|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1129, 16. novembar 2007.
| Nema zabrane za mobilni |
| |
U Ontariju najverovatnije neće biti zabranjeno vozačima da koriste mobilni
telefon dok voze, sudeći po obećanju premijera Daltona Mekgvintija.
 Iako
Mekgvinti priznaje da je veoma opasno voziti i telefonirati u isto vreme, on
nema nameru da to i zvanično zabrani. Po njegovim rečima, vozačima tokom
vožnje brojne druge stvari odvlače pažnju, zato što se ne bave samo vožnjom,
već i ispijaju kafu, jedu, šminkaju se i slično, tako da je veoma teško
pronaći pravu meru za povlačenje granice između dozvoljenog i zabranjenog u
vožnji.
Očigledno je, takođe, da među poslanicima nema dovoljne podrške za uvođenje
ove zabrane, zato što je nekoliko samostalnih poslaničkih zakonskih predloga
na tu temu glatko odbijeno.
Za razliku od ontarijskog premijera, kvebečka ministarka saobraćaja ostaje
dosledna i ističe da će zabraniti telefoniranje kako bi smanjila broj
prilika za opasnu vožnju. No, Kvebek neće biti prva provincija u kojoj su
uključeni mobilni telefoni nepoželjni u automobilu, budući da je u
Njufaundlendu i Labradoru još 2003. godine zabranjena upotreba ovih telefona
tokom vožnje.
U SAD-u je zabranjeno biti za volanom sa mobilnim telefonom u ruci u četiri
savezne države, Njujork, Nju Džersi, Konektikat i distrikt Kolumbija. Što se
ostatka sveta tiče, spisak je poduži i narasta gotovo iz dana u dan. U
Evropi zabrana važi u većini zemalja, ali je interesantno da ne važi ni u
jednoj od zemalja iz sastava bivše SFRJ. U Južnoj Americi, mobilni telefon
treba isključiti samo u Brazilu i u Čileu, u Africi i Aziji su spiskovi malo
duži. Australija je kontinent bez mobilnog telefona iza volana, ali zato
zabrana ne važi na Novom Zelandu.
Iako, dakle, u većem delu Kanade mobilni telefon neće biti nepoželjan,
Ministarstvo za saobraćaj ipak preporučuje da svako za sebe preduzme po
nešto kako bi sprečio da mu telefon odvlači pažnju. Poželjno je isključiti
telefon pre nego što sednete za volan i ostaviti mogućnost onima koji vas
pozivaju da ostave poruku. Ukoliko čekate važan poziv, rešenje može biti da
nekom drugom prepustite volan ili da nekoga od putnika zamolite da primi
poziv. Ako nemate takvu mogućnost, onda je najbolje zaustaviti se,
telefonirati, a potom nastaviti putovanje.
Ako zbog prirode posla morate stalno da se javljate na telefon, onda se
preporučuju da koristite spikerfone ili telefone kod kojih su vam ruke
slobodne. Stručnjaci podsećaju da nikako ne treba zaboraviti da kod upotrebe
telefona koji vam ne angažuje ruke, on vama ipak značajno odvlači pažnju.
Oni upozoravaju da nikako ne treba dodatno pogoršavati situaciju čitanjem
ili hvatanjem beležaka. Ako se mora tako nešto raditi, onda obavezno
zastanite i obavite taj razgovor, čak i po cenu da zakasnite tamo kuda ste
se uputili. Stalna preporuka za vožnju je - bolje kasno nego nikad.
Sve neodložne razgovore treba obavljati maksimalno efikasno i time skratiti
vreme kada nije sva pažnja usredsređena na vožnju.
Pravila lepog ponašanja dozvoljavaju da zamolite sagovornika da sačeka dok
vi ne presuzmete mere opreza, ili da razgovor pomerite za nekoliko minuta.
Dobro je pomeriti se u desnu traku, gde je vožnja obično mirnija.
Svi ovi saveti dobro su poznati svima, a naročito vozačima. Čuli su ih
nebrojeno puta i treba verovati da ih sve više njih i poštuje. Ukoliko ovi
redovi, bez pretnji, prisile ili opominjanja, promene ponašanje makar jednog
vozača na bolje i sigurnije, cilj je postignut. |
| |
| |
|
| |
| Loto, sreća na kvadrat |
| |
Pogodivši svih šest od 49 brojeva u različitim kolima, dvoje Kanađana dobilo
je milionske premije u najpopularnijoj i najstarijoj loto igri u toj zemlji.
To ne bi bilo naročito neobično da isti srećnici nisu na lutriji dobili još
po jednu nagradu, prva dobitnica istog dana, a drugi dobitnik iste (ove)
godine.
