Oglasavanje Marketing
|
Broj 1124, 12. oktobar 2007.
Kod Viskog otkrivene nove piramide |
|
Predsednik Fondacije "Bosanska piramida sunca" Semir Osmanagić, na slici dole,
izjavio je u Tutinu da su poslednja istraživajna pokazala da na području
doline piramida kod Visokog postoji još pet podzemnih objekata.
Predstavljajući svoje istraživanje, Osmanagić je izjavio da u takozvanoj "Bosanskoj
dolini piramida", osim takozvane Piramide sunca i meseca, postoji još
objekata od kojih je za tri utvrđeno da bi mogli biti piramide.
Osmanagić je dodao da su ti objekti nazvani - Piramida zmaja, Hram zemlje i
Piramida ljubavi.
Prema njegovim rečima, stručnjaci iz Nemačke koji su vršili "radarsko
ispitivanje" iskopina utvrdili su da u takozvanoj Piramidi sunca postoje
brojni podzemni hodnici dok su stručnjaci iz Beograda i akademici iz Rusije
zaključili da bosanske piramide imaju iste karakteristike kao i slični
objekti u Egiptu".
"Stručnjaci koji već duže vreme dolaze iz Egipta zaključili su da je
bosanska Piramida sunca najveća na svetu. Dakle, više nema nikakve sumnje da
se u nedrima BiH krije najveći svetski civilizacijski komp-leks", rekao je
on.
Osmanagić,
koji svoja istraživanja obavlja već dve godine, je podsetio da je bosanske
piramide prošle godine posetilo oko 250.000 ljudi i izrazio nadu da bi dalja
istraživanja omogućila prosperitet čitavog regiona od turizma.
"BiH menja imidž na bolje i čitav region može imati koristi od toga. Turisti
će na putu ka piramidama prolaziti kroz Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. A mi
ćemo im ponuditi crnogorsko i hrvatsko primorje, Kopaonik, i ostala mesta",
rekao je Osmanagić.
Prema njegovim rečima samo pametnom politikom ljudi sa ovih prostora mogu
ponovo da se povežu, ovaj put na ekonomski isplativoj osnovi. |
|
|
|
|
Ustav je zrelo napisan |
|
Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, na slici dole, rekao je da
je predlog novog Ustava Crne Gore "napisan zrelo" i da je njegovim osnovnim
konceptom osigurana državna i politička stabilnost.
"Osnovnim konceptom predloga Ustava nije ugrožen građanski karakter države
Crne Gore, nisu ugrožena manjinska prava i organizacija vlasti", ocenio je
Krivokapić u intervjuu Radiju Crne Gore.
Prema
rečima Krivokapića, doprinos definisanju novog Ustava dali su i predstavnici
opozicionih stranaka, a u tom smislu pomenuo je Zorana Žižića i Dragana Šoća.
Predsednik crnogorskog parlamenta je rekao da je "sledeće proširenje" EU "realna
šansa" za pristupanje Crne Gore toj uniji.
"Crna Gora će ući u EU kada reši pitanje vladavine prava", rekao je
Krivokapić. On je ocenio da EU, ipak, ne treba idealizovati.
"Nekad smo idealizovali Moskvu, a danas Brisel", rekao je on.
Govoreći o odnosima sa Srbijom, Krivokapić je ocenio da "nema dokaza" da će
u skorije vreme prestati pokušaji iz Srbije da utiče na prilike u Crnoj Gori.
Krivokapić je pohvalio odnose između Crne Gore i SAD. "To je iskreno
prijateljstvo koje nam mnogo znači i koje ćemo čuvati", rekao je predsednik
Skupštine Crne Gore.
Krivokapić je najavio izgradnju stanova za mlade bračne parove, ocienivši da
će to podstaći rast nataliteta, pošto, kako je rekao, crnogorsko društvo
stari. |
|
|
|
|
Tužba protiv Hrvatske zbog neprimerenog
seksualnog odgoja |
|
Hrvatska je prijavljena Evropskom odboru za socijalna prava zbog pokušaja da u
škole uvede diskriminatorski i naučno netačni program seksualnog obrazovanja
mladih zasnovan na apstinenciji od seksualnih odnosa pre braka.
Tužbu protiv Hrvatske podnela je Međunarodna organizacija sa savetodavnim
statusom pri Savetu Evrope "Interajts" u saradnji sa Centrom za
reproduktivna prava iz Njujorka i Centrom za edukaciju, savetovanje i
istraživanje (CESI) iz Zagreba, saopšteno je danas na konferenciji za
novinare u Zagrebu.
"Interajst"
tužbu zasniva na tvrdnji da Hrvatska predloženim programom seksualnog odgoja
ugrožava zdravlje i živote mladih ljudi kroz neprikladnu i pristrasnu
seksualnu edukaciju, čime, kako se tvrdi, krši Evropsku socijalnu povelju.
Direktorka programa CESI Sanja Cesar izjavila je da je Hrvatska poslednjih
deset godina podržavala i finansirala van nastavni program "Tin star", a
trenutno u škole nastoji da uvede gotovo identičan program udruženja GROZD,
koji se bazira na strogom katoličkom stavu prema seksualnim odnosima pre
braka.
