|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1124, 12. oktobar 2007.
| Skeptični novoevropljani |
| |
Pored birokratskih besmislica, kao što je da se šljivovica pravi od svega
drugog samo ne od šljiva, Brisel u novim postkomunističkim članicama mora da
vodi borbu i protiv lokalnih otužbi tipa: "Taj apsurd EU traži od nas."
 Brisel
zabranjuje deci da nose u obdanište užinu, a simfonijski orkestri sada
moraju da sviraju tiše da ne pređu granice dozvoljene buke, zabrinuto o
novim smernicama pišu slovački mediji.
"Ne postoji nijedna evropska norma koja bi branila deci da nose u obdanište
ili školu užinu", demantovao je tu tvrdnju preko slovačke agencije TASR
evropski komesar za obrazovanje, kulturu i omladinu Jan Figel.
"Upravo suprotno, u Briselu se priprema upustvo koje će podržati roditelje
da deci pakuju svoje voće i povrće", kaže Figel.
EU je zvanično morala da demantuje i to da se nova smernica koja treba da
zaštiti zdravlje u određenim profesijama i smanji buku kojoj su izloženi
radnici odnosi i na muzičare.
Slovački mediji su nova ograničenja buke kojom smeju da budu izloženi
radnici, odmah pretvorili u priču da će simfonijski orkestri morati da
sviraju tiše, a publika će ih jedva čuti.
"Na muzičare se smernica ne odnosi, jer nisu izloženi prevelikoj buci čak ni
tokom koncerta a kamoli tokom dana ili nedelje. Smernica nije tu da ograniči
užitak sa kulturnih manifestacija", kaže Figel.
U "novoj Evropi" šampion u apsurdnim tumačenjima evropskih smernica i
unošenju neshvatljivih paragrafa u nacionalne zakone su ipak Česi.
Jedan od najvećih bisera je svakako propis da krofna mora da bude pažljivo
upakovana u plastičnu foliju, pa je zbog toga kada se raspakuje gnjecava i
spljeskana, umesto sveža i mirisna.
Česi su tvrdili da im je pakovanje krofne u celofan tražio Brisel, pa je da
to demantuje lično dolazio u Prag, pred ulazak Češke u EU, tadašnji evropski
komesar za proširenje Ginter Ferhojgen.
"Da postoji Nobelova nagrada za skepsu dobili bi je Česi", rekao je tada
Ferhojgen. |
| |
| Daša Pavlović |
|
| |
| Pacovsko ostrvo bez pacova |
| |
Posle više od dva veka od kako su se pacovi iz brodske olupine iskrcali na
udaljenom Aleutskom ostrvu, čuvari prirode na Aljasci muku muče da ih
iskorene sa ostrva koje nosi njihovo ime.
 Na
Pacovskom ostrvu, slika desno, koje je vulkanskog porekla i jedno od 150
ostrva u 1.600 kilometara dugom lancu Aleuta, pacovi uništavaju divlje ptice
koje se gnezde na tlu ili na liticama.
"Oni su učinili ostrvo bezvrednim za većinu vrsta živog sveta," rekao je
Rojtersu Art Souls, biolog u agenciji za divlje vrste Aljaske koja deluje na
Aleutskim ostrvima.
Glodari su zagospodarili Pacovskim ostrvom i zapadnim delom Aleuta 1780,
kada je u blizini jedan japanski brod doživeo brodolom. Od tada pacovi
pustoše milione morskih ptica koje nemaju prirodnu odbranu od napadača sa
zemlje.
Američka služba za ribe i divlje vrste, koja vodi i agenciju Aljaske,
napravila je planove za oslobađenje Pacovskog ostrva od pacova koji bi
trebalo da budu zvanično predstavljeni za mesec dana.
Agencija nastoji da nađe efikasan način da očisti pacove a da ne povredi
ostale vrste. Pacovsko ostrvo, prema biolozima, predstavlja dobru polaznu
tačku za program iskorenjivanja jer je malo i nema puno drugih divljih vrsta.
