Broj 1127, 2. novembar 2007.

Za krizu u BiH odgovoran Lajčak
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da je Visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak "odgovoran za nastalu krizu u Bosni i Hercegovini" i da bi bilo najprirodnije da je "podneo ostavku umesto što svojim merama dalje utiče na produbljivanje krize". "Vlada Srbije u potpunosti podržava sve institucije Republike Srpske u njihovom principijelnom stavu da se mora poštovati Dejtonski sporazum", navodi se u saopštenju Koštunice. Prema njegovim rečima, Srbija kao potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma ima puno pravo da insistira da se taj međunarodni sporazum dosledno sprovodi i da se ne može kršiti na štetu srpskog naroda. "Pokušaj rušenja Dejtonskog sporazuma može imati nesagledive posledice i zato je sada neophodno da međunarodna zajednica ispravi greške koje su proizvele ozbiljnu krizu u Bosni i Hercegovini", navodi se u izjavi Koštunice. Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić podneo je juče Predsedništvu BiH ostavku na tu funkciju.

Evropska komisija upozorava na velike probleme na Balkanu
Evropska unija sada razmatra kako bi Srbiji mogao da se uputi pozitivan signal i mogućnost parafiranja Sporazuma o stabilizaciji uz uslovljavanje potpisa punom saradnjom sa Haškim trobunalom, piše dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD). Pozivajući se na strateški dokument Evropske komisije o daljem širenju EU koji treba da bude objavljen naredne sedmice, FTD piše o zapadnom Balkanu u narednoj godini, Komisija upozorila da bi 2008. mogla da bude godina velikih problema u tom regionu. "Dolazeća godina biće odlučujuća kada je reč o konsolidaciji prelaznog procesa na zapadnom Balkanu. Istovremeno je region suočen sa teškim problemima", piše list. FTD prenosi procenu Komisije da se trenutno u svim zemljama regiona otvaraju problemi. Navodi se, pre svega, da je između Srba i Albanaca i dalje nerešen status Kosova, potom nesigurna evropska budućnost Srbije, problemi BiH na putu do države punog suvereniteta i nedelotvorne vlade u Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Načelno gledano, kako se ukazuje u dokumentu Komisije, na Balkanu je "potrebno više dijaloga i duha tolerancije". Kada je reč o BiH, u izveštaju Komisije se, kako prenosi FTD, kritikuje "zapaljiva retorika vodećih političkih figura kojom je Dejton doveden pod znak pitanja i kojom su zaustavljene reforme". Konstatuje se, takođe, da nema napretka u reformi policije u BiH i da "funkcionisanje države u Bosni sprečavaju etničke napetosti". U Srbiji "ekstremističke partije i nacionalistička retorika i dalje jako negativno utiču na ukupnu političku klimu". U Makedoniji su "česte napetosti i nedovoljna saradnja između političkih aktera nepovoljno uticali na normalno funkcionisanje institucija i zakočili reforme". Evropska komisija, kako se navodi u još neobjavljenom dokumentu, ocenjuje da je na Kosovu došlo do napretka u saradnji sa Haškim tribunalom, dok BiH i Srbija tek treba da dokažu da u potpunosti sarađuju sa Tribunalom, "što bi vodilo do hapšenja preostalih optuženih". Prema navodima nemačkog dnevnika, glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte sastaće se ove sedmice sa komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom . "U Briselu se sada razgovara o tome kako bi Srbiji, uprkos razmimoilaženjima i imajući u vidu sukob oko nezavisnosti Kosova, mogao da se uputi mali pozitivan signal. Razmatra se mogućnost da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju parafira, a da konačno potpisivanje bude uslovljeno saradnjom sa Hagom", piše FTD.

