|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1127, 2. novembar 2007.
| Novcem od nafte do Olimpijskijskih igara |
| |
Katar, mala naftom bogata zalivska država, pokrenula je postupak za
organizaciju Letnjih olimpijskih igara 2016. godine, nadajući se da će biti
prva arapska država domaćin Olimpijade.
Sa milijardama dolara prihoda od nafte i gasa, Katar veruje da bi mogao da
bude dobar domaćin, kao što je bio kada je organizovao Azijske igre 2006.
godine. Takođe, i dobar promoter razumevanja između Bliskog istoka i ostatka
sveta.
"Nadamo se da bismo mogli da dovedemo ljude u Dohu i da bi se ovde dobro
osećali. Takođe se nadamo da bi gosti u Kataru videli drugačiji arapski svet
od onog kakav zamišljaju", kaže Hasan Ali bin Ali iz Komiteta za kandidaturu
OI 2016.
 Bliski
istok decenijama asocira na ratove, sukobe i ne-stabilnost. Katar se nada da
će svet u njihovoj zemlji videti ekonomski prosperitet bogatih država u
regionu Zaliva.
Država od samo 300.000 stanovnika je, zahvaljući rezervama gasa i nafte,
jedna od najbogatijih na svetu. Katar se takmiči po međunarodnim ulaganjima
sa bogatim susedima - Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Kuvajtom i
Saudijskom Arabijom.
Katar, odnosno glavni grad Doha, biće u konkurenciji za OI 2016. sa još šest
gradova, uključujući Čikago, Tokio, Madrid, Rio de Žaneiro, Prag i Baku.
"Veliki je posao promovisati kandituru na međunarodnom nivou", kaže savetnik
"projekta Doha 2016" Majk Li, koji je uspešno učestvovao u predstavljanju
Londona, domaćina OI 2012. godine.
Katar veruje da je uspešna organizacija Azijskih igara bila dobra priprema
za Olimpijske igre.
"Mi smo spremni za Olimpijadu," kaže Hilal el Kavari, direktor projekta "Espajr
zone" - sportskog kompleksa od dva miliona kvadratnih metara, gde je održana
polovina takmičenja na Azijskim igrama.
El Kavari kaže da Doha planira da iskoristi infrastrukturu sa Azijskih igara
za mnoga takmičenja na OI, ali i da će sagraditi novi kompleks za smeštaj
sportista i novinara, navodi AP.
Sportovi su važan deo katarske kulture, a nivo međunarodne pažnje
Olimpijskih igara bio bi nešto novo za tradicionalnu i konzervativnu
muslimansku državu. Mnogi stanovnici još su sumnjičavi prema strancima i ne
komuniciraju često sa njima.
Pre samo jedne generacije, pre nego što su otkriveni nafta i gas, Doha je
bila uspavan grad gde su živeli siromašni Beduini. Sada su sportski
automobili i druga vozila potisnuli kamile sa autoputeva, baš kao i u
ostalim državama Zaliva, a ekstravagantni obalakoderi niču iz pustinje.
Nije nevažno i to što je ova država bliska Vašingtonu, pa je tako Doha
glavni Komandni centar SAD za operacije u Iraku i Avganistanu.
U Kataru su svesni da pri odluci Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK)
kome će dodeliti OI 2016. neće biti presudan samo novac, koji ovoj državi
nije problem.
"MOK neće gledati u naš džep, već i u našu sposobnost da organizujemo veliko
takmičenje", kaže šeik Hamid el Atijah, katarski premijer i ministar za gas.
Međunarodni olimpijski komitet objaviće "skraćenu listu" kandidata u junu
2008. godine, dok će konačnu odluku o domaćinu doneti 2. oktobra 2009.
godine u Kopenhagenu.
Jedna od velikih prepreka Katara za dobijanje OI može da bude klima, jer
temperature u Zalivu u julu i avgustu retko padaju ispod 50 stepeni
Celsijusa.