Probleme sa pacovima imaju i ostala udaljena ostrva širom sveta. Biolozi su
do sada uspešno iskorenili te štetočine sa više od 250 ostrva.
Pacovi su krivi za istrebljenje polovine različitih divljih vrsta od 1600.
godine naovamo širom sveta i predstavljaju stalnu nevolju kada se negde
nastane, kaže Ron Klark koji se bavi zaštitom divljih vrsta.
"Oni su veoma dobri plivači. Jedu sve. Izvrsni su u preživljavanju", kaže
Klark.
Vlasti Aljaske donele su nove propise čiji je cilj da se luke, koje su
polazne tačke za invaziju glodara, zaštite od pacova. Plan iskorenjivanja i
novi propisi predstavljaju zapravo produžetak prethodnih borbi protiv pacova
na Aljasci.
Od početka devedesetih biolozi vode programe za ugrožene divlje vrste ali i
programe brzog delovanja protiv pacova, kako bi se sprečilo njihovo širenje.
"Moguće je da ekološka šteta od ulaska pacova među živi svet bude još teža
od velike naftne mrlje," upozorava Souls.
On je podsetio na stanje na aleutskom ostrvu Kiska, gde još živi kolonija sa
milionima severnih ronaca. Međutim, pacovi su desetkovali populaciju tih
malih morskih ptica.
Ekolozi i biolozi, koji na Kiski nalaze brojne mrtve ronce, bez očiju i
mozga koje pacovi jedino jedu, procenjuju da će, ako se nešto ne učini u
narednih 20 do 40 godina, pacovi verovatno eliminisati celu koloniju ronaca.
Aleutska ostrva, sa oko 15.000 stanovnika, nalaze se na severozapadnoj obali
Severne Amerike izmedu Aljaske i Kamčatke i pripadaju SAD. |
| |
| |
|
| |
| Japancima ne smeta što su praćeni i
špijunirani |
| |
Japanci se rado podvrgavaju biometriji, što zači da su im džepovi puni
eletronskih čipova i njihovo kretanje se stalno prati putem sistema za
lociranje satelitom (GPS).
Ako bi se drugi narodi zbog toga brinuli, Japancima izgleda uopšte ne smeta
što se gomilaju podaci o njihovom privatnom životu.
Privučeni novim tehnologijama, oni se bez trunke opiranja služe sredstvima
kojima mogu da budu špijunirani.
"Japanci hrle na nove izume da ih isprobaju i smatraju da tehnološka
dostignuća predstavljaju poboljšanje svakodnevnice," kaže Hideaki Sirata,
specijalista za individualne slobode i autorska prava.
Pitanje očuvanja individualnih sloboda ne postavlja se na isti način kao za
Evropljane ili Amerikance, izjavio je agenciji Frans Pres ovaj 40-godišnji
profesor univerziteta, odeven u tradicionalni kimono, koji radije u ruci
drži lepezu nego najnoviji tip mobilnog telefona, ocenjujući da je to "manje
opasno."
"Japanci smatraju da je kršenje njihove privatnosti kada se u javnosti
objavljuju tajne iz njihovog života ili kada su na njihov račun izrečene
klevete, ali ne i kada država ili neka kompanija u svakom trenutku znaju gde
se oni nalaze ili koja su njihova interesovanja."
"Društvo još nije individualističko," kaže profesor Širata. "Članovi
porodice smatraju se delovima istog tela." Stoga "nije čudno kada majka
putem mobilnog telefona ili elektronske etikete u korak prati svog sina na
putu do škole."
Na isti način, ugled neke kompanije često zavisi od toga kako ona motri na
svoje radnike.
"Osoba zaposlena u Japanu nema primedbe na to što šef zna svakog trenutka
gde se ona nalazi, pošto je taj podatak ključan u tradicionalnom okviru rada
u grupi," kaže Širata.
Japanski potrošači i dalje ne smatraju pretnjom to što kompanije koje
pružaju usluge ili nude proizvode prikupljaju podatke o njima.