Prema rečima Sanje Cesar, oba programa promovišu apstinencijski pristup
seksualnom obrazovanju, odvraćaju mlade od upotrebe kontracepcije
uključujući i kondome, omalovažavaju bilo koju vezu koja nije u skladu s
tradicionalnom porodicom, izjednačavaju homoseksualne veze s društveno
devijantnim fenomenima i promovišu rodne stereotipe.
Istraživanja su pokazala da je u Hrvatskoj 50 odsto adolescenata i 30 odsto
adolescentkinja prvo iskustvo seksualnog odnosa imalo sa 16 godina, ali samo
polovina njih prilikom odnosa koristi kondome, i to neredovno, upozoreno je
na konferenciji za novinare.
Dodala je kako uprkos podacima istraživanja i javnim kritikama, Hrvatska
trenutno nastoji da uvede program udruženja GROZD pod izgovorom da nastoji
da razvije sistematski program zdravstvene edukacije.
Kao odgovor na takav stav, članovi Evropskog parlamenta su ove godine
iz-razili zabrinutost zbog sadržaja novog programa i njegove neusklađenosti
sa hrvatskim zakonima koji regulišu pravo na zdravlje i zabranu
diskriminacije, a u skladu s vrednostima Evropske unije koje promovišu rodnu
ravnopravnost i nediskriminaciju. |
|
|
|
|
Reforma policije |
|
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak izjavio je da je za njega prihvatljiv
predlog reforme policije koji su mu predstavili Hrvatska demokratska
zajednica BiH (HDZ) i Hrvatska demokratska zajednica 1990. (DHZ 1990).
Lajčak je u Sarajevu izjavio da je taj dokument uputio u Brisel i da čeka
stav EU o tome, ocenjujući da predlozi hrvatskih stranaka sadrže evropske
principe.
Visoki predstavnik je od ponedeljka počeo pojedinačne razgovore s liderima
političkih stranaka o reformi policije. Kako je ranije najavljeno iz
Kancelarije OHR-a, razgovori bi trebali biti završeni do sredine ove sedmice.
Reforma policije u BiH je osnovni uslov koji ona mora da ispuni kako bi
potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Rok za postizanje tog sporazuma bio je 30. septembar, ali je međunarodna
zajednica dala novi rok do 15. oktobra kada bi zvaničnici BiH trebalo da
usvoje Protokol o policijskoj reformi koji će biti baziran na evropskih
principima.
Protokol o reformi policije predstavio je političkim liderima u BiH Miroslav
Lajčak. |
|
|
|
|
Vehabije iz Janje u kontaktu sa vehabijskim
vođom u Beču |
|
U Janji već više od dve godine deluje vehabijska grupa, na čijem čelu su
Mustafa Hrustenbegović iz Janje i tridesetpetogodišnji Zekerijah
Mulamustafić zvani Kijo, koji je veza s vehabijama iz Beča s Muhamedom
Porčom na čelu, pišu banjalučke "Nezavisne novine", pozivajući se na izjave
meštana Janje bošnjačke nacionalnosti.
U
tekstu se navodi da Bošnjaci u Janji "nerado javno pričaju o grupi
janjanskih vehabija koji pripadaju radikalnijem tumačenju islama i kojih se
plaše".
Meštani kažu da je o delovanju vehabija u Janji, koji su pokušali da preuzmu
rukovodstvo u Islamskoj zajednici, davno obavešten poglavar Islamske
zajednice u BiH Mustafa Cerić i muftija tuzlanski Husein Kavazović.
U Medžlisu Islamske zajednice Janja, najvećoj bijeljinskoj mesnoj zajednici,
"Nezavisnim novinama" su rekli da im je poznato vehabijsko opredeljenje
Hrustenbegovića i Mulamustafića.
Naveli su da Mustafa Hrustenbegović, sin Derviša, već dve godine pohađa
islamsku veroučiteljsku školu u Zenici, koju je upisao kao stipendista
Islamske zajednice iz Janje.
Stipendija mu je oduzeta čim se pojavila sumnja da je vehabija.
Otac mu je ugledni privrednik u Beču, a Mulamustafić živi na relaciji Janja
- Beč.
U Medžlisu su još rekli da su vehabije u proteklom periodu obavljali verske
obrede u džamijama u Janji, ali na svoj način, a da sada to ne rade i
poštuju važeća verska pravila.
U tekstu se još navodi da su veza janjanskih vehabija sa drugim bh. i
inostranim gradovima Ruzmir Hamzić (31) nastanjen u Kelnu, te Ramiz
Ibrišimović, koji boravi u Čeliću i Bijeljini, a koji povremeno dolaze u
Janju.
Među njima su i Vedmir Ka-rkelja (43) iz Sarajeva, nastanjen u Aerodromskom
naselju u Sarajevu, Mehmed Kocamanoga (30) iz Hamburga, Afzal Muha-med,
rođen 1948. godine u Pakistanu, a nastanjen u Nemačkoj, i Rašig Mazari (31)
iz Kelna.
