|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1126, 26. oktobar 2007.
| Hrvatska vojska počinila zločine |
| |
Suđenje generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu, optuženima za ratni zločin
nad civilima tokom akcije Medački džep, nastavljeno je čitanjem izveštaja
koji je nakon akcije sastavila civilna policija UN.
U izveštaju UN se konstatuje da je Hrvatska vojska, oslobađajući područje
Medačkog džepa, počinila ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i etničko
čišćenje.
Pripadnici civilne policije UN su na području Medačkog džepa na ličkom
ratištu pronašli 19 leševa, od čega 10 muških, osam ženskih i jedan kome
nisu mogli utvrditi pol.
Prema navodima iz izveštaja, pet leševa bilo je spaljeno ili su izgoreli u
kućama, od toga četiri žene.
Za muškarce se uslovno može tvrditi da su bili vojnici, ako se primeni
pravilo da su u to vreme bili mobilisani svi muškarci od 16 do 60 godina,
piše u izveštaju policije UN koje je na suđenju pročitao predsednik sudskog
veća Marin Mrčela.
Policajci UN su utvrdili i da je u akciji uništeno 312 objekata - 164 kuće,
148 staja i privrednih objekata.
Najveći deo zločina dogodio se pre nego što su hrvatske snage morale da se
povuku s područja koje su nekoliko dana ranije oslobodile, tvrdi se u
izveštaju i dodaje da su pre paljenja ili uništavanja srpske kuće u selima
oko Medačkog džepa bile detaljno opljačkane i vandalizovane, stoka pobijena,
a bunari zatrovani naftnim derivatima i životinjskim leševima.
Opisuje se i situacija zatečena u svakom od 16 sela ili zaselaka gde su
pripadnici UN obavili pregled, uz komentar da nisu uključeni podaci o 52
tela koja je Hrvatska vojska nakon zauzimanja tog dela ličkog ratišta
predala srpskoj strani.
U izveštaju se navodi da ni u jednom naselju nisu pronađeni živi ljudi, a da
je u zaseoku Drljići "u životu ostalo samo nekoliko kokošaka".
Policajci UN tamo su zatekli grupu hrvatskih vojnika s oznakama MUP-a, piše
u izveštaju u kome su prvi put službeno izneti podaci o ratnim zločinima
Hrvatske vojske nakon akcije Medački džep.
U prvom sudskom postupku koji je hrvatsko pravosuđe preuzelo od Haškog suda,
generali Ademi i Norac su po komandnoj odgovornosti optuženi za zločine nad
civilima srpske nacionalnosti u akciji Medački džep, koja je sprovedena u
septembru 1993. godine, kao i za preterano i neselektivno granatiranje
srpskih sela u kojima su stradali civili. |
| |
| |
|
| |
| Pronalazač bosanskih piramida traži ulaze |
| |
Samostalni istraživač Semir Osmanagić najavio je u Beogradu da će od aprila
sledeće godine početi potragu za ulazima u drevne piramide, koje prema
njegovoj tvrdnji, postoje kod Visokog u Bosni i Hercegovini.
"Postojanje piramida je naučno verifikovano, ali kada konačno uđemo u njih
to će biti konačna potvrda za preostale Neverne Tome", rekao je Osmanagić na
predavanju u okviru ciklusa "Svet je otvorena knjiga", koji priređuje Visoka
turistička škola strukovnih studija iz Beograda povodom 40 godina svog rada.
 Privatni preduzetnik nastanjen u Hjustonu (SAD), Osmanagić je kao
arheolog-amater pre nekoliko godina izazvao svetsku senzaciju tvrdnjama da
se pod Visočicom i susednim brdima u centralnoj BiH nalazi takozvana "Bosanska
dolina piramida" sa pet do sedam drevnih, ljudskom rukom građenih piramida.
Iako je do sada zvanična nauka žestoko osporila te tvrdnje kao neosnovane,
Osmanagić je i pored protesta dela javnosti u BiH kod Visokog započeo
opsežna terenska istraživanja brdskih lokaliteta koje je nazvao Bosanska
piramida Sunca i Meseca.
