|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1125, 19. oktobar 2007.
| Pet prioriteta Harperove vlade |
| |
Generalna guvernerka Mišel Žan u utorak uveče pročitala je Krunski govor, na
formalnoj ceremoniji u Senatu, označavajući time početak jesenjeg zasedanja
federalnog Parlamenta.
Za razliku od prethodnih godina, kada je Krunski govor bio predstavljan u
popodnevnim satima, ove godine su se odlučili za udarnu, večernju varijantu
kako bi što veći broj građana direktno bio upoznat sa njegovim tekstom.
 U
Krunskom govoru, dokumentu na 16 strana, potencirano je da su pet aktuelnih
prioriteta konzervativne vlade kanadski suverenitet i mesto u svetu, jača
federacija, liderstvo u ekonomiji, obračunavanje sa kriminalom i
unapređivanje životne sredine.
Jedna od sugestija je i da bi kanadske trupe trebalo da produže učešće u
misiji u Avganistanu do 2011. godine, ali se ponovo pominje da će biti
dozvoljeno izjašnjavanje po ovom pitanju.
Vlada uverenje da Konzervativna stranka i njen lider Stiven Harper u ovom
dokumentu nisu pravili ustupke opozicionim strankama i njihovim ključnim
zahtevima, te da bi kao gotovo izvesnu posledicu trebalo očekivati
raspisivanje izbora.
U sledećih nedelju dana opozicione stranke imaju tri prilike da obore vladu
izjašnjavanjem po pitanju Krunskog govora i time izdejstvuju prevremene
izbore.
Prvo u četvrtak Donji dom glasa o amandmanu na Krunski govor koji je
predložio Blok Kvebekva, u ponedeljak će se glasati o amandmanu koji su
predložili liberali, dok će 24. oktobra biti održano glasanje na ukupan
tekst Krunskog govora.
Da bi se vlada oborila, potrebno je da najmanje polovina poslanika ne
prihvati tekst govora.
Prve reakcije poslanika Nove demokratije i Bloka Kvebekva govore da oni neće
podržati Krunski govor, a samim tim ni sadašnju vladu na čelu sa premijerom
Stivenom Harperom.
Međutim, primetno je da Stefan Dion, lider najveće opozicione Liberalne
stranke, od čije odluke direktno zavisi sudbina vlade, smatra da građani ne
žele treće izbore za tri i po godine, već samo da Parlament funkcioniše.
I njegov zamenik Majkl Ignatief je dao sličnu izjavu, rekavši da će liberali
reagovati kao odgovorna opozicija. Liberalima najviše smeta produženje
misije u Avganistanu za dve godine, neadekvatno sagledavanje problema
siromašnih žitelja i zvanično odustajanje od pokušaja da se ostvare ciljevi
zacrtani Kjoto protokolom, ali ne pokazuju da su rasploženi da, zbog
drugačijeg stava od vladinog, na glasačkim mestima potraže priliku da sami
rešavaju sporna pitanja.
No, konzervativci obećavaju nove propise o vazdušnom zagađenju, kao i
nacionalnu strategiju o vodi, za čista jezera i okeane i bolji kvalitet
pijaće vode za strarosedeoce, i mere za zaštitu hrane i drugih proizvoda.
Tapiriit Kanatami, predsednica nacionalne inuitske organizacije, naglasila
je da ovaj Krunski govor daje prostora za novi početak, jer arktičku oblast
vidi i izvan vojnog fokusa i proširuje mogućnost za pomoć severa zemlje.
Nakon iznošenja Krunskog govora, ministar industrije Džim Prentis je
objasnio da su građani na izjašnjavanjima tokom leta isticali kao prioritet
razračunavanje sa kriminalom, što je vlada i prenela u govoru i najavila
usvajanje novog krivičnog zakonika.
Tu bi trebalo da se uvedu nova ograničenja za vožnju pod dejstvom alkohola,
pomeranje granice za seksualnu zrelost, nove uslove za puštanje uz kauciju i
obaveznu kaznu za zločine u kojima je upotrebljeno vatreno oružje.
Federalna vlada je u Krunskom govoru najavila planove da na narednom
zasedanju Parlamenta razreši sporno pitanje vezano za izlazak zabrađenih
žena na biračka mesta.
U Govoru je, naime, istaknuto da će integritet federalnog sistema glasanja
biti dodatno učvršćen kroz vizuelno identifikovanje glasača, ali nije
precizirano koje mere vlada planira da uvede.
Što se tiče gradova i krpljenja njihovih istanjenih budžeta, Krunski govor
nije doneo očekivana obećanja, niti pak najave, sem novih infrastrukturnih
programa, ali bez ikakvih dodatnih detalja. |
| |
| |
|
| |
| Aspirin dobar samo za jači pol |
| |
Široko rašireno verovanje da je aspirin nenadmašan u prevenciji infarkta i da
ga treba uzimati čak i kada nema nikakvih faktora rizika, samo delimično je
prošlo naučnu proveru.
