|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1125, 19. oktobar 2007.
| Genocid lomi tursko-američke odnose |
| |
Decenijama je Ankara uspevala da spreči američke zakonodavce da usvoje
rezoluciju o genocidu nad Jermenima u Turskoj pre više od 90 godina. Danas,
u vreme kada je Ankara potrebna Vašingtonu više nego ikad, zagovornici
rezolucije odneli su pobedu.
Razlog, zašto baš sad, je slab položaj predsednika Džordža Buša, koji se
protivi osudi Turaka kao počinioca genocida, i novoj snazi vođa Demokratske
stranke u Predstavničkom domu, koji su za osudu.
 Sada
je na predsednici doma, Nensi Pelosi da odluči da li će i kad zakazati
glasanje u domu. Kako je najavljeno, rezolucija bi trebalo da se sredinom
novembra nađe pred poslanicima Predstavničkog doma.
Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe
rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju
odobrenje predsednika SAD.
Predsednica doma, Nensi Pelosi, koja je zauzela najmoćniji položaj u
Predstavničkom domu kada su demokrati preuzeli vlast u januaru, dolazi iz
glasačkog distrikta Kalifornije gde živi veliki broj Jermena i javno je
podržavala osudu za genocid pre nego što je postala vođ doma.
"U Kongresu sam već 20 godina, i već 20 godina stalno se govori kako nije
zgodno vreme za to," kaže ona. Turska je u očima Vašingtona imala strateški
položaj u doba hladnog rata, u zalivskom ratu 1991. godine i danas, u
tekućem ratu u Iraku.
"Zašto sad? Zato što što nikad nije dobro vreme, a celo rukovodstvo
Demokratske stranke daje podršku," kaže Pelosi.
Sredinom prošle sedmice, Spoljopolitički komitet Predstavničkog doma usvojio
je u sredu rezoluciju u kojoj masakr Jermena naziva genocidom, kojim je
raščistio put za glasanje o osudi onoga što se smatra genocidom nad
Jermenima, čime je počeo lom u američko-turskim odnosima.
Reč je ubistvu skoro 1,5 milion Jermena koje su poslednih godina Prvog
svetskog rata pobili Otomanski Turci, u tregediji koju mnogi istoričari
širom sveta smatraju za prvi genocid dvadestog veka.
Turska odbija da ubijanja, počinjena u vreme propasti Otomanskog carstva,
znače organizovani genocid. Kažu da su brojevi naduvani, a da su ubijeni
bili žrtve bune i građanskog rata u kome su stradali i muslimani kao i,
većinom hrišćanski, Jermeni.
Ankara je mesecima radila da spreči kongresmene u izglasavanju osude. Čak je
nagovestila da će razmotriti zatvaranje puteva snabdevanja kroz Tursku za
Irak, od ključnog značaja za američke vojne operacije.
Turski ambasador u Vašingtonu pozvan je kući "na konsultacije." Ambasador
SAD u Ankari pozvan je u ministarstvo spoljnih poslova gde mu je rečeno da
je Turska "uznemirena" zbog rezolucije.
Analičari kažu da bi pogoršanje odnosa dvoje starih saveznika moglo navesti
Tursku da pošalje trupe u severni Irak da gone kurdske pobunjenike, što je
potez kome se Vašington protivi jer bi novi upad turske vojske uzdrmao jednu
od nekoliko relativno stabilnih i mirnih iračkih oblasti.
Turska je prekinula vojne veze sa Francuskom prošle godine kada je
franucuski parlament odobrio zakon koji proglašava za krivično delo svako
poricanje da je masovno uništavanje Jermena u Turskoj genocid.
Ali, Turska može mnogo više da izgubi kidanjem veza sa Vašingtonom. SAD su
joj vodeći poslovni partner. Trgovinska razmena je prošle godine iznela 11
milijardi dolara, a američka industrija oružja snabdeva Tursku većinom vojne
opreme.
Oko 70 odsto američkog vazdušnog prevoza tereta za Irak ide kroz Tursku, kao
i jedna trećina goriva za američke trupe. Američke baze dobijaju vodu,
namirnice i raznu robu turskim kamionima koji prelaze preko severnog
kurdskog regiona Iraka. |
| |
| |
|
| |
| Novi rekord nafte od 89 dolara za barel |
| |
Cena nafte dostigla je juče novi rekord od 89 dolara za barel, kao posledica
strahovanja investitora o mogućoj vojnoj intervenciji Turske na severu Iraka
i bojazni oko isporuke energenata pred početak zime.
Turski parlament juče je odobrio akciju vojske protiv kurdskih pobunjenika
na severu Iraka, uprkos pozivima međunarodne zajednice da ne usvaja takvu
odluku.
