|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1126, 26. oktobar 2007.
| Nema vina posle jednog dana u inostranstvu |
| |
Povećano interesovanje za odlazak u šoping preko granice nateralo je mnoge da
se raspituju o robi koja se može preneti preko granice, bez plaćanja carine.
Za razliku od nekih prošlih vremena, sada se za veliki broj artikala ne
plaća carina. Na primer, mnoga savremena elektronska sredstva, bez obzira
gde su napravljena, ne podležu carini.
U svakom slučaju, treba ih prijaviti na granici, i biće zaračunata federalna
i provincijska taksa, ali neće biti carinskih dažbina. To se odnosi na,
recimo, DVD plejere, zvučnike, kompjuterski hardver i softver, digitalne
kamere, ali ne i na televizore, za koje se zaračunava carina od 5 odsto.
 Potom,
treba znati da po Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, NAFTA,
sva roba proizvedena u SAD-u Kanadi i Meksiku je sasvim bez carine.
Od marta meseca važi da svaki Kanađanin posle minimum 24 sata van zemlje,
može da unese robu u vrednosti do 50 kanadskih dolara, bez plaćanja carine.
Treba napomenuti da tu ne spadaju alkohol i duvanski proizvodi.
Posle 48 i više sati van zemlje, može da se unese roba u vrednosti do 400
dolara, s tim da tu može biti i 1,5 litara vina, ili 1,14 litara žestokog
pića i 200 cigareta. Posle više od sedam dana van zemlje, oslobađanje od
carine ide do 750 dolara.
Treba reći da ljudi uglavnom govore istinu na granici.
Provera koju je još 1998. godine uradio glavni federalni inspektor, pokazala
je da je na svakih 50 putnika čiji je prtljag ili vozilo pretresano, samo
jedan nije poštovao carinske propise, a da od njih, kod svakog četvrtog
radilo o teškim prekršajima, gde je bilo droge, nakita ili oružja.
Nadležni ukazuju da mnogo pametnije prijaviti svu robu, nego kasnije
prolaziti kroz kazne, eventualnu zaplenu vozila ili čak pokretanje krivičnog
postupka.
Jedna od neprijatnih posledica može biti i stavljanje podataka u carinski
kompjuterski sistem na period od šest godina, što podrazumeva detaljniji
pregled prtljaga kod svakog prelaska granice u tom periodu.
Dodatne informacije možete pronaći na veb-sajtu
www.cbsa-asfc.gc.ca |
| |
| |
|
| |
| Koncert rasprodat, profitirali preprodavci |
| |
Karte za decembarski koncert Bon Džovija, koje su prodate za manje od deset
minuta od trenutka kada su puštene u promet, dostižu sada astronomske cene
na internetu.
Primera radi, mesta u parteru, čija cena je bila 149 dolara, prodaju se po
ceni i do tri hiljade dolara.
 Organizatori
su razočarani što mnogi na ovaj način profitiraju bez ikakvog rizika.
Kevin Doneli, menadžer MTS centra u kome će se koncert održati, napominje da
ovi preprodavci nisu ništa uradili, rezervisali ili pripremili za koncert, a
ostvaruju veliku dobit. Doneli, takođe, upozorava da nema nikakve garancije
da će zainteresovani obožavalac i kupac karte preko interneta zaista i
dobiti to što kupio, podsećajući da se može desiti da ostane i bez mesta na
koncertu i bez para.
Dešavalo se da je agencija Ticketmaster povukla već odštampane karte zato
što su bile plaćane ukradenim kreditnim karticama. Na desetine ljudi nije
moglo da uđe na koncerte u Vinipegu u prošlosti zato što su imali neke
sporne karte, nabavljane preko posrednika.
Ovakva prodaja karata nije legalna u Manitobi, ali to nije slučaj u državama
SAD-a, gde je i sedište najvećeg broja internet prodavaca karata.
Šon Pejt, iz stubhub.com, međutim, odbacuje kritike i naglašava da oni nude
savremeno rešenje za ljude koji žele da prisustvuju manifestaciji za koju su,
zbog velikog interesovanja, rasprodate karte. |
| |
| |
|
| |
| 'Moćna malena' i prividni osećaj moći |
| |
Udruženje ovlašćenih knjigovođa u svom izveštaju 'Kuda ide novac: Rastuća
dugovanja domaćinstava u Kanadi', daje sliku o Kanađanima naklonjenim da i
dalje troše novac, i pored toga što su već u dugovima. Oni su izračunali da
je ukupan dug svih građana preko jednog triliona dolara, s tim da je dve
trećine vezano za nekretnine, a ostatak za robu široke potrošnje.
