|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1123, 5. oktobar 2007.
| Prevremeni predsednički izbori u RS |
| |
Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske (RS) održaće se
najverovatnije 9. decembra, saopštila je Centralna izborna komisija BiH (CIK).
Predsednik CIK-a Stjepan Mikić rekao je novinarima da će komisija 10.
oktobra razmotriti situaciju nastalu iznenadnom smrću predsednika RS Milana
Jelića i doneti odluku o raspisivanju prevremenih predsedničkih izbora, u
skladu sa Izbornim zakonom BiH.
 To
je saopšteno posle sastanka članova CIK-a sa predsednikom parlamenta RS
Igorom Radojičićem i predstavnicima Vlade RS, na kojem je razgovarano o
popunjavanju predsedničke funkcije posle smrti predsednika RS.
"Pošto ulazimo u kraj godine kada nas očekuju mnogobrojni verski i
novogodišnji praznici, mi ćemo taj rokovnik prilagoditi da izbore održimo do
sredine decembra, najverovatnije 9. decembra", kazao je Mikić.
On je kazao da CIK nije dobio formalan zahtev za utvrđivanje prestanka
mandata dvojici potpredsednika, Adilu Osmanoviću i Davoru Čordašu i dodao da
ne želi da prejudicira odluku CIK-a.
Predsednik parlamenta RS Igor Rdaojičić rekao je da je CIK jedina nadležna
da dodeljuje i oduzima mandat.
Upitan da li će istovremeno biti raspisani i izbori za potpredsednike RS, on
je odgovorio da je "preovlađujuće mišljenje da je i potpredsednicima RS
takođe prestao mandat".
Prema njegovim rečima, pravo kandidovanja za predsedanika imaju pripadnici
sva tri konstitutivna naroda, tako da se ne mogu organizovati predsednički
izbori samo za predsednika srpskog naroda ili nekog drugog naroda.
CIK će 10. oktobra razmotriti zahtev Stranke demokratske akcije (SDA) koja
se usprotivila odluci parlamenta RS da funkciju predsednika tog entiteta
privremeno obavlja Igor Radojičić.
Predsednik hrvatskog kluba delegata u Veću naroda RS Tomislav Tomljanović
izjavio je danas da je neustavna odluka parlamenta da Radojičić privremeno
preuzme funkciju predsednika RS.
On je kazao i da u slučaju novih predsedničkih izbora ne bi trebalo birati
potpredsednike RS.
Prema Ustavu RS, predsednik i dvojica potpredsednika moraju biti iz
različitih konstitutivnih naroda.
Kandidat jednog od naroda koji dobije najviše glasova postaje predsednik RS,
dok kandidati druga dva naroda koji su osvojili najviše glasova postaju
potpredsednici RS. |
| |
| |
|
| |
| Đuđić pripadnik vehabijskog pokreta |
| |
Jedan od dvojice muškaraca uhapšenih u okviru istrage o pokušaju napada na
američku ambasadu u Beču, Mehmed Đuđić, pripadnik je vehabijskog pokreta,
pišu banjalučke "Nezavisne novine" pozivajući se na austrijsko tužilaštvo.
Portparol bečkog tužilaštva Gerhard Jaroš izjavio je da je sud juče odredio
pritvor od dve sedmice Đuđiću, rođenom u Tuzli, i Asimu Čejvanoviću (42),
poreklom iz Brčkog, zbog sumnje da su umešani u osujećeni bombaški napad.
Zbog psihičkog stanja Čejvanović je pritvoren u zatvorsku bolnicu, gde će se
zadržati do prebacivanja na psihijatrijsku kliniku.
Jaroš je rekao da znaju da je Đuđić pripadnik vehabijskog pokreta, ali da
istražitelji nemaju dokaza protiv njega, osim optužbi Čejvanovića koji tvrdi
da ga je Đuđić poslao da sa ruksakom punim bombi ode u američku ambasadu.