Prema njegovoj teoriji, od vrhova ta dva brda i susednog trećeg brda, koje
je prozvano piramidom Zmaja, može se povući savršeni jednakostraničnimo
trougao, a ispod zemlje ih povezuje splet tunela. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora i Srbija bliskim odnosima treba da
budu primer |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović i predsednik Skupštine Srbije Oliver
Dulić saglasili su se u Budvi da Crna Gora i Srbija treba da imaju veoma
bliske odnose i da takvim vezama budu primer u regionu.
 Vujanović
i Dulić, koji učestvuju na Osmom godišnjem evropskom ekonomskom forumu
sever-jug, danas su razgovarali o odnosima dve zemlje.
Crnogorski predsednik ukazao je da bliski odnosi dve zemlje treba da budu u
svim oblastima saradnje, od politi-čke do ekonomske, i da je to u interesu
građana i jedne i druge države.
Dulić je kazao da je donošenjem Zakona o državljanstvu Srbija želela da
omogući pripadnicima srpskog naroda koji žive u zemljama regiona da dobiju
srpsko državljanstvo i naglasio da taj zakon nije uperen ni protiv jedne
države.
"U ovom trenutku hoćemo da intenziviramo razgovore sa svim državama, pre
svega sa Crnom Gorom, da u okviru bilateralnog pregovaranja dođemo do
sporazuma koji bi definisao prihvatljiv model državljanstva za sve građane
Crne Gore koji bi eventualno želeli da dobiju i srpsko državljanstvo", kazao
je Dulić.
On je kazao da će Srbija učiniti sve da do takvog sporazuma dođe sa svim
državama koje pokažu interesovanje.
"Isto tako nećemo učiniti ništa s naše strane da upravo ovakvi zakoni ne bi
vodili destabilizaciji bilo koje od država", kazao je Dulić.
Čestitajući Crnoj Gori potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju, Dulić je izrazio nadu da će i Srbija to učiniti veoma brzo.
"Srbija će se u budućnosti prioritetno baviti ratifikacijom svakog sporazuma
koji postigne sa Crnom Gorom jer nam je stalo da izgradimo ono što jeste
zacrtano kada se Crna Gora odlučila za samostalnost, a to su najbolji mogući
odnosi na svetu", zaključio je Dulić. |
| |
| |
|
| |
| Vujanović i Silajdžić o unapređenju saradnje |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović i član Predsedništva BiH Haris Silajdžić
istakli su u Budvi da dve države imaju kvalitetnu komunikaciju i da su
bilateralni odnosi u usponu.
Vujanović, koji se sa Silajdžićem sastao u okviru Osmog ekonomskog foruma
severne i južne Evrope, preneo je spremnost Crne Gore da se sporazumi, koji
će omogućiti kvalitetniju državnu i ekonomsku saradnju, što pre potpišu i da
se kroz dobru komunikaciju dve vlade Crna Gora i BiH ekonomski snažnije
povežu.
Navodeći da Crna Gora ima novi Ustav zasnovan na evropskim temeljima,
Silajdžić je naglasio da je vrlo važna ravnopravnost svih građana u Crnoj
Gori.
"Nadam se da ćete pozitivno uticati na događaje u BiH. Voleo bih da uspemo u
poslu koji nam predstoji, a to je novi Ustav u BiH, koji će omogućiti upravo
to, a to je ravnoprvnost svih građana i jednakost pred zakonom", kazao je
Silajdžić. |
| |
| |
|
| |
| Obaveze Crne Gore zbog članstva u SE 180.000
evra godišnje |
| |
Crnogorska vlada utvrdila je listu svih obaveza koje proizilaze iz članstva u
Savetu Evrope (SE) u periodu od jedne do tri godine.