 Antonieta
Maroko (Antonietta Marrozzo) je, zajedno sa svojim mužem Antonijem (Anthony)
iz provincije Ontario dobila 18 i po miliona dolara, odnosno polovinu
premije od 37,5 miliona. Druga polovina pripala je dobitniku iz provincije
Kvebek.
Bračni par Maroko je istog dana u kockarnici - kazinu "Rama" dobio 13.000
dolara. Od te sume Antonieta je odvojila 50 dolara za uplatu loto tiketa.
Srećni par živi na farmi, dosad su vodili sopstvenu građevinsku firmu, a
loto šest od 49 igraju nepunu deceniju.
Novac će imati ko da potroši jer Antoni (61) i Antonieta (56) imaju četvoro
dece i četiri unučeta. Osim otplate dugova svakog člana familije za sada ne
planiraju na šta će utrošiti najveći deo dobitka.
Drugi dvostruki dobitnik, Robert Hong (52), restorater iz severnog Ontarija
bogatiji je za 15 miliona dolara, ali i za polovinu od 340.000 dolara,
koliko je u aprilu podelio sa prijateljem osvojivsi drugu nagradu u istoj
loto-igri.
I on godinama igra loto šest od 49 i veruje da mu je sistematičnost donela
premiju. S tim se ne slaže njegova žena koja je izjavila da je dobitak
isključivo posledica "čiste sreće".
Hong, predstavnik treće generacije vlasnika kineskog restorana, ne planira
da sasvim ostavi porodični biznis, ali će uposliti više ljudi kako bi najzad
imao dovoljno vremena za porodični život.
Hongovi imaju dve kćerke, deo novca će utrošiti za skorašnju svadbu starije,
a ostatak će investirati, trošiti na putovanja i druge potrebe.
Loto šest od 49 igra se sirom Kanade od 1982. godine, u novije vreme sredom
i subotom. Jedna kombinacija staje dva dolara, najmanja premija je 4.000.000
dolara, a sansa da se ona osvoji 1:14.000.000.
Često se događa da svih šest brojeva niko ne pogodi pa premija iz kola u
kolo raste. Rekordna (54,3 miliona dolara) izvučena je u provinciji Alberta
26. oktobra 2005, ali je nju tada podelilo 17 grupnih igrača - radnika na
naftonosnim poljima. |
| |
| |
|
| |
| Iz Kanade stižu plate za nastavnice |
| |
Grupa desetogodišnjih devojčica iz Okanagan Velija uspela je da prikupi pomoć
za školovanje svojih vršnjakinja u Avganistanu.
Ideja je potekla od Alejne Podmorov, koju je majka prošle godine povela sa
sobom na predavanje novinarke Seli Armstrong, autorke knjiga i dokumentaraca
o Avganistanu. Devojčica je tada saznala za mnoge stvari kojih nije ni bila
svesna, između ostalog i za bombardovanja, ali i za prekinuto školovanje
mnogih svojih vršnjakinja u toj azijskoj zemlji.
Inspiraciju da nešto preduzme, Alejna je dobila kada je čula za nacionalnu
organizaciju Kanađanke za Avganistanke.
Ona je stvorila organizaciju Male Kanađanke za male Avganistanke, koja ima
osamnaest članica. Kada su saznale da mnoge avganistanske porodice veruju da
njihove ćerke moraju da vaspitavaju i obrazuju samo nastavnice, ali da nema
novca za njihove plate, devojčice su odlučile da sakupe novac upravo za to.
Kroz različite skupove, dobrotvorne večere i druga dešavanja, ova grupa je
sakupila dovoljno plate pet nastavnica za godinu dana, odnosno po 750 dolara
po nastavnici.
Stručnjaci veruju da će ova akcija pomoći da se obrazovane Avganistanke
prijave da predaju u školama.
Narednim planovima ova ambiciozna organizacija mogla bi da proširi svoju
delatnost na čitavu zemlju. |
| |
| |
|
| |
| Dijeta za Harpera, narodu Ministarstvo za
smeh |
| |
 Nedavno
je u Otavi promovisana nova politička stranka, NeoRhino.
Ukoliko nekim čudom oni pobede na izborima, moglo bi se očekivati da španski
bude proglašen za službeni jezik, a da premijeru Stivenu Harperu bude
određena dijeta. Oni nameravaju da ukinu vojni budžet, a da umesto
Ministarstva za nacionalnu odbranu uvedu Ministarstvo za smeh.
Kažu da su ponosni što puše marihuanu.