"Potrošači to često vide kao prednost. Oni ne znaju, ili se prave da ne
znaju, da se ova ili ona usluga zasniva na korišćenju ličnih podataka."
Ljubitelj sušija na čiji mobilni telefon dospe reklama o restoranu koji se
upravo nalazi u kvartu kojim on šeta, prezadovoljan je što može da iskoristi
tako suvislu poruku.
Poruke mu stižu u zavisnosti od njegovih interesovanja, njegovog profila i
mesta gde se trenutno nalazi.
"Mušterija koja je dobila tu poruku ne ulazi u to što pošiljalac verovatno
zna mnogo stvari o njenom životu," upozorava profesor.
Ubacivanje GPS-a u sve mobilne telefone, koje je u Japanu postalo obavezno u
aprilu ove godine, nije pokrenulo polemike u javnosti. Ta inicijativa vlade
potekla je u cilju da se automatski lokalizuje osoba koja sa mobilnog
telefona zove hitne službe.
Profesor Širata podseća da "narod Japana nema konfliktan odnos prema državi."
U istoriji zemlje nema revolucija.
Japanci veruju da je, na njihovom arhipelagu koji redovno potresaju
zemljotresi i poga-đaju jaki tajfuni, "uloga države da deluje za dobrobit
nacije, što znači i da poseduje podataka o stanovnicima." Ipak, kaže Širata,
"bezbednost je lak izgovor za špijuniranje." |
| |
| |
|
| |
| Bum kineskih frizera u Italiji |
| |
Sa kineskom konkurencijom, koja potrošačima nudi manje kvalitetnu robu po
zavidno nižim cenama, ne bore se više samo trgovci - na udaru su se našli i
frizeri.
Sve veći broj salona lepote u kineskoj četvrti u Milanu posećuje veliki broj
Italijana koji ne mogu da odole više nego dvostruko nižim cenama u poređenju
sa domaćim frizerskim radnjama.
Razvija se i jedan potpuno nov fenomen: "mušterije putnici" koji iz drugih
gradova italijanske provincije Lombardija dolaze u Milano da bi se jeftino
šišali i fenirali.
 Kineski
frizerski saloni, iako ne svi, imaju dvojezične table, a neki od njih mogu i
da zbune neupućene svojim italijanskim imenima, poput "Luiza", ili "Ćao, ćao,
frizer."
Cene u kineskim salonima lepote kreću se od osam do deset evra za šišanje i
feniranje, dok za manikir uglavnom treba izdvojiti samo tri evra, navodi "Korijere
dela sera."
Tako niske cene moguće su pre svega zahvaljujući filozofiji "bez suvišnih
usluga" - kineski saloni nude obično šišanje bez dodatnih losiona, balzama
ili preparata za jačanje kose.
Iako usluga kod Kineza nije poput domaće - i ne može se desiti da klijent,
na primer, bude poslužen kafom - manija šišanja u kineskim salonima se širi.
Mušterije, osim iz Milana, uključujući i strance, dolaze i iz cele
Lombardije.
Frizeri Kinezi rade nedeljom i ponedeljkom, kada su gotovo svi italijanski
saloni zatvoreni, a tokom radnog vremena, od 9.00 do 21.00 sat, uspeju da
ošišaju do 150 ljudi dnevno.
"Organizujemo se i dolazimo uvek grupno, jer tako ukupno za povratnu voznu
kartu i šišanje i feniranje platimo između 30 i 35 evra," kaže Sara, koja
živi u obližnjem Dezencanu del Gardi, i dodaje da je za nju i njene
drugarice šišanje kod Kineza postalo uobičajeno.
Mnogi stanovnici Milana, pre svega penzioneri i studenti koji žele da budu
podšišani bez velikog troška, takođe su okrenuli leđa svojim frizerima "od
poverenja" zarad jeftinije orijentelne konkurencije.
