|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1124, 12. oktobar 2007.
| Mekgvinti najuspešniji, Tori najveći gubitnik |
| |
Ontarijski liberali su na ovonedeljnim izborima osvojili mandat za ponovnu
većinsku vladu po prvi put u poslednjih sedamdeset godina, a premijer Dalton
Mekgvinti je postao najuspešniji lider Liberalne stranke u posleratnom
periodu.
Preliminarni rezultati pokazali su da su liberali osvojili 71 mesto, od 107,
koliko ih ima u Parlamentu. Lideri liberala Dalton Mekgvinti i NDP-a Hauard
Hempton pobedili su u svojim izbornim jedinicama, dok lider konzervativaca
Džon Tori nije uspeo da dobije dovoljan broj glasova za ostanak u
zakonodavnom telu.
 Od
njega je bila ubedljivija ministarka za obrazovanje Ketlin Vijn.
Opšte je uverenje daje Mekgvintiju u pobedničkom pohodu pomogao
konzervativac Tori (desno), sa svojom idejom o finansiranju religijskih
škola iz provincijskog budžeta. Naime, na početku kampanje se videlo da
liberali imaju propuste, poput neispunjenih obećanja iz programa zdravstvene
zaštite, povećanja jaza između bogatih i siromašnih, ili otpuštanja
proizvodnih radnika, te se verovalo da će lider opozicije na ta pitanja, kao
na sigurne karte, staviti težište u svojoj kampanji. Uz takvu taktiku skoro
da je sigurno da bi obezbedio mnogo bolju poziciju za svoju stranku. Tori je,
međutim, pokušao da iznese ideju za koju je smatrao da će naići na podršku,
ali je njegova procena očigledno bila pogrešna. čak se ispostavilo da ga je
koštala mesta u Parlamentu, a moguće da će ga naterati i da podnese ostavku
na lidersku funkciju u stranci.
 Sa
druge strane, Mekgvinti (na slici desno) je vodio disciplinovanu kampanju, u
kojoj nije previše obećavao. Među najbitnijim, potencira se da je obećao da
neće povećavati porez (iako je takvo isto obećanje već prekršio u svom prvom
mandatu), kao i da proglasi obećani Dan porodice, vikend koji se produžava
na treći vikend u februaru. On je već izjavio da je to samo komadić velike
slike, ali veoma bitan za građane provincije, zato što nema ničeg važnijeg
od porodice i vremena koje provedemo u njenom okrilju. Mekgvinti je takođe
izrazio rešenost da podrži gradonačelnika Tronta Dejvida Milera da se po
jedan cent od GST-a odvaja za gradove koji nemaju dovoljno sredstava za
svoje potrebe, da smanji vreme čekanja na hitne intervencije i da poboljša
državno obrazovanje.
Datum početka rada novog parlamenta, kao ni moguća imena koja bi ušla u
sastav nove vlade nisu poznati još uvek, ali se veruje da će u najskorijoj
budućnosti Mekgvinti i to saopštiti.
Na provincijskim izborima, od 107 mesta u Parlamentu, Liberalna stranka
osvojila je 71 mesto u novom sazivu, konzervativci 26 mesta, a demokrate
deset. |
| |
| |
|
| |
| Građanima nejasno računanje |
| |
Na ovim oktobarskim izborima, građani Ontarija su, posle 83 godine, dobili po
prvi put priliku i da se izjasne referendumski. Od njih se tražio odgovor na
pitanje o budućem načinu računanja izbornih rezultata. Predlog je bio da se,
umesto dosadašnjeg direktnog biranja predstavnika u Parlamentu, do poslanika
dolazi po proporcionalnom sistemu, odnosno u skladu sa podrškom određenoj
stranci. Veruje se da je takav sistem mnogo demokratskiji, jer daje priliku
i manjim strankama da dobiju svoj glas u zakonodavnom telu, kao i ženama i
predstavnicima manjina.
 Građani
su u velikom broju odbacili promenu sistema, zalažući se skoro u dvostruko
većem broju za ostanak starog sistema.
Predlagači veruju da veliki broj građana nije razumeo suštinu pitanja, iako
je Izborna komisija sprovodila od avgusta programe za upoznavanje građana sa
izbornom reformom. Svega u nekoliko izbornih jedinica u Torontu, Bičiz - Ist
Jork, Davenport, Toronto Centar i Toronto - Danfort, i to sa minimalnom
prednošću, predlog reforme dobio je podršku građana.
Od stranaka, NDP je podržavala ovu promenu, konzervativci su je odbacivali,
a liberali nisu želeli da iznose svoje mišljenje o njoj. Lider NDP_a Hauard
Hempton je posle referenduma na primeru pokazao zašto se zalagao za promenu
izbornog sistema. Liberalna stranka dobila je većinu sa svega 42 odsto
glasova, dok je NDP sa 17 odsto glasova dobila deset mesta u novom
ontarijskom Parlamentu.
