|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1127, 2. novembar 2007.
| Kanađani popili 2.2 milijarde litara piva |
| |
Kanađani su prošle godine kupili (i popili) 2,2 milijarde litara piva, 378,7
miliona litara vina i 202,6 miliona litara žestokih pića. Za sva pića
potrošeno je ukupno 17,3 milijarde dolara, odnosno u proseku je svaka osoba
starija od 15 godina, dala po 651 dolar.
 Ovde
statističari objašnjavaju da su oni uzeli prag od 15 godina, iako to nije
uzrast u kome je po zakonu dozvoljeno konzumiranje alkohola, po uzoru na
Ministarstvo zdravlja, kako bi u suštini bila dobijena realnija slika o
konzumiranju alkohola.
Pivo je i dalje najomiljenije kanadsko piće, ali vino sve više postaje piće
izbora.
Posebno se ceni crno vino, koje čini bezmalo dve trećine kupljenog vina.
Treba reći da se kod crnih vina uglavnom biraju inostrana, tri od svake
četiri flaše, dok je kod belih odnos između domaćih i stranih izjednačen.
Najveći ljubitelji vina su i dalje žitelji Kvebeka, gde je kupljena trećina
sveg vina i preko dve petine ukupne količine crnog.
Bela vina omiljenija su od crnih na Ostrvu princa Edvarda, Novoj Skotiji i
Nju Brunsviku.
Što se piva tiče, domaća su ubedljivo popularnija, ali strana sve više
osvajaju tržište, tako da sada jedanaest odsto sveg popijenog piva dolazi iz
inostranstva.
Žestoka pića se takođe visoko kotiraju, a među njima su i dalje najtraženiji
skoč i burbon viski, i to uglavnom domaće proizvodnje. |
| |
| |
|
| |
| Lopovi rade po scenariju |
| |
Mnoge pojave nisu više specijalitet određenog mesta ili podneblja, već
dobijaju gotovo globalni karakter. Kriminal tu svakako zauzima važno mesto,
pa se tako dogodilo da se nedavno na nekoliko krajeva sveta ljudi
upozoravaju da mogu postati meta lopova koji vrebaju pored banaka, čekaju
žrtvu sa većom količinom gotovine i rade po veoma sličnom scenariju.
 Među
onima koji upozoravaju na ovu vrstu kriminala je i gradska policija u
Torontu. Oni naglašavaju da je u porastu broj krivičnih dela u kojima se
žrtvi prvo odvuče pažnja, a potom se opljačka. Ovakvi prepadi se obično
događaju na parkinzima kod banaka, a lopovi rade pojedinačno ili, često, u
paru.
Postupak otprilike izgleda ovako: prvo se odabere žrtva, a to je neko ko je
podigao veći iznos gotovine u banci ili na automatu. Žrtvi se dozvoli da
dođe do svog automobila, da bi tu počeo neki od unapred spremljenih
scenarija.
Dešava se da se žrtvi prijavi da joj je guma izbušena, (neretko, radi veće
verodostojnosti, lopovi 'pomognu' da se to dogodi), u stilu 'poštenog
nalazača' žrtvi se stavlja na znanje da joj je ispao neki novac, zabeleženi
su i slučajevi da lopovi prate žrtvu, koja je novac ostavila u odeljku za
rukavice u automobilu, do sledećeg parkinga, gde pljačkaju automobil.
Na pitanje kako se odbraniti od lopova u ovakvim ili sličnim situacijama,
veoma je teško dati pravi odgovor.
Možda je najbolje zamoliti nekoga da ide sa vama u banku ako treba da
podignete neku veću svotu novca. Oprez je, takođe, uvek više nego dobrodošao,
te se kloniti bilo kakvog sumnjivog dešavanja.
Ne treba posebno naglašavati da su žene češće žrtve ovih lopova sa 'scenarijom',
pa je onda preporučljivo da novac odlože još dok su u banci ili ispred
bankomata, i da ga drže uz sebe, a ne u torbi koju spuštaju na sedište
automobila.
No, to je teorija, koja može da pomogne, ali nema garancija. U svakom
slučaju, ponekad je dobro znati. |
| |
| |
|
| |
| Duže spavanje za učenike jedne škole |
| |
Već od iduće školske godine, u jednoj od srednjih škola u Torontu mogla bi
biti uvedena nova, eksperimentalna, kasnija satnica.
Predlog je da časovi počinju tek u 11:30, dakle dva i po sata kasnije nego u
drugim školama, kako bi se vreme prilagodilo tinejdžerima i njihovom
razvojnom sklopu.