"Iznajmljujem stan jer nisam iz Milana i to je jedan od načina da uštedim u
ovom gradu, a da uvek izgledam uredno," kaže jedna studentkinja prava.
Vest se proširila i priča je stigla na Internet, gde su već otvoreni forumi
na kojima se porede cene i razmenjuju saveti o tome kog kineskog frizera
odabrati među tolikom ponudom.
Svi komentari nisu, međutim, pozitivni.
"Jedna moja koleginice je bila tamo i rekla je da higijena nije baš na nivou,
na primer, ima odsečene kose po podu. Ne znam da li da idem, ali me privlači
ideja da prođem jeftino, imajući u vidu cene u Milanu", kaže izvesna Lori.
Fenomenom kineskog frizeraja su počeli da se bave i razni blogovi.
U svemu - iako kineski saloni nisu "fino" opremljeni i u njima nema
prestižnih, kvalitetnih kozmetičkih preparata, losiona ili francuskih
parfema, mnogi Italijani smatraju da u suštini vredi šišati se u njima, ako
se ima u vidu cena, brzina i rezultat usluge.
Zaključak je da sistem "niskog troška" deluje, pa će domaći, milanski
frizeri morati da se pomire sa činjenicom da se, pred uštedom, može i bez
kvaliteta. |
| |
| |
|
| |
| Legalizacija svih droga |
| |
Šef policije Severnog Velsa Ričard Branstrom je tražio da sve droge,
uključujući i heroin, budu legalizovane, smatrajući da je trenutna politika
pre bazirana na "dogmi nego na proverenim podacima".
Branstrom je rekao da bi trebalo prestati sa primenom zakona o drogi, jer je
"potpuno zastareo i baziran više na retorici i dogmi nego na racionalnom, i
još više etičkom, pristupu."
 On
je takođe naglasio da je nemoguće boriti se protiv industrije koja obrće,
kako se ocenjuje, 8 milijardi funti godišnje, samo na teritoriji Ujedinjenog
kraljevstva.
Šef policije je ovo rekao kao odgovor na konsultacije o drogi u Ministarstvu
unutrašnjih poslova, a svoj predlog će izneti policijskim vlastima Severnog
Velsa sledećeg ponedeljka.
U svom izveštaju Branstrom traži da se uspostavi nova klasi-fikaciona šema,
naučno utemeljena "hijerarhija štetnih supstanci", u koje će biti uključene
i nikotin i alkohol.
Branstrom zaključuje da postojeći podaci pokazuju da droga ne može biti
iskorenjena i da bi glavni cilj trebalo da bude otklanjanje posledica koje
konzumiranje droge povlači, i to što je pre moguće.
"Ako politika o drogi u budućnosti bude više pramgmatična, a manje
moralizatorska, vođena etikom, a ne dogmom, onda će trenutne zabrane droge
moći da budu ukinute, kao nedelotvorne i nemoralne. Njih bi trebalo zameniti
unificiranim sistemom koji se bazira na činjenicama, čiji cilj će biti
maksimalno ublažavanje štete koju droga proizvodi u društvu", piše u
Branstromovom izveštaju.
"Ovaj logičan, racionalan i konzistentan pristup će neizbežno dovesti do
legalizacije svih štetnih supstanci, umesto trenutne politike propagiranja
nekih supstanci i legalizovanja drugih, subjektivno izabranih", rekao je on
i dodao da će ovakva politika smanjiti kriminal povezan s drogom i napuniti
fondove za lečenje zavisnika.
Branstrom je slično predložio i 2002. godine na konferenciji federalne
policije, ali nije naišao na podršku većine od 700 delegata, učesnika skupa. |
| |
| |
|
| |
| Evro zona kreće u napad na kineski juan |
| |
Uznemireni zbog neumornog rasta njihove valute, ministri finansija evrozone su
odlučili da optuže kineski juan kao glavnog krivca u kršenju poš-tene igre u
svetskoj valutnoj razmeni i trgovini.