 Šta
je to što prosečnog građanina navodi da troši preko svojih mogućnosti? Kao
osnovni razlozi navode se nedostatak samokontrole, ali tome umnogome
doprinose i plastične kartice, koje daju prividni osećaj moći. 'Moćna malena',
kako kažu u jednoj reklami, dozvoljava nam da kad god osetimo potrebu ili
zaželimo, da obradujemo sebe i svoje bližnje obrokom u restoranu, pićem sa
prijateljima ili neplaniranom kupovinom, iz čisto terapeutskih razloga, a da
pri tom gotovo nemamo osećaj da trošimo svoj novac.
Primetno je da su današnje generacije uglavnom razmaženije od generacije
svojih roditelja, koji su umeli da štede jer su živeli u drugačijem vremenu.
Oni to rade čak i danas, dok su deca uglavnom naviknuta da imaju i da se
ničega ne odriču.
Stručnjaci kažu da su u najgorem položaju ljudi čerdesetih godina i da je
verovatno među njima najveći procenat od 14 odsto svih onih čiji dug se
značajno povećao u poslednje tri godine. Istraživanje knjigovođa je pokazalo
da svaki peti ispitanik ne bi mogao da podnese neočekivani trošak od pet
hiljada dolara, a da svaki četvrti nema nikakvu ušteđevinu.
U grupi najugroženijih su mlađi od 25 godina, samohrani roditelji i samci
koji teško sastavljaju kraj sa krajem, ali i bračni parovi sa prosečnom
zaradom, koji previše troše zato što su ubeđeni da mogu.
Upravo nedostatak štednje je ono na šta već duže vreme upozoravaju
stručnjaci, koji napominju da se od 1982. godine sve manje štedi. Od
tadašnjih 20 odsto, 2005. godine štednja je pala na svega 1,2 zbog malih
kamata i sve većih cena stanova.
Oko trećine građana računa da će im otplaćena vrednost stana poslužiti kao
prihod za penziju i hipoteku koriste kao kreditnu liniju za kupovinu drugih
stvari.
Rok Lefebvr, potpredsednik za istraživanje i standarde, kaže da je deci
svojevremeno sugerisano da štede između 10 i 20 odsto svega što zarade, bez
obzira koliko to iznosi, dok se danas podstiče trošenje. |
| |
| |
|
| |
| Koliko košta pravo na drvo ili klupu |
| |
Nedostatak novca u gradskim kasama definitivno je problem sa kojim se suočava
sve veći broj mesta u Kanadi, pa su na ceni ideje koje donose dodatne pare.
Jednu od njih počeli su da sprovode u gradiću Kot-Sen-Lik u Kvebeku.
Ideja zapravo i nije potpuno nova. Oni su ponudili pravo da se lično ili
poslovno ime nađe na mestu po izboru onoga ko ponudi novac. Ponuđen je širok
izbor mesta, od drveća i klupa u parkovima, pa do infrastrukturnih objekata
u vlasništvu grada, poput bazena, sportskih dvorana, ogranaka biblioteka i
slično. Naglašava se da grad neće objaviti nikakvu listu onoga što bi se
moglo naći u ponudi, ali se zna da neće moći da se plati i personalizuje
promena imena ulica i parkova.
 Kako
objašnjava većnik Majkl Koen, ovaj njihov potez bi se mogao nazvati
kreativno finansiranje.
U gradiću Vudstoku, Ontario, za 150 dolara možete zasaditi drvo sa svojim
imenom, ili za period od pet godina dobiti pravo na ime nekog gradskog
kompleksa. U Vankuveru su otišli još dalje i sačinili već i pravilnik o
pravima na davanje imena.
Veruje se da bi i Torontu i njegovom istanjenom budžetu umnogome pomogla
takva jedna, dobro sročena politika kojom bi se proširila lista već
korišćenih mogućnosti.
No, profesor marketinga sa univerziteta Konkordija, Harold Simkins smatra da
ideja može naići i na otpor ili makar neodlučnost potencijalnih finansijera,
jer ispada da se prikupljaju sredstva za nešto što bi već trebalo da bude
pokriveno novcem od poreza. |
| |
| |
|
| |
| Finoća na monktonski način |
| |
Timovi saradnika Riders Dajdžesta u 15 gradova širom zemlje ispitivali su
ljubaznost Kanađana i ustanovili da je finoća najizraženija u Monktonu, Nju
Brunsvik, ali i da u Vankuveru (slika dole) i Kalgariju ona i dalje postoji.
 Ovaj
časopis je istraživanje objasnio kao stvaranje slike dana u životu grada.
Saradnici su ljubaznost proveravali kroz nekoliko uobičajenih svakodnevnih
situacija, počevši od toga koliko često ljudi jedni drugima pridržavaju
vrata, kako prodavac reaguje kada mušterija kupuje sitnice ili koliko su
ljudi voljni da pomognu kada nekome ispadne fascikla i papiri se rastue na
sve strane.