Brojni stručnjaci kažu da ova ideja ima mnoge prednosti. Oni tvrde da
tinejdžeri imaju drugačije potrebe za snom od ostalih i da im više odgovara
kasniji početak radnog dana. Naglašava se da tokom tinejdžerskih godina
hemijska materija zadužena za pospanost počinje da deluje kasnije uveče i
prestaje sa dejstvom kasnije ujutro, što uslovljava pomeranje faze spavanja.
Istini za volju, deca ne odlaze na spavanje rano, ali to se, makar delimično,
može objasniti dodatnim aktivnostima koje većina njih ima. Posle nastave,
naime, mnogi odlaze na sport, tu su i sitni poslovi za osvežavanje džeparca,
tako da su za školske obaveze, poput izrade domaćih zadataka i učenja za
sutrašnje časove, ostavljeni kasniji večernji sati. Ako se zna da je
tinejdžerima potrebno bar 8,5 sati noćnog sna, onda je potpuno jasno da oni
ne mogu biti u punoj formi u ranim jutarnjim satima.
 Dr
Kolin Šapiro, stručnjak za probleme spavanja pri klinici za decu i omladinu
Jutdejl, ističe da je vreme održavanja nastave u suštini prilagođeno
potrebama roditelja i nastavnika, a ne dece. Po njegovim saznanjima, već
neko vreme se u školama izbegava da se časovi težih predmeta, matematike i
fizike, na primer, drže kao prvi ujutro, zato što su deca još uvek pospana.
On potkrepljuje ovaj svoj stav podacima iz anketiranja 3.235 učenika
srednjih škola, gde većina ispitanih insistira da su zaista pospani između 8
i 10 sati ujutro.
Ideja za pomeranje početka nastave nije nova. Ona postoji već neko vreme u
SAD-u, u školskim upravama u 19 saveznih država, i nadležni iz Školskog
saveta regiona Toronto prate uspeh tamošnjih učenika. Navodi se da je
razlika u uspehu učenika i manjem napuštanju škole takva da opravdava
pomeranje početka nastave.
Učenici kao i svugde u svetu, nemaju ništa protiv pomeranja rasporeda časova
na kasniju satnicu. Međutim, kada im se predoči mogućnost da se njihovi
časovi održavaju kasnije, onda jedan broj počinje da iznalazi i mane ovoj
ideji koja je veoma primamljiva, makar na prvi pogled. Navode da ipak žive u
realnom svetu, gde je počevši od roditelja, pa nadalje, sve ima ustaljeni
ritam, sa ranijim jutarnjim startom. Pojedini strahuju da neće biti u
mogućnosti da sebi obezbede dodatni džeparac, zato što u vreme kada su oni
slobodni poslova jednostavno neće biti, ali i da možda neće uspeti da
koriste usluge biblioteka.
Roditeljski strahovi još su ozbiljniji. Neformalno prikupljanje mišljenja o
ovoj ideji pokazalo je da se roditelji plaše da je ovo još jedan atak na
instituciju porodice, koja će dodatno biti uskraćena za zajednički provedeno
vreme i međusobno druženje, naprosto zato što će stalno neko spavati -
roditelji od ranijih večernjih sati, deca do kasnijih jutarnjih. Tinejdžeri
će biti bez nadzora dobar deo noći, uz kompjutere i internet, što ostavlja
previše prostora za svakovrsna, pa i sporna eksperimentisanja u komunikaciji
sa osobama sumnjivih, prečesto i nečasnih, sklonosti i namera.
Nekoliko roditelja je, ma koliko sebe svrstavali u moderne, izrazilo bojazan
da će stalno povlađivanje potrebama dece, biti kontraproduktivno i, umesto
da olakša odrastanje i sazrevanje dece za život u društvu, otežati situaciju
svima podjednako, i roditeljima i deci. Ako se u psihologiji pod terminom 'vršnjačko
maltretiranje' podrazumeva i insistiranje jednog iz grupe da određuje
pravila ponašanja cele grupe, gotovo spontano se dolazi do dileme da li i u
povlađivanju potrebama jedne generacije ima nečega zbog čega bi ostali iz
okoline poželeli makar da se požale.