Naime ustanovljeno je da deluje kod muškaraca, dok kod žena nije efikasan,
kaže koautor studije, dr Don Sin, sa Univerziteta Britanska Kolumbija.
 On
napominje da je u prethodnim ispitivanjima dolazilo do veoma velikih
neslaganja, te su istraživači iz B.K. želeli da provere od kolike je
važnosti da li se radi o pacijentu muškog ili ženskog pola.
Oni su pregledali podatke prikupljene u čak 23 ispitivanja iz čitavog sveta,
kojima je bilo obuhvaćeno preko 113 hiljade osoba. Zaključak do kojeg se
došlo je da kod oko četvrtine muškaraca postoji smanjenje rizika od srčanog
udara, dok kod žena gotovo da nema efekata.
Dr Sin naglašava da ova studije nije ispitivala činioce koji su doprineli da
dođe do ovakve razlike, međutim, dr Piter Liu, šef odeljenja za cirkulaciju
u nacionalnom Institutu za istraživanja u zdravstvu, pretpostavlja da uzrok
mogu biti fiziološke razlike koje dovode do infarkta kod muškaraca i kod
žena, kao i to što, zbog nekog razloga, u organizmu žene se aspirin bolje
razlaže.
Stoga, pošto on kod žena može izazvati abdominalno ili kranijalno krvarenje
i druge posledice koje mogu prevagnuti nad potencijalnim pozitivnim efektima,
preporučuje se da ga upotrebljavaju samo pacijentkinje u čijim porodicama
postoji sklonost ka tim bolestima, i to isključivo uz preporuku lekara.
Dr Bet Abramson, portparol Fondacije za srce i šlog i kardiolog sa
Univerziteta u Torontu, skreće pažnju da naučnici iz B.K. možda nisu uzeli u
obzir odgovarajuću ciljnu grupu žena. Ona podseća da se kod pripadnica
lepšeg pola srčane smetnje javljaju sedam do deset godina kasnije nego kod
muškaraca, te da se starosne razlike moraju poštovati.
Pored delotvornosti kod osoba koje imaju srčane smetnje ili su imale infarkt,
stručnjaci su u istraživanjima pokazivali da aspirin deluje kod sprečavanja
ili odlaganja početka čitavog niza bolesti, od šloga, preko Alchajmerove
bolesti, pa do raka dojke ili debelog creva. |
| |
| |
|
| |
| VANOK ne želi prazna mesta u publici |
| |
Organizatori Zimske olimpijade u Vankuveru i Visleru saopštili su cene
ulaznica za sportska dešavanja koja će se odvijati od 12. do 28. februara
2010. godine u okviru Olimpijskih, i od 12. do 21. marta u okviru
Paralimpijskih igara. Kako napominju, ima ulaznica za svačiji džep, u
zavisnosti od važnosti samog događaja, ali i mesta sa koga se gleda.
 Ubedljivo
najskuplje ulaznice su za svečane ceremonije otvaranja i zatvaranja Igara i
njihova cena se kreće od 175 do 1.100 dolara. Posle toga, za najskuplje
hokejaško finale zainteresovani će morati da izdvoje od 350 dolara pa naviše,
dok će za ostale priredbe biti ulaznica i za 25 dolara. Napominje se da će
oko polovina ulaznica biti po ceni od 100 dolara.
Pored toga, Komitet Olimpijade namerava da kupi 50 hiljada ulaznica i
besplatno ih podeli ljudima koji inače sebi ne bi mogli da priušte dolazak
na ove sportske priredbe.
Po rečima Džona Farlonga, izvršnog direktora VANOK-a (Vankuverskog
organizacionog komiteta), želja je da ljudi budu u mogućnosti da dođu i
gledaju takmičenja i da u publici ne bude slobodnih mesta.
Prodaja ulaznica počeće oktobra naredne godine i biće sprovedena u fazama,
ali do distribucije karata neće doći pre kraja 2009. godine, kako bi se
sprečilo falsifikovanje. Za priredbe koje izazivaju najveća interesovanja, i
gde potražnja nadmašuje ponudu, biće organizovana čak i lutrijska izvlačenja.
Računa se i da će oko trećina ulaznica, od ukupno 1,6 miliona koliko će
ukupno biti pušteno u prodaju, u skladu sa pravilima Međunarodnog
olimpijskog komiteta biti rezervisano za ključne partnere koji direktno
učestvuju u organizaciji Igara, sponzore, predstavnike nacionalnih
organizacionih komiteta, sportiste i medije. |
| |
| |
|
| |
| Vatrenim oružjem počinjeno manje ubistava |
| |
Posle dve godine u kojima je rastao broja ubistava, 2006. će ostati upamćena
po značajno manjem broju najtežih krivičnih dela. U odnosu na prethodnu
godinu, prošle je zabeleženo 605 ubistava, odnosno deset odsto manje godinu
dana ranije.