Srbija za dve godine izvezla oružje za 100 miliona dolara
Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, je od aprila 2005. do kraja 2006. godine izvezla naoružanje i vojnu opremu vrednu ukupno 102,5 miliona dolara, navodi se u izveštaju o spoljnotrgovinskom prometu kontrolisane robe, objavljenom u novom Službenom glasniku. U tom periodu bile su izdate dozvole za izvoz vredan više od 400 miliona dolara, od čega oko 270 miliona u SAD, ali je samo deo realizovan. Najviše je naoružanja i opreme izvezeno u SAD, za oko 14 miliona dolara, sledi Libija sa 11,4 miliona, Izrael devet miliona i Mjanmar oko 8,5 miliona dolara. U SAD, i preko SAD u Kolumbiju, Irsku, Avganistan, Liberiju, Niger, Čad i Čile, su se izvozili municija, puške, pištolji, zaštitni prsluci i druga oprema. U Libiji je vojna industrija zaradila na remontu aviona, dok su u Mjanmar, iako je postojala dozvola i za remont aviona, samo izvezene haubice i topovi. U izveštaju se navodi da velike razlike između vrednosti izdatih dozvola i realizovanog izvoza ukazuju da su u 2006. godini zaključeni dugoročni poslovi koji se nisu mogli realizovati u istoj godini. Od 31. marta 2005. do kraja 2006. godine odbijeno je ukupno 27 zahteva za izvoz. Većina odbijenih zahteva u 2005. godini odnosila se na izvoz naoružanja i opreme u Gruziju i Jermeniju, preko Sejšelskih ostrva. U procesu donošenja odluke po zahtevu za izdavanje dozvole za izvoz više pažnje je dato preporukama i pravilima ponašanja EU u izvozu oružja, navodi se u izveštaju. Od 31. marta 2005. godine, kada je izdavanje dozvola za izvoz i voz od Ministarstva odbrane preuzelo Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose, do kraja 2006. godine uvezeni su naoružanje i vojna oprema vrendosti oko devet miliona dolara, najvećim delom iz BiH, oko 6,5 miliona.

Formirani pododbori za odnose sa dijasporom
Odbor Skupštine Srbije za odnose sa Srbima izvan Srbije odlučio je danas da formira četiri svoja poodbora koja će se baviti pitanjima odnosa sa dijasporom. Pododbori su napravljeni po modelu Ministarstva za dijasporu, a o broju članova i načinu njihovog izbora odbor će naknadno odlučiti. Na sednici je odlučeno da se formiraju pododbori za ekonomska pitanja dijaspore, za statusna pitanja dijaspore, za prosvetnu i naučnu saradnju matice i dijaspore, kao i pododbor za kulturnu i sportsku saradnju matice i dijaspore. Predloženo je da svaki pododobor ima pet članova, a da isti poslanik može biti član u najviše dva pododobora.

Srbija motor Balkana kad prizna nezavisnost Kosova
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da će Srbija postati motor napretka na zapadnom Balkanu kada bude priznala nezavisnost Kosova. Slovenački politicar, čiji je izveštaj o Srbiji prošle sedmice usvojio EP, ocenio je u intervjuu za internet izdanje austrijskog dnevnika "Standard" da je zapravo još Slobodan Milošević isključio Kosovo iz Srbije. Na opasku da Srbija i dalje Kosovo smatra delom svoje države, Kacin je rekao da je to tačno "samo što Kosovo de fakto još od 1999. nije deo Srbije i to je kraj priče". "Kada je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosova, u suštini je Kosovo isekao iz Srbije. To je bila politička odluka sa čijim posledicama sada Srbija mora da se nosi", rekao je Kacin. Izvestilac EP je predvideo i da će "Srbija, čim bude dovoljno zrela da prizna nezavisnost Kosova, to postati epicentar pozitivnih promena". "Srbija bi čak mogla da postane motor zapadnog Balkana, kao što je Nemačka bila i ostala motor unutar Evropske unije. Ali, treba da pričekamo i damo šansu razgovorima sa predstavnicima Srbije i Kosova", naveo je Kacin.

U Beču u ponedeljak nova runda pregovora o Kosovu
U Beču će u ponedeljak, 5. novembra, biti održana nova runda pregovora o Kosovu uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe, najavilo je austrijsko ministarstvo spoljnih poslova. Direktni pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje "trojke" koji se održavaju u austrijskom ministarstvu spoljnih poslova, počeće oko 13.30. Kako saznaje agencija Beta, "trojka" Kontakt grupe će, pre direktnih razgovora koji će trajati oko tri sata, najpre razgovarati sa beogradskom delegacijom, a potom i sa prištinskim timom.