Ukoliko bude usvojen ovaj predlog, Toronto će biti prvi grad u Kanadi sa
pomerenim terminom početka nastave. |
| |
| |
|
| |
| Manje soli u ishrani |
| |
Vodeći zdravstveni stručnjaci naglašavaju da je potrebna hitna akcija za
smanjivanje količine soli koja se kroz ishranu unosi u Kanadi, kako bi se
sprečile posledice bolesti srca i krvnih sudova.
 Prosečan
Kanađanin unese 3.100 miligrama soli dnevno, od čega je veći deo kroz
prerađenu hranu ili kao dodatak tamo gde i nismo svesni. Zdravstveni
stručnjaci potenciraju da zdrava odrasla osoba ne bi trebalo da unosi više
od 1.200 do 1.500 miligrama dnevno.
Dokazano je, naime, da visok unos soli povećava krvni pritisak i
istraživanja čak pokazuju da bi smanjena količina soli mogla da redukuje
pojavu šloga i bolesti srca skoro za trećinu.
Koalicija medicinskih stručnjaka apelovala je na federalnu vladu da postavi
određene limite za količinu soli u pakovanoj i pripremljenoj hrani,
uspostavi sistem za praćenje nivoa soli u ishrani Kanađana, edukuje građane
o štetnosti soli po zdravlje i načinima za smanjenje unošenja, kao i da
uvede inicijative za smanjenje upotrebe soli u proizvodnji i preradi hrane.
Zbog ovih alarmantnih upozorenja o ozbiljnim posledicama, vlada je odmah
najavila formiranje ekspertske radne grupe, sa zadatkom da se bavi
smanjenjem upotrebe soli. Ministar zdravlja Toni Klement rekao je da će
početak rada grupe značiti korak napred u pružanju pomoći građanima ka
unapređivanju svog zdravlja i zdravlja članova svoje porodice.
Unos soli može smanjiti svako za sebe, tako što će birati hranu bez dodatka
soli, potom mlečne proizvode koji su bez ili sa smanjenim procentom masnoće,
ili tako što će umesto soli, dodavanjem začinskih biljaka ili začina
korigovati ukus jela. |
| |
| |
|
| |
| Električni automobil za nagradu, ali ne za
vožnju |
| |
Električni automobil, dvosed ZENN (zero emissions, no noise), prodaje se i
osvaja nagrade u SAD-u, Meksiku i Evropi, ali ne i u Kanadi, gde se i
proizvodi. Po rečima rečima proizvođača, problem je u tome što federalna
vlada blokira prodaju.
 Jedina
provincija u kojoj je dozvoljeno korišćenje ovakvog automobila je Britanska
Kolumbija, kaže osnivač kompanije ZENN Ijan Kliford. On kaže da su u Kanadi
administrativne prepreke takve da skoro da dižu ruke od plasmana na domaćem
tržištu. Interesantno je da je automobil zadovoljio sve zakonske kriterijume
u SAD-u, čije propise je kanadsko Ministarstvo za saobraćaj usvojilo 2000.
godine, ali to očigledno nije bilo dovoljno da ovi automobili izađu na ulice
ovdašnjih gradova.
Kliford primećuje da ga čude administrativne prepreke, koje postoje i u
trenutku kada premijer Stiven Harper upozorava da zemlja ne može da
ispoštuje ograničenja na koja se obavezala po Kjoto protokolu. Svaki
automobil zen bi, naime, za šest tona smanjio emitovanje ugljen dioksida.
Automobil je veliki približno kao mini kuper, a okvirna cena mu je 14
hiljada dolara. Dostiže brzinu od 40 kilometara na čas i napravljen je za
gradske zone u kojima nije dozvoljena brzina veća od 50 km/h.
Klifordu i njegovoj kompaniji ne ide na ruku ni porast kanadskog dolara,
tako da je sve neizvesnija budućnost ovog vozila. |
| |
| |
|
| |
| Duplo jeftiniji benzin zbog premije |
| |
Kada je u subotu uveče saznao da je na lotou izvukao premiju od 11 miliona
dolara, Barkli Heron, vlasnik benzinske pumpe u Fort Smitu, Severozapadne
teritorije, poželeo je da svoju radost podeli sa sugrađanima, pa je odmah
spustio cenu goriva sa 1,15 dolara, na 50 centi za litar.
 Vest
se brzo raširila mestom i ubrzo su redovi počeli da se stvaraju ispred
njegove pumpe. Iznenadni popust je trajao sve dok, oko pola tri ujutro, nisu
bili ispražnjeni rezervoari.
Heron veruje da je otišlo oko 10 hiljada litara goriva.
