|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1124, 12. oktobar 2007.
| Mekgvinti najuspešniji, Tori najveći gubitnik |
| |
 Ontarijski liberali su na ovonedeljnim izborima osvojili mandat za ponovnu
većinsku vladu po prvi put u poslednjih sedamdeset godina, a premijer Dalton
Mekgvinti, na slici desno, je postao najuspešniji lider Liberalne stranke u posleratnom
periodu.
Preliminarni rezultati pokazali su da su liberali osvojili 71 mesto, od 107,
koliko ih ima u Parlamentu. Lideri liberala Dalton Mekgvinti i NDP-a Hauard
Hempton pobedili su u svojim izbornim jedinicama, dok lider konzervativaca
Džon Tori nije uspeo da dobije dovoljan broj glasova za ostanak u
zakonodavnom telu.
Od
njega je bila ubedljivija ministarka za obrazovanje Ketlin Vijn.
 Opšte je uverenje da je Mekgvintiju u pobedničkom pohodu pomogao
konzervativac Tori (desno), sa svojom idejom o finansiranju religijskih
škola iz provincijskog budžeta. Naime, na početku kampanje se videlo da
liberali imaju propuste, poput neispunjenih obećanja iz programa zdravstvene
zaštite, povećanja jaza između bogatih i siromašnih, ili otpuštanja
proizvodnih radnika, te se verovalo da će lider opozicije na ta pitanja, kao
na sigurne karte, staviti težište u svojoj kampanji. Uz takvu taktiku skoro
da je sigurno da bi obezbedio mnogo bolju poziciju za svoju stranku. Tori je,
međutim, pokušao da iznese ideju za koju je smatrao da će naići na podršku,
ali je njegova procena očigledno bila pogrešna. čak se ispostavilo da ga je
koštala mesta u Parlamentu, a moguće da će ga naterati i da podnese ostavku
na lidersku funkciju u stranci.
 Sa
druge strane, Mekgvinti (na slici desno) je vodio disciplinovanu kampanju, u
kojoj nije previše obećavao. Među najbitnijim, potencira se da je obećao da
neće povećavati porez (iako je takvo isto obećanje već prekršio u svom prvom
mandatu), kao i da proglasi obećani Dan porodice, vikend koji se produžava
na treći vikend u februaru. On je već izjavio da je to samo komadić velike
slike, ali veoma bitan za građane provincije, zato što nema ničeg važnijeg
od porodice i vremena koje provedemo u njenom okrilju. Mekgvinti je takođe
izrazio rešenost da podrži gradonačelnika Toronta Dejvida Milera da se po
jedan cent od GST-a odvaja za gradove koji nemaju dovoljno sredstava za
svoje potrebe, da smanji vreme čekanja na hitne intervencije i da poboljša
državno obrazovanje.
Datum početka rada novog parlamenta, kao ni moguća imena koja bi ušla u
sastav nove vlade nisu poznati još uvek, ali se veruje da će u najskorijoj
budućnosti Mekgvinti i to saopštiti.
Na provincijskim izborima, od 107 mesta u Parlamentu, Liberalna stranka
osvojila je 71 mesto u novom sazivu, konzervativci 26 mesta, a demokrate
deset. |
| |
| |
|
|
| Bataković priredio prijem |
| |
Novopostavljeni prvi srpski ambasador u Kanadi, dr Dušan T. Bataković,
priredio je juče u našoj rezidenciji u Otavi, prijem za diplomatski kor
akreditovan u Kanadi i visoke zvaničnike kanadskih ministarstava.
 Pozivu se odazvalo preko trideset ambasadora i nekoliko desetina visokih
komesara, otpravnika poslova i ministara savetnika iz amabsada sa svih
kontinenata. Prijemu je prisustvovao i značajan broj kanadskih zvanica,
posebno onih koji su poslom vezani za bilateralne odnose sa Srbijom i
zapadnim Balkanom, kao i predstavnici Kanadske agencije za međunarodni
razvoj i Univerziteta u Otavi.
Skoro u punom sastavu bili su ambasadori iz neposrednog susedstva Srbije.
Našem ambasadoru posebnu čast učinio je ambasador Kine, koji inače retko
lično dolazi na diplomatske prijeme. Ambasador Bataković se, ovim veoma
dobro posećenim prijemom, adekvatno predstavio diplomatskom koru u Otavi.