Po provincijama, u Ontariju je počinjeno najviše ubistava, 196, slede
Britanska Kolumbija sa 108, Alberta 96, Kvebek 93, pa Saskačuan sa 40 i
Manitoba sa 39, dok je najmanje bilo u Novoj Skotiji 16, Njufaundlendu i
Labradoru i Nju Brunsviku po 7, Nanavutu 2 i Ostrvo princa Edvarda 1.
Ni jedna osoba nije ubijena u Jukonu i Severozapadnim teritorijama.
 Vatrenim
oružjem je, takođe, počinjeno manje ubistava. U 190 slučajeva se potezanje
pištolja završilo fatalno, od toga u Torontu 34 puta, čime grad 'prednjači'
u ukupnom broju u odnosu na druge velike kanadske gradove. No, kada se uzme
u obzir broj stanovnika, onda Edmonton drži neslavno prvo mesto.
U najvećem broju ubistava žrtva i ubica su se poznavali. Svako treće ubistvo
počinio je poznanik, 17 odsto bračni drug, 19 odsto neki drugi član porodice,
a u 12 odsto slučajeva neko iz kriminalnog okruženja, dok se žrtva i
počinilac nisu poznavali u 17 odsto slučajeva.
Statističari upozoravaju da je porastao broj maloletnika optuženih za
ubistvo. Čak 84 mlade osobe, između 12 i 17 godina starosti, optužene su da
su oduzele život, što je najviše u poslednjih 45 godina.
Bilo bi dobro da se kriminal gubi i da se sva krivična dela dešavaju ređe
nego ranije, ali istina je malo drugačija. Porastao je, recimo, broj drugih
teških nasilnih krivičnih dela, poput pokušaja ubistva, ozbiljnih fizičkih
napada i nasilnih pljački. Takođe, hladno oružje je
Jedna nedavna studija o porodičnom nasilju pokazala je da u najvećem broju
slučajeva nema nikakvih naznaka koje bi mogle da ukažu da će doći do nasilja.
U skoro četiri petine slučajeva porodičnog nasilja sa fatalnim ishodom, od
78, koliko ih je bilo prošle godine, policija nije imala prethodne prijave
supružnika, dok se tek kod četiri odsto radi o nasilnicima koji su više puta
prijavljivani policiji. |
| |
| |
|
| |
| Pripremite novac pre prelaska granice |
| |
U poslednje vreme, tačnije, otkako je porasla vrednost domaće valute u odnosu
na američku, sve više kanadskih građana odlazi u SAD u šoping ture. Kupuje
se sve što može delovati jeftinije, od odeće do hrane.
Međutim, veoma često se događa da ono što je na prvi pogled delovalo
povoljno, bude i skuplje nego da je kupljeno u Kanadi. Brus Kren, predsednik
Udruženja potrošača Kanade, sa sedištem u Otavi, podstaknut brojnim
pritužbama koje dobija telefonom i e-mejlom, upozorava kanadske potrošače,
da povedu računa gde kupuju i po kojoj ceni, jer trgovci zaračunavaju
različite kurseve za kanadski dolar. Vrednost kanadske valute na pojedinim
mestima pada čak i do svega 60 američkih centi, bez obzira što zvaničan kurs
pokazuje da je kanadski dolar skuplji od američkog.
Kren napominje da od svakog pojedinog trgovca u SAD-u zavisi da li će
primiti kanadsku valutu, pošto po zakonu nije dozvoljeno da se naplaćuje u
drugoj valuti.
Ipak, u pojedinim prodavnicama razmenjuju kanadske u američke dolare, ali
očigledno da kurs određuje svako za sebe. Stoga Kren preporučuje da se, pre
odlaska u šoping, kanadski dolari zamene u američke u bankama sa ove strane
granice i tako izbegnu moguća neprijatna iznenađenja. |
| |
| |
|
| |
| Dušan Petričić u najužem izboru |
| |
Margaret Atvud, Majkl Ondatje i M.G. Vasandži, verovatno su najpoznatija imena
koja se nalaze među finalistima za ovogodišnju nagradu Generalnog guvernera.
Margaret Atvud je ovog puta u konkurenciji za nagradu u kategoriji poezija,
za svoju knjigu pod nazivom The Door: Poems. Majkl Ondatje, koji je
nominovan za roman Divisadero, i M.G. Vasandži za The Assassin's Song, za
ista dela ušli su u najuži izbor i za nagradu Skošabank Giler.
Posebno treba pomenuti da je među nominovanima i jedno naše izuzetno poznato
i popularno ime.