 Cena
američke sirove nafte porasla je za 1,39 dolara i dostigla cenu od 89 dolara
za barel, pre nego što se cena ustalila na 88,22 dolara po barelu (povećanje
za 61 cent). Londonski novembarski sirovi brent porastao je za 25 centi na
83,80 dolara po barelu, javljaju agencije. Vrhunac cene nafte od 90 dolara
po barelu dostignut je u vreme Iranske revolucije, 1979. godine, i od tada
nije premašen.
Cena je ove sedmice skočila posle najava gerilske Radničke partije
Kurdistana da će njeni borci iz severnog Iraka ponovo preći u Tursku i
boriti se protiv tamošnjih vlasti, što je ponovo pojačalo napetosti u
regionu u kojem se crpi jedna trećina svetske nafte.
Rastuće napetosti na Bliskom istoku pojačale su strahovanja da bi na
severnoj zemljinoj polulopti, zbog smanjivanja naftnih rezervi u Evropi i
SAD, u nailazećem zimskom periodu moglo da dođe do problema u snabdevanju. |
| |
| |
|
| |
| Rušenje kula bliznakinja najnezaboravniji TV
događaj |
| |
Rušenje kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, u
terorističkom napadu 11. septembra 2001, proglašeno je za najnezaboravniji
televizijski trenutak poslednjih 50 godina, u anketi sprovedenoj u Britaniji.
Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u utorak, pokazalo je da je
događaj od 11. septembra, koje su svetske televizije prenosile uživo, za
Britance bio događaj vredniji pamćenja od spuštanja prvog čoveka na Mesec
ili pada Berlinskog zida.
Sahrana princeze Dajane pre 10 godina, našla se na drugom mestu, a slede
prvi korak Nila Armstronga kad je 1969. sleteo na Mesec, pa rušenje
Berlinskog zida 20 godina kasnije.
Trenutak kad je Bob Geldof, na koncertu "Lajv ejd" pozvao milijardu i po
gledalaca, da mu "daju j... novac" za pomoć gladnima u Etiopiji, ispitanici
su stavili na peto mesto najznačajnijih trenutaka koje treba pamtiti.
U anketi digitalnog TV servisa Frivju (Freevienj) učestvovalo je 2.000
ispitanika. |
| |
| |
|
| |
| Turski parlament odobrio vojnu intervenciju u
severnom Iraku |
| |
Turski parlament je juče većinom glasova odobrio prekograničnu ofanzivu protiv
kurdskih pobunjenika na severu Iraka, iako vlada navodno izražava spremnost
da pruži još vremena za diplomatski pritisak iračkih vlasti na kurdske
gerilce.
Parlament je sa 507 glasova odobrio vojnu akciju protiv pripadnika Radničke
partije Kurdistana (PKK) sa severa Iraka. Devetnaest poslanika je bilo
protiv.
 Odluka
o intervenciji turske vojske u Iraku može, u skladu sa odlukom parlamenta,
da bude doneta u narednih godinu dana, rekao je predsednik parlamenta Koksal
Toptan.
U Vašingtonu, američki predsednik Džordž Buš je izjavio da su SAD jasno
stavile do znanja Turskoj da ne bi trebalo da preduzima vojnu akciju protiv
kurdskih pobunjenika na severu Iraka.
"Mi Turskoj jasno stavljamo do znanja da smatramo da nije u njenom interesu
da šalje trupe u Irak", rekao je Buš.
"Trenutno Turska već ima vojnike razmeštene u Iraku, i ima vojnike koji se
tamo nalaze već neko vreme", kazao je američki lider. "Mislimo da nije u
njihovom interesu da tamo šalju još vojnika."
Predsednik SAD je, takođe, pozvao američki Kongres da odustane od rezolucije
kojom se masovna ubistva Jermena u Prvom svetskom ratu nazivaju genocidom.
Prema podacima jermenskih vlasti, u vreme Otomanske imperije pobijeno je oko
milion i po Jermena, dok turski lideri tvrde da su podaci preuveličani.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je odbacio Bušove komentare rekavši da
"ono što je značajno, to je odluka parlamenta, a ne šta ljudi govore".
Odluku o upadu turske vojske na sever Iraka podržale su sve parlamentarne
partije Turske osim jedne male kurdske partije.
Turski lideri su istakli da ofanziva protiv pobunjenika PKK neće biti
preduzeta odmah posle odluke parlamenta.
Uoči glasanja u parlamentu, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer pozvao
je turskog predsednika Abdulaha Gula da apeluje na uzdržanost.