Interesantno je da je Heron dobitni tiket kupio u apoteci, iako pored pumpe
drži i bakalnicu, u kojoj se između ostalog prodaju i tiketi.
Heron, 46, i njegova supruga En kažu da će zadržati posao i ostati da žive u
istom mestu, jer za sada ne nameravaju mnogo da promene svoj život, ali se
nadaju da će uspeti da pomognu zajednici. Za sebe planiraju odmor u Las
Vegasu, novu kuću za njegovu majku.Šoping ture su u modi |
| |
| |
|
| |
| Montreal najpovoljniji, Toronto na začelju |
| |
U Montrealu je i dalje najpristupačnija cena stanova za iznajmljivanje, kaže
se u studiji Korporacije za hipotekarne kredite i stanovanje, koja je
pravila upoređivanje prosečnih primanja i cena stanova u pet najvećih
kanadskih gradova.
 Posle
Montreala, dolazi Halifaks, pa Kalgari i Vankuver, dok je Toronto na
poslednjem mestu u toj grupi.
Montreal još od 1998. godine drži ovu poziciju, koja pokazuje da je srednja
vrednost dohotka viša od cene za iznajmljivanje osrednjeg dvosobnog stana u
poređenju sa drugim gradovima.
Poređenja radi, u Kalgariju tržišni uslovi i dalje diktiraju porast cena
rentiranih stanova. Priliv radnika je i dalje veliki, što se neminovno
odražava i na potražnju za stanovima. Predviđa se da će u narednom periodu
cene stanova porasti za 12 odsto, dok će se plate povećati za upola manji
iznos.
U Halifaksu i Vankuveru očekuje se da će odnos između cena stanova i plata
ostati otprilike isti.
Što se tiče Toronta, u Korporaciji predviđaju da će on ostati na dnu ove
male liste, gde se i nalazi poslednjih nekoliko godina. |
| |
| |
|
| |
| Uzorana bračna ponuda |
| |
Farmer iz južnog dela Manitobe Džoel Dorksen smislio je originalan način da
zaprosi svoju devojku Kristinu Ginter.
Posle završene setve useva sa njegovih poseda blizu Stajnbaha, 50 kilometara
jugoistočno od Vinipega, on je pet sati po polju, veličine 32 jutra,
traktorom i motokultivatorom ispisivao bračnu ponudu. Potom je udesio da se
sa devojkom provoza iznad tog polja u prijateljevom malom avionu.
Kada je Kristina pročitala poruku, on je izvadio prsten i, naravno, da nije
ni mogao dobiti drugačiji odgovor sem pristanka.
Venčanje je planirano za proleće. |
| |
| |
|
| |
| Sinovi kao roditelji, ćerke bolje prolaze |
| |
Druga generacija imigranata, posebno drugačije boje kože, nije pošteđena
problema koje njihovi roditelji već poznaju.
Do tog zaključka došli su statističari na osnovu upoređivanja zarada mladih
čiji su roditelji rođeni u Kanadi, i onih čiji su roditelji došli ovde da
žive. No, ovaj generalni stav ipak malo drugačije izgleda kada se razloži.
Ako se pođe od istog obrazovanja, onda pripadnice lepšeg pola iz druge
generacije zarađuju primetno više od svojih vršnjakinja u potpunosti
kanadskog porekla. Kod mladića, pak, situacija je obratna, ali uglavnom kada
se radi o onima drugačije boje kože. U studiji se, čak, tvrdi da je kod
mladića koji se ne razlikuju po boji kože, plata češće viša ako im je jedan
od roditelja novodošli imigrant.
Statističari su do ovih zaključaka došli na osnovu podataka o zaradama
mladih, rođenih između 1967. i 1982. godine, u periodu od 1996-2004. godine.
Oni napominju da su posmatrane grupe mladih bile iz poprilično drugačijih
sredina. Naime, najveći broj novodošlih imigranata živi u Ontariju i
Britanskoj Kolumbiji, i to u gradskim sredinama, dok su deca roditelja
kanadskog porekla u većem procentu iz manje perspektivnih regiona, kao što
su atlanski deo zemlje, Manitoba i Saskačuan, i iz manjih sredina.
Stručnjaci su uzimali u obzir u kojoj meri obrazovanje, deo zemlje i
porodične karakteristike imaju uticaj na primanja svake od grupa.
Primećeno je i da su mlade žene iz druge generacije češće neudate i bez dece,
nego njihove vršnjakinje čiji su roditelji kanadskog porekla. Odnos
otprilike iznosi 2:3. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