Bili su prisutni i ministri savetnici SAD, Rusije, Velike Britanije i
Francuske, čiji su ambasadori bili sprečeni da pristustvuju zbog prethodno
preuzetih obaveza.
Na prijemu se vodila živa rasprava o budućnosti Kosova i Metohije a većina
prisutnih, upoznata sa činjenicom da je ambasador dve godine bio u našem
pregovaračkom timu, živo se interesovala za prognoze oko budućeg statusa
naše južne pokrajine.
Kao i obično u ovakvim prilikama, gosti su ambasadoru poželeli uspeh u novoj
misiji i izrazili spremenost za sve oblike bilateralne i multilateralne
saradnje. |
| |
| |
|
|
| Srbiji treba što pre poslati pozitivan signal |
| |
Evropska unija (EU) trebalo bi Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi
stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj
integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u
razgovoru za privrednu dnevnik Handelsblat.
Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i
ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova".
 Istovremeno je Išinger
(desno) upozorio da "Srbija nikako ne sme da bude stavljena u
situaciju da se odlučuje između približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se
"sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo".
Prema Išingerovim rečima, 14. oktobra, kada će se ponovo sastati delegacije
Beograda i Prištine, "pokazaće se da li su, nakon faze sondiranja, obe
strane spremne da stupe u ozbiljne pregovore o rešenju statusnog pitanja".
Za to će imati priliku već 21 oktobra, za kada je zakazan novi susret u Beču.
Išinger smatra da postoji "zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca".
Jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".
Ukazao je da su Kosovu potrebni "prilazni putevi, energija, trgovina i
ljudske veze i to ne samo u pravcu Albanije i Makedonije, već i u pravcu
Srbije, što koristi i kosovskim Albancima i Srbima".
"A ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi,
onda će račun na kraju platiti EU", upozorio je Išinger.
Nemački diplomata je kritikovao SAD zbog najava da će priznati i jednostrano
proglašenu nezavisnost Kosova rekavši da "sve izjave na osnovu kojih se
stvara utisak da je rezultat pregovora već određen, nisu od pomoći".
Išinger se izričito usprotivio mogućnosti da se mandat trojke produži i
posle 10. decembra, kada treba da bude predat izveštaj generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija (UN).
"Odluka da se trojci da pregovarački mandat od 120 dana je sredstvo zdravog
pritiska na sve strane. Čak i ako bismo na raspolaganju imali 1.200 dana, ne
bi bilo ništa lakše da se donese odluka", rekao je Išinger.
Pri tome je istakao da "u međuvremenu i Rusija uviđa da dalje čekanje ne
uvećava šanse za postizanje mirnog rešenja statusnog pitanja". Jer, "dalje
odlaganje povećava rizik nestabilnosti i ubrzava eroziju autoriteta
međunarodne misije na Kosovu".
Išinger je u intervjuu izrazio i uverenje da "postoje sve pretpostavke da EU
i nakon 10. decembra ostane jedinstvena, bez obzira na to kakav će biti
rezultat pregovora".
Ruski član pregovaračke "trojke" Kontakt grupe za Kosovo Aleksandar
Bocan-Harčenko izjavio je da su bez osnova tvrdnje o završetku pregovora
kosovskih Albanaca i Srba početkom decembra, kao i najave o organizovanju
međunarodne konferencije o budućem statusu Kosova.
"Nikakvog novog 'Dejtona' o Kosovu neće biti i sve što se o tome piše
najobičnije su spekulacije. Bez ikakve osnove su tvrdnje kako će se
pregovori Srba i Albanaca završiti početkom decembra i da će se organizovati
međunarodna konferencija s ciljem da se donese odluka o budućem statusu
Kosova", rekao je Bocan-Harčenko.
On je, u izjavi "Večernjim novostima" od četvrtka, kazao da "pogotovo nisu
tačne one priče kako je, tobože, Rusija omekšala svoj stav".
"Mi i dalje mislimo da pregovori treba da traju onoliko koliko je potrebno
da se dođe do kompromisa između Srba i Albanaca, što bi bila osnova za
trajni mir na Balkanu", rekao je ruski diplomata.
Prema oceni Bocan-Harčenka, "očito je da jedan broj zapadnih političara i
diplomata namerno forsira priče o tobožnjem 'omekšavanju stavova Moskve' i
tako prave psihološki pritisak na Srbe".