Sličan referendum je ranije odbačen i u Britanskoj Kolumbiji i Ostrvu princa
Edvarda. |
| |
| |
|
| |
| Veseli Kanađani iz zapadnih provincija |
| |
Razlike među ljudima postoje, ali se one drastično smanjuju kada sami
procenjujemo svoje osobine. Upravo to se vidi iz istraživanja Kanadijen Pres
Haris-Desime, što je suprotno stereotipima o žiteljima zapadnog dela zemlje.
 Nasuprot
opštem uverenju, stanovnici ovog dela Kanade vide sebe kao mnogo veselije,
druželjubivije, gostoljubivije, brižnije i, posebno u Alberti i Saskačuanu,
mnogo vrednije nego što ih sunarodnici iz drugih delova zemlje smatraju. Uz
to, oni zameraju ostalima da ih ne razumeju.
Erika Sigurdson, komičarka Lotus Lenda, priznaje da postoji razlika u načinu
na koji se reaguje na šale, kao i da treba birati teme o kojima se govori u
njima. Treba reći da svaki treći stanovnik Alberte veruje da su baš oni
zabavniji od drugih Kanađana, a onda to raste u Britanskoj Kolumbiji, pa u
Manitobi, da bi u Saskačuanu više od polovine bilo ubeđeno da im nema premca
u zemlji.
Ovo istraživanje pokazuje i da dve trećine žitelja zapadne Kanade smatra da
su druželjubiviji od ostalih, da polovina veruje da su saosećajniji, a da je
tri četvrtine ubeđeno da su tolerantniji od drugih ljudi koji žive na ovim
prostorima.
Najviše ih pogađa što nemaju razumevanje od drugih sunarodnika. U proseku
dve trećine oseća da ih drugi gledaju sa nerazumevanjem, a najviše na svojoj
koži to osećaju u Saskačuanu, čak tri četvrtine.No, čuveni pisac i sakupljač
Kanadijane, Džon Kolombo kaže da će i 99 odsto žitelja Toronta, i svi
stanovnici Kvebeka reći isto - da ih drugi sunarodnici ne razumeju.
Treba pomenuti i da je u zapadnom delu zemlje veoma izražen patriotizam
prema Kanadi. Većina anketiranih naglašava da su Kanađani, pa tek onda iz
provincije u kojoj žive, zato što veruju da su se tu našli tek sticajem
okolnosti.Istraživanje je sprovedeno prošlog meseca, putem interneta. |
| |
| |
|
| |
| Pasoš za vatrogasce |
| |
Novi američki propisi o obaveznom posedovanju pasoša pri prelasku granice
iskomplikovaće i, verovali ili ne, gašenje eventualnih požara u Dandiju,
malom mestu u Kvebeku, u dolini reke St. Lorenc.
Kod njih, naime, već duže od jednog veka, važi dogovor o saradnji sa
vatrogasnom ekipom iz obližnjeg Fort Kovintona, država Njujork, SAD.
Saradnja je počela 1888. godine, kada je u ovom delu Kanade izbio veliki
požar, koji je ugašen uz pomoć vatrogasaca iz Fort Kovingtona.
 Tamošnji
vatrogasci dobrovoljci i dan-danas nastavljaju da obavljaju svoj posao sa
ove strane granice i da prevoze bolesnike do kvebečkih bolnica, budući da su
oni najbliža takva služba žiteljima Dandija.
Ispostavlja se da će pasoši biti prepreka daljem funkcionisanju ove saradnje.
Vatrogasci bi trebalo da nabave putne isprave ako žele da obavljaju svoj
posao i u Kanadi, što košta oko stotinu dolara koje ovi dobrovoljci nisu
voljni ili nemaju da daju.
Oni su u par navrata već imali probleme sa američkim pograničnim
službenicima zbog pojačane prekogranične kontrole, pa ih i to malo brine.
Kanadske vlasti su se pismeno obratile Vašingtonu tražeći da se iznađu
mogućnosti da ovi i slični radnici iz hitnih interventnih službi rutinski
prelaze granicu.
O ovakvim izuzećima trebalo bi da odluči američko Ministarstvo za unutrašnju
bezbednost, koje je nadležno za određivanje pravila. Insistira se da će
morati sve da se preduzme da se ne ugrozi javna bezbednost. |
| |
| |
|
| |
| Dolar manje vredi na mostu |
| |
Skoro da je kuriozitet: i posle više od dve nedelje otkako su vrednosti
kanadskog i američkog dolara približno iste, sa minimalnim odstupanjima,
njihov paritet nije usklađen na mostovima koji spajaju i razdvajaju Ontario
i SAD.
