|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1125, 19. oktobar 2007.
| Vazdušni jastuci u kolima Proeskog nisu se
otvorili |
| |
Razlog pogibije popularnog makedonskog pop pevača Tošeta Proeskog mogao bi
ležati u činjenici da se vazdušni jastuci u automobilu nisu otvorili,
preneli su elektronski mediji u Hrvatskoj.
Internet sajt Net.hr piše da se prema fotografijama vozila posle nesreće
može zaključiti da se ti jastuci nisu otvorili.
 Sličnu
informaciju je dnevnom listu "24 sata" potvrdio i neimenovani vatrogasac,
koji se prvi probio do tela Proeskog, i koji je rekao da je primetio da se u
automobilu nisu otvorili vazdušni jastuci.
Županijski državni tužilac u Slavonskom Brodu Stjepan Haramustek, koji je
prisustvovao istrazi na mestu nesreće, za Net.hr je izjavio da je vozilo
upućeno na veštačenje koje još traje, i čiji se rezultati uskoro očekuju.
On je najavio da će kompletan sudski spis o celom slučaju takođe biti
završen vrlo skoro, te da će tek rezultati veštačenja dati precizan odgovor
na pitanje jesu li se na vozilu otvorili vazdušni jastuci.
Nesreća, u kojoj je poginuo Proeski, dogodila se u utorak ujutro na autoputu
Zagreb-Lipovac kod Nove Gradiške. Prema navodima policije vozač "folksvagena
tuareg" Georgij Georgijevski je, zbog prevelike brzine i umora, udario u
prikolicu kamiona italijanske registracije koji se kretao ispred njega i
odbio se u zaštitnu ogradu.
Proeski je poginuo na licu mesta, a Georgijevski je još nalazi u Opštoj
bolnici u Novoj Gradiški, pri svesti je i nije u životnoj opasnosti.
Lekar te bolnice Dražen Oršulić je izjavio da je Georgijevski u nesreći
zadobio jak potres mozga i nekoliko preloma kičmenih pršljenova, i da do
daljnjeg mora strogo mirovati i primati infuziju.
U automobilu je bila i menadžerka Ljiljana Petrović, koja je lakše povređena
i odmah nakon pregleda je otpuštena iz bolnice. Ona je danas otputovala u
Kruševo, gde je prisustvovala sahrani Proeskog. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska je nova nestalna članica Saveta
bezbednosti |
| |
Hrvatska je u utorak izabrana za novu nestalnu članicu Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija, pošto se protivkandidat Češka povukla iz trke.
Dominikanska Republika se takođe povukla ostavivši drugo nerešeno mesto u SB
Kosta Riki. Pet novih nestalnih članova Saveta bezbednosti se bira na
dvogodišnji period umesto zemljama kojima ističe mandat.
Libija, Vijetnam i Burkina Faso su izabrane u prvom krugu glasanja ali su se
za dva preostala mesta takmičile Hrvatska i Češka, a takođe i Kosta Rika i
Dominikanska republika.
Češka i Dominikanska Republika su se povukle posle druge runde glasanja u
Generalnoj skupštini u kojoj su i Hrvatska i Kosta Rika bile dosta ispred i
skoro dobile potrebnu dvotrećinsku većinu od 192 članice skupštine. Za Češku
je u prvom krugu glasala 91 zemlja a Hrvatska je dobila četiri glasa više, a
u drugom je razlika bila još veća - 106 glasova za Hrvatsku a 81 za Češku.
Sa povlačenjem te dve zemlje rešen je sastav novih članica za period od
2008-09.
Pobednici zauzimaju mesto u Savetu bezbednosti od 15 članova prvog januara
na period od dve godine. Samo pet stalnih članova Saveta bezbednosti imaju
pravo veta.
U Savetu bezbednosti će ostati pored pet novoizabranih zemalja Belgija,
Indonezija, Italija, Panama i Južna Afrika i pet stalnih članova sa pravom
veta SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina. |
| |
| |
|
| |
| Minimalna potrošačka korpa u BIH 265 evra |
| |
Izdaci za hranu i piće u septembru u Federaciji BIH iznosili su 516,85
konvertibilnih maraka (KM) odnosno oko 265 evra, što je za 3,3 odsto više u
odnosu na troškove minimalne potrošačke korpe u avgustu.
 Prosečna
mesečna neto isplaćena zarada za avgust u Federaciji BIH iznosila je 668,16
KM (oko 342 evra), što je povećanje od 1,22 odsto, saopštio je Federalni
zavod za statistiku.
Prosečna isplaćena penzija u avgustu, prema podacima Zavoda, iznosila je
292,07 KM (oko 150 evra).
Savez sindikata Republike Srpske (RS) saopštio je da potrošačka korpa za
septembar, koja podrazumeva troškove stanovanja, prevoza, odevanja i
higijene za četvoročlanu porodicu iznosi 1.008,7 KM (oko 517 evra).
Sindikat navodi da jedino prosečna plata u finansijskom posredovanju može
pokriti te troškove, dok je u trgovini i ugostiteljstvu prosečna plata
drastično manja, prenela je agencija Onasa. Niske prosečne plate u RS
konstantno beleže trgovina, prerađivačka industrija, građevinarstvo,
poljoprivreda i šumarstvo. |
| |
| |
|
| |
| Inflacija u Crnoj Gori 3,1 odsto |
| |
Prosečna neto zarada u Crnoj Gori u septembru je bila 345 evra, za 2,1 odsto
veća nego u avgustu, koliko su rasli i troškovi života, tako da je realna
zarada ostala ista.
Inflacija za devet meseci merena rastom cena na malo, kako je danas saopštio
Monstat, iznosi 3,1 odsto.