Ruski rukovodioci su više puta "objašnjavali da je stav Rusije o Kosovu
proizišao iz ruskog nacionalnog interesa", rekao je Bocan-Harčenko i dodao
da u tom pogledu u Moskvi "nema nikakvih promena".
Na pitanje šta se očekuje od nove runde pregovora 14. oktobra u Briselu,
ruski diplomata je kazao da će to biti "radni susret, produžetak razgovora
iz Njujorka", dodajući da ne očekuje "nikakve revolucionarne promene, već
konkretniji razgovor". |
| |
| |
|
|
| Nevidljivi ljudi |
| |
Rat na teritoriji SFRJ isterao je iz svojih domova oko dva miliona ljudi.
Mnogi od njih su izašli iz zemlje sa jugoslovenskim pasošima ili bez njih, u
nadi da će dobiti azil i lepši smeštaj na bogatom Zapadu.
Dok je trajala politička kampanja protiv Srbije, kao glavnog agresora na
narode i narodnosti Jugoslavije, te izbeglice su bile dobrodošle kao krunski
svedoci protiv zvaničnog Beograda.
Većina njih se u međuvremenu vratila svojim domovima, neki su se odselili u
prekookeanske države, neki se udomili po Evropi, ali jedna grupa od 150.000
njih je pokušala da glumi političke izgnanike da bi dobila azil. Glavni
uslov za takav važan papir danas i vazda je bio da masno pljuneš na zemlju
iz koje potičeš ili si navodno iz nje progonjen pobegao.
Tako se dogodilo da su ljudi sa pasošom SFRJ ogovarali Srbiju i njene
žitelje kao fašiste, koji ugrožavaju njihova ljudska i manjinska prava. I na
osnovu čega oni treba da budu politički zaštićeni stanovnici bogatog dela
Evrope.
 Građani Srbije su zbog tih 150.000 klevetnika koji žive na bogatom Zapadu
bili kažnjeni nedobijanjem šengenskih i ostalih viza, odnosno zabranom
izlaska u Evropu i svet.
U međuvremenu je Stari kontinent skinuo pasku sa Srbije, primio je kao
normalnu državu, čime se odjednom u EU pojavio višak od 150.000 nepotrebnih
ljudi. I kako je većina njih samo rekla, a nije dokazala da su državljanini
Srbije, Stari kontinent te nesrećnike vraća nama.
Italija priprema za povratak veću grupu ljudi iz Srbije, koji su godinama
prosjačili u velikim italijanskim gradovima, pa se može očekivati da će
nastaviti da se time bave i ovde.
Ne zaboravimo da je posle propasti komunizma u Rumuniji i Bugarskoj, a potom
i Albaniji, kao i u BiH, otvoreno na stotine zatvora i ludnica iz kojih su
izašli nesrećnici, kriminalci i ludaci, i prebegli u Srbiju. Tako danas u
našoj zemlji živi 20.000 ljudi bez ikakvih dokumenata. U talasu izbeglica
stiglo nam je još toliko stranaca, koji u zemunskom kraju sada za sebe traže
džamiju.
O čemu se radi?
Nakon što je ministar policije sredinom septembra potpisao ugovor o
readmisiji, u Srbiju se vratilo oko 50.000 građana, mahom Roma, Albanaca,
Bošnjaka, muslimana, stranaca, a najmanje Srba. Nevladine organizacije
očekuju do sredine 2009. dolazak još 100.000 ljudi bez pravog identiteta.
Glavni centri za njihov smeštaj, posle Beograda biće vojvođanski gradovi
Novi Sad, Zrenjanin i Vršac.
Povratnici iz zemalja zapadne Evrope dolaze ili dobrovoljno ili su
deportovani, a uglavnom je reč o siromašnim ljudima, bez ličnih dokumenata i
novca.
Mnogi od njih, međutim, nemaju nikakva srpska lična dokumenta i ne govore
srpski. Tipičan primer stranca koji je postao građanin Srbije je slučaj
sedmočlane porodice povratnika koja je morala da napusti Nemačku. Glava
porodice je otac petoro dece, koji je rođen u Makedoniji.
U Nemačku je otišao s pasošem SFRJ koji je dobio u Gnjilanu. Porodica je
morala napustiti Nemačku i mora da se vrati na Kosovo, ali ona neće i hoće u
bogatu Srbiju. Članovi njegove porodice su bez ličnih dokumenata i ne znaju
srpski.