U Monktonu, gradu od oko 120 hiljada stanovnika ostvaren je, sa 80 odsto,
skoro savršen rezultat u testu zahvalnosti.
Saradnici Riders Dajdžesta ističu da je spontanost u ljubaznom ophođenju
naprosto plenila u kontaktima sa ljudima Monktonu, gde je rukovanje i
zahvaljivanje ustaljena forma ponašanja.
Posle Monktona, na listi su se našla četiri grada iz zapadnog dela zemlje,
Kalgari, Vankuver, Edmonton i Viktorija, u kojoj je ostvaren isti rezulatat
kao u Šarlotaunu i St. Džonsu. Žitelji Montreala, Halifaksa i Vinipega
ponašaju se gotovo identično ljubazno - u dve trećine situacija, da bi potom
plasman išao Ridžajna, Kvebek Siti, Toronto i Saskatun.
Prestonica Otava našla na poslednjem mestu, sa rezultatom od 50 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Nepodobna reč izbačena iz Parlamenta |
| |
Iz rečnika političkog jezika primerenog za upotrebu u Parlamentu u Kvebeku
izbačena je reč vetrokaz, kao nepodobna za to okruženje.
Predsedavajući Parlamenta Mišel Bizone ovu reč okarakterisao je kao
uvredljivu.
Premijer Žan Šarest je u poslednje vreme često koristio reč vetrokaz,
posebno u odnosu na lidera opozicije Marija Dimona.
To se dešavalo u prvoj nedelji posle letnjeg parlamentarnog raspusta, kada
je predsedavajući Bizone odjednom odlučio da to treba da prestane i rekao
premijeru da je reč od sada na listi 'neparlamentarnog izražavanja'. |
| |
| |
|
| |
| Na isti dan kad i deda |
| |
Na isti dan kada je rođen Pjer Trido, 18. oktobra, njegov stariji sin Džastin
Trido, 35, dobio je sina. Njegova supruga, novinarka Sofi Gregoar, 32,
rodila je Ksavijera Džejmsa Tridoa.
Džastin Trido, koji je predavao glumu, na narednim izborima namerava da se
kandiduje za Liberalnu stranku u Papinou.
Ovo je druga prinova u klanu Tridoovih u poslednjih godinu dana.
Mlađi brat Aleksandar i njegova partnerka Zoi Bedoa postali su pre deset
meseci roditelji takođe sinu, Pjeru-Emanuelu. |
| |
| |
|
| |
| Rasadnik marihuane u kombiju |
| |
Policija je bila više nego iznenađena kada je u rutinskoj kontroli vozila
pronašla pravi rasadnik marihuane u jednom kombiju.
Policajac Erik Tompson je rekao da su u kombiju pronašli, veoma pedantno
organizovanu raznovrsnu opremu za uzgoj, potom 324 biljke marihuane u
različitim stadijumima rasta, 115 formiranih biljaka i 209 pelcera, kao i
1.760 grama spakovanih pupoljaka.
Dvojica muškaraca iz Louer Mejnlenda terete se za proizvodnju i posedovanje
nedozvoljene supstance zbog puštanja u promet.
Tompson veruje da su oni u suštini selili proizvodnju i da su slučajno bili
interesantni policiji tokom saobraćajne kontrole.
Nešto slično se dogodilo i u avgustu u zalivu Horsšu, B.K., kada je policija
u jednoj adaptiranoj tojoti, koja je bila u redu za feribot, pronašla 140
biljaka marihuane, koje je vlasnik gajio u toj pokretnoj bašti. |
| |
| |
|
| |
| Ženama tek dve trećine muških zarada |
| |
Meri Korniš, predsednica Koalicije za jednake plate, kaže da ni dvadeset
godina posle donošenja provincijskog Akta o jednakim zaradama nije učinjen
značajniji pomak u izjednačavanju žena i muškaraca.
Bez obzira na zanimanje ili obrazovanje, žene i dalje dobijaju svega 71
odsto zarade svojih kolega muškaraca, što je najbolji dokaz da provincijski
Akt nije zaživeo.
Koalicija se zalaže za bolje plate u zanimanjima kojima se uglavnom bave
žene, poput onih u oblasti nege i staranja o deci, starijim licima i
bolesnicima, zato što su neosnovano male i neusklađene.
Primera radi, prosvetni radnik sa diplomom o završenom dvogodišnjem
obrazovanju na koledžu, u proseku, zarađuje svega 23 hiljade dolara.
U Uniji zaposlenih u javnim službama se nadaju da će obećanja vlade
premijera Daltona Mekgvintija o smanjivanju siromaštva uroditi plodom, te
sugerišu da bi dobar početak bilo upravo pridržavanje važećih zakona o
izjednačavanju primanja zaposlenih. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