Ova politička stranka za sebe kaže da je marksističko-lenonistička, odnosno
inspirisana Gručo Marksom i Džonom Lenonom. Sem da promovišu zabavu, izgleda
da nemaju neku jasniju političku ideologiju. Na svom veb-sajtu neorhino.ca,
upozoravaju da je čovečanstvo u opasnosti i pozivaju sve da im se pridruže
sa osmehom i otvorenog srca, jer zajedno možemo učiniti više nego
pojedinačno. |
| |
| |
|
| |
| Dandi spreman da uloži 300 miliona dolara u
rudnik u Srbiji |
| |
Kanadska kompanija Dandi plemeniti metali (Dundee Precious Metals - DPM)
spremna je da u roku od četiri godine uloži od 250 do 300 miliona dolara u
otvaranje rudnika molibdena u Surdulici, najavljeno je danas iz te kompanije.
Generalni direktor Dandija u Srbiji Nikola Savić kazao je novinarima da
postoje realni izgledi da se za tri do četiri godine, u selu Mačkatica kod
Surdulice, otvori površinski kop rudnika molibdena u kojem će biti zaposleno
između 500 i 600 radnika.
 Savić
je istakao da DPM već dve i po godine nedaleko od Surdulice vrši opsežna
istraživanja koja su pokazala da na nepristupačnim terenima oko Mačkatice i
Borovika, postoje nalažišta molibdena i volframa isplativa za iskopavanje,
ali i izvesne količine zlata i bakra.
"Na osnovu dosadašnjih rezultata počeli smo rad na preliminarnoj studiji,
koja će biti gotova početkom naredne godine, nakon čega odmah počinjemo sa
studijom izvodljivosti", kazao je Savić.
Dandi je do sada, precizirao je, na tridesetak kilometara severozapadno od
Surdulice napravio 51 bušotinu sa blizu 10.000 metara, na prostoru od oko 82
kvadratna kilometra.
"U te radove investiran je 141 milion dinara, a naredne godine na
istraživanjima će pored sadašnjih 15, biti zaposleno 100 novih radnika",
kazao je Savić.
Direktor beogradske centrale kompanije DPM dodao je da gde god da je ta
kompanija do sada radila sa molibdenom i pratećim metalima, svuda je jedno
rudarsko mesto otvaralo tri do pet drugih radnih mesta u lokalnim sredinama.
Rudnik molibdena u Mačkatici otvorili su Nemci 1941. godine i eksploatisali
ga do kraja Drugog svetskgo rata. Od tada do danas rudnik je sve vreme bio
zatvoren.
Kanadska kompanija Dandi objavila je početkom novembra da je u okolini
Surdulice pronašala značajne količine rude molibdena i renijuma, a poseduje
i dozvolu za geološka istraživanja i eksploatiaciju minerala i na tri
nalazišta u istočnoj Srbiji, na planini Crni vrh, u blizini Bora. |
| |
| |
|
| |
| Pavićeva sestra tvrdi da je njen brat nevin |
| |
Gorana Pavić, sestra Kanađanina srpskog porekla optuženog za ratne zločine u
Hrvatskoj, izjavila je da je njen brat Goran Pavić nevin i žrtva političkog
progona.
"Stavljajući nova lica na listu Interpola, hrvatske vlasti pokušavaju da
zastraše što veći broj izbeglih Srba da se nikad ne vrate u rodni kraj i ne
zatraže vraćanje kuća i imovine", rekla je Pavićeva za kanadski dnevnik "Vindžor
star", koji izlazi u gradu Vindžor, na granici Kanade i SAD.
 Ona
je objasnila da se njen brat, koji je nastanjen u Kičeneru, stotinak
kilometara od Toronta, u Kanadu doselio pre 10 godina, da je već pet godina
kanadski državljanin i da nema kriminalni dosije.
Goran Pavić je nekoliko godina radio kao profesionalni vozač kamiona zbog
čega je najmanje dva puta nedeljno prelazio američko-kanadsku granicu, a
američke vlasti su mu čak izdale posebnu dozvolu za brzi prelazak.
"Optužbe protiv mog brata su smešne. On je i u Hrvatskoj radio kao vozač
kamiona i nije bio bio pripadnik srpskih paravojnih snaga", zaključila je
Gorana Pavić.
Pavić je optužen je da je, kao pripadnik srpskih paravojnih snaga u
Hrvatskoj 1991. i 1992. godine, počinio ratne zločine protiv hrvatskih
civila u selu Sotinu, kraj Vukovara.
Pavić je u sredu zadržan na prelazu kod Detroita, kada su granični
službenici utvrdili da se on nalazi na poternici Interpola zbog ratnih
zločina u Hrvatskoj.
Američki savezni sud u Detroitu u utorak je odlučio da Pavić ostane u
ekstradicionom pritvoru u toj zemlji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