Pravila olimpijskih igara ne dozvoljavaju da Igre budu u zatvorenom prostoru,
pa će Katar ovu prepreku pokušati da prevaziđe predlogom da takmičenje počne
sredinom oktobra. |
| |
| |
|
| |
| Nemcima pašos samo uz otisak prsta |
| |
Građani Nemačke će od juče pasoš moći da dobiju samo ukoliko ostave i otiske
prstiju.
Prema navodima vlasti, nova putna isprava tako postaje sigurnija kada je reč
o mogućim falsifikatima jer se kriminalcima "otežava posao".
Predviđeno je da podnosioci zahteva za pasoš ostave otiske oba kažiprsta.
No, prljanja ruku više nema - otisci se ostavljaju na skeneru i biće u
obliku elektronskog čipa ugrađeni u korice pasoša.
Otisci se neće čuvati ni u kakvim daljim bankama podataka, a vlasti
uveravaju građane da je i mogućnost zloupotrebe isključena jer će podatke sa
čipa moći da "pročitaju" samo uređaji koji imaju atest Saveznog ureda za
bezbednost informacione tehnologije.
Međutim, građani teško da su uvereni u ove navode, s obzirom da se u više
delova zemlje uz nove pasoše nude i posebne aluminijumske korice koje treba
da spreče da kriminalci, korišćenjem daljinskih uređaja, "pročitaju" podatke
sa čipa u pasošu.
Prema navodima Aleksandra Diksa, poverenika Berlina (koji ima status
feredralne jedinice) za pitanja zaštite podataka, čak i šef Saveznog ureda
za suzbijanje kriminala (BKA) Jerg Cirkesvoj pasoš nosi - u aluminijmskoj
korici.
Opozicione stranke su se godinama protivile uvođenju novih pasoša sa
otiscima prstiju. Ukazivano je da su se oni do sada uzimali samo od
kriminalaca, kao i da država nije u stanju da garantuje bezbednost podataka
na čipu u novim pasošima.
Nova putna isprava, uprkos ovim tehnološkim izmenama, koštaće Nemce isto kao
i do sada - 59 evra za dokument. koji važi 10 godina. Mlađi od 24 godine
dobijaju za 37,50 evra pasoše koji važe šest godina.
Od danas više neće biti moguće ni da deca budu uneta u pasoš roditelja. Još
samo mlađi od šest godina nisu obavezni da ostavljaju otisak prstiju.
U Nemačkoj se godišnje izda u proseku oko 2,5 miliona pasoša. |
| |
| |
|
| |
| Burke podelile vladu Italije |
| |
Odluka vlasti italijanskog grada Treviza da dozvole muslimankama nošenje
burke, izazvala je podelu u italijanskoj vladi, dok je u zakonskim odredbama
zavladao haos.
"Nošenje burke iz verskih razloga je dozvoljeno, neophodno je samo
podvrgnuti se identifikaciji," odlučio je prefekt Treviza Vitorijo
Kapočelija početkom meseca.
 Ukoliko
bi ta odluka bila potvrđena kao zvanična i na nivou cele zemlje, uskoro bi
žene prekrivene burkama mogle da pohađaju škole, idu na posao i da se kreću
bilo gde u Italiji.
Ta mogućnost nije ni daleka ni neostvariva, jer joj je podršku odmah dala i
ministarka za porodice Rozi Bindi, koja burku smatra "slobodnim izborom
muslimanki," koju kao takvu treba poštovati.
Pre tri godine, međutim, gradonačelnik Treviza Đankarlo Đentilini, koji
zastupa politiku "nulte tolerancije" prema delikventima i ilegalnim
imigrantima, doneo je uredbu da će svaka žena koja nosu burku biti uhapšena.
Đentilini je tada izjavio: "Burka? Maska je dopuštena za karneval, ali koja
se ne može tolerisati tokom cele godine."
