|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1123, 5. oktobar 2007.
| Zlatno runo mamac za turiste |
| |
Na jesen, kada snegovi prestanu da se tope, a potoci i reke se pretvore u
plitke vodene trake, meštani sela u oblasti Svaneti, na severozapadu Gruzije,
ostavljaju stada i kreću u potragu za zlatom.
Seoski učitelj Roland Hvibliani razvlači sukno preko malog drvenog korita i
postavlja ga na dno reke Enguri u nadi da će uhvatiti nešto sićušnih zlatnih
ljuspi koje reka nosi.
 Cena
zlata se gotovo utrostručila od 2001. godine, ali to njega mnogo ne zanima:
on radi ono što su njegovi preci radili vekovima. Gruzijski istoričari
veruju da je tu inspiracija grčkog mita o Zlatnom runu.
U mitu, Jason i Argonauti otisnuli su se u potrazi za Zlatnim runom preko
Crnog mora do Kolhide, današnje obale zapadne Gruzije.
Zlatno runo, koje je bilo simbol kraljevske moći, imalo je nekada istu svrhu
kao Hviblianijevo sukno: vekovima je stanovništvo postavljalo runa u reku da
bi zadržalo čestice zlata, a zatim bi runa stavljali da se, blistajući na
suncu, suše.
Meštani sela Jeli sećaju se, navodi Rojters, kako je sovjetski vođ Josif
Visarionovič Staljin, i sam Gruzijac, poslao ruske inženjere i geologe da
pronađu rezerve zlata dovoljne za proizvodnju na industrijskom nivou.
Plan je bio kratkog daha: region je bio suviše zabačen a žica zlata pod
zemljom suviše nestalna da bi iskopavanje bilo isplativo.
Meštanima je ostalo da se time bave kao dodatnim izvorom zarade, iako sada
mogu manje zlata da nađu u reci, jer je stena koja se ranije ove godine
survala, blokirala tok reke Enguri i dotok zlata.
Ipak sva domaćinstva u selu Jeli, njih 22, tragaju za zlatom u reci.
"Nekada ne nađem ništa, nekada dva grama," kaže Hvibliani, koji zlato koje
pronađe, prodaje lokalnim zlatarima.
Etnička zajednica Svani poznata je vekovima po svom zlatu, ali i po svome
ratničkom duhu.
Oblast Svaneti je poznata kao "zemlja hiljadu kula" zbog kamenih građevina
koje krase obronke brda.
Izgrađene između 9. i 13. veka, te kule su služile za odbranu od spoljnih
napadača ali i plemenskih protivnika, zavađenih u krvnoj osveti po kojoj su
Svani poznati.
Svaki klan ima svoju kulu. Kada bi počeo napad, članovi klana su bežali iz
kuća i sklanjali se u kulu. Kule sada služe kao skloništa od lavina, ali se
spremaju i za novu invaziju koju ohbrabruju gruzijske vlasti - ovog puta
turističku.
Malo stranaca je videlo Svaneti. Pod sovjetskom vlašću, stranci nisu bili
dobrodošli, a od proglašenja nezavisnosti Gruzija je bila opterećena
građanskim ratovima i kriminalom, što je sve odbijalo turiste.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili želi to da promeni. On je uspeo da
suzbije kriminal i korupciju i pokušava da oživi turizam da bi se zemlja
izdigla iz siromaštva.
Svaneti, oblast u kojoj se nalazi 10 najviših vrhova Kavkaza, pri samom je
vrhu Sakašvilijevih planova za razvoj. Vlasti se nadaju da će snegovi, koji
se zadržavaju tokom cele godine, i jedinstvena kultura privući i ljubitelje
skijanja i turiste.
Planinare i avanturiste posebno privlači selo Ušguli, koje se nalazi na
2.400 metara nadmorske visine i smatra se jednim od najstarijih naseljenih
mesta u Evropi na velikoj visini.
"U 2006. godini imali smo između 1.800 i 2.000 posetilaca, a ove godine
10.000. Sada nemamo dovoljno mesta za turiste u gostionicama," kaže šef
okruga Mestija Nino Džaparidže.
Kako bi se rešio nedostatak hotela u Mestiji, meštani su počeli da primaju
turiste u svoje kuće. |
| |
| |
|
| |
| Bruto nacionalna sreća |
| |
U Butanu - maloj kraljevini u podnožju Himalaja između dva ogromna suseda,
Indije i Kine - razvoj se ne meri bruto domaćim proizvodom već "bruto
nacionalnom srećom."
Nije šala, već pokušaj butanskih vođa da unaprede životni standard naroda a
da pri tom ne žrtvuju budistička načela koja su bit nacionalnog obeležja
zemlje.