Radi se o Dušanu Petričiću, koji se našao na najužem spisku za nagradu za
ilustraciju dečje knjige Kerija Fejgana 'Moja nova košulja', My Nenj Shirt.
Ove godine nagrade će umesto 15, biti 25 hiljada dolara, u znak obeležavanja
50. godišnjice Kanadskog saveta. |
| |
| |
|
| |
| Status i provera samo u Kanadi |
| |
Počela je da ističe važnost prvih kartica za građane sa dozvolom boravka u
Kanadi, koje su uvedene posle terorističkih napada na Ameriku. Naglašava se
da će moći da ih produže samo oni koji su ispunili uslov od 730 provedenih
dana u Kanadi u poslednjih pet godina, dok će ostali, sem izuzetaka
utvrđenih odgovarajućim propisima, izgubiti pravo na ovaj status.
Produženje statusa može se dobiti jedino u Kanadi.
Ova plastična, PR ili Mejpl Lif kartica, postala je juna 2002. godine
zvaničan dokaz statusa za građane sa dozvolom stalnog boravka, koji moraju
da je pokažu pri ulasku u Kanadu komercijalnim prevozom (avionom, brodom,
vozom ili autobusom). Posle isteka roka važnosti od pet godina, mora da se
obnovi. Uvedena je umesto stare IMM 1000, koja je dozvoljavala doseljenicima
sa statusom lendid imigrant da se vrate u Kanadu, u roku koji nije bio
posebno određen.
U poslednje vreme razvila se diskusija o svrsishodnosti ovih kartica u svetu
u kojem vlada globalna mobilnost. Pitanje koliko vremena treba stručnjaci da
provedu u Kanadi da bi dobili i zadržali dozvolu boravka bilo je veoma
aktuelno prošle godine, u vreme kada su velika sredstva bila potrošena da se
kanadski državljani i građani izbave iz Libana, koji je bio na meti
izraelskog bombardovanja.
U vladinom izveštaju stoji da mnogi imigranti uzimaju status permanent
resident kao mogućnost da obezbede svojoj deci subvencionirano
univerzitetsko obrazovanje ili pasoš koji im otvara veliki broj vrata, dok
oni borave u inostranstvu i rade u nekoj od bliskoistočnih zemalja.
Kartica može biti obnovljena i produžena osobama koje ne ispunjavaju uslov
od 730 dana boravka u Kanadi u periodu od pet godina, ukoliko su u
inostranstvu stalno angažovani za rad u kanadskim kompanijama ili za
kanadsku vladu, ukoliko u drugoj zemlji borave zajedno sa svojim supružnikom,
kanadskim državljaninom, ili pak ispunjavaju neki uslov po osnovu humanih
ili samilosnih razloga. |
| |
| |
|
| |
| Stranci u rođenoj kući |
| |
Institut za porodicu Vanije tvrdi u svom izveštaju da je prezasićenost
elektronskim medijima kanadskoj porodici oduzela vreme, previše ih zaokupila
i načinila od njih strance u rođenoj kući.
Prosečna porodica ima previše uređaja koji zaokupljaju njihovu pažnju, tako
da se svako zabavlja za svoj račun. Stručnjaci Instituta naglašavaju da sada
ne postoji ni ono ranije poznato porodično druženje pred televizorom, niti
pak borba oko telefona ili kompjutera, koje su bile uobičajene pre svega
nekoliko godina.
U izveštaju Instituta napominje se da je teško izbeći osećaj da je ljudima
često mnogo interesantnije da bulje u ekrane raznih aparata nego da
pogledaju nekoga u oči.
Ova institucija je prvi put proučavala ovu temu 1998. godine i više je nego
primetna razlika koja se pojavila od tada. Izloženost prosečne porodice
medijima drastično je porasla, što se vidi i po podacima o tome koliko i
kojih aparata sada posedujemo. Pre devet godina, svega jedan odsto
populacije posedovao je DVD plejer, a sada 80 odsto domaćinstava ima bar
jedan. Broj kompjutera više je nego udvostručen. Najveći skok je napravljen
što se tiče mobilnih telefona. Pre dvadeset godina bilo je tek 98 hiljada
pretplatnika u zemlji, da bi ih prošle godine bilo više od 18 miliona.
Institut Vanije smatra da zbog svih obaveza koje zaokupljaju svakog njenog
člana i okruženosti raznim medijskim pomagalima, kanadska porodica naprosto
vapije za vremenom koje bi provodili zajedno. Statistička služba potvrđuje
to svojim podacima, po kojima zaposleni danas provode svakog dana 45 minuta
manje sa članovima svoje porodice, nego što je to bio slučaj pre dvadeset
godina. Pretvoreno u dane, to predstavlja pet nedelja propuštenog
zajedničkog vremena godišnje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