U Ministarstvu inostranih poslova BiH, međutim, tvrde da su im austrijske
vlasti prenele da iza osujećenog napada nema političke ni terorističke
pozadine.
Portparol MIP-a Fahrudin Došljak rekao je da su im austrijske vlasti
potvrdile da u ruksaku koji je nosio Čejvanović nije bilo detonatora.
"Drugouhapšeni je nakon saslušanja pušten kući, a osoba koja je prva
uhapšena zadržana je na lečenju u pritvorskoj bolnici jer se radi o psihički
oboljeloj osobi", rekao je Došljak.
U austrijskom tužilaštvu, međutim, tvrde da je Đuđić zadržan u pritivoru, a
ne pušten na slobodu, kako navode u MIP-u. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska i Pentagon o mogućem talasu
izbeglica s Kosova |
| |
Hrvatska je spremna da prihvati eventualni talas izbeglica sa Kosova, ako ne
dođe do mirnog rešenja krize, piše zagrebački "Jutarnji list".
Hrvatska vojna delegacija, koja je u septembru boravila u SAD, pozitivno je
odgovorila Pentagonu na pitanje da li može da prihvati eventualni talasa
izbeglica sa Kosova.
U tekstu se navodi da, u vreme dok međunarodna diplomatija pokušava da nađe
mirno rešenje kosovske krize, vojne strukture SAD procenjuju posledice
moguće obnove sukoba na Kosovu.
 List
prenosi nezvaničnu informaciju da je pomoćnik ministra odbrane SAD za Evropu
Danijel P. Fata nedavno zatražio od hrvatske delegacije da odgovori da li
Hrvatska u slučaju velike izbegličke krize može da zaštiti granice prema
članicama NATO, odnosno, da li može da prihvati eventualni izbeglički talas
s Kosova.
Od hrvatske delegacije dobili su pozitivan odgovor, tvrdi "Jutarnji list" i
dodaje da je Pentagonu rečeno da Hrvatska ima iskustva u smeštaju izbeglica.
Dodaje se i da Pentagon od Hrvatske očekuje da u tom slučaju strogo
kontroliše granice kako izbeglice ne bi prešle u Evropsku uniju.
Pentagon, prema pisanju lista, ipak naglašava da je mirno rešenje kosovske
krize prioritet i da će se sve pokušati da se izbegne nasilje.
"Obe su se strane složile da bi se u tom slučaju sukob sigurno preneo i na
Albaniju i Makedoniju, što bi bilo pogubno za kompletan region", navodi "Jutarnji
list".
Osim eventualnog prihvata izbeglica, u Pentagonu je hrvatskoj vojnoj
delegaciji rečeno da se od Hrvatske očekuje da se još jače angažuje na
prikupljanju obaveštajnih podataka i potom ih razmeni sa službama SAD.
Predstavnici Pentagona o tom su problemu, kako tvrdi "Jutarnji list",
razgovarali sa hrvatskom vojnom delegacijom, koji je predvodio zamenik
zapovednika Glavnog štaba Hrvatske vojske (HV) general Slavko Barić, a koja
je u SAD boravila od 10. do 19. septembra na poziv američke vojske.
Da je veliki izbeglički talas jedna od realnih mogućnosti, govori i
poslednja procena Međunarodne krizne grupe, pi-še "Jutarnji list".
Prema oceni ICG, Kosovo bi se moglo raspasti, ako Albanci zaista odluče da
proglase nezavisnost, a podrška izostane.
"Srbija bi za sebe uzela komad zemlje severno od Ibra, Srbi iz ostatka
Kosova počeli bi bežati, a osam godina građenja institucija pod međunarodnim
vodstvom bilo bi izgubljeno", ocenila je ICG.