Turska, kao članica NATO, vojni je saveznik SAD, ali Ankara strahuje da
američka politika u Iraku neizostavno vodi uspostavljanju nezavisne kurdske
države na severu te zemlje. Turska veruje i da bi to moglo da osnaži
separatističke težnje turskih Kurda, koji žive na jugoistoku zemlje.
Ankara okrivljuje PKK za smrt više od 30.000 ljudi od 1984. godine, kada je
ta partija započela vojne akcije u borbi za stvaranje nezavisne kurdske
države na jugoistoku Turske. |
| |
| |
|
| |
| Redovi od 60 kilometara |
| |
Kada se se sledeći put požalite na čekanje u redu, setite se Pavela.
On je parkirao svoj kamion u redu koji se protezao pet kilometara - što je
bio izuzetno dobar dan na finsko-ruskoj granici.
Ruska ekonomija je u bumu i njena glad za novim automobilima, televizorima i
tehničkom robom znači da su tranzitni pravci kroz Finsku, Letoniju,
Litvaniju i Estoniju zagušeni kamionima.
 Zbog
poplave uvoza, susedna Finska je odjednom postala trgovinski partner Rusije
jednako veliki kao SAD. Carinska služba na granci jedva diše.
Pavel, navodi Rojtes, napravi povratnu turu u Finsku jednom nedeljno: ovaj
put s kamionom krcatim elektronskom opremom za Moskvu.
Pre dve sedmice proveo je 48 sati na granici da bi krenuo kući. Prošle zime
redovi kamiona su se protezali više od 60 kilometara.
Dok vozila stoje na granici, prodavci u Rusiji i prevozničke firme gube
pare. Lokalno stanovništvo se boji da vozi putevima čija je jedna strana
ispunjena kamionima.
Finci okrivljuju Ruse zbog redova na svom tlu, što je takođe problem u
Estoniji, Letoniji i Litvaniji. "Prošle godine smo bili 300 dana zatrpani
kamionima", kaže Mika Poutijanijen, šef finske carinarnice u Valimi, 186
kilomera istočno od Helsinkija.
Valima je najzaposleniji granični prelaz za Rusiju kroz koji prođe 700 do
800 kamiona dnevno. Poutijanijen kaže da finska carina može da propusti i
dva puta veći broj kamiona zato što pregled izvoznih papira traži samo par
minuta.
"Ali, zbog raziliče procedure, ograničenje je postavljeno sa ruske strane",
dodaje.
Rusi se opredeljuju da uvoze robu drumovima kroz Finsku jer ruska luka blizu
Sankt Peterburga nema potrebnu opremu i skladišta, i teško se brani od
lopova.
Količina robe uvezena preko Finske udvostučila se od 2002., na oko tri
miliona tona prošle godine, a rusko ministarstvo saobraćaja danas priznaje
da njegovi službenici ne mogu da se nose sa rastućem brojem vozila.
Finski predsednik Tarja Halonijen, koja se krajem prošlog meseca srela s
ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kaže da je Rusija donela odluke za
poboljšanje pograničnog saobraćaja, ali ih nije spovela u potpunosti.
Početkom meseca, premijeri Estonije, Letonije i Litvanije pozvali su Brisel
da postavi pitanje graničnih prelaza na narednom samitu EU-Rusija.
Letonija ima redove od 700 do 1.000 kamiona koji stalno čekaju na dva
granična prelaza u Rusiju, a prolaz jednog kamiona traje između 60 i 72 sata.
U Estoniju, u septembru su kamioni stajali u redu duže od jedne sedmice.
Stanje u Litvaniji je toliko loše da je u aprilu pogranični region proglasio
vanredno stanje da bi skrenuo pažnju centralne vlasti na svoje komunalne
potrebe.
Ljudi koji žive blizu granice očajni su zbog izduvnih gasova, fekalija i
smeća. "Sve je pod plastikom, bocama i konzervama", kaže Tuomo Nurka, koji
živi blizu prelaza Nuijama, 247 kilometara severoistocno od Helsinkija.
Finci kažu da bi elektronska carinska deklaracija mogla da okonča redove. "Elektronske
deklaracije nema zato što nema sporazuma između EU i Rusije, a ne između
Finske i Rusije. Na nivou EU i dalje se raspravlja", kaže Poutijanijen.
Prošle godine 380.000 kamiona je iz Finske ušlo u Rusiju, u odnosu na
348.000 tokom 2005. Od janara do juna 2007, tranzit iz Finske prema južnom
susedu povećao se za 26 odsto.
Rusija je preko Finske u prvoj polovini godine uvezla samo automobila u
vrednosti od oko 5,8 milijardi dolara, što je od automobila učinilo najveću
pojedinačnu stavku u razmeni dveju država. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