Deportovani nemaju status raseljenih lica, iako među njima ima i bivših
žitelja Makedonije, Albanije, Bosne, pa i cele SFRJ, jer se službeno vode
kao "građani Srbije koji idu kući".
Ti nevidljivi ljudi, jer o njima ne postoje dokumenta u Srbiji, imaju ista
prava kao svi građani Srbije. I imaće i opet će nas opanjkavati i kinjiti.
Država Srbija je na sve to ćutala i pravila se luda, iako je mogla da
donošenjem novih ličnih karata i pasoša, da izvrši proveru svojih državljana
i oslobodi se stranaca bez dokumenata i azilanata sa jugoslovenskim
pedigreom.
Ova reka migranata, izbeglica, prebeglica, azilanata i iseljnih ljudi iz
Srbije i susednih država, preti da potopi i onako siromašne socijalne
fondove, jer se naša država obavezala da im da posao i krov nad glavom.
Preti da se regrutuje u armiju nezadovoljnih, ali i u horde crnobrezijanaca,
švercera, sitnih i krupnih kriminalaca, migranata i opet prebeglica.
Budemo li im opet dali pasoše nove Srbije priznaćemo njihovo postojanje, i
obavezati se da rešavamo probleme, koje bi trebalo da rešavaju Makedonija,
Albanija, Bugarska, Rumunija, BiH i međunarodna vlast na Kosovu i Metohiji. |
| |
| |
|
|
| Šarliz Teron najseksepilnija žena po magazinu
"Eskvajer" |
| |
 Posle
Oskara, Zlatnog globusa i nagrade Udruženja glumaca, Šarliz Teron je dobila
još jedno priznanje - magazin "Eskvajer" proglasio ju je za "najseksepilniju
živu ženu".
Među ranijim dobitnicama te titule su Džesika Bil, Andželina Džoli i Skarlet
Johanson. "Eskvajer" posvećen Šarliz Teron na kioske stiže 16. oktobra.
U intervjuu magazinu, Šarliz Teron govorila je o odrastanju na farmi, svojim
političkim interesovanjima i svom radu, uključujući poslednji film "In the
Valley of Elah".
"Želela sam da snimim film upravo zbog toga što u njemu nema poruka o
krivici", kazala je 32-godišnja glumica.
Šarliz Teron iskreno je govorila i o najgorem filmu koji je snimila u
karijeri - "Reindeer Games".
"To je bio loš, loš, loš film. Ali... dobila sam priliku da radim sa Džonom
Frankenhajmerom. Nisam lagala samu sebe - zato sam ga snimila", ispričala je.
Šarliz Teron dobila je Oskara za film "Čudovište", a poznata je i iz filmova
"Život nema pravila" i "North Country". |
| |
| |
|
|
| Postanak iz prašine |
| |
Astronomi su napravili mali korak ka pružanju odgovora na kosmičko pitanje -
odakle sve potiče.
Planete kao i ono što se nalazi na njima, između ostalog i živa bića, potiču
od prašine - u najvećoj meri nastale od umirućih zvezda.
Ali, odakle je prašina koja je pomogla u stvaranju prvih zvezda? Teleskop
američke kosmičke agencije NASA pronašao je jedan od odgovora na to pitanje:
radi se o vetru koji izbija iz supermasivnih crnih rupa.
 Kosmički
teleskop Spicer otkrio je velike količine "sveže" kosmičke prašine u jednom
kvazaru, oko osam milijardi svetlosnih godina od Zemlje.
Astronomi su uz pomoć teleskopa pokušali da saznaju od čega se sastoji
kosmička prašina. Pronašli su tragove peska, kristala, mermera, rubina i
safira, izjavila je agenciji AP Siska Markvik-Kemper sa Univerziteta u
Mančesteru.
Ona je glavni autor studije koja će biti objavljena kasnije ovog meseca u
jednom astronomskom žurnalu.
Prašina igra značajnu ulogu u procesu hlađenja kada nastaju zvezde koje su
uglavnom sačinjene od gasova. Prašina se zgrudvava i pretvara u planete,
komete i asteroide, kaže astronom Sara Galager, koautorka studije sa
Univerziteta u Los Anđelesu.
"Na kraju krajeva, sve dolazi iz kosmičke prašine," tvrdi Siska Markvik-Kemper.
"Prašina sastavlja sve delove slagalice o tome odakle potičemo."