Naime, kod plaćanja putarine, tu ispada da nije svejedno koju valutu
koristite. Razlika nije tolika da bi se bilo ko mogao obogatiti ili
osiromašiti, ali u pitanju je princip i poštovanje putnika, ali i nacionalne
valute.
Tu je kanadski dolar i dalje manje vredi od američkog, tako da se više
isplati plaćati u američkoj valuti.
 Primera
radi, prelazak preko mosta Levinston - Kvinston iznosi 3,5 kanadskih dolara
i 3 američka dolara. Ako se ovo pomnoži sa brojem automobila koji prelaze
granicu, onda se ipak dolazi do brojke koja nije ni u kom slučaju
zanemarljiva.
Samo tokom vikenda za Dan zahvalnosti, granicu je tu prešlo preko 23 hiljade
vozila, među kojima nisu bili samo automobili, za koje je cena najniža.
Slično je i na ostalim mostovima.
Neki od operatora na mostu uskladili su putarinu da bi odražavala odnos
između valuta, ali zvaničnici koji upravljaju mostovima i dalje se bave samo
diskusijama na ovu temu. |
| |
| |
|
| |
| Pivo iz izloga dospelo na trpezu |
| |
Zagonetka oko nekoliko flaša zatrovanog piva Stela artoa potrajala je
poprilično, ali je napokon rešena.
Problem je bio i što nije bilo nikakve povezanosti između mesta na kojima su
gosti bili posluženi neispravnim pivom u Kamlupsu i Torontu, niti pak ičega
što bi ukazivalo da je bilo nekih 'intervencija' na flašama.
Agencija za inspekciju hrane, u saradnji sa vlasnicima barova i pivarom
Labat, ustanovila je da se radi o nekoliko nenamernih zamena flaša.
Naime, flaše koje je trebalo da stoje kao izložbeni eksponati, stavljene su
u frižider i potom poslužene gostima u barovima.
Problem je u tome što su one napunjene koncentrovanim alkoholom, no, na
sreću, bilo je svega nekoliko incidenata i bez ozbiljnih posledica.
Proizvođači piva su izdali saopštenje u kojem naglašavaju da su uveli nove,
dodatne mere kontrole, tako da veruju da do slučnih incidenata neće doći. |
| |
| |
|
| |
| Materinstvo će se vratiti u modu |
| |
U trenutku kada je Statistička služba objavila optimističke podatke o
povećanju nataliteta u Kanadi, i naučnik sa Univerziteta Kvins Loni Arsen
izneo je svoje uverenje da će u skoroj budućnosti u najrazvijenijim zemljama
materinstvo ponovo postati veoma interesantno.
Arsen, koji je biolog po struci, veruje da prolazi vreme u kojem su
socijalne promene naterale žene da izbegavaju materinstvo ili da broj dece
svedu na minimum.
On insistira da, ako postoji išta što ljude nagoni na roditeljstvo, u vidu
instinkta sa genetskom osnovom, onda se može očekivati da se to prenosi sa
generacije na generaciju.
Pođimo od toga da oni koji insistiraju na karijeri, slavi, ugodnijem životu
bez odricanja ili podređivanja drugima, ili iz nekog drugog razloga, nemaju
dece, dok roditelji postaju oni koji žele da ostave potomke.
Tu svoju želju za potomstvom ova druga grupa će, kroz genetski materijal,
preneti svojim naslednicima, tako da će se taj poriv nezadrživo širiti po
evolutivnim biološkim zakonima.
Prva grupa, pak, kojoj roditeljstvo nije prioritet, imaće malo ili ni malo
potomaka, i neće biti u prilici da prenose gene koji su uticali na njihov
životni izbor, tako da će prirodnom selekcijom oni postajati sve
malobrojniji i biće neizbežno zamenjeni.
U svojoj studiji, Arsen insistira da uticaj ovih faktora u prvi mah može
delovati kao nepovoljan po budućnost braka i porodice, ali njime se u
suštini nagoveštavaju promene na bolje.
On napominje i da će zbog široko rasprostanjene mogućnosti kontrole rađanja,
seksualni poriv postati mnogo manje značajan faktor u ostvarivanju
roditeljstva.
Ova Arsenova studija objavljena je u najnovijem broju časopisa Oikos, pod
naslovom Neka čvrsta evolutivna predviđanja za budućnost parenja kod čoveka.
Nedavno objavljeni statistički podaci pokazuju rekordno veliki broj parova
bez dece, kao i neudatih i neoženjenih koje žive sami.
Čak je po prvi put broj punoletnih osoba van braka veći od od broja onih
koje su u braku. No, ako je suditi po Arsenovoj studiji, uskoro bi se ti
podaci mogli izmeniti. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