 Za
600.000 stanovnika Butana put ka sreći, kao i putevi širom zemlje, nije
ničim označen. Uostalom, u celom Butanu nema ni jednog semafora.
Sreća se nalazi u streljaštvu, nacionalnom sportu, ili u budističkim
hramovima, gde mnogi dečaci provode detinjstvo učeći stanskrt.
Kada je sezdesetih godina kraljevina otvorila vrata svetu, vlast je saznala
da njihovi veliki susedi, Kina i Indija, razvoj mere stopom bruto
nacionalnog proizvoda. Direktor lista "Kuensel", Kinli Dordži, kaže da se im
taj sistem nije dopao.
"To smo shvatili kao problem jer nešto je nedostajalo. To nešto je sreća.
Tako je pojam bruto nacionalna sreća uveden da bi se razvoj definisao višim
ciljem."
Zahvaljujući takvoj formuli, kažu danas u glavnom gradu Timfuu, Butan je
ostvario značajan napredak: prosečan ljudski vek je sve duži a kvalitet
obrazovanja i zdravstvene nege dece postojano raste.
Mada nema zvaničnih statistika, veruje se i da je pismenost udvostručena
pečetkom osamdesetih godina i da je sada pismeno preko polovine stanovništva,
navodi radio Glas Ame-rike.
A bruto domaći prozivod raste po godišnjoj stopi od 10 odsto. Ali, za većinu
Butanaca, ekonomski razvojni ciljevi su neopipljivi, dok su budističke
vrednosti, kao jednakost i nenasilje, vrlo jasni i konkretni društveni
principi.
Zato se bruto nacionalna sreća meri i time što pse lutalice niko ne dira i
što se pi-lići pošteđeni lonca pustaju da slobodno setaju po hramovima. Za
Singhkar Lamu, to je ostvarenje bruto nacionalne sreće.
"Vrlo sam ponosan što Butan kao budistička zemlja ostvaruje u svakodnevnom
životu osnovnu filozofiju budizma."
Izdavač Kinli Dordži ipak priznaje da ni Butanci nisu imuni na zemaljska
dobra.
"Baš zato nam je i potrebna bruto nacionalna sreća kao podsetnik da
materijalna dobra i uspeh nisu sve."
Pošto je merenje bruto nacionalne sreće apstraktna radnja, Singkar Lama
smatra da brojevi i nisu važni u potrazi za srećom.
"Ako brojevi baš moraju da se koriste, može se reći - bio sam danas srećan,
recimo, 10 puta. Osećanje spokoja je možda bolji izraz za to."
Butan će u decembru održati prve izbore u istoriji i uz podršku kraljevske
porodice preći sa apsolutističke monarhije na demokratiju. Vreme će pokazati
da li demokratija može da im doprinese u povećanju stope bruto nacionalne
sreće. |
| |
| |
|
| |
| Proboj u ratu protiv droge |
| |
Američka vlada se ove sedmice pohvalila najboljim rezultatima u borbi protiv
droge za poslednjih 20 godine, uz napomenu da tek treba da dokaže da je u
stanju da na dugi rok značajno smanji rasturanje kokaina i drugih narkotika.
Vesti o nestašici kokaina u 37 američkih gradova koja je dovela do skoka
cena od 24 odsto u uličnoj prodaji, pokazuju da je došlo do prekretnice u
borbi protiv droge, izjavio je na konferenciji za novinare Džon Va-lters,
direktor Nacionalne kontrole narkotika.
"Ali pravi izazov je da li to možemo da održimo," rekao je "car droge" Bele
kuće.
 Podaci
o suši narkotika na ulicama, navodi agenciia AP, objavljeni su pre nego što
su SAD krenule u primenu plana pomoći u borbi protiv rasturanja droge u
Meksiku i duž granice, odakle u SAD ulazi 90 odsto kokaina.
Predsednici Meksika i SAD, Felipe Kalderon i Džordž Buš rade na detaljima
plana, koji bi, kažu američki zvaničnici, mogao da bude vredan milijardu
dolara, a kasnije i više.
Valters se nije upuštao u detalje, navodeći samo da bi predsednici uskoro
mogli da saopšte o čemu su se dogovorili.
Američki zvaničnik je pohvalio Kalderonov uspeh u razbijanju niza meksičkih
narko kartela od kako je došao na vlast u decembru, kao i vojnopolicijsku
akciju protiv narkotika u devet meskičkih država. Vašington smatra da je to
ujedno i uspešna kampanja u borbi protiv šverca kokaina u SAD.
Meksičke vlasti su izručile neke od najvećih narko gangstera u SAD, kao što
je šef "Zalivskog kartela" Ozijel Kardenas , sa bazom tik južno od Teksasa.
