |
| |
"Evropa mora da obeshrabri bilo kakvu inicijativu koja će težiti jednostranim
odlukama i onim odlukama koje bi doprinele nestabilnosti" u regionu, rekao
je Jeremić odgovarajući na pitanja poslanika Parlamentarne skupštine Saveta
Evrope.
Upitan kakva bi mogla da bude uloga Saveta Evrope u rešavanju kosovskog
pitanja, ministar je kazao da "Savet Evrope nema mandat da niti ulogu u
pregovorima o budućem statusu Kosova".
 Jeremić,
na slici desno, je ponovio stav Komiteta ministara da Savet Evrope ima
jedinstvenu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja tako što podržava
fundamentalne principe vladavine, zaštitu zakona ljudskih prava i
demokratiju u okviru rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Šef srpske diplomatije je na to pitanje odgovorio u svojstvu predsednika
Komiteta ministara SE.
Vuk Jeremić upozorio je na opasnost od prihvatanja maksimalističkih zahteva
za status Kosova, navodeći da su "neki iz međunarodne zajednice rekli
Beogradu i Prištini da će Srbiji i regionu nametnuti nezavisnost pokrajine
ako se do 10. decembra ne postigne sporazum".
Jeremić je rekao da je Srbija veoma ohrabrena ponovo potvrđenom rešenošću
Kontakt grupe, a posebno "trojke", da se obezbedi sporazumno rešenje koje bi
potvrdio Savet bezbednosti UN, ali je upozorio da oročavanjem datuma
pregovora kosovski Albanci nemaju podsticaj da pregovaraju "s dobrom voljom".
"Zašto da samo ne čekaju da vreme ,iscuri'", upitao je Jeremić.
"Predočavam vam, ma koliko to paradoksalno izgledalo, da nepostavljanje
čvrstih rokova koncentriše umove i u Beogradu i u Prištini na postizanje
sporazumnog, uzajamno prihvatljivog rešenja. To je rešenje koje obezbeđuje
prosperitetnu, demokratsku budućnost regiona unutar Evropske unije", dodao
je.
Jeremić je takođe upozorio da bi nametnutom nezavisnošću Kosova bio
uspostavljen opasan presedan kojim se daje legitimitet nasilnoj podeli
demokratskih država u Evropi, "jer nametnuta nezavisnost Kosova nije ništa
drugo do nasilna podela Srbije".
Šef diplomatije Srbije je kazao da bi takvo rešenje zadalo i težak udarac
demokratiji u zemlji, što bi nužno negativno uticalo na miran i dinamičan
razvoj celog zapadnog Balkana.
"Ova blagovremena napomena ima za cilj da istakne demokratsko opredeljenje
Srbije da i dalje bude regionalni izvor stabilnosti i bezbednosti u vremenu
političke transformacije", rekao je Jeremić, ponovivši da je Srbija "istinski
spremna da pokaže veliku fleksibilnost u pogledu obima autonomije Kosova i
Metohije".
On je ponovio da će misija Saveta Evrope, koja će u ime Komiteta ministara
nadgledati izbore na Kosovu na molbu OEBS-a, imati ukupno 130 posmatrača, a
delegaciju će predvoditi Đovani Di Stasi bivši predsednik Kongresa lokalne i
regionalne uprave Saveta Evrope.
Predsednik parlamentarne skupštine SE Evrope Rene Van der Linden pohvalio je
šestomesečno predsedavanje Srbije Komitetu ministara SE koje se završava u
novembru.
"To pokazuje neverovatan potencijal koji imamo kada zajednički radimo, kao
47-člana porodica, kada se oslanjamo na talenat, viziju i sposobnosti svake
zemlje pojedinačno', rekao je on.
Van der Linden se ranije sastao sa Jeremićem, a tokom sastanka, kako su
dvojica sagovornika kratko rekli novinarima, bilo je reči o situaciji u
Srbiji i na Kosovu, kao i o rezultatima predsedavanja Srbije Komitetu
ministara SE. |
| |
| |
|
|
Ambasador Srbije stigao u Kanadu |
| |
Novi ambasador Srbije u Kanadi, Dr. Dušan T. Bataković, predao je 2. otobra u
Otavi, akreditivna pisma Generalnoj guvernerki Kanade Mišel Žan.
Ovim činom ambasador Bataković preuzeo je i zvanično dužnost u Kanadi.
 Dr
Dušan T. Bataković, istoričar i diplomata, rođen u Beogradu 1957. Studije
istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao,
da bi doktorske studije završio na Sorboni u Parizu (magna cum laude).
Čest je bio gost srpske dijaspore u Kanadi i SAD, dr Bataković je, osim
učešća na mnogim skupovima, često objavljivao svoje tekstove .
U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992, kada prelazi u
Balkanološki institut SANU. Od aprila 1998. na Filozofskom fakultetu u
Beogradu predaje Uvod u istorijske studije i Opštu istoriju novog veka, da
bi u oktobru 2005. bio izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU.
Dr Bataković je objavio i priredio veći broj knjiga (monografija, zbornika
članaka, memoara i građe) i preko stotinu naučnih radova. Njegova
istraživanja posvećena su srpsko-albanskim odnosima, proučavanju uticaja
religije i ideologije na balkanske i južnoslovenske nacionalizme, evropskiim
okvirima srpske istorije kao i uticaju komunizma na razvoj Srbije (
www.batakovic.com ). |
| |
| |
|
|
Lakše do pasoša uz nove garante |
| |
Ova odluka jedna je u nizu napora federalne vlade da unapredi pasošku službu.