Astronomi veruju da su planete koje su nastale u poslednjih nekoliko
milijardi godina, kao i one koje su udaljene od kvazara, potekle od prašine
zvezda koje umiru. To je ono što se dogodilo i sa Zemljom.
Ali, i dalje se postavlja pitanje odakle je došla prašina iz prvih nekoliko
milijardi godina istorije svemira, a koja je pomogla u formiranju generacija
sazvežđa.
"Nastala je u vetru" crnih rupa, kaže Siska Markvik-Ke-mper. Molekuli gasova
sudara-li su se u vrelini kvazara, od nekoliko hiljada stepeni, i stvarali
grupacije.
"Grupacije su se sve više uvećavale dok nisu prerasle u zrna prašine,"
dodala je ona.
Astronom Den Vidmen, bivši direktor odeljenja za astrofiziku u NASA, kaže da
je studija značajan korak ka rešavanju fundamentalne tajne o ranom dobu
svemira. |
| |
| |
|
|
| Šampioni debljine |
| |
Lečenje tih i drugih hroničnih bolesti povećava troškove u zdravstvu SAD za
100 do 150 milijardi dolara godišnje, navodi se u izveštaju koji objavljuje
medicinski časopis "Helt Afers".
SAD godišnje na zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika potroše više nego
bilo koja zemlja - preko 5.700 dolara, ili blizu 16 odsto bruto domaćeg
proizvoda.
Iako razlog leži i u visokim cenama lečenja, veći broj bolesnog stanovništva
takođe doprinosi velikoj razlici u troškovima zdravsta, navodi se u
izve-štaju.
 "Očekivali
smo da ćemo naići na velike razlike između razmera bolesti u SAD i Evropi,
ali su one tolike da je to iznenađujuće", kaže Ken Torp, profesor medicine
na Univerzitetu Emori, jedan od autora studije.
"Moguće je da trošimo više na zdravstvo jer smo, zaista, manje zdravi",
prenosi Torpove reči agencija Rojters.
Ključni činioci kod mnogih hroničnih bolesti jesu gojaznost i pušenje. Oko
33 odsto Amerikanaca je predebelo, u poređenju sa 17 odsto stanovnika deset
evropskih zemalja.
Više od polovine Amerikanaca su pušači ili bivši pušači, u poređenju sa oko
43 odsto Evropljana.
U istraživanju se navodi da bi - budući da se pokazalo da su Amerikanci
generalno bolesniji nego odrasli u drugim razvijenim zemljama - agresivnije
preventivne mere mogle da pomognu da se razjasne uzroci nekih bolesti.
Na primer, u istraživanju je utvrdeno da 12,2 odsto Amerikanaca ima rak, što
je dva puta više u poređenju sa Evropom.
Međutim, razlog za to je možda u činjenici što su u SAD češće rendgenske
kontrole, dodaju naučnici. |
| |
| |
|
|
| Ko je namestio Crvenoj zvezdi? |
| |
Na YouTube se još pre 6 meseci pojavio snimak sa grčke televizije na kome
gospođa Despina Gaspari objašnjava kako je "čuveni" revanš između Crvene
zvezde i grčkog PAO dogovoren na "mnogo važnijem mestu nego što je fudbalski
teren!" Bilo je to 1971. godine u polufinalu Kupa šampiona.
Beogradski rezultat je bio ohrabrujući. Crveno-beli su na svojoj Marakani
pobedili sa 4:1 i smatralo se da je revanš čista formalnost. Trener Zvezde
je bio Miljan Miljanić, a golove u Beogradu su postigli Ostojić (tri) i
Janković.
 Najbolji igrač Jugoslavije svih vremena Dragan Džajić nije nastupao u oba
meča zbog crvenog kartona.
U Grčkoj, revanš meč je završen 3:0 za PAO koji se tako kvalifikovao za
finale na Vembliju. Grci su poveli odmah, u prvom minutu i do kraja lagano
postigli još potrebna dva gola. U finalu su izgubili od Ajaksa sa 2:0.
Despina Gaspari je bila druga supruga pokojnog generala Jorgosa Papadopulosa,
predsednika vlade Grčke u kojoj je tada vladala vojna hunta. Ona je izjavila:
- Sećam se da smo te godine igrali odlično. Sve nam je polazilo za rukom do
tog polufinala sa Crvenom zvezdom, kada smo u prvoj utakmici u Beogradu
doživeli žestok poraz.