Cene na malo u septembru su bile veće za 1,9 odsto nego u avgustu. Najviše,
za 6,3 odsto, poskupele su usluge, poljoprivredni proizvodi su skuplji za
5,3 odsto, a industrijski za 0,6 procenata.
Telefonske usluge skuplje su za 26,5 odsto, uplate za obdaništa i studentske
domove za 7,7 a prevoz za 1,2 odsto. Sveže povrće poskupelo je za 11,6
procenata, voće za nepuna tri, a jaja za 0,7 odsto.
Industrijski prehrambeni proizvodi skuplji su za jedan procenat, a najviše
je poskupelo jestivo ulje, 10,5 odsto, dok je prerađeno mleko poskupelo za
2,2 odsto.
Kada je o zaradama reč, prošečna septembarska plata sa porezima i
doprinosima bila je 508 evra.
Prosečna neto plata za devet meseci ove godine je 328 evra, što je 17,1
odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najniže su plate, 137 evra, u
ribarstvu, a najviše, od 736 evra, u finansijskom sektoru.
Industrijska proizvodnja nastavlja da beleži pad - prema avgustu je pala za
1,1 odsto, a od početka godine za 4,3 odsto.
Najveći pad, 40,3 odsto, ubeležen je u proizvodnji električne energije, koja
u ukupnoj proizvodnji učestvuje sa gotovo 24 odsto.
Prerađivačka industrija, čije je učešće u ukupnoj proizvodnji 70 odsto,
zabeležila je rast od 8,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. |
| |
| |
|
| |
| Predizborna borba za televiziju |
| |
Hrvatski parlament je završio poslednji dan rada u ovom sazivu, čime je, uoči
parlamentarnih izbora raspisanih za 25. novembar, neformalno počela
predizborna trka.
Iako je službeno start predizborne kampanje tri sedmice uoči izbora, odnosno
2. novembar, većina stranaka i političara mesecima priprema teren za
bespoštednu borbu u kojoj se oružje ne bira, a na videlo izlaze afere čiji
je cilj da se diskredituje suparnik.
Iz dana u dan zaoštravali su se verbalni dueli poslanika iz suprotstavljenih
stranaka, ali ono što je najviše plenilo pažnju članova parlamenta je kako
će i koliko TV kuće - posebno one sa koncesijom za prikazivanje na državnom
nivou - pratiti predizbornu kampanju, odnosno koliko će političke stranke
biti zastupljene na ekranima.
 Puna
tri poslednja dana Sabora bila su posvećena tom pitanju. Ali, žučna rasprava
je donela samo neznatne promene postojećeg zakona, pa će, kako tvrde
poslanici opozicionih stranaka čiji predlog nije prihvaćen, kampanja pred TV
kamerama i dalje biti "cirkus koji prlja i banalizuje profesiju po-litičara."
Sredinom avgusta predstavnici tri TV kuće sa nacionalnim opsegom: javna "Hrvatska
televizija" (HTV) i privatne "Nova TV" i "RTL televizija," zatražile su od
političara da novinarima i urednicima prepuste odluku o tome kako će pratiti
predizbornu trku.
TV kuće su zatražile ukidanje zakonske odredbe prema kojoj su nacionalne
televizije u predizbornim programima dužne da svim listama i strankama, bez
obzira na njihovu snagu i brojnost članstva, omoguće istu zastupljenost pred
kamerama.
Novinari i urednici su zahtev opravdali primerima iz prošlih predizbornih
kampanja u kojima su pripadnici minornih lista ili stranaka pred TV kamerama
svojim neprimerenim ponašanjem i ispadima "zabavljali" gledaoce i izazivali
smeh od kojeg su se teško suzdržavali i voditelji emisija.
Novinari su tražili da im se dozvoli da sami odrede kriterijume po kojima bi
se odabrale stranke čije bi se aktivnosti pratile na TV programima. Zahtev
je podržalo i Hrvatsko novinarsko društvo, koje je procenilo da bi nova
pravila svim listama omogućila da iznesu svoje programe na televiziji i
radiju, ali u kraćem vremenu, uz zanimljiva sučeljavanja i profesionalniji
tretman značajnijih tema.
Predlog TV kuća odmah su prihvatile opozicione stranke u Saboru, koje su
zahtev novinara uobličili u službeni predlog i uputili ga na parlamentarnu
raspravu i glasanje.
Tome se odmah usprotivila većinska stranka u parlamentu, Hrvatska
demokratska zajednica (HDZ), čiji su poslanici tvrdili da zakon daje pravo
svim kandidatima da budu jednako zastupljeni pred biračima, a da predlog
novinara diskriminiše neparlamentarne i manje brojne stranke i nosioce
nezavisnih lista.
Novinari su uzvratili tvr-deći da će gotovo 12 sati svakodnevnog
predizbornog programa, na šta TV kuće obavezuje sadašnji zakon, gledaocima
zgaditi politiku i izbore i obeshrabtiti ih da izađu na birališta, što samo
ide na ruku vladajućoj stranci i njihovom visokomotivisanom i "poslušnom"
biračkom korpusu.
U poslednjem glasanju parlamenta, vladajuća stranka je odnela pobedu i Sabor
je podržao tek neke "kozmetičke" promene postojećeg pravilnika o medijskom
praćenju izbora.
Izmenama je određeno da mediji rezultate izbora mogu da objave posle
zatvaranja birališta u 19 sati, za razliku od ranijeg propisa koji je
zabranjivao objavljivanje neslužbenih rezultata pre roka od 24 sata.
Skraćeni su i termini predizbornih emisija na kojima će kandidati
predstavljati svoje programe sa dosadašnjih 45 na samo deset minuta. |
| |
Sandra Carić
Zagreb |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