"Ministarstvo inostranih poslova (MIP) zaduženo je da, u saradnji sa ostalim
resorima, u roku od 30 dana odredi nosice aktivnosti u izvršavanju
finansijskih obaveza i kontribucija, kao i učesnike u telima SE", rekao je
politički direktor MIP-a Vladimir Radulović nakon sednice Vlade.
On je naveo da će početne obaveze Crne Gore zbog članstva u Savetu Evrope
iznositi okoo 180.000 evra godišnje.
"Ovi zadaci za sada ne podrazumevaju povećanje administracije, jer se radi o
radnim telima koja će ad hok izvršavati poslove", kazao je Radulović. |
| |
| |
|
| |
| Lajčak i Silajdžić osudili izjavu Koštunice |
| |
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak reagovao je na Koštuničinu izjavu
navodeći da "odluka visokog predstavnika ni na koji način ne krši Dejtonski
sporazum i Ustav BiH", već da se njegovom odlukom "usklađuje rad Saveta
ministara sa Ustavom BiH".
Koštunica je juče ocenio da je cilj "Lajčakovih mera i Ahtisarijevog plana
ukidanje Republike Srpske i proglašavanje jednostrane nezavisnosti Kosova i
Metohije".
 "Premijer
Koštunica ne navodi niti jednu činjenicu na osnovu koje bi se moglo
zaključiti da odluka ugrožava postojanje Republike Srpske", saopštio je
Lajčak i dodao da je OHR ponudio verodostojnu argumentaciju koja dokazuje da
odluka nije usmerena protiv ijednog naroda ili entiteta u BiH.
Lajčak je naveo da je OHR Koštunici poslao pravno obrazloženje njegovih
odluka.
"Jasno je da on zna, kao legalista, da to što iznosi nije istina. Zašto mu
je potrebno da u ovom trenutku i u ovakvoj situaciji iznosi takve stavove
kad se još ni Vlada RS nije očitovala na poslato obrazloženje", saopštio je
visoki predstavnik.
On je odlučno odbacio svako "veštačko povezivanje" Dejtonskog mirovnog
sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Visoki predstavnik u BiH prošle sedmice je doneo odluku da proglasi izmene
Zakona o Savetu ministara BiH kojima se omogućava da vlada BiH deluje kada
je na sednici većina ministara, kao i da se odluke mogu donositi prostom
većinom glasova.
Zvaničnici iz RS negodovoali su zbog tih mera smatrajući da je Lajčak njima
redukovao entitetsko glasanje u vladi BiH.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je da izjava premijera Srbije
Vojislava Koštunice da je cilj mera visokog predstavnika Miroslava Lajčaka
ukidanje Republike Srpske (RS), "predstavlja flagrantno mešanje u unutrašnje
stvari BiH".
Silajdžić je u saopštenju naveo da je cilj takvih izjava "istovremena
kulminacija krize u BiH i na Kosovu u momentu rešavanja kosovskog pitanja".
"Otvorenim nasrtajima na suverenitet BiH, kao i na sigurnosnu situaciju u
celom regionu, Srbija pokušava da instrumentalizuje sva otvorena pitanja na
Balkanu kako bi maksimilizirala svoju pregovaračku poziciju oko Kosova",
ocenio je Silajdžić.
On je naveo da se takva retorika ne razlikuje od delovanja Slobodana
Miloševića koje je "dovelo do najvećih zločina od Drugog svetskog rata u
Evropi". |
| |
| |
|
| |
| Sumnja u pozadinu Ivanićeve optužnice |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izrazio je nezadovoljstvo što je
Sud BiH potvrdio optužnicu protiv Mladena Ivanića baš u trenutku kada je on
predstavio inicijative značajne za ukupnu političku situaciju u BiH,
saopšteno je večeras iz vlade RS u Banjaluci.
Posebno odeljenje za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju
Tužilaštva BiH juče je podiglo optužnicu protiv lidera Partije demokratskog
progresa Ivanića i još nekoliko visokih funkcionera te stranke u predmetu "Srpske
šume".
Ivanić (desno) se tereti za krivično delo zloupotrebe položaja, zločinačkog
udruživanja i podsticanja na zloupotrebu položaja.