U Italiji važi i zakon iz 1975, kojim je na javnim mestima zabranjena
upotreba bilo kak-vog sredstva koje bi otežalo prepoznavanje ličnosti.
Prefekt Treviza sada je ipak doneo odluku da je nošenje burke iz verskih
pobuda dozvoljeno. Kako pretpostavlja italijanski list "Korijere dela sera",
verovatno na osnovu dopisa policije iz decembra 2004, kojim je nošenje burke
označeno kao legitimno, ako predstavlja ispoljavanje verskih ubeđenja.
Italijanska ministarka za porodicu pokušala je da obrazloži svoju podršku
toj odluci rekavši: "Isto kao što želimo da u prostorijama u kojima boravimo
stoji krst, moramo poštovati želju muslimanki da pokrivaju lice. Ako se
slobodno nosi, veo je znak kulture jednog naroda."
Tom stavu suprostavila se, međutim, ministarka za jednake mogućnosti Barbara
Polastrini za koju nošenje burke predstavlja "uvredu za žene."
Premijer Romano Prodi i ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato i ranije
su se protivili tom islamskom običaju. "Ako neko želi da nosi veo, to je u
redu, ali lice mora biti vidljivo, ne sme biti prekriveno," kaže Prodi.
Ministar unutrašnjih poslova takođe se u više navrata protivio nošenju burke
ocenivši taj običaj kao "uvredu dostojanstva žene".
"Dogovorili smo se da zabranimo nošenje bilo čega što bi potpuno prekrilo
lice, dakle i burke, jer vređaju dostojanstvo islamskih žena", rekao je
Amato.
I policija u Kremoni od septembra 2005, kada je lokalno tužilaštvo odredilo
da je nošenje burke "zabranjeno zakonom", ima naređenje da privede i pokrene
postupak protiv žena koje na javnim mestima na taj način prekrivaju lice.
U Italiji živi oko 1,2 milion muslimana, a islam je druga religija posle
katoličanstva. I prethodna desničarska i sadašnja vlada levog centra
zalagale su se model "italijanskog islama," čije su ključne tačke
integracija, umerenost i tole-rancija.
Pre dve godine ustanovljen je i 16-člani Islamski savet sa ciljem da
savetuje italijansku vladu o pitanjima vezanim za islam i da pomogne u
uspostavljanju boljih odnosa sa sve većom muslimanskom populacijom u zemlji.
Jedan od članova saveta, bivši ambasador Mario Šaloja, nazvao je odluku
prefekta Treviza o nošenju burki "pogrešnom." Sa njim se složila i Suad Sbai,
takođe članica saveta. "Italija postaje fundamentalistička zemlja. Vreme je
da kažemo dosta." |
| |
| |
|
| |
| Nafta iznad 96 dolara za barel |
| |
Nafta je prvi put u istoriji preskočila cenu od 96 dolara za barel, na vest o
neočekivano oštrom padu rezervi u skladištima američkih rafinerija i
objavljivanja podataka o snažnom ekonomskom rastu u SAD.
Poskupljenje - koje ovu cenu približava inflatorno prilagođenoj ceni od
101,70 dolara iz aprila 1980. godine - pogurano je i slabosću dolara pos-le
odluke Federalnih rezervi da smanji kamatnu stopu za 0,25 odsto, na 4,5
proceneta, i saop-štenja OPEK-a da je uzavrelo tržište petroleja van
kontrole kartela.
Laka američka nafta za decembarske isporuke dosegla je 96,24 dolara za barel.
Severnomorski Brent se danas prodaje za rekordnih 91,63 dolara. U protekla
dva dana nafta je poskupela za 4,15 dolara, ili skoro pet procenata.
Od početka godine cena nafte je skočila za više od 50 od-sto, a samo tokom
prošlog meseca za 18 procenata gurana strahovanjima oko mogućih zaguše-nja u
snabdevanju tokom predstojeće zime, špekulpativnim kupovinama i serijom
rekordnih padova vredosti dolara.