"Meksiko je uvek isporučivao kriminalce, ali nikada na takvom nivou", kaže
predstavnik američke službe za borbu protiv droge Džim Kreg .
Pored razbijanja velikih narko kartela u Meksiku, kao što su zalivski i
savez krijumčara iz države Sinaloa, Valters je rekao da se radi i na
razbijanju "čuvara graničnih kapija" koji sarađuju sa kartelima i švercerima
na samoj granici.
"Oni kontrolišu ulaske i često su i na jednoj i na drugoj strani granice,
pomažući u krijumačarenju novca, oružja, droge i ljudi," kaže Valters.
Uprkos uspeha, naglašava on, granica je i dalje oblast nasilja, gde se
zvaničnici iz obeju države napadaju, članovi kriminalnih rivalskih bandi
ubijaju, dok meskički građani ne ose-ćaju da je opasnost sad išta manja.
Jedini način da se poboljša bezbednost na granici je "uništavanje tog
biznisa," kaže on. |
| |
| |
|
| |
| Rekordna ulaganja država izvoznica nafte |
| |
Zalivske zemlje imaju enormne profite od prodaje sve skuplje nafte, ali se,
umesto da zarađeni novac stavljaju u banke, sve više okreću kupovini i
investiranju u inostranstvu, po-sebno u SAD.
Rekordne cene nafte dovele su, kako neki analitičari procenjuju, do najvećeg
talasa kupovina u istoriji.
Vlada Dubaija je objavila plan da otkupi 20 odsto udela u finansijskom
tržištu NASDAK (NASDAQ), navodi radio Glas Amerike. Prošlog meseca Dubai je
kupio lanac američkih luksuznih prodavnica Barniz (Barneys).
 Investicije
zalivskih zemalja u inostranstvu su ove godine dostigle preko 60 milijardi
dolara - više nego dvostruko u poređenju sa prošlom godinom.
Uprkos nekoj vrsti uzbune 2006. godine, kada je jedna firma iz Dubaija
pokušala da otkupi lučke operacije u nekim američkim lukama, vlada Dubaija
je nastavila da tiho kupuje većinske udele u pojedinim američkim kompanijama.
Analitičar Sara Emerson kaže da su među tim firmama i berzanske kompanije i
kazina u Las Vegasu. "Mi i ne želimo da oni odu drugde - potrebna su nam
ulaganja u naše kompanije i naše berze," kaže ona.
Međutim, raste i zabrinutost zbog sve većeg stranog vlasništva nad nekom od
tradicionalnih američkih kompanija. Analatičari ukažuju da neke od država
koje otkupljuju američke kompanije nisu ni demokratske, niti su prijatelji
SAD.
Pitanje je, kažu anltičari, da li su SAD u situaciji u kojoj strane vlade
postaju veoma uticajne u ekonomiji SAD dok vode politiku koja se razilazi sa
politikom Vašingtona.
Neki članovi Kongresa se snažno suprotstavljaju stranom vlasnistvu nad
strateškim američkim kompanijama, kao što su berze.
Predsednik Buš je najavio da će ugovor o kupovini udela u berzanskoj
kompaniji NASDAK biti "pažljivo razmotren." |
| |
| |
|
| |
| Polovina zarobljenih rudara izašla na
površinu |
| |
 Polovina
od 3.200 rudara, koliko ih je ostalo pod zemljom u rudniku zlata u Južnoj
Africi, danas je uspela da izađe na po-vršinu, saznaje se u upravi rudnika.
"Ukupno 1.650 rudara je spaseno, a još 1.400 je ostalo u kopu", rekao je
Sten Biršenk, generalni direktor rudnika u Elandsrandu, kojim upravlja
kompanija "Harmoni gold" .
Podataka o povređenim u nesreći za sada nema.
Rudari su ostali zarobljeni pod zemljom u rudniku Elandsrand, u provinciji
Mpumulanga, kada je pukao električni kabl lifta koji izvlači radnike na
površinu.
"Harmoni gold" je peti na svetu proizvođač zlata. |
| |
| |
|
| |
| Prošlo vreme za razgovore, vreme je za
delovanje |
| |
U sedištu Ujedinjenih nacija je završena generalna debata 62. zasedanja
Generalne skupštine UN pozivom na globalno delovanje za sprečavanje
klimatskih promena, siromaštva i terorizma.
Ovogodišnje zasedanje je počelo 25. septembra, a delegacijama Generalne
skupštine se obratilo ukupno 67 šefova država, 25 premijera, četiri
potpredsednika, 66 ministara spoljnih poslova, kao i drugi zvaničnici.
 U
govorima visokih zvaničnika dominirali su pozivi vojnoj hunti u Mjanmaru da
prestane sa represijom nad prodemokratskim demonstrantima, kao i rasprave o
krizi u sudanskoj provinciji Darfur i nuklearnom programu Irana.