Demarš kakav nije viđen
Dobri poznavaoci diplomatske prakse i istorije navode da ne pamte takav demarš uložen vladi u Beogradu, prenosi Bi-Bi-Si (BBC) povodom protesta pet ambasadora Vladi Srbije zbog izjava o BiH. Ambasadori Velike Britanije, Nemčke, SAD, Francuske i Italije uručili su ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću demarš svojih vlada zbog nedavnih izjava Beograda povodom pokušaja visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Miroslava Lajčaka da izmeni određene ustavne elemente u Bosni i Hercegovini. Najžešće reakcije u zapadnim vladama izazvala je nedavna izjava premijera Srbije Vojislava Koštunice, piše BBC pozivajući se na "utisak posmatrača". Koštunica je rekao, navodi britanski radio, da mere Miroslava Lajčaka u BiH i plan Martija Ahtisarija za status Kosova imaju za cilj da se sruse rezolucija UN 1244 i Dejtonski sporazum - kako bi se proglasila nezavisnost Kosova i ukinula Republika Srpska. Diplomate u Beogradu neformalno objašnjavaju da je razlog za demarš pet zemalja, utisak tih vlada da deo establišmenta u Srbiji namerava da na vezi budućnosti RS i Kosova - koju Zapad ne pozdravlja - gradi buduću politiku zemlje, navodi BBC. BBC je neformalno saznao od zapadnih diplomata u Beogradu da se u vladama tih zemalja, kao loši signali razumeju nastojanja da se sudbina Republike Srpske poveže sa određivanjem statusa Kosova. Isti izvori dodaju da mogućnost takvog razvoja događaja Zapad dalje vodi u dilemu: hoće li Srbija odustati od evrointegracija kao što je to nedavno uradila sa atlantskim integracijama, odnosno članstvom u NATO-u.

Stanje u Srbiji mirno, ali ima rizika
Skupštinski Odbor za odbranu i bezbednost usvojio je izveštaj direktora Bezbednosno-informativne agencije o radu agencije u proteklih 15 meseci. Za izveštaj su glasali poslanici vladajuće koalicije i Socijalističke partije Srbije, radikali su bili uzdržani a Libera-lno demokratska partija protiv. Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rade Bulatović izjavio je na sednici odbora da je stanje bezbednosti u Srbiji, sa izuzetkom Kosova i Metohije, stabilno, ali da postoje rizici koji mogu ugroziti stabilnost. Kao faktore rizika koji mogu ugroziti stanje bezbednosti on je naveo ekstremizam albanskog faktora na jugu Srbije i u regionu, verski radikalizam islamskih pokreta, prikriveni nastup stranog faktora i aktivnosti nosilaca organizovanog kriminala.

Održana sednica Odbora za Kosovo i Metohiju
Ministar za Kosovo i Metohoju Slobodan Samardžić izjavio je da je na radnom sastanku Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije u Gračanici bilo reči o pregovorima o statusu pokrajine i primeni Nacionalnog investicionog plana. Samardžić je rekao da sastanak u Gračanci nije imao ustaljen tok, koji podrazumeva i usvajanje izveštaja Ministarstva za Kosovo i Metohiju, tako da su članovi Odbora u trećem delu sastanka razgovarali sa građanima o njihovim svakodnevnim problemima. Ministar nije želeo da odgovori na pitanje novinara kako će Srbija odgovoriti na eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova. "Nismo o tome razgovarali, govorili smo o životu na Kosovu i Metohiji, o uslovima pod kojim će ljudi ostati ovde, a o teškim političkim pitanjima razgovraćemo u Beogradu", kazao je Samaržić u kraćem obraćanju novinarima. Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Vladimir Milentijević najavio je da će praksa održavanja sednica Odbora na Kosovu i Metohiji biti nastavljena. Upitan kakav je stav odbora za Kosovo i Metohiju prema predstojećim lokalnim izborima na Kosovu, Milenitijević je rekao da odbor smatra da Srbi ne treba da izađu 17. novembra na izbore, već na one koje će Srbija zakazati. Milentijević je odbacio optužbe UNMIK-a da zvanični Beograd vrši pritisak na Srbe da ne izađu na predstojeće kosovske izbore. "Preporuka zvaničnog Beograda je da Srbi ne treba da iza-đu na predstojeće izbore i to će se ispoštovati u 99 odsto slučajeva, pa ne vidim da to treba da se formuliše kao pritisak Beograda, na Srbe da ne izađu na izbore", kazao je on. Sednica odbora je trajala nešto više od tri sata, a od 15 članova odbora sastanku u Gračanici prisustvovalo je samo sedam poslanika. Sastanku su prisustvovali predstavnici SRS, SPS i DŠ.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"