Ministar Bernije je istakao u saopštenju da ova služba, otkako je na vlasti
konzervativna vlada, pokazuje značajne rezultate. Oni su nekoliko poslednjih
meseci povećali efikasnost rada ove službe, pojednostavili proces
obnavljanja pasoša, a u okviru tog niza promena su i promenjeni obavezni
uslovi za garanta.
 Po
novim uslovima, osoba koja garantuje za drugu osobu mora da bude kanadski
državljanin, punoletna, i da poseduje važeći pasoš ili, ukoliko je istekao,
da je to bilo pre najviše godinu dana. Sem toga, potrebno je da je garant
imao najmanje 16 godina kada je podnosio zahtev za svoj pasoš. Kao poslednji
u nizu, ali nikako manje važan, je i uslov o najmanje dvogodišnjem
poznanstvu sa osobom za koju se garantuje.
Po ovom uputstvu, sada se kao garant može pojaviti čak i član porodice, kao
i bilo koja druga osoba koja živi na istoj adresi na kojoj i podnosilac
zahteva, naravno ukoliko ispunjava napred navedene uslove.
Pasoška služba će koristiti svoju bazu podataka, tako da će čitav proces
biti još efikasniji i sigurniji.
Broj zahteva za izdavanje kanadskih pasoša se više nego udvostručio od kraja
prošlog veka, a veruje se da će ove godine biti podneto više od četiri
miliona zahteva. |
| |
| |
|
|
Pozivni za Crnu Goru samo - 382 |
| |
Međunarodni pozivni broj za Crnu Goru je isključivo 382.
To što znači da neće biti uspešno ostvareni pozivi iz inostranstva uz
biranje dosadašnjeg 381, što važi i za pozive iz i prema Srbiji, koji je
postao međunarodni.
 Cene
poziva iz Crne Gore prema Srbiji se neće menjati, jer su već uračunati u
nove tarife.
Crnoj Gori je u septembru prošle godine dodeljen međunarodni pozivni broj
382, čija je primena počela 26. marta ove godine.
Do1. oktobra su, prema dogovoru agencija za telekomunikacije Crne Gore i
Srbije, korišćena oba pozivna broja. |
| |
| |
|
|
Rusija priprema dugoročan program za
osvajanje svemira |
| |
Predsednik ruske Državne Dume Boris Grizlov izjavio je da je Rusiji neophodan
dugoročan program za osvajanje svemira, koji bi obuhvatao period od najmanje
30 do 40 godina, i obećao dodatno finansiranje za ta istraživanja.
Grizlov, koji je lider vladajuće Jedinstvene Rusije, to je rekao na
savetovanju specijalizovanog naučno-proizvodnog instituta "Lavočkin",
posvećenom proslavi 50. godišnjice lansiranja prvog satelita u svemir.
"Program koji danas postoji (o svemirskim istraživanjima od 2006. do 2015.
godine), predviđa 305 milijardi rubalja (oko 8,640 milijardi evra) iz
budžeta i još 182 milijarde rubalja (oko 5,150 milijardi evra) iz
vanbudžetskih izvora. Ta sredstva nisu dovoljna", kazao je Grizlov.
Generalni konstruktor instituta "Lavočkin" Georgij Poliščuk najavio je da će
Rusija konačno, naredne godine, lansirati sopstveni meteorološki satelit,
čija je masa oko dve tone, a sada se nalazi u završnom stadijumu montaže.
On je naveo da Rusija sada nema nijedan svoj meteorološki satelit i da
koristi evropske i američke.
Na svečanom skupu u Ruskoj akademiji nauka, šef Federalne kosmičke agencije
(Roskosmos) Anatolij Perminov, desno, ocenio je da prioritet u razvijanju
svemirskih tehnologija treba da bude izrada specijalizovanih naučnih naprava,
koje će se slati u svemir.
On je naveo da je federalnim programom o kosmičkim istraživanjima predviđeno
dvadesetak takvih programa.
Perminov je kazao da će Rusija aktivno učestvovati u projektima NASA i
drugih agencija u izučavanjnu Marsa, Venere i Meseca. Kao uspešan primer
takve saradnje naveo je potpisivanje dva srorazuma o instalaciji ruskih
pribora na američkim kosmičkim aparatima, koji će krenuti na Mesec i Mars
2008, odnosno 2009. godine.
 Šef
NASA Majkl Grifin kazao je da danas, "umesto svemirske trke, postoji
saradnja u svemiru".
"Učili smo jedni od drugih, a sada zajedno idemo dalje", kazao je on.
Šef Evropske kosmičke agencije (EKA) Žan-Žak Dorden ocenio je da će se
narednih 50 godina sve više razvijati saradnja u oblasti osvajanja svemira,
ne samo između država sa razvijenim svemirskim tehnologijma, već i među
ostalim zemljama.
U Moskvi i širom Rusije je svečano obeleženo lansiranje prvog veštačkog
satelita, Sputnjik, čime je počela era osvajanja svemira.
Veterani svemirskog programa su položili u blizini Kremlja cveće na grob
Sergeja Koroljeva, začetnika sovjetskog svemirskog programa. |
| |
| |
|
| |
|
|