Bila nam je potrebna pobeda od 3:0 u revanšu, a ostalo mi je u sećanju da mi
je to izgledalo potpuno nemoguće. Kada sam sela u svečanu ložu, okrenula sam
se ka tadašnjem predsedniku Panatinaikosa i rekla mu da sam jako zabrinuta.
U istom trenutku osetila sam ruku svog supruga na kolenu. Poluglasno mi je
rekao: "Nema potrebe da se brineš. Kupili smo utakmicu. Zar misliš da smo
imali pravo da stvar od državnog interesa prepustimo slučaju? Zvezda će
dobiti veliki novac za to što će nas danas pustiti."
Gospođa Papadopulos prisetila se i da je utakmici u Atini prisustvovao i
tadašnji ambasador SFRJ u Atini. Prema njenim rečima, i on je znao da je
utakmica nameštena.
- Kada mi je muž rekao da je rezultat utakmice dogovoren, ljudi iz uprave
Panatinaikosa potvrdno su klimali glavom. Onda sam shvatila da ambasador
SFRJ sedi toliko blizu nas da je sigurno sve čuo. "Opusti se, Foti, čovek ne
zna ni reč grčkog jezika", rekao mi je muž. Možete samo da zamislite kako
sam se osećala kada mi je ambasador na poluvremenu na čistom grčkom jeziku
rekao da se ne brinem i da je rezultat određen na mnogo važnijem mestu nego
što je fudbalski teren.
Priča o toj utakmici skoro da je urbana fudbalska legenda. Svi od reda su
povezivali nove reflektore na stadionu u Beogradu koji su se odmah posle tog
meča izgradili na stadionu. Tadašnji predsednik Crvene zvezde Nikola
Bugarčić je za beogradske medije rekao da sada, kad ima toliko godina (87)
stvarno nema razloga a da ne prizna šta se dešavalo, ali da on ne zna za
nameštanje.
- Mnogo više para bi smo dobili da smo se plasirali u finale! dodao je
Bugarčić.
 Milovan Đorić, bek u toj ekipi, siguran je da igrači nisu bili umešani:
-
Zašto bismo namestili polufinale kad smo imali premiju od 20.000 dolara? Da
li smo bili drogirani? Pravo da vam kažem, ručak je bio veoma čudan. Posle
tog meča karijere su nam krenule strmoglavo nadole. Prodavali smo se za siću.
Jedan Dragan Džajić je otišao u Bastiju za 200.000 dolara, a mi za mnogo
manje od toga.
Mile Novković je bio drugi bek tima Crvene zvezde na obe utakmice protiv
Panatenaikosa. On sumnja da je u porazu u Grčkoj velikog udela imao ručak
pre meča, kao i limunada koju su igrači dobili u poluvremenu.
- Rekonstrukcija bi možda mogla da izgleda ovako: tim je tri sata pre meča
trebao da ruča u elitnom hotelu. Kada su se pojavili u zakazano vreme,
dobili su obaveštenje da je kuhinja zatvorena i da će ručak biti u obližnjem
restoranu.
Dešavanja pred sam meč su, uz sve začine koji su bili u supi, dodatno
uticalo na igrače. Izlazak lepotice iz helihoptera na centar izoranog terena
(za koju kažu da je posle bila "nagrada" golmanu ekipi Panatenaikosa), zatim
navijanje koje je pojačano priključenim ozvučenjima bilo više nego pakleno
doprineli su ranom golu.
Kako Mile Novković ističe, limunada koju je uneo jedan Grk bila je
osvežavajuća, ali mnogi igrači posle nje imaju prekid filma.
- Znam samo da smo u avionu po povratku kući pevali i smejali se kaže
Novković i dodaje: - Zamislite, pevali i smejali se.
Došao sam sebi tek u Beogradu, kada sam stigao kući i kada me je otac
ošamario. Majka šest meseci nije razgovarala sa mnom, kumovi su me se
odrekli, svi su nam govorili da smo prodali utakmicu.
Gospođa Despina Gaspari je iz ormara izvukla kostur čiji koščati prsti upiru
na najviše državne vrhove ondašnje vojne hunte u Grčkoj i komunističke
vlasti u Jugoslaviji. Koketiranje preko leđa fudbala je svakako nešto što
najviše može da ozlojedi. Da li je "slučaj" zastareo, proceniće fudbalske
vlasti Evrope. |
| |
| Milena Ružić |
|
|
|