Zbog destabilizacije regiona, u EU bi počele nadirati izbeglice, što bi,
prema procenama ICG-a, dodatno pomoglo organizovanom kriminalu s područja
Balkana "koji već distribuira većinu evropskog heroina, pomaže ilegalne
migracije i odgovoran je za gotovo 30 posto trgovine ženama". |
| |
| |
|
| |
| Del Ponte upozorila da Karadžić može biti
ubijen |
| |
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je krajem maja 2004. godine
od tadašnjeg predsednika Narodne skupštine Republike Srpske (RS) i lidera
Srpske demokratske st-ranke (SDS) Dragana Kalinića tražila da Radovanu
Karadžiću prenese poruku da se preda, jer postoji opasnost da bude ubijen.
"Pre nego što NATO i Sfor završe svoj posao ovde, oni će pokušati da naprave
jednu operaciju hapšenja Karadžića. Karadžić zna da je u opasnosti, jer ako
oni njega i nađu, on neće biti prebačen u Hag živ. To će izgledati kao
operacija hapšenja", kazala je del Ponte.
Banjalučke "Nezavisne novine" su objavile stenogram razgovora koji su Karla
del Ponte i Kalinić vodili 31. maja 2004. godine u kabinetu predsednika RS.
Prema objavljenom stenogramu, del Ponteova je Kaliniću rekla da je od
septembra 1999. godine Karadžić bio u direktnom kontaktu sa Haškim
tribunalom, da je nameravao da se preda, ali da nije želeo da to izgleda kao
dobrovoljna predaja.
"Ja sam dogovarala da on bude uhapšen u Švajcarskoj, ali onda je promenio
mišljenje i nije želeo da se preda", kazala je glavna tužiteljka Haškog
tribunala.
Ona je još rekla da istražuje da li postoji dogovor između bivšeg američkog
posrednika za Balkan Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića o tome da
Karadžić neće biti uhapšen i prebačen u Hag, ocenjujući da eventualno
postojanje tog sporazuma "samo potvrđuje nameru da se Karadžić ubije".
Bivši predsednik RS Dragan Čavić izjavio je da je odlučio da objavi
stenogram nakon što je bivši portparol tužilaštva u Hagu Florens Artman u
svojoj knjizi "Zločin i nagrada" napisala da je početkom januara 2004.
godine došlo do svađe u SDS između Kalinića i njega o tome koju politiku
treba da vode, pa je Kalinić, navodno, odlučio da o tome razgovara sa
Karadžićem.
Kalinić je del Ponteovoj kazao da nema nikakve kontakte sa Karadžićem, kao i
da ga Karadžićeva porodica doživljava kao neprijatelja nakon što im je
preneo poruku tadašnjeg američkog ambasadora za pitanja Ratnih zločina Pjera
Rišara Prospera da se Radovan Karadžić preda. |
| |
| |
|
| |
| Autor video poruke povukao pretnje |
| |
Nakon što je početkom sedmice na video portalu JuTjub objavljena poruka kojom
se preti bošnjačkim političkim i verskim liderima, autor poruke, koji se
potpisao sa Hattab72, povukao je izrečene pretnje. Pošiljalac poruke navodi
da se ne nalazi u BiH i da se na takav korak odlučio kako bi pomogao "braći
u BiH" i zastrašio "licemere".
"Na svoju ruku sam postavio video i zapretio tzv. snimcima koji je trebalo
da budu kompromitujući", navodi autor u novoj video poruci i dodaje da
povlači izrečene pretnje jer su mu se "neka braća javila i zamolila da
ukloni video sa JuTjuba, jer oni žele legalno da se bore za svoja ljudska
prava".
U nedavno objavljenoj poruci, autor je pretio vrhovnom muftiji Islamske
zajednice u BiH Mustafi Ceriću, članu predsedništva BiH Harisu Silajdžiću i
lideru Stranke demokratske akcije Sulejmanu Tihiću. Autor im je pretio
skorim objavljivanjem kompromitujućeg materijala koji će ih "koštati vlasti,
položaja, slobode" ukoliko se " ne pobrinu za sudbinu braće koja se teraju
bez razloga", misleći na strane islamske državljane za koje je doneto
rešenje o proterivanju iz BiH.
Kao krajnji rok dat im je 12. oktobar kada se slavi Bajram. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