Cene se, preračunate prema inflaciji, sada približavaju vrhu dosegnutom na
početku iračko-iranskog rata, ali je ekonomija najvećeg svetskog potrošača
energije pokazala iznenađujuću otpornost na skupu naftu, beležeći zavidan
ra-st u trećem kvartalu.
Analitičari danas ne vide šta bi spečilo juriš nafte na cenu od 100 dolara,
tim pre što geopolitički rizici ponovo jačaju. |
| |
| |
|
| |
| Zlato prati poskupljenje nafte |
| |
Zlato je dostiglo najvišu cenu za poslednjih 27 godina, nošeno poskupljenjem
nafte i nastavkom slabljenja dolara.
Na berzama u istočnoj Aziji, navodi radio BiBiSi, zlato je doseglo cenu od
799,30 dolara za uncu, najvišu od 1980.
Cena zlata tipično raste paralelno sa naftom, jer ulagači vide plemenite
metale kao utočište od rizika inflacije zbog viših troškova za petrolej.
Slab dolar takođe čini zlato privlačnijim za one koji imaju druge valute,
zato što je cena zlata izražena u dolarima.
Od avgusta, zlato je poskupelo za 25 odsto.
Rekord svih vremena zlato je postiglo januara 1980. godine, cenom od 850
tadašnjig dolara za uncu.
Prilagođena inflaciji, cena iz 1980. godine jednaka je sumi od 2.079 dolara
. |
| |
| |
|
| |
| Sindrom turističkog samoubistva |
| |
Svaka deseta osoba koja je odlučila da oduzme sebi život na Menhetnu, došla je
u Njujork samo radi toga, objavljeno je u istraživanju o sindromu "turističkog
samoubistva".
 Empajer
stejt bilding, Tajms skver i most Džordž Vašington mesta su na koja ljudi iz
te kategorije najčešće dolaze kako bi izvršili samoubistvo, navodi se u
studiji njujorške Akademije za medicinu.
"Mislim da mnogi od nas ne znaju niti mogu da zamisle da turisti dolaze
specijalno u Njujork da bi oduzeli sebi život", rekao je Dejvid Vlahov,
autor istraživanja, a prenosi list "Njujork dejli njuz".
Između 1990. i 2004. godine, na Menhetnu su zabeležena 274 samoubistva ljudi
koji ne žive u Njujorku. Većina njih je poginula bacivši se sa nekog od
mostova ili nebodera.
Mnogi biraju poznata mesta na kojima će izvršiti samoubistvo.
"Te lokacije su postale cešta mesta samoubistva", rekao je stručnjak Ričard
Sejden. Prema njegovim rečima, onima koji se ubiju na nekom istorijskom
mestu, "zagarantovano je da dobiju slavu koju nikako drugačije ne bi mogli
da dobiju". |
| |
| |
|
| |
| Bez seksa u najvećem džambo džetu |
| |
Kompanija Singapur erlajnz (Singapore Airlines), prvi operater novog erbasa
A380, osujetila je nadanja klijenata željnih seksualnog uzbuđenja u najvećem
na svetu džambo džetu.
 Firma
je saopštila da će od putnika u novom avionu tražiti da se uzdrže seksualnih
aktivnosti dok se nalaze u nekim od 12 apartmana prve klase, u kojima
postoje bračni kreveti.
"Sve što tražimo od klijenata, u bilo kojem našem avionu da se nalaze, jeste
da se drže standarda pristojnog ponašanja kako ne bi dovodili u neugodnu
situaciju druge klijente i posadu", navodi se u saopštenju kompanije
dostavljenom Rojtersu. Iako važe za privatne prostorije, apartmani u erbasu
A380, nisu zvučno izolovani i ne mogu se potpuno zaključati. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