 Ministri
13 država EU su se složili da 19. oktobra, na sastanku Grupe sedam (G7)-
SAD, Japana, Kanade, Britanije i članica evro zone Nemačke, Francuke i
Italije , zajednički napadnu na juan.
U izdatom saopštenju, ministri evro zone ponavljaju apele finansijskim
tržištima da podrže stav da je jak dolar u najboljem ekonomskom interesu za
SAD, i uzmu u obzir jačanje japanske privrede.
Ali, novost je okretanje Kini, gde su Evropljani do sad prepuštali
Vašingtonu da nosi najveći deo tereta pregovora, sa mršavim rezultatima.
"Prva tačka je Kina, druga dolar, treća jen," kaže predsedavajući sastanka
Žan-Klod Junker .
On i predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše će posetiti Peking
pre kraja godine, zajedno sa komesarom EU za ekonomska i monetarna pitanja
Žoakinom Almunjom .
Prvorazredni cilj i Evropljana i Amerikanaca je naterati Kineze da povećaju
vrednost juana i time otupe ubitačnu konkuretnost kineskog izvoza.
Evro je poskupeo za više od 20 proceneta prema dolaru i japanskom jenu od
kako je ušao u promet januara 1999. godine, a porastao je za oko 10 odsto
samo u proteklih 12 meseci.
Dok poletni evro može da pomogne u smanjenju trškova za naftu, koja se plaća
u dolarima, i tako drži inflaciju na uzdi, on otežava izvoznicima da se
cenom takmiče na svetskom tržištu. |
| |
| |
|
| |
| Kineski e-bajkovi sve češći na ulicama |
| |
Žuti bicikli, po izgledu između bicikla i skutera, postaju sve popularnije na
ulicama Pekinga, jer zbog skupog goriva klasični motori i skuteri postaju
skupi za održavanje.
Takozvani "e-bajk" sve se više vidi na ulicama u Kini, a svake godine ga
kupuje po milion više Kineza, zbog popularnog pogona na baterije, jeftinijih
od klasičnog goriva.
 Vremenom
"e-bajkovi" postali su veći, brži i glamurozniji po izgledu, a sve se češće
smatraju zamenom za motore. Na ulicama Kine velika su opasnost i u javnosti
se zovu "tihim ubicama", zbog brzine i neočekivane opasnosti.
Ipak, tehnički menadžer u Najstaru iz Australije Mark Stevenson kaže da sa
industrijskog aspekta "e-bajkovi" i nisu neka ušteta, već više, "neverovatna
promena", koja nameće velike potrebe na tržištu olova.
"U smislu tražnje, jedan 'e-bajk' jednak je potražnji za jednim automobilom",
istakao je Stevenson.
Problem je kako ističe, u olovu, potrebnom za izradu takvih bicikala, koji
nameću višemilionsku tražnju.
Prošle godine u Kini je proizvedeno 19 miliona bici-kala koji se voze na
baterije. Prema procenama stručnjaka, taj broj ove bi godine morao skočiti
za 30 odsto.
Procenjuje se da se proizvodnjom takvih bicikala bavi između sto i 300
kompanija.
Bicikl na baterije od 48 volti i dalje, kako navode eksperti, traži za
izradu oko deset kilograma olova, skoro koliko treba i za srednjev veliki
auto Tojote. Problem je i što tipične auto baterije traju tri puta duže od
baterija korišćenim u takvim 'e-bajkovima'.
Prema podacima, do kraja prošle godine, da bi se na kineskom tržištu
zadovoljila tražnja za tom vrstom bicikle, bilo je utrošeno oko 400.000 tona
olova, koji je na Londonskoj berzi metala, stalni lider, sa ovogodišnjim
skokom cene od 130 odsto.
Trenutno se očekuje stagnacija tražnje za "e-bajkovima", što će pratiti
vreme za izmene u dizajnu, kako bi se pobedilo u trci sa konkurencijom.
Ono što već zabrinjava vladu Pekinga jeste najava novih bicikala na 72 volti,
koje su zabranjene u južnim kineskim gradovima, zbog veličine i jačine
pogona.