"Generalna skupština je jedini forum gde možemo da se na sveobuhvatan način
bavimo mnogim spornim pitanjima", rekao je na zatvaranju sednice
predsedavajući Generalne skupštine, bivši šef makedonske diplomatije Srđan
Kerim.
On je ocenio i da je "povećana vidljivost" Ujedinjenih nacija, kao i da su
javnost i mediji "pozitivno reagovali" na dešavanjima u palati UN u Njujorku.
"Poslali ste snažnu političku poruku da je vreme za razgovore prošlo -
počelo je vreme za delovanje", rekao je Kerim i dodao da su "klimatske
promene postale glavno pitanje" ovogodišnje sesije.
Za četvrtak i petak planiran je međuverski dijalog o potrebi poštovanja
različitosti religija i kultura. |
| |
| |
|
| |
| Umesto otopljenja globalno zahlađenje |
| |
Ukoliko do 2010. godine ne bude daljeg povećanja temperature na Zemlji, to će
biti nesporni dokaz da Sunce više ne može da je greje kao ranije, a da je
globalno otopljenje koje izaziva čovek čist mit.
"Globalno smanjenje temperature može da počne na Zemlji već kroz sedam
godina," tvrdi šef laboratorije za kosmička istraživanja Glavne astronomske
opservatorije Ruske akademije nauka, Habibulo Abdusamatov.
 "Na
osnovu naših istraživanja, zaključili smo da će temperatura na Zemlji u
razdoblju od 2012. do 2015. godine lagano početi da pada," izjavio je
Abdusamatov ogenciji RIA "Novosti."
Zemlja je, kaže on, od 1998. do 2005. godine prolazila kroz "špic globalnog
otopljenja," uslovljenog uglavnom dugotrajnim povećanjem i neuobičajeno
visokim nivoom snage sunčeve svetlosti u toku praktično celog dvadesetog
veka.
Sada, po mišljenju naučnika, snaga sunčeve svetlosti polako opada i minimum
će dostići, orijentaciono, do 2041. godine. To će biti razlog za značajno
zahlađenje na Zemlji, koja je već počela da gubi toplotu.
Međutim, termička inercija okeana unekoliko će odložiti proces "fundamentalnog
hlađenja" Zemlje, pa se špic globalnog zahlađenja očekuje u razdoblju od
2055. do 2060. godine.
Takozvani antropogeni "efekat staklene bašte" neće moći ozbiljnije da
prikoči očekivano zahlađenje, pošto ne utiče suštinski na promenu klime na
Zemlji, kaže Abdusamatov.
"Poslednjih devet godina temperatura na Zemlji praktično ne raste, iako je
za to vreme koncentracija ugljendioksida u atmosferi povećana za više od 4
procenta."
Prirodna velika povećanja koncentracije ugljendioksida u atmosferi događala
su se još u predindustrijskoj epohi, kaže naučnik. Ti procesi nikada nisu
dovodili do globalnog otopljenja, već su uvek dolazili posle otopljavanja uz
izvesno kašnjenje - kao njegova posledica.
Zahlađenje, koje će uslediti ako do 2010. godine akone bude daljeg rasta
temperature, dovešće do značajnog povećanja površine snežno-ledenog
pokrivača. To će smanjiti apsorpcionu sposobnost površine Zemlje, čime će se
smanjiti i količina vodene pare i ugljendioksida u atmosferi.
A vodena para je glavni činilac efekta staklene bašte.
U tom slučaju može se očekivati drastično dodatno pojačanje zahlađenja,
skopčanih sa promenama na Suncu.
"Dinamiku brzine rasta ukupne površine snežno-ledenog pokrivača i smanjenja
koncentracije toplotnih gasova u atmosferi prilikom fundamentalnih
zahlađenja veoma je teško prognozirati. Poznato je da je koncentracija
ugljendioksida u atmosferi u ledenim periodima istorije Zemlje uvek bila
otprilike dvostruko niža nego danas," kaže Abdusamatov.
Zemlja je ne jednom preživljavala globalne promene klime. Zabeleženo je u
11. i 12. veku globalno otopljenje, slično sadašnjem ili čak većem. U
srednjem veku u Škotskoj su se uzgajali vinogradi, a Grenland je u
potpunosti opravdavao svoj naziv "zelena zemlja" i bio gusto naseljen.
U 17. i 18. veku Zemlja je prošla kroz takozvani period "maunderovskog
minimuma," odnosno malog ledenog doba. Tada su ljudi bili prinuđeni da
ostave svoja staništa na Grenlandu, a u Londonu i Parizu redovno su
zamrzavale Temza i Sena. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