"Bez namere da se mešam u meritum pomenutog predmeta, i uopšte nezavisnost
pravosudnih institucija, ipak sam iznenađen izborom trenutka i načina da se
medijski obelodani potvrđivanje optužnice", naglasio je Dodik. Prema
njegovim rečima, teško je izbeći zaključak da se u ovom slučaju ne radi o
koincidenciji, već o političkoj odmazdi.
Dodik smatra da Sud BiH smišljeno, po nečijem nalogu ili pretnji, lidera
političke partije u RS i BiH stavlja u kontekst izvršioca teškog krivičnog
dela upravo u momentu kada taj lider izražava principijelan politički stav o
politici nametanja, pretnji i smenjivanja koje institucija visokog
predstavnika sprovodi u BiH.
Uz pretpostavku da su njegove sumnje opravdane, Dodik ističe da bi to u
potpunosti dovelo u pitanje nezavisnost pravosudnog sistema u BiH i pokazalo
da je on itekako "zavisan od protektora" u BiH. Mediji su ranije
objavljivali da su Ivanić i visoki funkcioneri PDP-a osumnjičeni da su se
tokom 2001. i 2002. godine udružili u zločinačku organizaciju radi krađe
šuma i protivzakonitog finansiranja predizborne kampanje te stranke. |
| |
| |
|
| |
| SNS podržala Milorada Dodika |
| |
Opoziciona Srpska narodna stranka (SNS) u Crnoj Gori podržala je Vladu
Republike Srpske (RS) i njenog premijera Milorada Dodika u njihovom
nastojanju da "sačuvaju RS" od, kako je saopšteno, pokušaja visokog
predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka da ukine neka njena ovlašćenja.
 SNS
je, takođe, saopštila da će njeni predstavnici u Savetu Evrope pokrenuti
inicijativu za "ukidanje Lajčakovih ovlašćenja".
Prema oceni te partije, visoki predstavnik za BiH je zloupotrebio svoja
ovlašćenja i ima "destruktivne namere u odnosu na vitalne interese srpskog
naroda".
Lajčak je prošle sedmice doneo odluku o promeni načina odlučivanja u Savetu
ministara BiH, što je u RS protumačeno kao štetno po interese ravnopravnosti
tog entiteta u BiH.
Skupština RS najavila je poništenje Lajčakove odluke. |
| |
| |
|
| |
| Novi oružani napadi na granici sa Kosovom |
| |
Policajac Igor Draganov (1983) podlegao je povredama zadobijenim tokom napada
nepoznatih napadača kod Tanuševca, a teško su povređeni Džemalitin Sinani
(1984) i Trajče Ristevski (1974), saopštila je makedonska policija.
 Do
incidenta je došlo prilikom redovne policijske kontrole u tom selu na
granici prema Kosovu.
Draganov i Ristevski su povređeni prilikom prevrtanja džipa nakon što su na
njih, dok su bili u redovnoj patroli, iz automats-kog oružja pucali
nepoznati napadači. Ristevski, koji je u teškom stanju, ima prostrelne rane.
Izvori Bete u MUP-u naveli su ranije da identitet napadača nije poznat, ali
da se pretpostavlja da su došli izvan Makedonije.
Sumnja se da u Tanuševcima već nekoliko meseci boravi naoružana grupa
Džezaira Šaćirija, zvanog Komandant Hodža, koji je tokom sukoba 2001. godine
u Makedoniji komandovao naoružanim albanskim grupama u toj oblasti.
Nakon završetka sukoba, postao je poslanik Demokratske unije za integracije.
On je pretio makedonskoj policiji i vlasti da će u novembru raspisati
referendum za otcepljenje sela od Makedonije i pripajanje Kosovu.
Šaćiri, međutim, za to nije dobio podršku stanovništva, a nekoliko puta je
prijavljivao incidente i pucnjave u selu koje policija nije potvrdila.
Tanuševci su na 25 kilometara severno od Skoplja u planini prema Kosovu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