"Kad vidite ove stvari, koje već zovu 'tihim ubicama', a koje idu
biciklističkom stazom brzinom od 60 kilometara na sat, to postaje pomalo
opasno", naglasili su stručnjaci. |
| |
| |
|
| |
| U srednjoj školi u Klivlendu ranjene četiri
osobe |
| |
U srednjoj školi u centru Klivlenda u sredu je 14-godišnji učenik ranio dva
učenika i dva starija muškarca i potom izvršio samoubistvo, saopštili su
zvaničnici.
Gradonačelnik Frenk Džekson i dodao da su ranjena dva učenika starosti 17 i
14 godina, kao i dva muškarca starosti 42 i 57 godina. On je potvrdio da su
povređeni učenici u stablnom stanju. Džekson je rekao i da je povređena
14-godišnja učenica koja je pala prilikom bega.
Poslednja u nizu pucnjava u američkim školama, dogodila se u srednjoj školi
specijalizovanoj za matematiku i tehničke nauke. Lokalni mediji su preneli
da je 14-godišnji učenik, napadač bio suspendovan.
U proteklih nekoliko godina u američkim školama došlo je do niza pucnjava u
kojima je poginulo više učenika. U aprilu ove godine student na univeriztetu
"Virdžinija tek" ubio je 32 ljudi i potom izvršio samoubistvo. |
| |
| |
|
| |
| Istorija Nobelove nagrade |
| |
U ponedeljak, 8. oktobra, u Stokholmu su saopštena imena dobitnika Nobelove
nagrade za medicinu, čime se otvarila "sezona Nobela", priznanja koja se
smatraju najprestižnijima u kategorijama u kojima se dodeljuju.
Ove godine nagrada za medicinu pripala je Amerikancima Mariju Kapekiju i
Oliveru Smajtisu, i Britancu Martinu Evansu za istraživanja u oblasti
matičnih ćelija
 Priznanja
je ustanovio švedski naučnik, industrijalac i filantrop Alfred Nobel
(1833-1896) kako bi se svake godine, iz njegovog ogromnog bogatstva,
nagradile ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel, izumitelj dinamita je to zaveštanje načino u testamentu
sastavljen u Parizu 1895, godinu dana pre smrti.
Njegovom voljom, oko 31,5 milion švedskih kruna odvojeno je za osnivanje
Fondacije Nobel, a to danas predstavlja oko 1,5 milijardi švedskih kruna
(162 miliona evra).
Fondacija je nezavisna od kompanija, rasutih po celom svetu, koje i danas
imaju ime Nobel u svom nazivu.
Testamentom je predviđeno da nagrade budu podeljene na sledeći način: "Jedan
deo onome ko otkrije ili napravi najznačajniji izum u domenu fizike; jedan
deo onome ko u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome
ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome
ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan
deo onome ko je najviše ili najbolje delao na bratimljenju naroda, zabrani
ili smanjenju naoružanja i na uspostavljanju i širenju mira".
Zbog izvesnih nejasnoća u testamentu, porodica Alfreda Nobela ga je
osporovala, a posle više od tri godine nađeno je rešenje: osnovana je
Fondacija Nobel koja će dodeljivati nagrade, a različite organizacije koje
je naučnik imenovao da određuju laureate, pristale su da prihvate tu ulogu.
Godine 1968, povodom 300. godišnjice osnivanja, Centralna banka Švedske (Riksbank)
uvela je nagradu za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela i
Fondaciji koja nosi njegovo ime stavila na raspolaganje istu sumu kao za
ostale kategorije.
Novčani iznos nagrade u svakoj kategoriji je 10 miliona švedskih kruna (1,08
miliona evra) koji bivaju podeljeni ukoliko u nekoj kategoriji ima više
nagrađenih.
Svečana dodela nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a prizanja se
uručuju u Stokholmu - medicina/ fiziologija, hemija, fizika, ekonomija,
književnost - i u Oslu gde se predaje nagrada za mir. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