Glavno okupljalište vehabija u Janji je Udruženje građana "Selam", čije
kancelarije se nalaze u zanatskom centru nedaleko od sedišta Medžlisa.
Izlog kancelarije "Selama" oblepljen je originalnim kasetama vođe vehabija
iz Beča Muhameda Porče i plakatom "Poslaničkog stabla". |
|
|
|
|
Švedski diplomata i vojnici KFOR umešani u
trgovinu ljudima |
|
Švedski diplomata, sekretar za konzularna pitanja u švedskoj ambasadi u
Makedoniji, Daniel Lopez i vojnici KFOR iz švedskog kontigenta pokušali su
da sa Kosova preko skopskog aerodroma prebace u Švedsku petoro članova
porodice Idrizi, saopštila je makedonska policija.
MUP
Makedonije saopštio je da se incident dogodio u subotu 6. oktobra kada je
carinska policija primetila da u švedskim putnim ispravama članova porodice
Idrizi, poreklom sa Kosova, nema pečata da su u Makedoniju ušli sa Kosova.
Makedonska policija pretpostavlja da su u Makedoniju ilegalno ušli preko
prelaza Blace na ulazu za pripadnike NATO a ne na onom za civile.
Pošto pokušaj da ih ukrcaju na avion za Švedsku na skops-kom aerodromu nije
uspeo, Lopez, vojnici KFOR-a i petoro članova porodice Idrizi vratili su se
sa tri džipa KFOR-a na prelaz Blace.
Pripadnici policije odbi-li su da u pasoše članova poro-dice Idrizi stave
ulazne pečate i zadržali su švedskog diplomatu. Vojnici KFOR-a i porodica
Idrizi nasilno su sa prelaza Blace pobegli na Kosovo.
Švedska ambasadorka, prema informacijama makedonskog MUP-a, lično je
intervenisala na prelazu Blace i njen službenik Lopez bio je oslobođen. MUP
Makedonije obavestio je UNMIK o incidentu.
Portparol MUP-a Ivo Kotevski je rekao da je makedonska policija od UNMIK-a
dobila objašnjenje da i oni tragaju za vojnicima KFOR-a i članovima porodice
Idrizi, kao i da su za njima raspisane poternice.
U ambasadi Švedske u Makedoniji odbijaju da komentarišu optužbe da je njihov
sekretar za konzularna pitanja umešan u šverc ljudima.
Makedonska vlada, kako je rečeno u makedonskom ministarstvu unutrašnjih
poslova, obavestila je švedsku vladu i NATO u Briselu. |
|
|
|
|
Nisu me napali oni koje je policija uhapsila |
|
Direktor podgoričkog lista "Vijesti" Željko Ivanović ponovio je tvrdnju da ga
1. septembra nisu napala dvojica mladića koje je, pod tom sumnjom, uhapsila
crnogorska policija, Radoman Petrušić i Mitar Blagojević.
Ivanović je u saslušanju pred sudijom Osnovnog suda u Podgorioci Miladinom
Pejovićem, kako su "Vijesti" prenele, rekao da je "siguran" , nakon što je
video njihove fotografije, da Petrušić i Blagojević, " nemaju veze ni sa
napadom, ni sa motivima, ni sa nalogodavcima napada" na njega.
Direktor "Vijesti" je napadnut u noći 1. septembra, prilikom proslave desete
godiš-njice osnivanja tog lista.
Ivanović je ranije taj napad doveo u vezu sa odnosom crnogorske vlasti prema
listu "Vijesti", a posebno bivšeg premijera Mila Đukanovića. |
|
|
|
|
Kapitalizacija Telekoma Srpske veća od
milijardu KM |
|
Najveću tržišnu kapitalizaciju na Banjalučkoj berzi ima Telekom Srpske, od
1,28 milijardi KM (656,4 miliona evra).
Telekom
Srpske je i jedini emitent na tržištu kapitala Republike Srpske čija
berzanska vrednost prelazi milijardu KM (pola milijarde evra), prenele su
banjalučke Nezavisne novine.
Najbliža Telekomu je, prema cenama akcija od 9. oktobra, banjalučka Hipo
Alpe Adria Bank (Hypo) sa tržišnom kapitalizacijom od 858 miliona KM (440
miliona evra).
Zbirna vrednost akcija dve vodeće firme nadmašuje petinu ukupne tržišne
kapitalizacije Banjalučke berze koja dostiže 9,53 milijardi KM (4,88
milijardi evra).
Na listi kompanija sa najvećom kapitalizacijom na tržištu kapitala srpskog
entiteta Bosne i Hercegovine slede Hidro-elektrane na Trebišnjici iz
Trebinja sa 774 miliona KM (397 miliona evra) i HE na Drini iz Višegrada sa
654 miliona KM (335,5 miliona).
Među većim su i Rudnik i termoelektrana Ugljevik sa 363,5 miliona KM (186,4
miliona evra), RiTE Gacko sa 361 milion KM (185 miliona), Nova banjalučka
banka sa 325,2 miliona KM (166,7 miliona), HE na Vrbasu iz Mrkonjić Grada sa
304 miliona KM (155,8 miliona). |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
|